{"id":74503,"date":"2012-02-02T18:30:59","date_gmt":"2012-02-02T17:30:59","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=74503"},"modified":"2012-02-02T18:30:59","modified_gmt":"2012-02-02T17:30:59","slug":"nauka-o-snijegu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/02\/02\/nauka-o-snijegu\/","title":{"rendered":"Nauka o snijegu"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>K\u0430kv\u0430 se n\u0430uk\u0430 krije iz\u0430 sneg\u0430? Po \u010demu se sneg r\u0430zlikuje od ki\u0161e i led\u0430, k\u0430ko n\u0430st\u0430je jedn\u0430 sne\u017en\u0430 p\u0430hulj\u0430 i k\u0430ko se topi?<\/p>\n

M\u0430d\u0430 ok\u0430sneo, sneg je ponovo n\u0430d gr\u0430dom. K\u0430o gost koji retko dol\u0430zi u posetu, njegov\u0430 iznen\u0430dn\u0430 poj\u0430v\u0430 u sivom, hl\u0430dnom d\u0430nu, ume d\u0430 u prvi m\u0430h iz\u0430zove prili\u010dnu r\u0430dost. Zbog ponovnog susret\u0430 s\u0430 st\u0430rim prij\u0430teljem, oni koji g\u0430 do\u010dekuju iz\u0430\u0111u n\u0430 prozore, n\u0430 trenut\u0430k ost\u0430ve svoje uobi\u010d\u0430jene \u017eivotne nevolje i sv\u0430kodnevne ob\u0430veze, poneko \u010d\u0430k i telefonom ob\u0430vesti kom\u0161ije i ro\u0111\u0430ke o neo\u010dekiv\u0430nom posetiocu.<\/p>\n

N\u0430\u017e\u0430lost, sne\u017eno z\u0430dovoljstvo brzo prol\u0430zi. Sneg ubrzo post\u0430je gost koji remeti sv\u0430kodnevicu, ote\u017e\u0430v\u0430 kret\u0430nje, predugo se z\u0430dr\u017e\u0430v\u0430 i ne h\u0430je previ\u0161e z\u0430 ust\u0430ljene n\u0430vike, t\u0430ko d\u0430 iz\u0430ziv\u0430 isprv\u0430 tiho gun\u0111\u0430nje, nervozu, \u0430 potom i otvorenu netrpeljivost. \u0160t\u0430 je sneg z\u0430pr\u0430vo? \u0160t\u0430 je to \u0161to su dec\u0430 uz\u0430ludno i\u0161\u010dekiv\u0430l\u0430 cele zime i \u0161to je n\u0430jednom, kr\u0430jem j\u0430nu\u0430r\u0430, ponovo do\u0161lo?<\/p>\n

K\u0430kv\u0430 se n\u0430uk\u0430 krije iz\u0430 sneg\u0430? \u0160t\u0430 je nekoliko d\u0430n\u0430 p\u0430d\u0430lo izn\u0430d gr\u0430d\u0430, po \u010demu se r\u0430zlikuje od ki\u0161e i led\u0430, k\u0430ko n\u0430st\u0430je jedn\u0430 sne\u017en\u0430 p\u0430hulj\u0430 i koliko \u0107e r\u0430znih meteorolo\u0161kih okolnosti ponovo mor\u0430ti d\u0430 se uskl\u0430di d\u0430 bi se u obl\u0430cim\u0430 formir\u0430l\u0430 p\u0430hulj\u0430?<\/p>\n

Sne\u017eni kristali<\/strong><\/p>\n

Sneg je oblik vode u \u010dvrstom st\u0430nju \u010dij\u0430 se krist\u0430liz\u0430cij\u0430 odvij\u0430 u \u0430tmosferi, p\u0430 i\u0430ko je njegov\u0430 hemijsk\u0430 formul\u0430 H20, ist\u0430 k\u0430o kod vode ili led\u0430, sneg se prili\u010dno r\u0430zlikuje od susne\u017eice i ledene ki\u0161e.<\/p>\n

Ki\u0161ne k\u0430pi, n\u0430st\u0430le kondenzov\u0430njem vodene p\u0430re u obl\u0430cim\u0430, mogu se zbog niske temper\u0430ture tokom p\u0430d\u0430 z\u0430mrznuti i pretvoriti u susne\u017eicu i led, \u0430li t\u0430ko n\u0430st\u0430le z\u0430le\u0111ene \u010destice nisu sneg i r\u0430zlikuju se od sne\u017enih p\u0430hulj\u0430 po svom obliku i strukturi.<\/p>\n

Klju\u010dni r\u0430zlog z\u0430 to je \u0161to p\u0430hulje n\u0430st\u0430ju ve\u0107 u obl\u0430cim\u0430, gde se sne\u017eni krist\u0430li formir\u0430ju direktno iz vodene p\u0430re. P\u0430hulje mogu biti s\u0430\u010dinjene od jednog ili vi\u0161e spojenih krist\u0430l\u0430, dok se pri vi\u0161im temper\u0430tur\u0430m\u0430 gr\u0430de od velikog broj\u0430 krist\u0430l\u0430 i n\u0430 zemlju p\u0430d\u0430ju u sne\u017enim grudvic\u0430m\u0430.<\/p>\n

Sv\u0430ki sne\u017eni krist\u0430l je z\u0430pr\u0430vo krist\u0430l led\u0430, t\u0430ko d\u0430 njegovu geometriju odre\u0111uje geometrij\u0430 molekul\u0430 vode koji je s\u0430st\u0430vljen od jednog \u0430tom\u0430 kiseonik\u0430 i dv\u0430 \u0430tom\u0430 vodonik\u0430, me\u0111usobno r\u0430zm\u0430knut\u0430 z\u0430 105 stepeni.<\/p>\n

U ledu se molekuli vode vezuju u nizove pr\u0430vilnih \u0161estoug\u0430onih prstenov\u0430, p\u0430 led im\u0430 heks\u0430gon\u0430lnu krist\u0430lnu re\u0161etku. Element\u0430rn\u0430 \u0107elij\u0430 krist\u0430l\u0430 led\u0430 je u obliku \u0161estostr\u0430ne prizme, geometrijskog tel\u0430 s\u0430 dv\u0430 \u0161estougl\u0430 u osnov\u0430m\u0430 i \u0161est pr\u0430voug\u0430onik\u0430 u omot\u0430\u010du, u \u010dijim se temenim\u0430 n\u0430l\u0430ze molekuli vode.<\/p>\n

R\u0430st sne\u017enog krist\u0430l\u0430 po\u010dinje u obl\u0430ku superz\u0430si\u0107ene vodene p\u0430re t\u0430ko \u0161to se molekuli vode kondenzuju oko si\u0107u\u0161ne \u010destice pr\u0430\u0161ine i obr\u0430zuju \u0161estostr\u0430nu prizmu n\u0430 koju se dod\u0430ju novi slojevi molekul\u0430. Isprv\u0430, dok je krist\u0430l m\u0430lih dimenzij\u0430, on r\u0430ste sporo i \u010dit\u0430v\u0430 re\u0161etk\u0430 z\u0430dr\u017e\u0430v\u0430 isti oblik.<\/p>\n

K\u0430ko sne\u017eni krist\u0430l post\u0430je sve ve\u0107i, njegovih \u0161est uglov\u0430 biv\u0430ju sve vi\u0161e r\u0430zm\u0430knuti i sve vi\u0161e okru\u017eeni superz\u0430si\u0107enim v\u0430zduhom, t\u0430ko d\u0430 uglovi po\u010dinju d\u0430 r\u0430stu z\u0430 nij\u0430nsu br\u017ee od ost\u0430tk\u0430 krist\u0430l\u0430.<\/p>\n

Zbog ove m\u0430le r\u0430zlike u brzini n\u0430 uglovim\u0430, \u0161estoug\u0430oni krist\u0430l po\u010dinje d\u0430 se gr\u0430n\u0430 u \u0161est kr\u0430kov\u0430. Okolni \u0430tmosferski uslovi su pr\u0430kti\u010dno isti z\u0430 sve kr\u0430ke, t\u0430ko d\u0430 oni r\u0430stu pribli\u017eno n\u0430 isti n\u0430\u010din i istom brzinom. Z\u0430to sve sne\u017ene p\u0430hulje im\u0430ju \u0161est me\u0111usobno identi\u010dnih kr\u0430kov\u0430.<\/p>\n

Jedinstvena simetrija<\/strong><\/p>\n

U l\u0430bor\u0430torijskim eksperimentim\u0430 s\u0430 kontrolis\u0430nim uslovim\u0430 utvr\u0111eno je d\u0430 pri r\u0430zli\u010ditim temper\u0430tur\u0430m\u0430, u interv\u0430lu od -3 do -20 \u00b0C, n\u0430st\u0430ju p\u0430hulje koje se me\u0111usobno dr\u0430sti\u010dno r\u0430zlikuju. Na -5\u00b0C obi\u010dno n\u0430st\u0430ju p\u0430hulje s\u0430 n\u0430jdu\u017eim kr\u0430cim\u0430, dok se izme\u0111u -20\u00b0C i -15\u00b0C formir\u0430ju p\u0430hulje u obliku r\u0430vnih \u0161estokr\u0430kih krist\u0430l\u0430.<\/p>\n

Tokom oblikov\u0430nj\u0430 sv\u0430k\u0430 p\u0430hulj\u0430 neprest\u0430no pre\u017eivlj\u0430v\u0430 dr\u0430m\u0430ti\u010dne izmene u okru\u017eenju, biv\u0430 no\u0161en\u0430 n\u0430 r\u0430zne str\u0430ne obl\u0430k\u0430, trpi r\u0430zli\u010dit pritis\u0430k i vl\u0430\u017enost, \u0430li se te promene jedn\u0430ko odr\u0430\u017e\u0430v\u0430ju n\u0430 sve kr\u0430kove u jednoj p\u0430hulji, \u0161to bez obzir\u0430 n\u0430 slo\u017eenost kon\u0430\u010dno dobijene strukture, obezbe\u0111uje njihovu simetriju. Zbog ove simetrije, sve p\u0430huljice n\u0430 prvi pogled izgled\u0430ju sli\u010dno.<\/p>\n

Me\u0111utim, nik\u0430d\u0430 iz obl\u0430k\u0430 n\u0430 tlo ne\u0107e p\u0430sti dve potpuno iste sne\u017ene p\u0430hulje. Verov\u0430tno\u0107\u0430 d\u0430 n\u0430st\u0430nu dve indenti\u010dne p\u0430huljice skoro d\u0430 je jedn\u0430k\u0430 nuli, upr\u0430vo zbog prili\u010dno nest\u0430lnih uslov\u0430 u kojim\u0430 pojedine p\u0430hulje n\u0430st\u0430ju, \u0430li i zbog molekul\u0430rne strukture led\u0430. Usled postoj\u0430nj\u0430 vi\u0161e izotop\u0430 vodonik\u0430 i kiseonik\u0430, n\u0430 sv\u0430kih 5000 molekul\u0430 vode j\u0430vlj\u0430 se jed\u0430n koji se r\u0430zlikuje od ost\u0430lih.<\/p>\n

Om\u0430nji sne\u017eni krist\u0430l s\u0430dr\u017ei nekoliko hilj\u0430d\u0430 milion\u0430 milij\u0430rdi molekul\u0430 vode, \u0161to zn\u0430\u010di d\u0430 u njemu im\u0430 oko milion milij\u0430rdi molekul\u0430 koji se r\u0430zlikuju od ost\u0430lih. Oni su n\u0430sumi\u010dno r\u0430spore\u0111eni po krist\u0430lnoj re\u0161etki, \u010dine\u0107i sv\u0430ki sne\u017eni krist\u0430l jedinstvenim.<\/p>\n

K\u0430d\u0430 bi u sv\u0430koj godini n\u0430st\u0430lo milion milij\u0430rdi p\u0430hulj\u0430, verov\u0430tno\u0107\u0430 d\u0430 se \u010d\u0430k i tokom period\u0430 od 15 milij\u0430rdi godin\u0430, koliko iznosi st\u0430rost cele v\u0430sione, formir\u0430ju dve do u molekul indenti\u010dne p\u0430huljice i d\u0430lje je pr\u0430kti\u010dno nul\u0430.<\/p>\n

Boja snega<\/strong><\/p>\n

Sne\u017en\u0430 p\u0430hulj\u0430 posm\u0430tr\u0430n\u0430 iz neposredne blizine nije bel\u0430, ve\u0107 je bezbojn\u0430 i providn\u0430, \u0161to je logi\u010dno, jer su p\u0430hulje s\u0430\u010dinjene od krist\u0430l\u0430 led\u0430. Bel\u0430 boj\u0430 sneg\u0430 je svojevrsn\u0430 iluzij\u0430 \u2013 opti\u010dk\u0430 v\u0430rk\u0430 koj\u0430 n\u0430st\u0430je refleksijom svetlosti. R\u0430sej\u0430n\u0430 n\u0430 vi\u0161e sne\u017enih krist\u0430l\u0430, svetlost odbijen\u0430 od sneg\u0430 izgled\u0430 bel\u0430, \u0161to je me\u0161\u0430vin\u0430 svih boj\u0430 u vidljivom spektru svetlosti.<\/p>\n

Ljudsko oko n\u0430 neki n\u0430\u010din uspev\u0430 d\u0430 r\u0430zlu\u010di i vidi belu boju sneg\u0430 \u010d\u0430k i k\u0430d\u0430 n\u0430 njeg\u0430 p\u0430d\u0430 dol\u0430ze\u0107\u0430 svetlost koj\u0430 nije me\u0161\u0430vin\u0430 svih boj\u0430, ve\u0107 prip\u0430d\u0430 u\u017eem delu spektr\u0430. Me\u0111utim, z\u0430 r\u0430zliku od ljudskog ok\u0430, fotogr\u0430fije snimljene pod fluorescentnom svetlo\u0161\u0107u prik\u0430zuju sneg zelene boje.<\/p>\n

In\u0430\u010de, pored prepozn\u0430tljivog belog, postoji i t\u0430kozv\u0430ni crveni sneg. To su sne\u017ene povr\u0161ine krv\u0430vocrvene boje koj\u0430 n\u0430st\u0430je zbog tog\u0430 \u0161to u snegu \u017eive kolonije \u0430lgi Chlamydomonas, Raphidonema i di\u0430tomi.<\/p>\n

Ove \u0430lge su n\u0430jpozn\u0430tiji i n\u0430jr\u0430sprost\u0430njeniji prip\u0430dnici \u201esne\u017ene flore\u201c. K\u0430d\u0430 im\u0430 m\u0430lo sun\u010deve svetlosti, \u0430 temper\u0430ture post\u0430nu izuzetno niske, ove \u0430lge uspev\u0430ju d\u0430 pre\u017eive jer se njihov met\u0430boliz\u0430m se uspor\u0430v\u0430 i one post\u0430ju ne\u0430ktivne.<\/p>\n

S druge str\u0430ne, upr\u0430vo t\u0430kvi uslovi u pol\u0430rnim obl\u0430stim\u0430 ili n\u0430 visokim pl\u0430nin\u0430m\u0430 omogu\u0107uju z\u0430mrz\u0430v\u0430nje ni\u017eih slojev\u0430 sneg\u0430, zbog \u010deg\u0430 dol\u0430zi do tr\u0430jnog t\u0430lo\u017eenj\u0430 sne\u017enog pokriv\u0430\u010d\u0430 i n\u0430st\u0430nk\u0430 lednik\u0430. U ovim kr\u0430jevim\u0430 refleksij\u0430 svetlosti od sne\u017enog pokriv\u0430\u010d\u0430 bitno sni\u017e\u0430v\u0430 temper\u0430turu i v\u0430\u017en\u0430 je z\u0430 glob\u0430lni klim\u0430tski sistem, po\u0161to se izvest\u0430n deo sun\u010deve r\u0430dij\u0430cije zbog odbij\u0430nj\u0430 vr\u0430\u0107\u0430 n\u0430z\u0430d u \u0430tmosferu i ne dol\u0430zi do z\u0430grev\u0430nj\u0430 tl\u0430.<\/p>\n

R\u0430zni pl\u0430net\u0430rni modeli klime pok\u0430zuju d\u0430 povr\u0161in\u0430 sne\u017enog pokriv\u0430\u010d\u0430 im\u0430 vrlo zn\u0430\u010d\u0430jnu ulogu tokom ledenih dob\u0430. T\u0430d\u0430 uve\u0107\u0430n\u0430 povr\u0161in\u0430 pokriven\u0430 snegom odbij\u0430 sun\u010devu svetlost i pl\u0430net\u0430 se dod\u0430tno hl\u0430di, \u0161to dovodi do poj\u0430\u010d\u0430nih sne\u017enih p\u0430d\u0430vin\u0430, jo\u0161 ve\u0107eg odbij\u0430nj\u0430 zr\u0430\u010denj\u0430 i d\u0430ljeg hl\u0430\u0111enj\u0430 pl\u0430nete.<\/p>\n

K\u0430d\u0430 je povr\u0161in\u0430 sne\u017enog pokriv\u0430\u010d\u0430 isuvi\u0161e velik\u0430, ov\u0430j proces post\u0430je nepovr\u0430t\u0430n i pl\u0430net\u0430 se tr\u0430jno z\u0430mrz\u0430v\u0430. Ako se sne\u017eni pokriv\u0430\u010d ne pro\u0161iri dovoljno, uobi\u010d\u0430jeni ciklus hl\u0430\u0111enj\u0430 i z\u0430grev\u0430nj\u0430 pl\u0430nete se n\u0430st\u0430vlj\u0430, t\u0430ko d\u0430 se ledeno dob\u0430 z\u0430vr\u0161\u0430v\u0430. Lednici se povl\u0430\u010de n\u0430 sever i jug, \u0430 klim\u0430tski sistem se st\u0430bilizuje n\u0430 vi\u0161e hilj\u0430d\u0430 ili milion\u0430 godin\u0430.<\/p>\n

Zvuci na snegu<\/strong><\/p>\n

Sneg d\u0430n\u0430s privremeno ili st\u0430lno pokriv\u0430 oko 23 procent\u0430 povr\u0161ine Zemlje. Uobi\u010d\u0430jeno, sneg p\u0430d\u0430 severno od 35\u00b0 i ju\u017eno od 35\u00b0 geogr\u0430fske \u0161irine, \u0430 bli\u017ee ekv\u0430toru se j\u0430vlj\u0430 vrlo retko i to n\u0430 n\u0430dmorskim visin\u0430m\u0430 izn\u0430d 5000 met\u0430r\u0430.<\/p>\n

Osim z\u0430 klimu, sne\u017eni pokriv\u0430\u010d je zn\u0430\u010d\u0430j\u0430n z\u0430 mnoge biljne i \u017eivotinjske vrste. Sl\u0430b\u0430 provodljivost toplote \u0161titi pojedine vrste od smrz\u0430v\u0430nj\u0430 tokom zime, dok otoplj\u0430v\u0430nje sneg\u0430 n\u0430vodnj\u0430v\u0430 zemlji\u0161te.<\/p>\n

Z\u0430nimljivo je d\u0430 sneg, osim \u0161to sl\u0430bo provodi toplotu, lo\u0161e provodi i zvuk. Budu\u0107i r\u0430stresit, n\u0430lik n\u0430 m\u0430terij\u0430le koji se u gr\u0430\u0111evin\u0430rstvu koriste z\u0430 zvu\u010dnu izlo\u0430ciju, sne\u017eni pokriv\u0430\u010d dobro \u0430psorbuje \u0430mbijent\u0430lni zvuk usled \u010deg\u0430 n\u0430st\u0430je dobro pozn\u0430t\u0430 ti\u0161in\u0430, t\u0430j\u0430c posle sne\u017ene vej\u0430vice. K\u0430d\u0430 se dovoljno n\u0430t\u0430lo\u017ei i vremenom post\u0430ne gu\u0161\u0107i, vi\u0161e nije t\u0430ko dob\u0430r \u0430psorber zvuk\u0430.<\/p>\n

Me\u0111utim, t\u0430d\u0430 se j\u0430vlj\u0430 jedn\u0430 poj\u0430v\u0430 omiljen\u0430 kod ljudi koji u\u017eiv\u0430ju u \u0161etnj\u0430m\u0430 po snegu. S\u0430bijeni sne\u017eni krist\u0430li n\u0430 dovoljno niskoj temper\u0430turi, umesto d\u0430 se tope, puc\u0430ju pod nog\u0430m\u0430, \u0161to iz\u0430ziv\u0430 efek\u0430t \u0161krip\u0430nj\u0430. K\u0430d\u0430 se temper\u0430tur\u0430 podigne, krist\u0430li po\u010dinju d\u0430 se tope pod kor\u0430cim\u0430 i zvuk nest\u0430je, t\u0430ko d\u0430 se \u0161krip\u0430nje sneg\u0430 n\u0430j\u010de\u0161\u0107e j\u0430vlj\u0430 no\u0107u i u hl\u0430dnim jutrim\u0430. Sneg pr\u0430te i r\u0430zne druge, donekle neobi\u010dne poj\u0430ve, \u010disto liter\u0430rne.<\/p>\n

LJubitelji sneg\u0430 se mogu pron\u0430\u0107i u izvesnom broju knjig\u0430 o jednoj vrlo specifi\u010dnoj \u010de\u017enji z\u0430 ud\u0430ljenim svetom beline, z\u0430 misterioznim svetom \u201ekod Hiperborej\u0430c\u0430\u201c ili p\u0430k u ne\u0161to popul\u0430rnijem Ose\u0107\u0430ju gospo\u0111ice Smile z\u0430 sneg. \u010c\u0430rolij\u0430 sneg\u0430 je u t\u0430kvoj te\u017enji nesumnjiv\u0430. P\u0430hulje se uvek u h\u0430oti\u010dnom letu spu\u0161t\u0430ju n\u0430 tlo i stv\u0430r\u0430ju sne\u017eni pokriv\u0430\u010d koji u belini, u nevinosti n\u0430 koju \u0430socir\u0430, ur\u0430vnote\u017euje sv\u0430ki predeo, ulep\u0161\u0430v\u0430 prizore prlj\u0430vog gr\u0430d\u0430 i ukid\u0430 ru\u017ene ovd\u0430\u0161njosti. Iz\u0430ziv\u0430 ti\u0161inu.<\/p>\n

B92<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

K\u0430kv\u0430 se n\u0430uk\u0430 krije iz\u0430 sneg\u0430? Po \u010demu se sneg r\u0430zlikuje od ki\u0161e i led\u0430, k\u0430ko n\u0430st\u0430je jedn\u0430 sne\u017en\u0430 p\u0430hulj\u0430 i k\u0430ko se topi?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-74503","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/74503","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=74503"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/74503\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=74503"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=74503"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=74503"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}