{"id":77194,"date":"2012-02-27T10:09:56","date_gmt":"2012-02-27T09:09:56","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=77194"},"modified":"2012-02-27T10:09:56","modified_gmt":"2012-02-27T09:09:56","slug":"kako-demokratija-moze-da-spase-evropu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/02\/27\/kako-demokratija-moze-da-spase-evropu\/","title":{"rendered":"Kako demokratija mo\u017ee da spase Evropu"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Timoti SNAJDER<\/strong><\/p>\n

Evropska kriza, koja se u medijima predstavlja kao problem valute i finansijske pomo\u0107i, zapravo je ispit demokratskog kapitalizma. Raspad evrozone bio bi skoro podjednako katastrofalan za SAD koliko i za Evropu; rezultat bi skoro sigurno bio globalni finansijski kolaps, prema kojem bi doga\u0111aji iz 2008. izgledali kao obi\u010dna \u010dajanka. Ali ni dalekose\u017eni ekonomski potresi koji prete Americi nisu najgora mogu\u0107a posledica krize evrozone. Jo\u0161 zna\u010dajnije pitanje je da li institucije demokratije, evropske ili ameri\u010dke, mogu da izdr\u017ee dvostruku pretnju globalne finansijske nestabilnosti i nacionalnog populizma.<\/p>\n

Neki od osnovnih problema EU vrlo su sli\u010dni na\u0161ima: kriza u Gr\u010dkoj nastala je tako \u0161to bogata\u0161i nisu pla\u0107ali porez, \u0161to je nama poznata situacija. Kao \u0161to Amerikanci federalnu vladu shvataju kao predstavnika tu\u0111ih interesa, tako i Evropljani po\u010dinju da do\u017eivljavaju Brisel kao trojanskog konja korozivne globalizacije. Poput ameri\u010dkog pristupa posrnulim bankama i posustaloj ekonomiji, poku\u0161aji evropskih lidera da re\u0161e krizu evra postavili su neka klju\u010dna politi\u010dka pitanja: ko diktira raspodelu sredstava u vreme ekonomskih pote\u0161ko\u0107a? Koga treba spasiti, i za\u0161to? Da li je refleksivno stezanje kai\u0161a zdravo ekonomsko rezonovanje ili inertna politika? I kako da se takve odluke, koje poga\u0111aju stotine miliona ljudi, donesu demokratski?<\/p>\n

Dvojica istaknutih ekonomskih mislilaca poku\u0161avaju da se izbore sa ovim pitanjima. Poslednjih dvadesetak godina, bugarski politikolog Ivan Krastev bavi se internim sukobima izme\u0111u liberalizma i demokratije. Na drugom kraju Evrope, plodni britanski istori\u010dar Brendan Sims pristupio je politici kao svedok nesposobnosti EU da interveni\u0161e na Balkanu. Krastev je pronicljiv ali uvek blagonakloni kriti\u010dar, dok je Sims konzervativni idealista. Njegovo polazi\u0161te nije postkomunisti\u010dko iskustvo demokratije, kao kod Krasteva, ve\u0107 dugogodi\u0161nje britansko-ameri\u010dko iskustvo zajednice i ustava.<\/p>\n

U \u010dlanku koji \u0107e uskoro biti objavljen u \u010dasopisu The American Interest, Krastev tvrdi da je evropska finansijska kriza samo simptom dubljeg problema evropske politi\u010dke kulture. Evropu mu\u010de, ka\u017ee on, nesigurne manjine, nacionalna stanovni\u0161tva dr\u017eava \u010dlanica, uverena da im konstantno preti i globalizacija na ulici (emigranti) i pravna globalizacija (Brisel). Kako Krastev ka\u017ee, nacionalne vlade imaju politiku, ali ne i plan, jer sve va\u017ene odluke donosi Evropska unija; EU ima plan ali nema politiku, jer odluke ne donose izabrani predstavnici. Suverenost postaje simbol: upravo zato \u0161to su nacionalni politi\u010dari prepustili vlast EU, oni se dr\u017ee identiteta i komfora koje pru\u017eaju tradicionalne nacionalne dr\u017eave. To ne va\u017ei samo za male i slabe dr\u017eave, ve\u0107 i za velike evropske sile, poput Nema\u010dke.<\/p>\n

Evropska integracija oduvek je vo\u0111ena iz svojevrsne istorijske iznudice. Svaki krupan korak napred sadr\u017eao je u sebi klicu budu\u0107eg problema, koji se mogao re\u0161iti jedino negde u budu\u0107nosti, nekim drugim korakom. Krastev ovakav pristup poredi sa prela\u017eenjem uzburkane reke tako \u0161to ska\u010dete s kamena na kamen, a slede\u0107i kamen vidite tek nakon skoka. Ali \u0161ta se de\u0161ava, ka\u017ee on, ako se kamenje prote\u017ee tek do polovine reke? Neuspeh zajedni\u010dke valute nije bio samo predvidiv, nego i predvi\u0111en. Svi su znali da \u0107e se u nekom trenutku desiti ne\u0161to pout ovoga \u0161to danas poga\u0111a Gr\u010dku. Svi su znali da zajedni\u010dka monetarna politika (\u010dije kamate odre\u0111uje Evropska centralna banka) bez zajedni\u010dke fiskalne politike (mogu\u0107nosti da neka priznata centralna vlast potro\u0161i vi\u0161e novca na o\u017eivljavanje ekonomije) ne mo\u017ee opstati. Verovalo se da \u0107e du\u017eni\u010dka kriza, kad jednom nastupi, iz nu\u017ede stvoriti zajedni\u010dku fiskalnu politiku. Ali izgleda da tog kamena nema. Sve \u0161to sada vidimo pred sobom je podivljala reka.<\/p>\n

To je tako jer je fiskalna politika u samom sredi\u0161tu demokratskog sistema, a EU jo\u0161 uvek nije demokratska. Ljudi ho\u0107e da znaju da pla\u0107aju porez vladi koju su izabrali, sa institucijama i ovla\u0161\u0107enjima koja uz nju idu (trezor, izabrani zvani\u010dnik i odgovorna zakonodavna vlast); i da se onda ta sredstva tro\u0161e na njih i na ljude sa kojima se poistove\u0107uju i sa kojima dele politi\u010dku zajednicu. Ali, i pored porasta ovla\u0161\u0107enja Evropskog parlamenta, EU jo\u0161 uvek nema izabranog zvani\u010dnika koji mo\u017ee da donosi fiskalne odluke, niti trezor koji bi ih sprovodio.<\/p>\n

U ovom trenutku, EU lavira izme\u0111u \u010detiri mogu\u0107a odgovora na krizu, od kojih svaki udaljava fiskalnu politiku od stanovni\u0161tva dr\u017eava \u010dlanica. Ili \u0107e evropski lideri prona\u0107i nekakvo re\u0161enje da dodatno centralizuju prihode i rashode, bez konsultovanja gra\u0111ana. To \u0107e mo\u017eda kratkoro\u010dno ubla\u017eiti krizu, ali \u0107e dovesti do pobune stanovni\u0161tva bogatijih dr\u017eava, kao \u0161to je ve\u0107 slu\u010daj u Nema\u010dkoj i Finskoj. Ili \u0107e, \u0161to je verovatnije, EU nastaviti da gura ka sistemu u kojem fiskalno \u010dvr\u0161\u0107e nema\u010dko-poljsko-balti\u010dko-skandinavsko jezgro diktira pona\u0161anje trusnije periferije, gde \u0107e onda, najverovatnije, izbiti pobuna. U ovom trenutku, gr\u010dki bir\u010da\u010di mogu da izaberu partije koje njima vladaju, ali ne mogu da promene fiskalnu politiku. O njoj se odlu\u010duje u Berlinu. Tako nastaju pantomimske republike.<\/p>\n

Ono \u0161to bi dr\u017eave EU umesto toga trebalo da rade, kako Sims tvrdi u jenom nedavno objavljenom eseju, jeste da iskoriste krizu za hrabar korak ka kreiranju evropske demokratije koja bi funkcionisala kao velesila. Kroz istoriju, ka\u017ee Sims, uspe\u0161ne politi\u010dke unije ne stvaraju se u dobra, nego u zla vremena, od strane ljudi koji poznaju prethodne neuspe\u0161ne poku\u0161aje njihovog stvaranja, koji su odlu\u010dni da to idu\u0107i put urade bolje. On navodi staro Rimsko carstvo i Poljsko-litvansku dr\u017eavnu zajednicu kao primere nefunkcionalnih tvorevina sa slabim centralnim institucijama, i \u010dudnim zakonima o glasanju iz kojih su ameri\u010dki dr\u017eavotvorci izvukli pouku kada su pisali ustav. Evropa sada prolazi \u2013 samo kad bi Evropljani to shvatili! \u2013 kroz isti spasonosni \u0161ok koji je sna\u0161ao ameri\u010dke dr\u017eavotvorce krajem osamnaestog veka: neregulisani odnos izme\u0111u sastavnih delova i celine, dok se neprijatelj pribli\u017eava (Sims ima u vidu oporavljenu Rusiju, globalnu Kinu i nuklearni Iran).<\/p>\n

Zato Sims zaklju\u010duje da re\u0161enje mora biti nova ustavotvorna skup\u0161tina, \u010diji \u010dlanovi imaju ovla\u0161\u0107enja da po\u010dnu od temelja i stave na papir jezgrovitu objavu osnovnih institucija i prava \u2013 umesto zamornih EU sporazuma koje Evropljani odbijaju na nacionalnim referendumima \u010dim im se uka\u017ee prilika. Sims je verovatno u pravu kada ka\u017ee da je taktika postepenosti istro\u0161ena; jedini put napred je novi po\u010detak. Ali nije sasvim jasno kako od grupe demokratskih dr\u017eava do\u0107i do jedne demokratije, naro\u010dito kada gra\u0111ani tih dr\u017eava ne znaju kakvu oni korist od toga imaju. Sims zami\u0161lja novu \u201ePartiju demokratske unije\u201c koja \u0107e pobe\u0111ivati na budu\u0107im izborima, kontrolisati Evropski parlament, i tako podsta\u0107i delovanje odozdo nagore. Ali, imaju\u0107i u vidu sve razloge koje Kristev navodi, \u0161anse za to su slabe.<\/p>\n

Izvesnija alternativa je u podsticanju evropskih elita da same predlo\u017ee novi ustav. Ako i nije previ\u0161e verovatan, takav pristup je barem mogu\u0107. Kreativnost \u0107e morati da otpo\u010dne u Berlinu, budu\u0107i da je u ovom trenutku jedino Nema\u010dka dovoljno zna\u010dajna unutar EU da njene nacionalne elite odigraju ulogu evropskih elita. Ovu ulogu nisu preuzeli nema\u010dki lideri. U aktuelnoj krizi, nema\u010dka premijerka je odigrala briljantnu takti\u010dku igru, dopustiv\u0161i da se problemi drugih dovoljno pogor\u0161aju da samo Nema\u010dka mo\u017ee da odredi re\u0161enje. Ovaj uskogrudi pristup omogu\u0107ava nema\u010dkim bira\u010dima opasnu fantaziju da \u0107e evropska imitacija nema\u010dke \u0161tedljivosti re\u0161iti problem.<\/p>\n

Nemci se sada u evropskim poslovima pona\u0161aju pomalo kao republikanske dr\u017eave u ameri\u010dkoj politici: profitiraju od velike zajednice koju misle da \u017eele da uzdrmaju. Nema\u010dki razvoj u proteklih deset godina rezultat je upravo evra i tr\u017ei\u0161ta koje on obezbe\u0111uje za nema\u010dki izvoz u zemljama poput Gr\u010dke, i \u010dinjenice da je evro na me\u0111unarodnim tr\u017ei\u0161tima verovatno jeftiniji nego \u0161to bi to bila ikakva nema\u010dka valuta. Pristup Angele Merkel, ako se nastavi, podstica\u0107e simboli\u010dku prirodu ne-nema\u010dke suverenosti, stvaranjem dodatnih pantomimskih republika. Na kraju, unutra\u0161nja politika u Nema\u010dkoj i na evropskoj periferiji sru\u0161i\u0107e evropski sistem koji je Nema\u010dkoj obezbedio takvu politi\u010dku i ekonomsku snagu.<\/p>\n

Kao \u0161to je poljski ministar spoljnih poslova primetio u svom impresivnom govoru u Novembru, Evropa ne mo\u017ee bez nema\u010dkog primera. A to zna\u010di da \u0107e se Nema\u010dka, ako ne bude bilo velike politi\u010dke reforme EU, probuditi kao mnogo manje va\u017ena svetska sila, sa mnogo manjim dometom na evropskom i globalnom izvoznom tr\u017ei\u0161tu. Kako bi izgledao takav poredak? Simboli\u010dna suverenost i pantomimske republike bile bi zamenjene dvostrukom demokratijom, sa izvr\u0161nom i parlamentarnom vla\u0161\u0107u, i prihodima koji bi se ubirali na dva razli\u010dita mesta, u evropskoj prestonici i nacionalnim prestonicama. Skup\u0161tina evropskih elita morala bi da odlu\u010di, i stavi napismeno u kratkom ustavu, kakvu \u0107e vlast, i poreska ovla\u0161\u0107enja, svako od njih imati. Ovaj novi aran\u017eman morao bi da uvede i jasan mehanizam \u201euzimanja i davanja\u201c, tako da bira\u010di znaju da ne\u0107e biti oporezovani za iste stvari na oba dr\u017eavna nivoa.<\/p>\n

Evropljani bi morali da odlu\u010de gde \u0107e te granice biti povu\u010dene (iako se sla\u017eem sa Simsom da bi evropska solidarnost bez evropske vojske bila te\u0161ko dosti\u017ena). Ovaj aran\u017eman bi morale da potvrde sve dr\u017eave, na referendumu. Me\u0111utim, budu\u0107i da bi se radilo o novom po\u010detku, a ne o jo\u0161 jednom u nizu ugovora, to bi moralo da krene iz Berlina. Nema\u010dki primer morale bi da slede druge finansijski zdrave zemlje, \u0161to u ovom trenutku zna\u010di \u2013 novo jezgro oko Balti\u010dkog mora. Zemlje u kojima referendum ne pro\u0111e bile bi jednostavno izostavljene, sa mogu\u0107no\u0161\u0107u da kasnije ponove glasanje, umesto da im se dozvoli da sru\u0161e ceo projekat (kao \u0161to se ranije desilo sa Ustavnim sporazumom EU 2004-2005). Vlade bi morale da objasne gra\u0111anima da se ne odri\u010du suverenosti, ve\u0107 da prihvataju suverenost na dva nivoa, potvr\u0111uju\u0107i nacionalnu snagu u zemlji, a istovremeno osvajaju\u0107i demokratiju na vi\u0161em nivou.<\/p>\n

Evropa ne mo\u017ee jednostavno da se okrene, kako Amerikanci ponekad zami\u0161ljaju, i da odskaku\u0107e s kamena na kamen na drugu obalu reke, ponovo postaju\u0107i skup nacionalnih dr\u017eava. Odatle je po\u010delo ovo putovanje, sa Velikom depresijom, Drugim svetskim ratom i holokaustom. Sama poenta evropskih integracija bila je da se takvi doga\u0111aji onemogu\u0107e, \u0161to se poslednjih decenija o\u010dituje u rastu\u0107oj demilitarizaciji same Evrope i obele\u017eavanju tragedije evropskih Jevreja. Nazad se ne mo\u017ee, samo napred: sa ili bez ustava.<\/p>\n

Ali odr\u017eivi ustav ne mo\u017ee se stvoriti ni demokratskim procesom ni iz nacrta analiti\u010dara, koliko god oni bili briljantni, na evropskoj periferiji poput Bugarske i Britanije. Njihove ideje, i ideje mnogih drugih, mora\u0107e da pro\u010de\u0161lja neki Nemac, koji \u0107e okupiti nema\u010dku elitu i usmeriti je ka evropskom re\u0161enju. Za Amerikance, ovo nije obi\u010dna predstava: posledice evropskog neuspeha pogodi\u0107e nas pre ili kasnije. Ako Evropljani ne budu mogli da postignu ravnote\u017eu izme\u0111u globalnih finansija i unutra\u0161nje politike, to \u0107e biti porazno za demokratski kapitalizam u celom svetu.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.ne<\/a>t\/ NYRBlog<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U ovom trenutku, EU lavira izme\u0111u \u010detiri mogu\u0107a odgovora na krizu, od kojih svaki udaljava fiskalnu politiku od stanovni\u0161tva dr\u017eava \u010dlanica.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":77195,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-77194","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/77194","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=77194"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/77194\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/77195"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=77194"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=77194"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=77194"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}