{"id":73329,"date":"2012-01-20T08:42:35","date_gmt":"2012-01-20T07:42:35","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=73329"},"modified":"2012-01-20T08:42:35","modified_gmt":"2012-01-20T07:42:35","slug":"orijentacija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/01\/20\/orijentacija\/","title":{"rendered":"Orijentacija"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e:Milo\u0161 \u0106iri\u0107<\/p>\n

Od kada se rade istra\u017eivanja o evropskoj orijentaciji gra\u0111ana koje sprovodi Kancelarija za pridru\u017eivanje Evropskoj uniji, nikada nije bilo tako mnogo onih koji se protive ulasku Srbije u EU i toliko malo onih koji su za. Pad podr\u0161ke gra\u0111ana evropskim integracijama logi\u010dna je posledica politike koju je Srbija vodila posle ubistva Zorana \u0110in\u0111i\u0107a. Pad je dobio svoje ubrzanje tokom dve Ko\u0161tuni\u010dine vlade, a ovih dana je zabele\u017eio novi, istorijski patos. Re\u010d je o kontinuitetu koji nikoga nije posebno uznemirio.<\/p>\n

Prema istra\u017eivanju sprovedenom u decembru 2011. godine, vi\u0161e od tre\u0107ine gra\u0111ana (33 odsto) bi na referendumu o ulasku Srbije u EU verovatno ili sigurno glasalo protiv takvog predloga. Samo godinu dana ranije u okviru sli\u010dnog istra\u017eivanja, protiv je bilo 18 odsto, a danas bi tek 51 odsto ispitanih na referendumu o pristupanju Srbije EU glasalo za, \u0161to je najni\u017ei procenat podr\u0161ke od 2002. godine.<\/p>\n

Istra\u017eivanje jasno pokazuje da u dru\u0161tvu vlada dezorijentisanost i neobave\u0161tenost o razlozima katastrofalnog u\u010dinka dosada\u0161njeg procesa evropskih integracija. Me\u0111u gra\u0111anima su u velikoj meri prisutni stavovi koji impliciraju da je za neuspeh evropskih integracija Srbije (koji je, btw, posledica nesposobnosti srpskih dr\u017eavnih vlasti) u stvari kriv neko drugi, u najve\u0107oj meri \u2013 sama Evropska unija. Takav rezultat opet nikoga ne iznena\u0111uje, jer smo navikli da vlast preko medija koje kontroli\u0161e u javnost \u0161alje poruke koje su naj\u010de\u0161\u0107e u funkciji njenog obmanjivanja, odnosno prebacivanja odgovornosti za svoje neuspehe na nekog drugog, uz zahtev da joj se pru\u017ei dalja podr\u0161ka na izborima. Iz brojnih metafora predsednika Tadi\u0107a u kojima se proces evropskih integracija poredi sa polaganjem ispita, gra\u0111ani su uspe\u0161no shvatili da nas profesor o\u010digledno mrzi i da mi, ni krivi ni du\u017eni, tu ni\u0161ta ne mo\u017eemo, sem da i mi mrzimo njega.<\/p>\n

Tako se na primer na pitanje \u201c\u0160ta mislite da u najve\u0107oj meri usporava\/ote\u017eava ulazak na\u0161e zemlje u EU\u201d, 34 odsto ispitanih odlu\u010dilo za odgovor: \u201cPolitika stalnog uslovljavanja i ucena koje EU primenjuje prema na\u0161oj zemlji\u201d (prime\u0107ujete ovu zanimljivu formulaciju odgovora koji nudi upitnik Kancelarije za evropske integracije?). S druge strane, svega 18 odsto misli da je glavna prepreka evropskim integracijama na\u0161e zemlje nesposobnost dr\u017eavnog rukovodstva. Oprobana dvostruka igra srpskih vlasti jo\u0161 jednom je dala rezultate. Kod ku\u0107e nas dr\u017eavni vrh uverava da \u010dini sve \u0161to je u njegovoj mo\u0107i, ali da EU nastavlja sa politikom ucena i pritisaka; napolju se evropski partneri ube\u0111uju da mi istrajavamo u reformama, uz zahtev da za taj rudarski te\u0161ki posao budemo finansijski nagra\u0111eni. U velikoj meri, gra\u0111ani su poverovali u pri\u010du za doma\u0107u upotrebu, dok istovremeno sama EU prihvata da nas podr\u017eava obezbe\u0111uju\u0107i velike sume novca za razli\u010dite projekte, \u010dije rezultate vlast pripisuje sebi na osnovu \u010dega tra\u017ei dalju podr\u0161ku bira\u010da, i tako se krug zatvara.<\/p>\n

Doma\u0107a vlast EU tretira i \u010desto otvoreno predstavlja kao fond koji je iz nekog razloga du\u017ean da nam ispla\u0107uje ogromne sume novca kako bismo se odobrovoljili u reformama i ispunili uslove za \u010dlanstvo. Me\u0111utim, glas o finansijskoj krizi u EU stigao je i do Srbije i tako\u0111e uticao na pad podr\u0161ke \u010dlanstvu Srbije u EU. Jer, ako nemaju pare, \u0161ta \u0107e nam? To da novca nema kao ranije mo\u017eemo zaklju\u010diti i bez bli\u017eeg upoznavanja sa prirodom krize u kojoj se na\u0161la EU, \u0161to naj\u010de\u0161\u0107e i ne \u010dinimo. S druge strane, nikada od srpskih zvani\u010dnika nismo \u010duli na koji se na\u010din postavljaju prema problemu krize u EU: nas se \u201cnjihova kriza\u201d ne ti\u010de, ti\u010du nas se samo njihove pare. Uz sve to, gra\u0111ani Srbije nisu preterano optimisti\u010dni kada je budu\u0107nost Unije u pitanju, pa svega 17 odsto misli da \u0107e EU \u201cprevazi\u0107i sada\u0161nje probleme, da \u0107e se dalje \u0161iriti i da je pred njom dobra budu\u0107nost\u201d (jo\u0161 jedna zanimljiva formulacija).<\/p>\n

Imaju\u0107i sve to u vidu, ne iznena\u0111uje podatak koji nam istra\u017eivanje Kancelarije za evropske integracije nudi o stavu u vezi sa udelom koji odre\u0111ene dr\u017eave imaju u finanijskoj pomo\u0107i koju pru\u017eaju Srbiji. Preko 40 odsto gra\u0111ana misli da je Rusija najve\u0107i donator Srbije. Ovakav stav, potpuno suprotan realnosti, tako\u0111e pokazuje koliko smo kao dru\u0161tvo neobave\u0161teni, ali i koliko je kampanja vrha dr\u017eave u promociji fiktivne povezanosti na\u0161e zemlje sa Rusijom uspela. U realnosti stvari opet stoje dosta druga\u010dije.<\/p>\n

Srbija je od 2001. godine do danas dobila preko 3,6 milijardi evra bespovratne pomo\u0107i od Evropske unije. Ukoliko tome dodamo i nekomercijalne kredite, ta suma se pove\u0107ava na oko 7 milijardi evra. Na primer, preko 1,2 milijarde evra je ulo\u017eeno u energetiku Srbije, posebno u Elektroprivredu i to je jedini razlog \u0161to za prethodnih jedanaest godina nismo imali nijedan dan restrikcija struje. Najve\u0107i pojedina\u010dni donator Srbije u prethodnoj deceniji bila je Nema\u010dka, sa oko milijardu evra bespovratne pomo\u0107i, slede Italija i \u0160vedska sa preko 270, odnosno 200 miliona evra.<\/p>\n

Od vanevropskih dr\u017eava najve\u0107i donator su Sjedinjene ameri\u010dke dr\u017eave, sa preko 640 miliona evra, dok smo od bratske Rusije dobili 0 evra. Izgleda da ne razumemo da se pod finansijskom pomo\u0107i ne podrazumevaju ruski kamioni nepoznatog sadr\u017eaja za kosovske Srbe, utisak koji ostaje posle poseta Sergeja \u0160ojgua, Konuzinovo srbovanje, a ni \u010dinjenica da smo Rusima prodali sopstveni energetski sistem po bagatelnoj ceni.<\/p>\n

Uz ovo istra\u017eivanje, gotovo istovremeno, iz Brisela je stigla vest o usvajanju nacrta rezolucije kojom Evropski parlament podr\u017eava dodeljivanje statusa kandidata Srbiji u martu 2012. Doma\u0107i mediji i dr\u017eavni zvani\u010dnici su pobedonosno preneli vest, impliciraju\u0107i da se EU izgleda dozvala pameti i da ovom rezolucijom priznaje svoju gre\u0161ku iz decembra pro\u0161le godine kada nam je uskratila status kandidata. Stvari, me\u0111utim, stoje malo druga\u010dije. U nacrtu rezolucije stoji da se Savetu EU preporu\u010duje da Srbiji \u0161to pre dodeli status kandidata i sa njom otvori pregovore o pristupanju, ALI \u201epod pretpostavkom da srpske vlasti ispune uslove utvr\u0111ene na zasedanju lidera EU u decembru 2011\u201c. Ti uslovi su: postizanje re\u0161enja u vezi sa regionalnim forumima i predstavljanjem Kosova, implementacija postignutih dogovora sa Pri\u0161tinom, uklanjanje barikada i pokazivanje spremnosti o bar delimi\u010dnom ukidanju paralelnih institucija na severu Kosova. Doma\u0107i mediji su ta\u010dno izbrojali, do martovskog zasedanja Saveta EU i odluke o kandidaturi Srbije, ostalo je jo\u0161 sedam nedelja u kojima bi Srbija trebalo da ispuni postavljene uslove.<\/p>\n

Uzimaju\u0107i u obzir dosada\u0161nje iskustvo u re\u0161avanju problema u vezi sa Kosovom, nije neophodno biti naro\u010dito bistar pa pretpostaviti ishod kada je re\u010d o ispunjavanju ovih uslova. Gra\u0111ani tako\u0111e shvataju koji je trenutno glavni uslov evropskih integracija Srbije. Na pitanje iz istra\u017eivanja koje glasi \u201cDosta se govori o uslovima koje EU postavlja Srbiji da bi ona mogla da postane kandidat za \u010dlanstvo u Uniji. Mo\u017eete li navesti neki od tih uslova?\u201d \u2013 70 odsto odabralo je kratko formulisani odgovor \u201cKosovo\u201d. \u0160ta se ta\u010dno pod tim \u201cKosovo\u201d misli, nije poznato; valjda se podrazumeva vi\u0161ezna\u010dnost odrednice u koju svako mo\u017ee da u\u010dita ono \u0161to \u017eeli.<\/p>\n

Odgovornost za ovako jadno stanje evropskih integracija Srbije i neta\u010dnu sliku o EU svakako snosi Vlada Srbije i predsednik dr\u017eave, koji su svih ovih godina javnosti slali protivre\u010dne, konfuzne, ali i la\u017ene informacije o odnosima EU prema Srbiji. Odgovornost tako\u0111e, iako ne u istoj meri, dele i sve druge politi\u010dke stranke, mediji i pojedinci koji su u op\u0161toj zaveri \u0107utanja dopustili ili u\u010destvovali u tome da se stavovi o EU do te mere zatruju i da se raspolo\u017eenje gra\u0111ana prema Uniji sroza u neslu\u0107ene dubine.<\/p>\n

Predsednik dr\u017eave je nedavno iz manastira Visoki De\u010dani najavio ulazak Srbije u \u010dlanstvo Evropske unije za 2018. godinu. Nije poznato kojom ra\u010dunicom je Boris Tadi\u0107 do\u0161ao do ovog zaklju\u010dka, ako se na umu imaju svi aktuelni problemi, ali i iskustva ostalih dr\u017eava koje su primljene u \u010dlanstvo. Pore\u0111enja radi, Hrvatska je o pristupanju Uniji pregovarala 8 godina, a Srbija jo\u0161 uvek \u010deka status kandidata iza koga tek treba da usledi otvaranje pregovora.<\/p>\n

Kao i mnogo puta do sada, javno mnjenje koje je sama stvorila Demokratska stranka \u0107e po\u010deti da koristi i da se na njega poziva, sve u cilju \u0161to boljeg pozicioniranja pred izbore, u borbi za ostanak na vlasti. Do\u0107i \u0107e do skretanja pa\u017enje i prebacivanja sopstvene odgovornosti na nepravednu EU, jo\u0161 nepravedniju me\u0111unarodnu zajednicu kojom diriguje Amerika, svetsku ekonomsku krizu, Editu Tahiri. Za to vreme, u julu 2013. godine Hrvatska \u0107e postati 28. dr\u017eava \u010dlanica i diplomirati Evropsku uniju, da se poslu\u017eim ingenioznom metaforom predsednika Tadi\u0107a, a Srbija \u0107e se, kako stvari stoje, i dalje znojiti da nekako polo\u017ei prijemni ispit na fakultetu koji sve manje \u017eeli da studira.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Danas bi tek 51% gra\u0111ana glasalo za pristupanje Srbije EU, \u0161to je najni\u017ei procenat podr\u0161ke od 2002.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-73329","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/73329","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=73329"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/73329\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=73329"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=73329"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=73329"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}