{"id":76343,"date":"2012-02-20T00:02:22","date_gmt":"2012-02-19T23:02:22","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=76343"},"modified":"2012-04-20T19:12:15","modified_gmt":"2012-04-20T17:12:15","slug":"ne-vidim-nista-dobro-sto-nacionalni-identitet-donosi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/02\/20\/ne-vidim-nista-dobro-sto-nacionalni-identitet-donosi\/","title":{"rendered":"Ne vidim ni\u0161ta dobro \u0161to nacionalni identitet donosi"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Biljana GLIGORI\u0106<\/strong>, arhitektica, Expeditio, Centar za odr\u017eivi prostorni razvoj, Kotor<\/p>\n

Du\u0161ko VUKOVI\u0106: \u0160ta za tebe zna\u010di nacionalni identitet i koliko ti je bitan?<\/em><\/p>\n

Biljana GLIGORI\u0106:<\/strong> Nacionalni identitet mi ne zna\u010di mnogo. Smatram ga prevaz\u0111enim nivoom identiteta koji nam ne donosi ni\u0161ta dobro, naprotiv, jedan je od osnovnih mehanizama za manipulaciju masama. Danas \u017eivimo u svetu u kojem su problemi zajedni\u010dki za celu planetu, svo\u0111enje na nacionalno je prevazi\u0111eno i nepotrebno.<\/p>\n

Identitete bi trebalo posmatrati kao promenjive koje su nam samo neki od stepenika na na\u0161em putu da budemo bolji i sre\u0107niji. Ne vidim ni\u0161ta dobro \u0161to nacionalni identitet donosi, bio ovakav ili onakav, \u0161to meni mo\u017ee da ulep\u0161a \u017eivot. Naprotiv, mo\u017ee samo da stvori preduslov za podelu, pore\u0111enje, frustraciju, dokazivanje da je moj bolji nego tamo neki drugi, \u0161to, posle verbalnog, vodi ka drugim sredstvima\u00a0 dokazivanja.<\/p>\n

Mi smo SVI gra\u0111ani\/ke planete Zemlje i to ja najni\u017ei nivo identiteta koji \u017eelim da ose\u0107am i taj mi jeste bitan.<\/p>\n

DV:<\/strong> Kako se arhitektura mo\u017ee zloupotrebljavati za potrebe uspostavljanja (gradnje) nacionalnog identiteta?<\/em><\/p>\n

BG:<\/strong> Arhitektura je materijalizacija dru\u0161tva i vrednosti koje u nemu preovla\u0111uju.Samim tim, ukoliko dru\u0161tvo (odnosno, ljudi koji donose odluke i oblikuju ga) \u017eeli da neguje ili zluopotrebljava nacionalni identitet (za neke druge ciljeve), sigurno \u0107e da posegne i za arhitekturom kao jakom i mo\u0107nom alatkom. Arhitektura ima vi\u0161e svojih dimenzija i slojeva u kojima je mogu\u0107e da se provla\u010di nacionalni identitet kao tema. Mogu se potencirati odre\u0111eni istorijski slojevi kroz kori\u0161\u0107enje stilskih elemenata dokazuju\u0107i pripadnost tom \u017eeljenom istorijskom kontekstu.<\/p>\n

Poslednji primer izrazite zloupotrebe arhitekture kroz dnevno politi\u010dki kontekst ali i najdirektnije slanje poruke da se pripada odredjenom identitetu, bez dru\u0161tenog i stru\u010dnog konsenzusa, imamo u Skoplju kroz poslednje i obimne arhitektonske intervencije.<\/p>\n

Jo\u0161 jedan o\u010digledan na\u010din kreiranja i istacanja nacionalnog identiteta jeste odabir tema ili osoba koje \u0107e imati svoje sklupture u javnom prostoru. Na taj na\u010din se \u0161alje direktna poruka ko je uzor i kome se pripada. Da li \u0107e arhitektura biti zloupotrebljena za uspostavljanja nacionalnog identiteta ne zavisi od nje same ve\u0107 od onoga koji je koristi kao medij za slanje poruka, \u0161to je slu\u010daj i sa bilo kojim drugim medijem, televizijom, internetom i sl. Ono \u0161to je razlikuje je to \u0161to su tragovi zloupotrebe kroz arhitekturu dugoro\u010dni i jako ih je te\u0161ko skloniti ve\u0107 dugo ostaju da svedo\u010de o jednom vremenu kakvo god ono bilo.<\/p>\n

DV: Kakvo crnogorstvo bi moglo biti prihvatljiv okvir za sve u Crnoj Gori, nezavisno od etni\u010dke pripadnosti?<\/em><\/p>\n

BG: Po meni to je jedino Crnogorstvo zasnovano na gradjanskom a ne nacionalnom identitetu. Mislim da Crna Gora ima velike \u0161anse da izgradi takav okvir jer u njoj, prakti\u010dno, nema crnogorske ekstremne desnice u politi\u010dkom i javnom \u017eivotu. Mo\u017eda je \u010dak i nemogu\u0107e graditi crnogorstvo kao dominanto nacionalni identitet u dr\u017eavi ovako raznolike nacionalne strukture. Crna Gora mora da izabere da bude dominantno zemlja gra\u0111ana i gra\u0111anki, osve\u0161\u0107enih li\u010dnosti kojima je nacionalni identite podre\u0111en pripradnosti Crnoj Gori kao dr\u017eavi. Verujem, da recimo Sjedinjene ameri\u010dke dr\u017eave imaju sli\u010dan koncept gde ujedno mo\u017eete ose\u0107ati i prapadnost naciji ali i lojalnost dr\u017eavi u kojoj \u017eivite. Mislim da je pripadnost ve\u0107em broju identiteta dobro za svakoga jer na taj na\u010din pro\u0161iruje dru\u0161tveni okvir kojem \u017eivi. Za mene je crnogorstvo imalo dovoljno privla\u010dnosti da ga rado usvojim kao svoj gra\u0111anski identitet bez ikakvih smetnji za moj nacionalni identitet i znam dosta ljudi koji imaju isto iskustvo. To je jako dobro za jedno dru\u0161tvo i Crna Gora mora da nastavi da svoje crnogorstvo dr\u017ei iznad nacionanih podela, trude\u0107i se da se svi iz takvih podela ose\u0107aju ujedinjeni kao gra\u0111ani i gra\u0111anke Crne Gore. Ne treba zaboraviti da se takvo crnogorsto mora vezivati i za evropejstvo, ali i da se kroz njega neguje i ose\u0107aj deljenja brige za zajedni\u010dku budu\u0107nost cele planete.<\/p>\n

DV:<\/em><\/strong> Kad sugeri\u0161e\u0161 da Crna Gora mora da nastavi da svoje crnogorstvo dr\u017ei iznad nacionalnih podjela, da li to zna\u010di da ve\u0107 prepoznaje\u0161 ozbiljan napor da se to \u010dini?<\/em><\/p>\n

BG:<\/strong> Pripadnost razli\u010ditim nacionalnim identitetima samo po sebi nije problem. Ve\u0107 sam spominjala da smatram pripadnost \u0161to ve\u0107em broju razli\u010ditih identiteta kao prednost za svakoga. Mada mi je blisko i potpuno odricanje od svih dru\u0161tveno definisanih identiteta. Ako se nacionalnost posmatra kao kriterijum za podelu onda postaje problem.<\/p>\n

Dnevna politika \u010desto ima potrebu da odre\u0111ene teme koje ljudi do\u017eivljavaju kao duboko intimne a samim tim i ose\u0107aju bliskost sa njima, kao \u0161to ve\u0107ina do\u017eivljava pripadnost naciji, iskori\u0161\u0107ava kao polugu za manipulaciju. Ta manipulacije \u010desto ima samo jedan, najprimitivniji cilj, a to je ostanak na vlasti od mandata do mandata ili kako da do\u0111u do vlasti. Tako da bih ja ovo pitanje preciznije definisala, jer Crna Gora, odnosno njeni gra\u0111ani, kao i svi gra\u0111ani bilo gde, nemaju problema sa nacionalnim podelama i samim tim ne mora ni\u0161ta da \u010dini da bude iznad njih, ali politi\u010dari (i opozicija i pozicija) i ne \u010dine neki poseban napor jer oni svesno tom temom manipuli\u0161u po potrebi.<\/p>\n

Na nama je samo da ne dozvolimo da budemo izmanilupisani. Nacionalni identetet treba vratiti na nivo li\u010dnog, intimnog do\u017eivljaja. Danas imamo toliko va\u017enijih i ozbiljnijih tema koje su iznad svih na\u0161ih razli\u010ditosti i koje ozbiljno naru\u0161avaju kvalitet \u017eivota svih nas podjednako, da vra\u0107anje na nacionalne podele, koje su, u krajnjem gledano, neka apstraktna kategorija, samo skretanje pa\u017enje javnosti sa pravih, su\u0161tinskih tema, koje istinski uti\u010du na na\u0161 \u017eivot.<\/p>\n

\u010caslav Pejovi\u0107:<\/em><\/strong><\/a>Podijeljenost Crne Gore na etni\u010dkoj osnovi je jedan od ozbiljnih tereta koje Crna Gora nosi i koji ko\u010de njen demokratski razvoj. Jedan od stavova koji se kroz dosada\u0161nju diskusiju \u010desto pominjao jeste te da je ova podijeljenost Crne Gore u zna\u010dajnoj mjeri posledica manipulacije onih koji imaju odre\u0111ene koristi od te podijeljenosti. Uzimaju\u0107i u obzir obje postavke, prvu, da bi bilo dobro za Crnu Goru da na\u0111e na\u010din da se podijeljenost ubla\u017ei, i drugu, da postoje oni kojima to nije u interesu, a tome dodaju\u0107i tre\u0107u, da treba raditi na rje\u0161avanju problema, a ne \u010dekati da se sami od sebe rije\u0161e (ili da nam ih neko drugi rje\u0161ava), moje pitanje je zami\u0161ljeno kao poku\u0161aj tra\u017eenja rje\u0161enja za ublazavanje ove podijeljenosti u postoje\u0107im okolnostima, u smislu da u\u010desnici\/ce ovog razgovora daju svoje predloge ili vi\u0111enje na\u010dina na koji se ova podijeljenost mo\u017ee ublaziti.* Ovo pitanje se mo\u017ee postaviti na vi\u0161e nivoa, ali ne bih da komplikujem \u2013 neka svako odgovori iz ugla koji mu\/joj je najbli\u017ei.<\/em><\/p>\n

*Pretpotstavka je da da prevazilazenje podijeljenosti nije realno, barem ne u bliskoj buducnosti, te sam zato upotrijebio glagol \u201eublaziti\u201c.<\/em><\/p>\n

BG:<\/strong>\u010cini mi se da je postoji jedan, osnovni, a mo\u017eda i jedini, preduslov da se podela po etni\u010dkoj osnovi prevazi\u0111e a to je da politi\u010dka elita ne \u017eeli da tu podelu zloupotrebi. Jer podela sama po sebi ne zna\u010di ni\u0161ta, ve\u0107 je samo \u010dinjenica i neki intimni do\u017eivljaj svakog pojednica\/ke.\u010cini mi se da ta podela u svakodnevnom \u017eivotu ljudi, ukoliko ne postoje svesno ili nesvesno raspirivanje podela, nikada ne bi eskaliralo u ne\u0161to \u0161to bi vodilo u lo\u0161em pravcu. Me\u0111utim, ako igrate na tu kartu, iz bilo kog razloga (skretanje pa\u017enje sa drugih problema ili \u0161to ste i sami ostra\u0161\u0107eni etni\u010dkim podelama) i ako imate alatku u rukama koja se zove mediji, dobijate opasanu kombinaciju koja podsti\u010de u ljudima agresiju prema “onom drugom”.<\/p>\n

Na svima nama je da izborom odre\u0111enih politi\u010dkih sturktura biramo one koji ne\u0107e biti spremni da igraju opasnu igru podsticanja podela po etni\u010dkoj osnovi, jer takva igra mo\u017ee celokupno dru\u0161tvo da dovede do ivice ambisa. Posebno na Balkanu gde je to jedna od omiljenih\u00a0 smrtonosnih politi\u010dkih igara.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

BILJANA GLIGORI\u0106: Crna Gora mora da izabere da bude dominantno zemlja gra\u0111ana i gra\u0111anki, osve\u0161\u0107enih li\u010dnosti kojima je nacionalni identite podre\u0111en pripradnosti Crnoj Gori kao dr\u017eavi. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":76345,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-76343","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervjui"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/76343","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=76343"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/76343\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/76345"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=76343"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=76343"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=76343"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}