{"id":77117,"date":"2012-02-26T11:46:06","date_gmt":"2012-02-26T10:46:06","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=77117"},"modified":"2012-02-26T11:46:06","modified_gmt":"2012-02-26T10:46:06","slug":"spasimo-grke-od-njihovih-spasitelja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/02\/26\/spasimo-grke-od-njihovih-spasitelja\/","title":{"rendered":"Spasimo Grke od njihovih spasitelja"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>U trenutku kada je jedan od dvoje mladih Grka na socijalnoj pomo\u0107i, kada 25000 besku\u0107nika tumara ulicama Atine, kada se 30% stanovni\u0161tva nalazi ispod granice siroma\u0161tva, kada je na hiljade porodica primorano da se odrekne svoje dece kako ne bi umrla od gladi i hladno\u0107e, kada se novi sloj siroma\u0161nih i izbeglica bori za otpatke iz kontejnera, ”spasitelji” Gr\u010dke, pod izgovorom da Grci ”ne \u010dine dovoljno napora”, name\u0107u novi plan pomo\u0107i kojim \u0107e se udvostru\u010diti ve\u0107 ubrizgana smrtonosna doza.<\/p>\n

Cilj nije ”spas” Gr\u010dke – u ovom trenutku, svi zna\u010dajni ekonomisti sla\u017eu se sa ovim. Radi se o kupovini vremena za spas kreditora dok se zemlja vodi u siguran bankrot. Radi se o tretiranju Gr\u010dke kao laboratorije za socijalni eksperiment koji \u0107e se u slede\u0107em koraku primeniti u celoj Evropi. Model koji se testira u Gr\u010dkoj je taj u kome vi\u0161e nema javnih slu\u017ebi, gde se \u0161kole, bolnice i klinike raspadaju, gde je zdravlje privilegija bogatih, gde je populacija ugro\u017eenih \u017ertva programirane eliminacije, dok su oni koji jo\u0161 uvek imaju posao osu\u0111eni na ekstremne oblike siroma\u0161tva i nesigurnosti.<\/p>\n

Me\u0111utim, kako bi ova ofanziva neoliberalnog kapitalizma uspela do kraja, neophodno je uspostaviti re\u017eim koji \u0107e ekonomiju pretvoriti u najelementarnije pravo demokratije. Pod imenom spasitelja vidimo uspostavljanje vladavine tehnokrata \u0161irom Evrope koji ne mare za suverenitet naroda. Radi se o klju\u010dnom preokretu u parlamentarnim sistemima u kojima ”predstavnici naroda” daju odre\u0161ene ruke ekspertima i bankarima, abdicirajuci mo\u0107 odlu\u010divanja koja im je data. Mo\u017eemo re\u0107i da se radi se o parlamentarnom pu\u010du, ako ho\u0107ete, koji se tako\u0111e slu\u017ei arsenalom represivnih mera protiv pobune naroda. Stoga, kada \u010dlanovi parlamenta ratifikuju zakone po diktatu Trojke (Evropska Unija, Centralna evropska banka i Me\u0111unarodni monetarni fond), oni su u direktnoj suprotnosti mandatu koji im je dat, mo\u0107 li\u0161ena svake legitimnosti koja odlu\u010duje o sudbini zemlje u narednih trideset do \u010detrdeset godina.<\/p>\n

U isto vreme, Evropska Unija se priprema da otvori poseban ra\u010dun na koji \u0107e se pomo\u0107 Gr\u010dkoj direktno upla\u0107ivati, a koji \u0107e ona mo\u0107i da koristi jedino u svrhe otplate dugova. Svi prihodi ove zemlje moraju imati kao ”apsolutan prioritet” otplatu kredita, i koji \u0107e, ukoliko bude neophodno, biti upla\u0107ivani direktno na racun kojim upravlja Evropska Unija. Sporazum precizira da svaka nova budu\u0107a obveznica mora biti izdata prema anglo-saksonskom zakonu koji podrazumeva materijalne garancije, te \u0107e se svaki nesporazum re\u0161avati na sudu u Luksemburgu, gde Gr\u010dka ne\u0107e imati nikakvo pravo \u017ealbe protiv kreditora. Da jo\u0161 pojasnimo, privatizacija je poverena fondu kojim upravlja Trojka i koja \u0107e raspolagati najbitnijim javnim dobrima. Ukratko, svedoci smo sveop\u0161te plja\u010dke, divne odlike finansijskog kapitalizma, koja ovde dobija institucionalnu za\u0161titu. Sve dok prodavci i kupci sede na istoj strani stola, nema sumnje da \u0107e ovaj poduhvat privatizacije biti prava gozba za kupce.<\/p>\n

Sve mere koje su do sada preuzete samo su produbile gr\u010dki dug koji je, uz pomo\u0107 spasitelja koji pozajmljuju sa bezobraznim kamatama, bukvalno eksplodirao i sada iznosi 170% bruto nacionalnog dohotka, dok je samo 2009. godine iznosio ne vi\u0161e od 120%. \u010cini se da ovaj plan spasavanja – svaki put predstavljen kao ”ultimativni” – nije imao nijednu drugu svrhu do da jo\u0161 vi\u0161e oslabi poziciju Gr\u010dke koja je, li\u0161ena svake mogu\u0107nosti da sama predlo\u017ei plan restruktuiranja, bila primorana da pristane na pravila koje joj name\u0107u kreditori pod pretnjom ”katastrofe ili \u0161tednje”.<\/p>\n

Svako pogor\u0161anje ve\u0161ta\u010dko prouzrokovanog i nasilni\u010dkog problema duga iskori\u0161\u0107eno je kao oru\u017eje za vre\u0111anje celog jednog naroda. Zbog toga ima smisla ovde koristiti se vojnim terminima: ovde se zaista radi o ratu sprovedenom sredstvima ekonomije, politike i zakona, o klasnom ratu protiv celog jednog dru\u0161tva. I plen kojim klasa finansijera isteruje ”neprijatelja”, uz socijalne beneficije i demokratska prava, ali na kraju svega, ovde je re\u010d o su\u0161tinskoj mogu\u0107nosti opstanka ljudskog bi\u0107a. \u017divoti onih koji ne proizvode ili ne konzumiraju dovoljno u pravcu maksimizacije profita, moraju biti sa\u010duvani.<\/p>\n

Stoga, nemo\u0107 jedne zemlje uklje\u0161tene izme\u0111u finansijskih spekulacija bez granica i razaraju\u0107ih planova pomo\u0107i, zapravo su mala vrata na koja ulazi novi dru\u0161tveni model zasnovan na neoliberalnom fundamentalizmu. Model koji je namenjen \u010ditavoj Evropi, a mozda i \u0161ire. U ovome le\u017ei su\u0161tina problema i zbog toga odbrana gr\u010dkog naroda ne sme biti svedena na \u010din solidarnosti ili apstraktne humanosti: u pitanju je sama budu\u0107nost demokratije i sudbina evropskih naroda. Svima nama \u0107e ”neodlo\u017ena neophodnost” \u0161tednje ”bolne ali \u010dasne” biti predstavljena kao na\u010din da izbegnemo sudbinu Grka, dok oni sami nisu u\u010dinili ni\u0161ta pogre\u0161no.<\/p>\n

Pred ovim napadom uperenim protiv na\u0161eg drustva, pred uni\u0161tenjem poslednjih ostataka demokratije, pozivamo sugra\u0111ane, na\u0161e francuske i evropske drugove da podignu glasno svoj glas. Ne smemo dozvoliti monopolizaciju mo\u0107i govora od strane eksperata i politi\u010dara. Da li mo\u017eemo ostati ravnodu\u0161ni pred \u010dinjenicom da je po nalogu nema\u010dkih i francuskih vo\u0111a Gr\u010dka li\u0161ena mo\u0107i izbora? Zar stigmatizacija i poni\u017eenje jednog evropskog naroda ne zaslu\u017euje nikakav odgovor? Zar je mogu\u0107e ne di\u0107i svoj glas protiv insitucionalizovanog ubistva gr\u010dkog naroda? I da li mo\u017eemo ostati nemi pred nadiru\u0107om snagom sistema koji smatra nezakonitim i samu ideju dru\u0161tvene solidarnosti?<\/p>\n

Nalazimo se na ta\u010dki bez povratka. Hitno moramo povesti borbu brojevima i rat re\u010dima nasuprot ultra-liberalnoj retorici straha i dezinformacije. Neophodno je razmontirati moralne lekcije koje kriju ono \u0161to se zaista doga\u0111a u na\u0161em dru\u0161tvu. Postalo je vi\u0161e nego urgentno demistifikovati rasisti\u010dko insistiranje na ”osobenosti Grka” koje navodno tuma\u010de nacionalni karakter jednog naroda (lenjost i lukavost) korenom uzroka krize globalne realnosti. Ono \u0161to je danas bitno nisu specifi\u010dnosti, realne ili imaginarne, ve\u0107 ono \u0161to je zajedni\u010dko: sudbina jednog naroda koja \u0107e uticati na sve nas ostale.<\/p>\n

Sa na\u0161e strane, mi predla\u017eemo slede\u0107e: pridru\u017eite se odmah komitetu evropskih intelektualaca i umetnika u ime solidarnosti sa gr\u010dkim narodom koji pru\u017ea otpor. Ako ne mi, onda ko? Ako ne odmah, onda kada?<\/p>\n

Vicky Skoumbi, r\u00e9dactrice en chef de la revue \u201cAl\u00e8theia\u201d, Ath\u00e8nes, Michel Surya, directeur de la revue \u201cLignes\u201d, Paris, Dimitris Vergetis, directeur de la revue \u201cAl\u00e8theia\u201d, Ath\u00e8nes. Et : Daniel Alvara,Alain Badiou, Jean-Christophe Bailly, Etienne Balibar, Fernanda Bernardo, Barbara Cassin, Bruno Cl\u00e9ment, Danielle Cohen-Levinas, Yannick Courtel, Claire Denis, Georges Didi-Huberman, Roberto Esposito, Francesca Isidori, Pierre-Philippe Jandin, J\u00e9r\u00f4me L\u00e8bre, Jean-Clet Martin, Jean-Luc Nancy, Jacques Ranci\u00e8re, Judith Revel, Elisabeth Rigal, Jacob Rogozinski, Hugo Santiago, Beppe Sebaste, Mich\u00e8le Sinapi, Enzo Traverso<\/p>\n

\u00a0Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Javni poziv Alain Badioua i kolektiva intelektualaca i umetnika Evrope: U pitanju je sama budu\u0107nost demokratije i sudbina evropskih naroda.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":77118,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-77117","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/77117","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=77117"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/77117\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/77118"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=77117"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=77117"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=77117"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}