{"id":74638,"date":"2012-02-03T22:34:18","date_gmt":"2012-02-03T21:34:18","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=74638"},"modified":"2012-02-03T22:34:18","modified_gmt":"2012-02-03T21:34:18","slug":"serpasi-%e2%80%93-heroji-sa-himalaja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/02\/03\/serpasi-%e2%80%93-heroji-sa-himalaja\/","title":{"rendered":"\u0160erpasi \u2013 heroji sa Himalaja"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Dragana RAJBLOVI\u0106<\/strong><\/p>\n

Ako se na neki himalajski, odnosno na neki od najvi\u0161ih vrhova sveta popne Amerikanac ili Evropljanin njegovo ime \u0107e se na\u0107i na mnogim svetskim naslovnicama. Za \u0160erpase, bez \u010dije pomo\u0107i ne bi mogle da se ostvare ni najte\u017ee himalajske ekspedicije,\u00a0 bi se moglo re\u0107i da su neopevani heroji\u00a0 planina.<\/p>\n

Ali na ovom blogu ne bi bilo zanimljivo nabrajati imena \u0160erpasa, vrhove koje su popeli i koje godine\u2026\u017delim da napi\u0161em\u00a0 mali istorijat ovog naroda kao i neke li\u010dne utiske.<\/p>\n

Etni\u010dka grupa \u0160erpasi su budisti\u010dke vere i veruje se da su naselili ju\u017enu stranu Himalaja u Nepalu u ranim godinama \u0161esnaestog veka, dolaze\u0107i iz kineske provincije Se\u010duan. Tada su ih Mongoli naterali na mar\u0161 dug 1300 milja. Na osnovu tibetanskih dokumenata na\u0111enih u Solu,\u00a0 grupa od 50 ili vi\u0161e \u0160erpasa pre\u0161la je preko Nangpa La Passa 1533. godine i do\u0161la u skriveno, nenaseljeno podru\u010dje divljih \u0161uma.<\/p>\n

U novom zavi\u010daju su se smestili \u0161to je bilo mogu\u0107e vi\u0161e, u predelu gde se te\u0161ko \u017eivi i za vreme kratkog leta, a posebno po hladnoj i vetrovitoj zimi. Nazvali su ga Solu Kumbu. Ni malo ih nisu privla\u010dile zelene i plodne doline na jugu, daleke samo dva-tri dana hoda koje se lepo vide sa njihovih siroma\u0161nih polja. Susretali su se sa ljudima iz doline i oni su ih pitali kako se zovu. Najjednostavnije je bilo odgovarati da su oni ljudi sa istoka, a na njihovom jeziku se to izgovara \u0161er-pa.<\/p>\n

Neki su nastanjeni i na visinama \u010dak do 4000 mnv. Na tako nepristupa\u010dnim terenima putevi nisu mogli da se prave, niti da se materijal dovla\u010di do mesta gde ne mogu sti\u0107i ni najjednostavnija prevozna sredstva, ve\u0107 sve, doslovno, mora da se donosi.<\/p>\n

Obrada zemlje je te\u0161ka i gajenje povr\u0107a (krompira, p\u0161enice ili ger\u0161le) zahteva ogroman trud. Zbog velike visine sve raste veoma sporo. Nedostatak raznovrsne hrane i mala koli\u010dina joda u vazduhu bili su uzrok avitaminoze od koje je ovaj narod oduvek patio.<\/p>\n

Zbog \u017eivota na visinama preko 2700 metara, jednoli\u010dne ishrane, no\u0161enja te\u0161kog tereta na le\u0111ima ve\u0107i deo \u017eivota,\u00a0 siroma\u0161tva i negostoljubive klime, prose\u010dan \u017eivotni vek im je oko 50 godina. Iako im je \u017eivot te\u017eak, oni \u017eive bez napetosti i stresa.<\/p>\n

Sredinom 19. veka Englezi, koji su u to vreme vladali Indijom, po\u010deli su da istra\u017euju Himalaje i preuzimaju ekspedicije na najvi\u0161e vrhove\u00a0 sveta. Za to su im bili potrebni vodi\u010di i nosa\u010di. Engleski sahibi, gospodari, vodili su sa sobom najpre nepalske seljake koji nisu \u017eeleli, niti umeli da budu od ve\u0107e pomo\u0107i.<\/p>\n

Kasnije su Englezi do\u0161li u dodir sa \u0160erpasima koji su bili sasvim druga\u010diji – Prilago\u0111eni tokom generacija na \u017eivot na visini, a od detinjstva naviknuti da nose te\u0161ke terete i da se sa njima penju uz planinu, postali su glavni pomo\u0107nici i visinski nosa\u010di na ekspedicijama, jo\u0161 od prvih poku\u0161aja pohoda na Mont Everest kao i druge najvi\u0161e planine sveta.<\/p>\n

\u0160erpasi nisu samo nosa\u010di i kuvari na ekspedicijama,\u00a0 ve\u0107 i vodi\u010di. Po njihovom verovanju, na vrhu Himalaja borave bogovi i stupiti u njihovo svetili\u0161te mo\u017ee da izazove bo\u017eanski bes, svakojake nesre\u0107e i slabu \u017eetvu. Stoga mnogi od njih zastanu i ne prilaze samom vrhu kada dovedu svoje sahibe do njega. \u0160erpasi su oduvek bili i pouzadni pratioci i prijatelji svojih sahiba, zbog kojih su \u010desto stavljali i svoje \u017eivote na kocku. Ostajali su uz povre\u0111ene i promrzle i na svojim le\u0111ima ih snosili u dolinu, \u0161to i dan danas \u010dine.\u00a0 I oni \u010desto stradaju – po statistici, svaki drugi koji redovno godinama u\u010destvuje u ekspedicijama ostavi svoj \u017eivot na najvi\u0161im vrhovima. Nadam se da ove statistike ipak nisu precizne \ud83d\ude41<\/p>\n

Tensing Norgaj \u0160erpa (Tensing Norgay Sherpa) u timu sa Novozelan\u0111aninom Edmundom Hilarijem je 1953. godine postao prvi \u010dovek koji se popeo na Mt. Everest.\u00a0 Me\u0111u njima je i veliki broj onih koji su oborili rekorde po broju uspona na najvi\u0161e vrhove sveta.<\/p>\n

\u0160erpasi se ne penju na vrhove zbog u\u017eivanja, postignu\u0107a ili adrenalina. Oni to rade iz nu\u017ede, zato \u0161to nemaju drugih mogu\u0107nosti da zarade novac sem da poma\u017eu na ekspedicijama. Vremenom, kad u\u0161tede dovoljno novca prestaju da se bave ovim, po \u017eivot vrlo rizi\u010dnim poslom. Tada, stariji \u0160erpasi mahom ostaju u svojim mestima, a svoju decu \u0161alju u Katmandu na \u0161kolovanje, dok se mla\u0111i \u0160erpasi sele u gradove gde od svoje u\u0161te\u0111evine kupe stan i tamo se nasele, ostavljaju\u0107i planinske vrhove.<\/p>\n

Poslednjih godina sve vi\u0161e \u017eele da se odsele u Ameriku ili Evropu i tamo\u00a0 zapo\u010dnu novi \u017eivot.<\/p>\n

Ovaj narod ima svoje specifi\u010dnosti, na primer miroljubivost,\u00a0 jer re\u010d \u201eTU\u010cA\u201c ne poznaju, i koliko sam obave\u0161tena, nemaju je uop\u0161te u svom re\u010dniku. Nikada nisam \u010dula da je neki \u0160erpas povisio ton ili se sva\u0111ao i raspravljao sa nekim. Isti je slu\u010daj i sa Tibetancima.<\/p>\n

Tihi, skromni, izdr\u017eljivi, nasmejani, vredni, ljubazni i posve\u0107eni, \u0160erpasi, nastanjeni u podno\u017eju Himalaja i nevidljivi heroji najvi\u0161ih vrhova sveta, iz godine u godinu polako se menjaju. I ovde je stigao zapad, pa novac po\u010dinje da kvari ovaj divan narod.<\/p>\n

I umesto da mi te\u017eimo da postanemo sli\u010dni njima, izgleda da, na \u017ealost, oni postaju sli\u010dni nama.<\/p>\n

P.S.\u00a0 Dalaj Lama je, na pitanje \u0161ta ga je najvi\u0161e iznenadilo o \u010dove\u010danstvu, odgovorio:<\/p>\n

“\u010covek, jer on \u017ertvuje svoje zdravlje kako bi zaradio novac. Tada \u017ertvuje novac kako bi ozdravio, a onda je toliko zabrinut za budu\u0107nost da ne u\u017eiva u sada\u0161njosti, a rezultat toga je da ne \u017eivi ni u sada\u0161njosti ni u budu\u0107nosti, \u017eivi kao da nikada ne\u0107e umreti, a potom umire kao da nikada nije stvarno \u017eiveo”.<\/em><\/p>\n

Bastabalkana.com<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u0160erpasi se ne penju na vrhove zbog u\u017eivanja, postignu\u0107a ili adrenalina. Oni to rade iz nu\u017ede.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":74639,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-74638","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/74638","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=74638"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/74638\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/74639"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=74638"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=74638"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=74638"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}