{"id":76861,"date":"2012-02-23T13:13:54","date_gmt":"2012-02-23T12:13:54","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=76861"},"modified":"2012-02-23T13:13:54","modified_gmt":"2012-02-23T12:13:54","slug":"opasne-pravne-posledice-acta","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/02\/23\/opasne-pravne-posledice-acta\/","title":{"rendered":"Opasne pravne posledice ACTA"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Vesna RAKI\u0106-VODINELI\u0106<\/strong><\/p>\n

Problemati\u010dni me\u0111unarodni sporazum ACTA pristigao je u javnost Srbije gotovo istovremeno sa predlogom za ispitivanje ustavnosti Zakona o elektronskim komunikacijama i Zakona o Vojnobezbednosnoj i Vojno-obave\u0161tajnoj agenciji \u2013 pre ne\u0161to vi\u0161e od godinu dana. Dok Ustavni sud o predlogu jo\u0161 uvek \u0107uti, celim svetom se \u0161ire protesti zbog potpisivanja i bliskog stupanja na snagu ACTA.<\/p>\n

\u0160ta je ACTA? Kakve mogu biti njegove posledice na na\u0161 svakodnevni cyber \u017eivot?<\/p>\n

ACTA (Anti-Counterfeiting Trade Agreement \u2013 Trgovinski sporazum protiv falsifikovanja) u formalnom smislu re\u010di jeste multilateralni me\u0111unarodni sporazum, iz \u010dije preambule proizlazi da je namenjen suzbijanju poja\u010dane trgovine falsifikovanim i piratskim dobrima i time, za\u0161titi titulara (nosilaca) intelektualne svojine. Njime se, navodno, nastoji uobli\u010diti me\u0111unarodni pravni okvir za za\u0161titu intelektualne svojine. Valja naglasiti da je me\u0111unarodni pravni okvir sa istom namenom ve\u0107 postavljen. U okviru Svetske trgovinske organizacije (STO) usvojen je TRIPS (Agreement on Trade Related Aspects of Intellectual Property Rights \u2013 Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine). Ovaj sporazum je rezultat pregovora i uobli\u010denja teksta iz 1994. godine. Dostupan je na srpskom jeziku. Iako su pravna re\u0161enja TRIPS-a daleko manje upitna od onih koja sadr\u017ei ACTA, on je bio izlo\u017een sna\u017enim kritikama, koje su uglavnom poticale iz nerazvijenih zemalja i ticale se izvesnih mera za\u0161tite me\u0111unarodne trgovine vezane za intelektualna prava na medikamentima, naro\u010dito onim za ubla\u017eavanje posledica AIDS-a. TRIPS je obavezan za sve \u010dlanice Svetske trgovinske organizacije. Na svetskom nivou, u okviru Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (SOIS), zaklju\u010den je niz me\u0111unarodnih sporazuma, od kojih je najzna\u010dajniji Sporazum o autorskom pravu (Copyright Treaty). U okviru EU, 2004. godine, usvojena je Direktiva o za\u0161titi prava intelektualne svojine 2004\/48 (usvojili su je Evropski parlament i Evropski savet).<\/p>\n

Od samog po\u010detka pregovora o zaklju\u010denju ACTA, ovaj sporazum su pratile brojne neuobi\u010dajene \u010dinjenice. Najpre, o ACTA je pregovarano van me\u0111unarodnih institucija kao \u0161to su UN, STO ili SOIS. Neformalni pregovori su zapo\u010deli izme\u0111u SAD i Japana 2006. godine, da bi se kasnije pro\u0161irili na najve\u0107e i ekonomski najmo\u0107nije dr\u017eave sveta. Pregovorima su se pridru\u017eili i predstavnici EU tokom 2006 i 2007. Slu\u017ebeni pregovori zapo\u010dinju 2007. godine, a neke zemlje koje su bile uklju\u010dene u preliminarne razgovore, napu\u0161taju ih. Pregovori i sadr\u017eina verzija ACTA su bili progla\u0161eni tajnom. Ne samo administracija D\u017eor\u017ea Bu\u0161a, ve\u0107 i Baraka Obame, odbile su da pregovarane verzije ACTA u\u010dine javnim, iako je bilo poku\u0161aja, sa pozivom na ameri\u010dki zakon o pristupu informacijama od javnog zna\u010daja i iako su neki \u010dlanovi Kongresa tra\u017eili skidanje oznake poverljivosti. Jednu od verzija (ne dana\u0161nju tj. kona\u010dnu) prvi je obelodanio Wikileaks 2008. godine. Otkad je obelodanjen, uprkos naknadnim ubla\u017eavanjima teksta, ACTA je nai\u0161ao na sna\u017ean otpor ne samo u op\u0161toj javnosti, ve\u0107 i u zna\u010dajnim me\u0111unarodnim centrima pravni\u010dke zajednice.<\/p>\n

ACTA se sastoji iz \u0161est glava: (1) uvodne odredbe i op\u0161ti pojmovi; (2) pravni okvir za za\u0161titu prava intelektualne svojine; (3) prakse pravne za\u0161tite; (4) me\u0111unarodna saradnja; (5) institucionalna pravila i (6) zavr\u0161ne odredbe. U formalnom smislu, radi se o odredbama koje su uobi\u010dajene u multilateralnim me\u0111unarodnim sporazumima: one name\u0107u dr\u017eavama koje potpi\u0161u i ratifikuju ACTA, obavezu prilago\u0111avanja njihovog unutra\u0161njeg prava odredbama tog sporazuma.<\/p>\n

Bez obzira \u0161to su namere redaktora izra\u017eene u preambuli legitimne (za\u0161tita autorskih prava i drugih prava intelektualne svojine, suzbijanje falsifikovanja intelektualnih dobara i spre\u010davanje piraterije) pravni metodi koje sadr\u017ee ACTA su agresivni i protivni brojnim me\u0111unarodnim i regionalnim dokumentima o ljudskim pravima. Ljudska prava koja se u ACTA najvi\u0161e ugro\u017eavaju jesu: pravo na privatnost, sloboda izra\u017eavanja, pravo na le\u010denje (pristup medikamentima) i pravo na pravi\u010dno odlu\u010divanje (su\u0111enje). Evo nekoliko primera:<\/p>\n

1. Na osnovu \u010dl. 27. st. 4. ACTA dr\u017eava mo\u017ee nalo\u017eiti provajderu da hitno otkrije titularu (nosiocu) prava intelektualne svojine, informacije o korisniku za kojeg se tvrdi da svoj nalog kod datog provajdera koristi za povredu prava intelektualne svojine. Kako se ispravno prime\u0107uje u mi\u0161ljenju stru\u010dnjaka za pravo intelektualne svojine, ACTA ne pravi razliku izme\u0111u korisnika za koje postoji osnovana sumnja da povre\u0111uju pravo intelektualne svojine i drugih korisnika. Dovoljno je da nosilac prava tvdi da je odre\u0111eni korisnik njegovo pravo povredio. U ovom pogledu, nagla\u0161ava se, ACTA ide znatno dalje od TRIPS-a, koji ovakvu obavezu provajdera propisuje samo za one korisnike za koje je dokazano da vre\u0111aju pravo intelektualne svojine. Na ovaj na\u010din se uspostavlja pretpostavka da je svaki korisnik istovremeno i prekr\u0161ilac. Iako je u ovoj odredbi propisano da dr\u017eava potpisnica mo\u017ee (ne mora) dati nalog provajderu, i iako se odre\u0111uje da dr\u017eave potpisnice treba da vode ra\u010duna o slobodi izra\u017eavanja, privatnosti i pravu na pravi\u010dno odlu\u010divanje, u navedenom mi\u0161ljenju se podvla\u010di da ACTA ne sadr\u017ei specifi\u010dna pravila o o\u010duvanju i za\u0161titi ljudskih prava, te je neizvesno kako bi ona uop\u0161te mogla biti za\u0161ti\u0107ena pri ovako formulisanim odredbama, za razliku od Direktive EU 2004\/48, koja za\u0161titu ljudskih prava uglavnom obezbe\u0111uje.<\/p>\n

2. ACTA, pored gra\u0111anskopravne za\u0161tite, name\u0107e dr\u017eavama potpisnicama obavezu krivi\u010dnopravne za\u0161tite, tj. kriminalizaciju povreda prava intelektualne svojine u \u010dl. 23, \u0161to odstupa od EU standarda, jer Direktiva EU 2004\/48 uop\u0161te ne predvi\u0111a kriminalizaciju. Pored toga ACTA ne obezbe\u0111uje pravi\u010dno su\u0111enje i za\u0161titu procesnih prava okrivljenih. Iako se dr\u017eavama potpisnicama name\u0107e obaveza kriminalizacije, u ACTA se ne pravi razlika izme\u0111u kopiranja koje je korisnik izvr\u0161io za sopstvenu upotrebu i onog za nezakonito sticanje profita, budu\u0107i da se pojam komercijalne upotrebe intelektualnog dobra neodre\u0111eno i \u0161iroko defini\u0161e.<\/p>\n

3. U \u010dl. 12 ACTA nisu sadr\u017eane uobi\u010dajene procesne garantije za tu\u017eenog (navodnog prekr\u0161ioca prava intelektualne svojine), zato \u0161to se privremene mere oduzimanja i zaplene njegovih dobara, za koje se tvrdi da su rezultat povrede prava intelektualne svojine, mogu izre\u0107i, a da se tu\u017eenom i ne pru\u017ei prilika da se izjasni (inaudita altera parte).<\/p>\n

4. Dr\u017eavni organi koji kontroli\u0161u granicu, na osnovu ACTA mogu u\u017eivati ovla\u0161\u0107enja koja ina\u010de, sme da ima samo sud: prema nekim tuma\u010denjima grani\u010dni slu\u017ebenici carine mogu da narede pregled lap topa ili IPad-a i njihovo oduzimanje na osnovu obi\u010dne sumnje da sadr\u017ee falsifikovana intelektualna dobra (snimke muzike, filma i sl.) koji bi navodno bili namenjeni komercijalnoj, a ne, kao \u0161to uobi\u010dajeno jesu, li\u010dnoj upotrebi (na primer, \u010dl. 16).<\/p>\n

5. U Evropskom parlamentu je nagla\u0161avano da se ACTA odnosi i na generi\u010dne medikamente (lekove sa generi\u010dnim imenom), iako se ne radi o falsifikovanim lekovima, nego i o onim za koje je isteklo vreme za\u0161tite ili se iz razloga unutra\u0161njeg prava, stavljaju u promet pod generi\u010dnim imenom. Zaplena i uni\u0161tavanje takvih lekova kao falsifikovanih spre\u010di\u0107e pristup le\u010denju naro\u010dito u nerazvijenim zemljama.<\/p>\n

Kratko re\u010deno, ACTA tra\u017ee od dr\u017eava potpisnica takve promene njihovih unutra\u0161njih pravnih poredaka koje mogu dovesti do ograni\u010denja ljudskih prava, pre svih privatnosti, slobode izra\u017eavanja i pravi\u010dnog su\u0111enja i odlu\u010divanja, koja su nelegitimna i neproporcionalna, kao i suprotna me\u0111unarodnim standardima. Ono \u0161to bitno razlikuje ACTA od ostalih me\u0111unarodnih sporazuma za za\u0161titu prava intelektualne svojine je upravo agresivna neproporcionalnost. Da su u pitanju opasnosti masivnih teroristi\u010dkih akata (stvarnih i neposredno predstoje\u0107ih, a ne fingiranih), opasnosti te\u0161kih ratnih razaranja i gubitaka ljudskih \u017eivota, ovolika neproporcionalnost bi se mo\u017eda i mogla braniti. Ovde se, me\u0111utim, radi o korporativnim interesima prekomerne za\u0161tite o\u010dekivanog profita, \u0161to nije u srazmeri sa \u0161tetom koja \u0107e nastupiti usled te\u0161kog i nelegitimnog ograni\u010denja ljudskih prava.<\/p>\n

Upravo ove opasnosti, u\u010dinile su neke dr\u017eave veoma uzdr\u017eanim prema potpisivanju ACTA. Iako je Evropski parlament u martu 2010. godine doneo Rezoluciju kojom poziva da pregovori o ACTA budu javni i zatra\u017eio da za\u0161tita intelektualne svojine bude propisana na na\u010din koji ne\u0107e biti u protivre\u010dnosti sa pravom EU i koji ne\u0107e spre\u010davati inovacije i tr\u017ei\u0161nu utakmicu, ili ugroziti za\u0161titu podataka o li\u010dnosti, EU je ipak potpisala ACTA. To su u\u010dinile i 22 dr\u017eave \u010dlanice, dok su neke me\u0111u njima, kao Nema\u010dka, Holandija, \u010ce\u0161ka, Slova\u010dka i Slovenija, za sada odustale od pristupanja ACTA. U nekim slu\u010dajevima, ova uzdr\u017eanost je bila posledica masovnih protesta, u drugim, posledica mi\u0161ljenja eksperata za pravo intelektualne svojine o odredbama ACTA koje su u suprotnosti sa pravom EU i evropskim standardima u\u017eivanja i za\u0161tite ljudskih prava.<\/p>\n

Srbija je, naro\u010dito u novijem zakonodavstvu pokazala da ima sklonosti ka zadiranju u privatni \u017eivot svojih gra\u0111ana, konkretno \u2013 u zakonima pomenutim na po\u010detku ovog teksta \u2013 Zakonu o elektronskim komunikacijama i Zakonu o Vojnobezbednosnoj i Vojno-obave\u0161tajnoj agenciji. Ne treba sumnjati da \u0107e organi ove dr\u017eave kad-tad po\u010deti da se pozivaju na ACTA kao na standard EU, iako se iz mi\u0161ljenja evropskih stru\u010dnjaka jasno mo\u017ee zaklju\u010diti koje su odredbe ACTA u suprotnosti sa pravom EU i ljudskim pravima za\u0161ti\u0107enim Evropskom konvencijom. Umesto tog neosve\u0161\u0107enog pozivanja, Ustavni sud bi trebalo da radi svoj posao povodom predloga za ispitivanje ustavnosti zakona, koji su podneli Poverenik za informacije od javnog zna\u010daja i Za\u0161titnik gra\u0111ana. A, vlasti Srbije ne bi trebalo ni da se pribli\u017ee ACTA: njegova autoritarna privla\u010dna snaga i prekomerna za\u0161tita korporativnih profita, za nju su prosto neodoljivi. Na svu sre\u0107u ACTA je otvorena za potpisivanje do 31. marta 2012. godine, i to samo za one dr\u017eave koje su pregovarale, kao i za \u010dlanice STO (\u0161to Srbija jo\u0161 uvek nije). Ali, gotovo ni\u0161ta je ne spre\u010dava da svoje zakonodavstvo \u201eprilagodi\u201c unapred, ako do izbora obezbedi skup\u0161tinsku ve\u0107inu, a i posle izbora.<\/p>\n

Ako im smeta gu\u017eva na internetu, za\u0161to za po\u010detak ne bi \u201ezatvorili\u201c pristup sajtovima koji osporavaju sudski utvr\u0111ene ratne zlo\u010dine, kao \u0161to su genocid, kr\u0161enje humanitarnog prava, pravila i obi\u010daja rata. Jer, to je evropski standard. Na primer, Direktiva EU o borbi protiv rasizma i ksenofobije iz 2007, Konvencija Saveta Evrope o internet kriminalu iz 2001. godine sa dodatnim protokolom, koju je, zajedno sa protokolom, Srbija ratifikovala i Ministarstvo pravde se time po medijima ponosilo. I toliko \u2013 tj. samo se hvalisalo, a ni\u0161ta nije u\u010dinilo.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

ACTA tra\u017ee od dr\u017eava potpisnica takve promene njihovih unutra\u0161njih pravnih poredaka koje mogu dovesti do ograni\u010denja ljudskih prava, pre svih privatnosti, slobode izra\u017eavanja i pravi\u010dnog su\u0111enja i odlu\u010divanja,<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-76861","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/76861","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=76861"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/76861\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=76861"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=76861"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=76861"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}