{"id":77861,"date":"2012-03-04T23:18:17","date_gmt":"2012-03-04T22:18:17","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=77861"},"modified":"2012-03-04T23:18:17","modified_gmt":"2012-03-04T22:18:17","slug":"lakrdija-ce-spasiti-svet","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/03\/04\/lakrdija-ce-spasiti-svet\/","title":{"rendered":"Lakrdija \u0107e spasiti svet"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Lev RUBIN\u0160TEJN<\/p>\n

Ju\u010de sam se na trotoaru Sadovog kaljca[1] , stoje\u0107i u du\u0161tvu predivnih veselih ljudi zaista odli\u010dno proveo. Priznajem, u po\u010detku me je mu\u010dila sumnja. Iz ku\u0107e sam iza\u0161ao s te\u0161kim ose\u0107anjem lake uznemirenosti. Bojao sam se da \u0107e se malo ljudi uklju\u010diti u na\u0161 Beli prsten. Bojao sam se da su se ljudi ve\u0107 umorili od svih tih burnih, veselih i mnogoljudnih protestnih stajanja i \u0161etnji zavr\u0161enih bez opipljivih rezultata. Bojao sam se da \u0107u morati da stojim u tankom i isprekidanom lancu \u0107utljivih sugra\u0111ana koji \u0107e onako, tek ovla\u0161, stidljivo demonstrirati gradu i svetu svoje infantilne bele tra\u010dice, a da \u0107e mimo nas nemo prolaziti automobili puni ve\u010dito zabrinutih i mra\u010dnih gra\u0111ana, i ve\u010dito umornih gostiju na\u0161e prestonice. Po\u0161ao sam iz ose\u0107anja duga. Po\u0161ao sam jer sam znao da bi bilo krajnje pogre\u0161no ne prisustvovati ovoj akciji. Tako sam i po\u0161ao \u2013 nerado.<\/p>\n

Ali kada sam stigao na dogovoreno mesto, duboko sam se postideo svog ve\u0107 neizle\u010divog skepticizma. Da, ja sam skeptik. Ja uvek o\u010dekujem najgore. Ali izgleda da se ba\u0161 zato tako neizmerno radujem kada pogre\u0161im. Dakle, i ovoga puta nas je bilo mnogo, veoma mnogo.<\/p>\n

Kao \u0161to znamo, Moskva suzama ne veruje. Ne veruje ona mnogo ni u dobre i nekoristoljubive misli bli\u017enjih. Na\u017ealost, \u010desto s pravom. I zato mi se \u010dini da je nesumnjivo ogromna sre\u0107a to \u0161to se neo\u010dekivano ispostavilo da tu oko nas \u017eivi toliko mnogo savr\u0161eno razli\u010ditih ljudi sposobnih da se jedni drugima iskreno raduju. Stoje\u0107i u toj toploj gu\u017evi, slu\u0161aju\u0107i radosnu muziku koju je specijalno za nas priredio na prvi pogled haoti\u010dan i beskrajno duga\u010dak, ali ipak savr\u0161eno slo\u017eni pokretni orkestar automobilskih sirena, pozdravljaju\u0107i se redom sa svima koje poznajem, a \u010de\u0161\u0107e, razume se sa onima koje uop\u0161te ne poznajem, do mene je stiglo odavno zaboravljeno ose\u0107anje nesputanog ushi\u0107enja: bez obzira na sve, ja svoj rodni grad zaista volim!<\/p>\n

Ponovo sam pro\u010ditao tek napisan pasus i pomalo zbunjen ustanovio da sam ga, reklo bi se nehotice, sro\u010dio na meni retko svojstven, nekako preterano odu\u0161evljen na\u010din. Ali \u0161ta da radim kada je sve bilo ba\u0161 tako.<\/p>\n

Ipak \u0107u morati da se vratim temi skepticizma. I ne samo mog. Mnogi govore: \u201eDobro, i \u0161ta? \u0160ta ste time postigli? I \u0161ta uop\u0161te mislite da \u0107ete posti\u0107i?\u201c \u201eZar vi ne shvatate \u2013 govore oni \u2013 da \u201eoni\u201c razumeju samo dva jezika: jezik sile i jezik novca? A vi bi da s \u201enjima\u201c komunicirate putem belih tra\u010dica, kreativnih i veselih parola, zanimljivih duhovitih crte\u017ea i slika. Naravno, sve je to radosno i prazni\u010dno, ali vi time nikoga ne\u0107ete upla\u0161iti\u201c.<\/p>\n

I to je ta\u010dno. Mi time stvarno nikoga ne\u0107emo upla\u0161iti. A znate li za\u0161to? Pa zato \u0161to mi i nemamo nameru da bilo koga pla\u0161imo. Zapravo su \u201eoni\u201c ti koji nas pla\u0161e, a mi, mi se eto ne pla\u0161imo.<\/p>\n

Postoji jedna poznata, izrazito siled\u017eijska, a kod dripaca, kada se dokopaju vlasti posebno omiljena re\u010denica koja otprilike glasi ovako: \u201eJa \u0107u te nau\u010diti da voli\u0161 slobodu\u201c. Svima je odmah jasno da nauk pedago\u0161kog metoda koji oni predla\u017eu daje sasvim suprotne efekte. I uop\u0161te, u\u010diti nekog ljubavi prema slobodi je ne samo uzaludno, ve\u0107 i nemogu\u0107e. Nema tog nastavnog plana u koji se mo\u017ee uklju\u010diti predmet, ili metodska jedinica s nazivom sloboda. Sloboda se ne da izu\u010davati. Ako se na tom planu uop\u0161te ne\u0161to i mo\u017ee u\u010diniti, onda je to isklju\u010divo svakodnevna demonstracija svog li\u010dnog stvarala\u010dkog i slobodnog pona\u0161anja. Sloboda je kao zaraza. Ljudi se slobodi ne mogu nau\u010diti. Oni od nje \u201eoboljevaju\u201c, a poslednjih meseci je sve o\u010diglednije da je ve\u0107 mnogo ljudi njome zara\u017eeno.<\/p>\n

A \u201eoni\u201c, \u0161ta oni rade? Ne \u0161tede\u0107i nikoga, \u201eoni\u201c u \u010ditavom dru\u0161tvu \u0161ire zarazu svoje sopstvene agresivne gluposti i s mra\u010dnom balavom uporno\u0161\u0107u, neprestano mu naturaju stvarno ne\u010duvenu kolhoznu konspirologiju. Oni misle da je dru\u0161tvo jedno ogromno obdani\u0161te za decu s problemima u razvoju i da im je glavni posao ne da im pomognu, ve\u0107 da ih svim dostupnim sredstvima unazade.<\/p>\n

Ali mi \u0107emo ih pobediti. Pobedi\u0107emo ih ose\u0107anjem svoje unutra\u0161nje slobode, svojom veselo\u0161\u0107u, svojom stvarala\u010dkom energijom i lekcijama o svom sopstvenom i me\u0111usobnom uva\u017eavanju.<\/p>\n

\u201eMa sve to mi razumemo\u201c \u2013 govore mnogi, a posebno pristalice koncepcije hirur\u0161kih zahvata nad istorijskim procesima. \u201eRazumemo mi to \u2013 govore oni \u2013 ali \u0161ta je to \u010dime se vi bavite? Je li to politika ili performans? I za\u0161to jedan tako ozbiljan posao pretvarate u lakrdiju?\u201c<\/p>\n

Naravno da je to politika. Danas je to politika. A \u0161to se lakrdije ti\u010de, ja mislim da nam je ba\u0161 lakrdija danas neophodna. Ako ve\u0107 po ko zna koji put zloupotrebimo i parafrazarimo \u010desto kori\u0161\u0107enu tezu da \u0107e lepota spasiti svet, onda se to mo\u017ee re\u0107i i ovako: bahtinski karneval, intelektualne misterije, ili prostije re\u010deno, lakrdija \u0107e spasiti svet. Se\u0107ate li se knjige Jurija Ole\u0161a \u201eTri debeljka\u201c, jedne od omiljenih knjiga na\u0161eg detinjstva. Ko je u toj pri\u010di odigrao glavnu ulogu u svrgavanju mrskih debeljuca? Ko? Aha, setili ste se! Pa naravno, bili su to artisti ili, u \u0161irem smislu, umetnici. I to cirkuski. Jednom re\u010dju \u2013 lakrdija\u0161i.<\/p>\n

Putin \u0107e i u ovoj igri dama po svoj prilici ponovo ispreskakati sve svoje \u201eljute protivnike\u201c i opet zauzeti njemu li\u010dno odavno pripremljeno mesto na gornjem kraju table. Ali u su\u0161tini, i sama igra, kao i njen kona\u010dni rezultat, sve je to jedna obi\u010dna koje\u0161tarija. I tokom igre, a i na lovorikama budu\u0107e \u201epobede\u201c, duboko obeshrabruju\u0107a samo\u0107a je jedino ose\u0107anje koje ga prati i koje \u0107e ga i dalje pratiti. Za dru\u017eenje mu ostaju jo\u0161 poneki nerazoreni delovi armije i flote, kao i jedna od najkriminalnijih organizacija XX veka, ona iz koje je i on sam potekao. Naravno, oko nogu \u0107e mu se i dalje motati gomila alave, nepouzdane, tupave i kradljive slu\u017ein\u010dadi. I svi su oni jako daleki od bilo kakvog veselja ili lakrdije.<\/p>\n

I neka im je na zdravlje. Ostavimo ih da \u017eive u svom intelektualnom rezervatu i neka se tamo sami snalaze. Pustimo ih da na svoje mitinge i dalje u buljucima dovoze svoj nemu\u0161ti elektorat koji \u0107e Putinu i dalje neve\u0161to glumiti svenarodnu ljubav. Ja ne znam da li i on sam veruje u tu ljubav. Ako veruje, onda me to jako podse\u0107a na jedan stari vic. Razba\u0161karila se dva moljca u ormanu s kaputima i le\u017eerno razgovaraju: \u201eZna\u0161 li ti \u2013 govori jedan \u2013 da mene ljudi neobi\u010dno po\u0161tuju i vole?\u201c \u201eNe. A kako si to zaklju\u010dio?\u201c \u2013 pita drugi. \u201eSino\u0107 sam bukvalno celo ve\u010de proveo u dru\u0161tvu ljudi. I dok sam ih sve redom veselo obletao, svi prisutni su me naizmeni\u010dno do\u010dekivali odu\u0161evljenim aplauzom\u201c.<\/p>\n

Mi \u0107emo ih svakako pobediti. Uz pomo\u0107 lakrdije. Ja u to uop\u0161te ne sumnjam. Pobedi\u0107emo ih u radosti i veselju. I bez obzira na neke ukorenjene predrasude o istoriji na\u0161e otad\u017ebine, kao i na moj ve\u0107 hroni\u010dni skepticizam, ja sam potpuno uveren da \u0107emo ih pobediti.<\/p>\n

Vidite kako sam nedosledan. Kuda li se denuo onaj dugogodi\u0161nji, pravi punokrvni skeptik?<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.ne<\/a>t\/Grani.ru<\/a>
\n\u2014\u2014\u2014\u2013<\/p>\n

Sadovoje kaljco \u2013 U nedelju 26.02.2012, nezvani\u010dna opozicija je u Moskvi organizovala fle\u0161mob akciju Veliki beli prsten. Planirano je da ljudi koji protestuju, s bilo kakvim belim obele\u017ejem iza\u0111u na ulicu i stanu du\u017e trotoara Sadovoga kaljca, to jest \u0161iroke ulice koja kru\u017eno oivi\u010dava sam centar Moskve. Akcija je potpuno uspela. Veliki beli prsten oko centra Moskve je veoma brzo bio zatvoren. Tokom akcije, saobra\u0107aj nijednu sekundu nije bio ometan, tako da je uvek de\u017eurna zlobna primedba vlasti o ometanju normalnog saobra\u0107aja ovoga puta morala da izostane.<\/em><\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Postoji jedna poznata, izrazito siled\u017eijska, a kod dripaca, kada se dokopaju vlasti posebno omiljena re\u010denica koja otprilike glasi ovako: \u201eJa \u0107u te nau\u010diti da voli\u0161 slobodu\u201c<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-77861","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/77861","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=77861"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/77861\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=77861"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=77861"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=77861"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}