{"id":73737,"date":"2012-01-25T10:41:03","date_gmt":"2012-01-25T09:41:03","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=73737"},"modified":"2012-01-25T10:41:03","modified_gmt":"2012-01-25T09:41:03","slug":"lazi-kao-sredstvo-samootudenja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/01\/25\/lazi-kao-sredstvo-samootudenja\/","title":{"rendered":"La\u017ei kao sredstvo samootu\u0111enja"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Laganje je usko povezano s konceptom samopo\u0161tovanja. Kada ljudi osete da im je ugro\u017eeno samopo\u0161tovanje ili da postoji opasnost da se ne dopadnu drugima i ne poka\u017eu u svetlu u kom bi \u017eeleli, mogu po\u010deti da se la\u017eno predstavljaju.<\/em><\/p>\n

Svi ljudi ponekad la\u017eu. Oni koji ka\u017eu da to nikada ne rade, la\u017eu najvi\u0161e. Pored toga \u0161to la\u017eu nas, la\u017eu i sebe, \u0161to je jo\u0161 gora la\u017e. Sretala sam ljude koji uporno tvrde da nikada ne la\u017eu i smatram da to rade prevashodno da bi sebe ubedili u tu la\u017e. \u010cesto ne dobijaju ba\u0161 mnogo socijalnih gratifikacija, jer im ve\u0107ina drugih ljudi ne veruje previ\u0161e, ali o\u010digledno da dobijaju neku li\u010dnu.<\/p>\n

Neki nau\u010dnici tvrde da nisu sve la\u017ei \u0161tetne. Njihova ideja je da la\u017ei mogu biti motivi\u0161u\u0107e, pokreta\u010di na\u0161ih budu\u0107ih aktivnosti. Na primer, osoba poljuljanog samopo\u0161tovanja mo\u017ee re\u0107i neku neistinu o sebi kako bi to samopo\u0161tovanje odr\u017eala, a onda, da bi uspela u svojoj ideji odr\u017eavanja lepe slike o sebi, mogu\u0107e je da \u0107e zaista i u\u010diniti neophodne aktivnosti da prethodno izre\u010denu la\u017e pretvori u istinu. Koliko je ovaj koncept samomotivisanja dobar i po\u017eeljan \u2013 ostavljam Vama na sud.<\/p>\n

Meni se \u010dini da su la\u017ei, prevashodno, \u0161tetne. Pitanje \u0161tetnosti je pitanje intenziteta i kvaliteta la\u017ei. Dakle, pitanje je koliko, i o\u010demu neko la\u017ee. . Ukoliko neko la\u017ee da bi u o\u010dima drugih o\u010duvao lepu sliku sebe kao va\u017ene, normalne, pametne i integrisane, po\u0161tene i osobe pune vrlina \u2013 to zapravo zna\u010di da taj neko nije siguran u svoje osobine, da ne donosi sudove o sebi iz svoje unutra\u0161njosti, ve\u0107 da su mu neophodne gratifikacije spolja kako bi uspeo da odr\u017ei svoj integritet.<\/p>\n

 <\/p>\n

Ukoliko je samopo\u0161tovanje u funkciji toga kako nas vide drugi, ono je, a priori, klimavo. Onda nas, dakle, ne \u010dudi ako neko klimavog samopo\u0161tovanja la\u017ee da bi sebe prikazao u boljem svetlu, kako bi sam sebi (\u0161to je ovde, zapravo, od primarnog zna\u010daja) \u00abobjasnio\u00bb da je vredan, pametan i sve ostalo \u0161to mu je bitno da bi sam sebe video kao osobu vrednu po\u0161tovanja. Dakle, ljudi la\u017eu da bi u o\u010dima drugih bili ono \u0161to \u017eele da budu, a zapravo nisu.<\/p>\n

Postoji izreka koja ka\u017ee da Rekla bih da u ovoj izreci stoji odgovor na pitanje razloga iz kojih su la\u017ei \u0161tetne. Kada neko la\u017ee (bilo da bi o\u010duvao samopo\u0161tovanje, za\u0161titio druge, za\u0161titio sebe), dakle kada neko la\u017ee povodom stvari koje li\u010dno smatra veoma bitnim, najverovatnije \u0107e istrajavati u tim la\u017eima dugo. Ako je mogu\u0107e, mo\u017eda i zauvek. Me\u0111utim, vode\u0107i se prethodnom izrekom, nakon nekog vremena bi takva osoba bila u opasnosti da i sama poveruje u sopstvenu la\u017e. Ne pri\u010dam o gubljenju kontakta s relano\u0161\u0107u, niti o stvaranju stra\u0161nih psihopatologiija, pri\u010dam o automatizovanju la\u017enih iskaza, koji kao uljezi postaju delovi li\u010dnosti osobe koja la\u017ee. Nijedan uljez ne mo\u017ee biti dobrodo\u0161ao. Me\u0111utim, neki uljezi se mogu tako dobro maskirati da ni sami vi\u0161e ne budemo u stanju da ih prepoznamo kao uljeze. U takvim slu\u010dajevima, nastavljamo da \u017eivimo u jednoj \u00abko-kreaciji\u00bb. S jedne strane nosimo ono \u0161to je autenti\u010dno u nama, a s druge strane ne prepoznajemo ono \u0161to nije autenti\u010dno, a \u00absraslo\u00bb je s na\u0161om li\u010dno\u0161\u0107u. Ne samo da la\u017eemo druge, ve\u0107 veoma lukavo la\u017eemo sami sebe. Ne samo da la\u017eemo sami sebe, ve\u0107 nemamo nikakvu predstavu o tome da smo neiskreni. U sebe ugra\u0111ujemo narative, pri\u010de, verovanja i ideje, koje inicijalno nisu bile deo na\u0161eg pravog Ja, a kako vremenom po\u010dinjemo i sami da verujemo u njih, one \u00abnagrizaju\u00bb ono \u0161to je u nama autenti\u010dno.<\/p>\n

Jedan istra\u017eiva\u010d koji je godinama ispitivao ljudsku prijem\u010divost za priznavanje neiskrenosti je zaklju\u010dio da ljudi la\u017eu gotovo refleksno. Oni ni ne misle o la\u017eima kao o ne\u010demu stranom, ve\u0107 ih, zapravo, (automatizovano) do\u017eivljavaju kao deo sebe.<\/p>\n

Dakle, iako je mo\u017eda inicijalna potreba za la\u017eima bila u funkciji o\u010daravanja drugih ljudi, ona se vremenom pretvara u li\u010dnu potrebu odr\u017eavanja slike o sebi \u2013 one slike o sebi koju bismo mogli opisati kao idealnu \u2013 one slike o sebi koju bismo u ma\u0161ti videli kao ne\u0161to \u0161to je cilj kome te\u017eimo i kao sebe kakvi bismo voleli da budemo. Ljudi \u017eele da budu dru\u0161tveno prihva\u0107eni, neosu\u0111ivani, \u00abdobri\u00bb, da im \u017eivot te\u010de lagodno i da im sve bitne stvari idu \u00abod ruke\u00bb, ljudi \u017eele da izbegnu neprijatnosti, neslaganja i neprilike. Iz legitimne ljudske \u017eelje za izbegavanjem neprijatnosti i \u017eivljenjem sre\u0107nog \u017eivota, nastaje ve\u0107ina la\u017ei. Bile te la\u017ei vi\u0111ene kao \u00abdobre\u00bb ili \u00ablo\u0161e\u00bb (neki ih zovu crnim i belim), one neizbe\u017eno ostaju la\u017ei.<\/p>\n

Ljudi se slu\u017ee la\u017eima da bi sebi olak\u0161ali \u017eivot. Iz iluzije da \u017eivot treba i mora uvek da bude lagodan (\u0161to neprikosnovno i apsolutno jeste iluzija, jer je nerealno i nemogu\u0107e da ceo \u017eivot bilo koga od nas pro\u0111e lagodno, bez frustracija i osuje\u0107enja) ljudi biraju naizgled lak\u0161i put do cilja. Na kratke staze gledano, laganjem mo\u017eda neko i uspeva da ostvari trenutnu dobit\u2026Ali, \u0161ta se de\u0161ava kada la\u017ei, sve izre\u010dene, i sve one la\u017ei kojima se uporno indoktriniramo, stavimo u kontekst celog \u017eivota jedne osobe?<\/p>\n

U toj situaciji se neminovno vra\u0107amo na pri\u010du o uljezu, lukavo sraslom uljezu koji \u00abgrize\u00bb ono \u0161to mi autenti\u010dno jesmo (ili bismo mogli da budemo). \u0160to je vi\u0161e la\u017ei, to vi\u0161e hranimo uljeza i vi\u0161e izgladnjujemo na\u0161e autenti\u010dne delove. \u0160to je uljez ja\u010di, to je na\u0161 unutra\u0161nji glas istine ti\u0161i. \u0160to slabije \u010dujemo na\u0161u li\u010dnu istinu, to su ve\u0107e \u0161anse da izgubimo kontakt s njom. A kada u dobroj meri izgubimo kontakt s tim autenti\u010dnim delom, s tom li\u010dnom istinom, onda dolazi do onoga \u0161to mnogi opisuju kao veliki problem dana\u0161njice. Dolazi do toga da se sre\u0107emo s mno\u0161tvom ljudi koji se pitaju (ili pitaju prijatelje, mame, tate i ostale bli\u017enje, sve dok ne stignu do terapeuta) \u00abKo sam ja i \u0161ta ja, zapravo, \u017eelim\u00bb?<\/p>\n

Da li je ikako mogu\u0107e da, osim osobe koja postavlja to pitanje, iko drugi na svetu mo\u017ee znati odgovor na njega?<\/p>\n

Kako bi se mogla ose\u0107ati osoba koja postavlja pitanje o tome ko je, zapravo, ona i \u0161ta ona, u stvari, \u017eeli? \u0160ta je dobro, \u0161ta je lo\u0161e, kada i kako se \u00abtreba\u00bb pona\u0161ati, kako do\u0107i do sre\u0107e i kako sre\u0107a izgleda?<\/p>\n

Jer, logi\u010dno je \u2013 \u0161to se ljudi vi\u0161e indoktriniraju la\u017eima, to je te\u017ee da se \u00abispetljaju\u00bb iz njih. I uprkos ovoj \u010dinjenici, mnogi novim la\u017eima poku\u0161avaju da otklone stare. Ako la\u017e za osobu postane istina, onda istina izgubi na zna\u010denju, onda istina biva obesmi\u0161ljena i tada je do nje jako te\u0161ko do\u0107i. Kako da uhvatimo ne\u0161to \u0161to ne poznajemo? I jo\u0161 bolje pitanje je: \u00abkako da otkrijemo ne\u0161to za \u0161ta nismo sigurni da \u0107e nam se dopasti, za \u0161ta nismo sigurni da \u017eelimo da znamo i za \u0161ta sumnjamo da \u0107e da poljulja celu slikusamima\u00bb? Da onda mo\u017eda nijebezbednije\u017eiveti u la\u017eima i hraniti uljeza koji daje iluzijusigurnosti?<\/p>\n

Mo\u017eda i jeste \u2013 ali, u tom slu\u010daju, ne mogu da se ne zapitam iz kog razloga ljude mu\u010di depresivnost (koja je najrasprostranjeniji psihi\u010dki problem dana\u0161njice u celom svetu) i ideja da \u00abne\u0161to fali \u2013 da ne\u0161to nije kako treba da bude \u2013 i da je to ne\u0161to \u2013 samo veoma apstraktno \u00abne\u0161to\u00bb, bez ideje \u0161ta bi ono, zapravo, moglo biti\u00bb?<\/p>\n

Biti iskren je, \u010desto, te\u017ei put, jer podrazumeva prihvatanje \u010dinjenice da \u017eivot ne\u0107e uvek da nas \u00abmazi i pazi\u00bb i da \u0107emo se sretati s neprilikama i preprekama, te morati da ulo\u017eimo snagu i volju ukoliko \u017eelimo da ih prevazi\u0111emo. La\u017ei, bar u kratkom vremenskom periodu, mogu stvroriti iluziju da smo prenebregli neprilike i lak\u0161im putem postigli zadovoljstvo. Koliko \u0107e to zadovoljstvo biti trajno ukoliko je stvoreno obmanama i samoobmanama i gde vodi taj \u00ablak\u0161i put\u00bb kada li\u010dne la\u017ei po\u010dinju da \u00abnapadaju\u00bb iznutra \u2013 ostavljam kao otvorena pitanja. Ukoliko na njih \u017eelite da odgovorite, jedno od osnovnih pitanja koje sebi mo\u017eete postaviti je ono gorepomenuto: \u00abKo sam ja i \u0161ta je ono \u0161to ja zapravo \u017eelim\u00bb?<\/p>\n

Ni\u010de, naizgled, tvrdi sasvim suprotno upravo re\u010denom. On je veoma kriti\u010dan po pitanju bilo kakve ideje postojanja objektivne istine. Zdrav um je fleksibilan i sposoban da uvidi da postoji mnogo razli\u010ditih na\u010dina osmi\u0161ljavanja neke stvari ili pojave. Ne postoji, ka\u017ee on, jedna istina, ve\u0107 pre, vi\u0161e njih. Na jednom mestu ka\u017ee da je sama ideja o postojanju istine \u2013 la\u017e. Razli\u010diti tuma\u010di Ni\u010deovog dela ove njegove izjave tuma\u010de na vrlo razli\u010dite na\u010dine. Ali, da ostavimo filozofiju po strani, njegova tvrdnja koja ka\u017ee da ne postoji jedna istina, ve\u0107 mnogo razli\u010ditih na\u010dina osmi\u0161ljavanja stvari, je u saglasnosti s najve\u0107im brojem psihoterapija i savremenom psihologijom.<\/p>\n

U psihoterapijskom procesu ne tragamo za objektivnom, ve\u0107 za li\u010dnom istinom. Li\u010dna istina je do\u017eivljaj pojedinca o stvarima i situacijama koje su mu se desile. Njegov na\u010din vi\u0111enja sveta je ono \u0161to konstitui\u0161e njegovu li\u010dnu istinu. Ako je spreman sebi (drugima, terapeutu) da prizna i opi\u0161e taj do\u017eivljaj, onda je, zapravo, spreman da do\u0111e u kontakt s onim \u0161to je za njega istinito. Istina je u ovom slu\u010daju lekovita, i nisu nam potrebne filozofija, \u010dinjenice i objektivnost da bismo nekom pomogli da otkrije li\u010dnu istinu.<\/p>\n

Kako svesne la\u017ei uti\u010du na na\u0161e psihofizi\u010dko stanje?<\/p>\n

Ja\u010dina stresa i umora koji prate laganje zavise od zna\u010daja la\u017ei koje neko izgovara. \u0160to je povod za laganje zna\u010dajniji i \u0161to osoba vi\u0161e veruje da \u0107e se \u201eizvu\u0107i neka\u017enjeno\u201c \u2013 da niko ne\u0107e otkriti njene la\u017ei, to je pritisak ve\u0107i, ula\u017ee se vi\u0161e energije i telo ostaje sve iscrpljenije. Ovi rezultati, me\u0111utim, va\u017ee za osobe koje la\u017eu jer veruju da su u\u010dinile ne\u0161to \u0161to nisu smele. Ose\u0107aju krivicu i la\u017eu kako bi se \u201eizvukle\u201c iz ne\u017eeljene situacije, kako ne bi upale u nevolju. Me\u0111utim, sasvim je druga\u010dija pri\u010da s hvalisanjem. Ispostavlja se da svesno preuveli\u010davanje sopstvenih uspeha ne izaziva ni frustraranost, niti nesigurnost. Naprotiv, \u201e\u0161arene la\u017ee\u201c koje ljudi pri\u010daju da bi se pokazali u \u0161to boljem svetlu ih, zauzvrat, jo\u0161 vi\u0161e stimuli\u0161u, \u201epumpaju\u201c i daju im energiju. Rekli bismo da hrane ideju njihove umi\u0161ljene i \u017eeljene veli\u010dine. Kod mnogih ljudi je danas ideja o li\u010dnoj veli\u010dini jedna od osnovnih \u017eelja. Hvalisanje o li\u010dnim uspesima, preterivanje po pitanju sopstvenih postignu\u0107a i sposobnosti, podi\u017ee euforiju i deluje kao fantazmatsko pro\u017eivljavanje neostvarenih \u017eelja. Niko nije svemo\u0107an, ali mnogi ma\u0161taju o tome da budu. Kada tu ma\u0161tu preto\u010de u re\u010di pred publikom, ose\u0107aju se kao da su na trenutak \u201ezavladali svetom\u201c. Me\u0111utim, i taj trenutak pro\u0111e i euforija se istro\u0161i. Nakon preteranog utro\u0161ka euforije, ostaje iscrpljenost i praznina. Dakle, uticaj na fizi\u010dko je, zapravo, isti kao i kod osoba koje la\u017eu iz krivice. Uticaj na psihi\u010dko je, me\u0111utim, gori. Kada osoba na\u0111e na\u010din da fantazmatski ili pred publikom do\u017eivljava euforiju, prikazuje se kao super uspe\u0161na i mo\u0107na i, \u010desto, za to dobije odu\u0161evljenje od drugih, logi\u010dno je da \u0107e imati \u017eelju da nastavi s takvim pona\u0161anjem. Ovaj primer nas vra\u0107a na upozorenje da \u201esto puta ponovljena la\u017e postaje istina\u201c. \u201eBildovanje\u201c ideje o li\u010dnoj veli\u010dini i svemo\u0107i mo\u017ee donositi euforiju\u2026sve dok se ta ideja \u201ene slomi\u201c. A kad-tad se slomi, jer je u pitanju fantazija. Ako neko re\u0161i da \u017ertvuje li\u010dnu istinu radi o\u010duvanja fantazije, kada ga istina (na ovaj ili onaj na\u010din) stigne, onda se zasigurno javlja ose\u0107aj frustriranosti, nemo\u0107i, stresa, depresivnosti, a ponajvi\u0161e, ose\u0107aj jakog nemo\u0107nog besa.<\/p>\n

Psiholog Dori Holander izve\u0161tava da osamdeset pet posto parova koje je intervjuisala za svrhu svoje studije, la\u017ee po pitanju pro\u0161lih veza i iskustava s prethodnim partnerima. Jedan drugi psiholog koji se bavio istom tematikom je zaklju\u010dio daTe aktivnosti, \u010desto, uklju\u010duju i varanje.<\/p>\n

Da li je ute\u0161na \u010dinjenica da supru\u017enici la\u017eu ne\u0161to manje? Istra\u017eivanja ka\u017eu da se ljudi u braku me\u0111usobno la\u017eu \u201esamo\u201c za oko deset posto aktivnosti koje se ti\u010du njihovog zajedni\u010dkog \u017eivota.<\/p>\n

\u010cak i ovi istra\u017eiva\u010di prave razliku izme\u0111u \u201emalih\u201c i \u201evelikih\u201c la\u017ei. One male su, ka\u017eu, bezazlene, a i kada partneri za njih saznaju, skloni su da oproste. Me\u0111utim, one \u201evelike\u201c se \u010duvaju \u201edo groba\u201c. Veliki utro\u0161ak energije odlazi na \u010duvanje \u201evelikih\u201c la\u017ei za koje se veruje da bi bile razorne po vezu ili brak. Ve\u0107ina takvih la\u017ei se nikad ne sazna kako bi se sa\u010duvala veza ili, jo\u0161 bitnije, kako bi se sa\u010duvao brak. I, izgleda, nije ni va\u017eno \u0161to se time \u010duvaju la\u017ena veza i la\u017eni brak i \u0161to partneri ostaju zajedno u zajedni\u010dkoj iluziji da se poznaju..dok, zapravo, \u017eive u la\u017ei. Va\u017eno je da ona osoba koja je slagala ne ispadne lo\u0161a, kriva, optu\u017eena i, naposletku, ostavljena. Onda bismo mogli re\u0107i da la\u017ei u vezama i brakovima slu\u017ee o\u010duvanju li\u010dne sigurnosti. I odmah zatim bismo se mogli zapitati za\u0161to sigurnost mora da po\u010diva na la\u017ei?<\/p>\n

Ideja o sigurnosti po\u010diva na la\u017eima iz detinjstva, jer mnoga deca \u010desto veruju da \u0107e izgubiti ljubav roditelja ako priznaju da su uradila ne\u0161to \u0161to im je bilo zabranjeno. Kada roditelji \u201euhvate dete na delu\u201c, \u010desto slede sankcije. \u010cujemo roditelje koji ka\u017eu \u201enisi dobar de\u010dko\/devoj\u010dica, ne volim te kad si takav\u201c, neretko se roditelj nam\u0107ori i ne\u0107e da pri\u010da s detetom jer je uvre\u0111en nekim njegovim postupkom. Za dete je ovakva kazna \u2013 kazna najve\u0107ih mogu\u0107ih razmera. Pouka koju deca iz takvih situacija \u010desto izvla\u010de je \u201eAko ne\u0161to ne uradi\u0161 kako treba – la\u017ei, u suprotnom \u0107e\u0161 biti odba\u010den, ka\u017enjen i nevoljen\u201c. Kada deca, s druge strane, odu\u0161eve svoje roditelje i dobiju velike pohvale za lepo delo, neretko izvuku slede\u0107u poruku \u201eKada uradi\u0161 ne\u0161to dobro, hvali se, isti\u010di se ili preuveli\u010davaj \u2013 to donosi mnogo ljubavi, prihvatanja i pa\u017enje\u201c.<\/p>\n

Da zaklju\u010dimo: \u201eumanjuj lo\u0161a i uve\u0107avaj dobra dela\u201c \u2013 poruka je koju \u0161alju roditelji i koja je, u su\u0161tini, jedna lepa vaspitna poruka. Svako za svoje dete \u017eeli \u0161to vi\u0161e lepih i \u0161to manje ru\u017enih stvari. Ali, ako se te poruke upu\u0107uju tako da ih dete shvati kao da su povezane s njegovom vredno\u0161\u0107u i ako shvati da su njegova pona\u0161anja povezana s tim koliko \u0107e ljubavi dobiti (ili izgubiti) od roditelja, onda \u0107e iz straha po\u010deti da preuveli\u010dava dobro, negira lo\u0161e i gu\u0161i ono \u0161to, zapravo, jeste.<\/p>\n

Danas<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Svi ljudi ponekad la\u017eu. Oni koji ka\u017eu da to nikada ne rade, la\u017eu najvi\u0161e. Pored toga \u0161to la\u017eu nas, la\u017eu i sebe, \u0161to je jo\u0161 gora la\u017e. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-73737","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/73737","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=73737"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/73737\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=73737"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=73737"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=73737"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}