{"id":73539,"date":"2012-01-22T22:09:41","date_gmt":"2012-01-22T21:09:41","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=73539"},"modified":"2012-01-22T22:09:41","modified_gmt":"2012-01-22T21:09:41","slug":"nasina-potraga-za-vanzemaljskim-uzorcima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/01\/22\/nasina-potraga-za-vanzemaljskim-uzorcima\/","title":{"rendered":"Nasina potraga za vanzemaljskim uzorcima"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Dra\u0161ko DRAGOVI\u0106<\/strong><\/p>\n

Jedan je nestao u Zapadnoj Vird\u017einiji, ali se jednog junskog dana pojavio na jednoj polici penzionisanog zubara. Njujork \u010duva jedan u podrumima muzeja u Albaniju, ali drugi koji je dat dr\u017eavi na \u010duvanje i nije ne\u0161to bio obezbe\u0111en, jer je izgleda nestao, tako da dr\u017eavni organi sprovode opse\u017enu istragu. O \u010demu se radi?<\/p>\n

Jedan davno izgubljeni osvanuo je u ku\u0107i biv\u0161eg guvernera, a drugi iz Arkanzasa prona\u0111en je u zaostav\u0161tini bi\u0161v\u0161eg predsednika SAD, Bila Klintona. Neko je maznuo jedan iz muzeja na Malti, a drugi, nabavljen preko Hondurasa, prodat je preru\u0161enom dr\u017eavnom agentu u Majamiju.<\/p>\n

Retka umetni\u010dka dela? Skupi dragulji? Ni\u0161ta tako zemaljski.<\/p>\n

Svi navedeni artefakti bukvalno su sa onog sveta: Mese\u010devo kamenje, delovi meteorita i drugi tzv. astromaterijal koji je NASA pozajmila nau\u010dnicima ili dala na poklon ameri\u010dkim i stranim dr\u017eavnicima i funkcionerima.<\/p>\n

Stotine Mese\u010devih uzoraka i drugih svemirskih objekata je izgubljeno, uni\u0161teno, ukradeno ili nestalo, od kojih su neke ameri\u010dki astronauti i predsednici darivali visokim li\u010dnostima u zemlji i svetu pre vi\u0161e decenija, a druge NASA pozajmljivala radi edukacije, istra\u017eivanja i javnog prikazivanja. Ti predmeti su pre\u017eiveli u spoljnjem svemiru milijardama godina i neki predstavljaju prve uzorke done\u0161ene sa drugog nebeskog tela, ali posle samo nekoliko kratkih godina na Zemlji zavr\u0161ili su kao najobi\u010dniji privesci za klju\u010deve ili pisma od 100 dinara.<\/p>\n

\u0160est uzoraka meteorita poslata su 2004. godine u neuglednoj po\u0161iljci Karnegijevom nau\u010dnom institutu u Va\u0161ingtonu i od tada ih vi\u0161e niko nikada nije video. Godine 1978, NASA je pozajmila disk sa lunarnim uzorcima astronomskoj opservatoriji Mount Cuba u Grinvilu, u dr\u017eavi Delaver. Ali kada je NASA pokrenula istragu u vezi diska 30 godina kasnije, otkrili su da je menad\u017eer odgovoran za pozajmicu umro i da je disk \u2013 kontejner pre\u010dnika 15 cm sa rigolitom i \u0161ljunkom sa Meseca \u2013 jednostavno nestao. NASA je izjavila da opservatorija ne mo\u017ee da ga prona\u0111e, a \u010dlanovi uprave opservatorije tvrde da je njihov menad\u017eer jo\u0161 onomad uredno vratio disk Nasi.<\/p>\n

Komadi\u0107 Mese\u010deve stene te\u017eak 1,1 gram \u2013 deo materijala koje su astronauti \u201eApolla 17\u201c doneli na Zemlju decembra 1972. \u2013 poklonjen je godinu dana kasnije guverneru Zapadne Vird\u017einije. O njegovoj sudbini ni\u0161ta se nije znalo godinama, sve dok se fragment nije pojavio u junu 2010. u jednoj kutiji u podrumu Roberta T. Konera, penzionisanog zubara.<\/p>\n

Jedinu vezu izme\u0111u njega i guvernera kome je poklonjen komadi\u0107 Meseca \u010dinio je Ar\u010d A. Mor, Konerov brat, koji je umro 2002. godine. Mor je bio advokat u Va\u0161ingtonu u firmi \u010diji je vlasnik bio njegov brat, a kutija u kojoj je na\u0111en kamen\u010di\u0107 sadr\u017eavala je stvari iz njegove kancelarije. Uzorak veli\u010dine petoparca nalazio se unutar providne plasti\u010dne kugle montirane na drvenoj plaketi, kojoj Koner nikada nije posve\u0107ivao neku posebnu pa\u017enju.<\/p>\n

\u201ePrili\u010dno neugledna stvar\u010dica, rekao bih,\u201c ka\u017ee 76-godi\u0161nji Koner. \u201eVi\u0111ao sam lep\u0161e trofeje za pobedu u kuglanju.\u201c<\/p>\n

Pro\u0161log meseca, Nasin glavni inspektor, Pol K. Martin, procenio je da je 517 Mese\u010devih uzoraka i drugog astromaterijala koji je bio pozajmljen izme\u0111u 1970. i 2010. danas izgubljen ili ukraden. U izve\u0161taju, Martin navodi da 11 od 59 nau\u010dnika sa podru\u010dja Hjustona i Va\u0161ingtona nema na popisu sve uzorke koje im je NASA pozajmila. S druge strane, pojavili su se istra\u017eiva\u010di koji imaju uzorke koji ili se nikada nisu pojavili na popisu agencije ili su bili pozajmljeni nekom drugom. Agencija tako\u0111e nema a\u017eurirane podatke za 12 istra\u017eiva\u010da koji su pomrli, penzionisani ili preseljeni, a koji iz raznoraznih razloga nisu vratili svoje uzorke. Jedan nau\u010dik, navodi se u izve\u0161taju, jo\u0161 uvek poseduje lunarni uzorak koji je pozajmio pre 35 godina, iako jo\u0161 uvek nije izveo nijedan nau\u010dni eksperimennat s njim.<\/p>\n

Izve\u0161taj je konstatovao da Kancelarija za nabavku i \u010duvanje astromaterijala pri D\u017eonsonovom svemirskom centru u Hjustonu, koja odr\u017eava Nasinu kolekciju od 163.000 uzoraka astromaterijala, ima slabu kontrolu nad Mese\u010devim i ostalim materijalom pozajmljenim za istra\u017eivanja, edukaciju i javno prikazivanje. Uzorci koje su ameri\u010dkii strani dr\u017eavnici dobijali kao poklone nisu obuhva\u0107eni izve\u0161tajem, zato \u0161to svemirska agencija nije ni tragala za njima. Me\u0111utim, mnogi eksperti se sla\u017eu da bi NASA trebala da i o njima povede brigu, jer se procenjuje da je od skoro 400 Mese\u010devih uzoraka poklonjenih dr\u017eavnim i svetskim liderima nakon \u201eApollo\u201c misija, skoro 200 izgubljeno, uni\u0161teno ili ukradeno.<\/p>\n

Predstavnik Nase iz Va\u0161ingtona i Hjustona ka\u017ee da su gubici koje pominje inspektor u svom izve\u0161taju ipak samo mali deo od desetina hiljada uzoraka astromaterijala koje je svemirska agencija pozajmljivala nau\u010dnicima \u0161irom sveta tokom proteklih 40 i vi\u0161e godina. Recimo, izgubljeni uzorci sa Meseca predstavljaju samo stoti deo 1 procenta uzoraka koji su uredno vra\u0107eni u protekle \u010detiri decenije.<\/p>\n

\u201eMada su takvi gubici za \u017ealjenje i NASA se sla\u017ee sa izve\u0161tajem da je potrebno nastaviti sa unapre\u0111ivanjem procedura koje \u0107e smanjiti njihov broj, dobrobit koju nauka ostvaruje preko tih uzoraka uveliko prevazilazi male rizike od njihovog gubitka,\u201c izjavio je Nasin predstavnik Vilijam P. D\u017eefs.<\/p>\n

NASA je obe\u0107ala da \u0107e implementirati preporuke iz izve\u0161taja, koje, izme\u0111u ostalog, zahtevaju od agencije pravljenje ugovora za svaki pozajmljeni komad materijala i stro\u017eje inventarske procedure. D\u017eefs je izjavio da iako je nekoliko istra\u017eiva\u010da uklju\u010denih u gubitak uzoraka NASA o\u0161tro ukorila, njihove istra\u017eiva\u010dke privilegije ipak nisu ugro\u017eene.<\/p>\n

Malo Amerikanaca vodi ra\u010duna o Mese\u010devom kamenju kao D\u017eozef R. Guthajc, teksa\u0161ki advokat, na \u010dijem radnom stolu stoji globus koji se okre\u0107e i na kome pi\u0161e \u201eLovac na Mese\u010devo kamenje\u201c. Titula nije zvani\u010dna (globis su mu poklonili sinovi), ali ostaje \u010dinjenica: Guthajc i njegovi studenti prava sa univerziteta Feniks i Alvin koled\u017ea pomogli su da se u\u0111e u trag 77 Mese\u010devih fragmenata koji su bili izgubljeni, ukju\u010duju\u0107i one poklonjene guvernerima Kolorada, Misurija i Zapadne Vird\u017einije.<\/p>\n

\u201eAko neko rukuje sa guvernerovim Mese\u010devim kamenom, mo\u017ee da se desi da ga i zadr\u017ei ili izgubi,\u201c ka\u017ee Guthainc, penzionisani specijalni agent u Nasi. \u201eA ako nismo pa\u017eljivi, ko zna \u0161ta slede\u0107e takav \u2019neko\u2019 mo\u017ee da uradi i donese ku\u0107i.\u201c<\/p>\n

Guthajc je ina\u010de bio tajni agent koji je vodio operaciju u Majamiju za povra\u0107aj Mese\u010devog kamena ukradenog u Hondurasu 1998. godine. Operacija je nazvana \u201ePomra\u010denje Meseca\u201c. Guthajc je tada objavio oglas u novinama da \u017eeli da kupi \u201eMoon Rocks\u201c, i uskoro mu se javio \u010dovek sa ponudom. Tra\u017eio je pet miliona dolara.<\/p>\n

[Kako re\u010de jedan pisac na prvoj strani, u prvom pasusu svoje knjige: \u201eNa 99 od 100 pitanja u \u017eivotu, odgovor je samo jedan: novac\u201c.]<\/p>\n

Astronomija<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Retka umetni\u010dka dela? Skupi dragulji? Ni\u0161ta tako zemaljski.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-73539","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/73539","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=73539"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/73539\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=73539"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=73539"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=73539"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}