{"id":72917,"date":"2012-01-15T20:52:38","date_gmt":"2012-01-15T19:52:38","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=72917"},"modified":"2012-01-15T20:52:38","modified_gmt":"2012-01-15T19:52:38","slug":"bah-i-cajkovski-regulisu-pritisak","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/01\/15\/bah-i-cajkovski-regulisu-pritisak\/","title":{"rendered":"Bah i \u010cajkovski reguli\u0161u pritisak"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Docent kardiologije dr Predrag Mitrovi\u0107 iz Klini\u010dkog centra Srbije sproveo je istra\u017eivanje u kojem je u\u010destvovalo vi\u0161e od 100 bolesnika i dokazao da muzika blagotvorno deluje na one koji imaju sr\u010danu slabost, pritisak, dijabetes, epilepsiju…<\/p>\n

Gr\u010dki filozof Pitagora je prvi u istoriji le\u010dio muzikom i jo\u0161 od tada je poznato da muzika ima umiruju\u0107e dejstvo na ljude, a danas se koristi i kao terapija koja je dobra za psihijatrijske bolesnike, popravlja raspolo\u017eenje, ali poma\u017ee i u le\u010denju srca, hipertenzije, epilepsije…<\/p>\n

Docent kardiologije dr Predrag Mitrovi\u0107 iz Klini\u010dkog centra Srbije dokazao je na vi\u0161e od 100 bolesnika da muzika blagotvorno deluje ukoliko imaju sr\u010danu slabost, povi\u0161en pritisak, dijabetes, ako su imali infarkt… Dr Mitrovi\u0107 medikamentima i muzikom poma\u017ee pacijentima da se lak\u0161e oporave, ali i da preduprede napad angine pektoris, pojavu infarkta srca ili poreme\u0107aj sr\u010danog ritma.<\/p>\n

Da bi se to postiglo, potrebno je slu\u0161ati muziku svakodnevno, dva puta, ujutru i uve\u010de, po najmanje 12 minuta.<\/p>\n

“Muzika ostavlja zna\u010dajan pozitivan efekat na organizam. Sr\u010dani bolesnici bi trebalo da je slu\u0161aju kada napuste koronarnu jedinicu i odu ku\u0107i, i to dva puta dnevno po 12 minuta. Ta doza deluje kao kada piju tablete. Jer kada osoba slu\u0161a muziku koja joj odgovara, onda se lu\u010di hormon koji u narodu nazivaju hormon zadovoljstva, koji sni\u017eava krvni pritisak i usporava sr\u010dani rad. Pozitivni efekat traje 12-ak sati, posle \u010dega se sr\u010dana frekvencija vra\u0107a na staru meru, zbog \u010dega je potrebno ponovo je slu\u0161ati da biste bili 24 sata pod pozitivnim dejstvom”, ka\u017ee za “Press” dr Mitrovi\u0107.<\/p>\n

Studija koju je dr Mitrovi\u0107 sproveo trajala je sedam godina, a pacijenti su muziku slu\u0161ali pune dve. U me\u0111uvremenu su dolazili na redovne kontrole, a rezultat istra\u017eivanja je bio fascinantan.<\/p>\n

“Podelio sam pacijente u dve grupe. Jedna je samo pila lekove, a terapija druge grupe zasnivala se i na lekovima i na muzici. Dobili smo rezultat da su bolesnici koji su prele\u017eali infarkt, a posle toga slu\u0161ali muziku, statisti\u010dki mnogo re\u0111e ponovo imali infarkt miokarda, da im je mnogo re\u0111e bila potrebna operacija na srcu i, naravno, mnogo re\u0111i je bio i smrtni ishod”, tvrdi dr Mitrovi\u0107.<\/p>\n

Pravo mesto u le\u010denju sr\u010danih bolesnika muzika zauzima kada pro\u0111u njihova akutna stanja. Tada spre\u010dava pojavu novih kardiovaskularnih bolesti, poput novog infarkta, angine pektoris, reguli\u0161e krvni pritisak… Da bi se postigao efekat, potrebno je izabrati odre\u0111eni muzi\u010dki \u017eanr, odrediti tempo i tonalitet.<\/p>\n

“Svaka osoba ima muziku na koju reaguje pozitivno, a to je, naravno, naj\u010de\u0161\u0107e ona koju volimo i kada smo zdravi. Me\u0111utim, jako je bitno odrediti i neke druge muzi\u010dke \u017eanrove, jer na\u0161 organizam reaguje pozitivno i na muziku koju ne slu\u0161amo. Mi smo za pacijente napravili muzi\u010dke kompilacije, koje smo obnavljali na svaka dva do tri meseca, jer se posle izvesnog vremena oni naviknu na odre\u0111enu muziku i samim tim i slabije reaguju. Trudili smo se, \u0161to je i bitno, da ta muzika ne bude popularna. Tra\u017eili smo kompozicije koji se ne \u010duju \u010desto ili je pacijenti nikada nisu \u010duli, a od velike je va\u017enosti da to budu instrumentali iz bilo kog muzi\u010dkog \u017eanra, pa \u010dak i narodnog. Jer, re\u010di u muzici bude dodatna ose\u0107anja i daju nove efekte”, pri\u010da dr Mitrovi\u0107.<\/p>\n

Muzikom se, prema njegovim re\u010dima, mogu le\u010diti sve osobe kojima je srce ugro\u017eeno.<\/p>\n

Ona kod kardiovaskularnih bolesnika usporava sr\u010dani rad i sni\u017eava krvni pritisak. To su, u stvari, osnovni parametri koji \u0161tede srce, \u0161to je korisno za osobe koje su imale sr\u010dani udar a koje su naj\u010de\u0161\u0107e hospitalizovane kod nas, i bolesnicima sa povi\u0161enim krvnim pritiskom. Zna\u010di, u svakoj situaciji kada je srce ugro\u017eeno iz bilo kojih razloga, muzika ga \u0161tedi – obja\u0161njava na\u0161 sagovornik koji je, prate\u0107i pacijentove zenice, otkrivao kako odre\u0111ena muzika deluje na svakog pacijenta:<\/p>\n

“Ako neko voli Cecu, Seku, Miroslava Ili\u0107a, ‘Van Gog’, na njega \u0107e ta muzika delovati pozitivno. Pacijenti su, ipak, najbolje reagovali na klasi\u010dnu muziku, poput Mocarta, Baha, Betovena.”<\/p>\n

Dr Mitrovi\u0107 isti\u010de da prejaki ritmovi mogu da \u0161tete, dok lagani mogu skoro u potpunosti da zamene lekove za smirenje.<\/p>\n

“Poznato je da je najve\u0107i broj muzi\u010dkih hitova u ritmu srca. To je oko 126 otkucaja na metronomu, odnosno oko 76 otkucaja na\u0161eg srca. Zato bi uvek trebalo slu\u0161ati muziku \u010diji je tempo ni\u017ei u odnosu na ritam srca. Ako je frekvenca ve\u0107a za dva do tri puta, ona mo\u017ee da izazove fibrilaciju srca, kada ono samo treperi. Pet mladih ljudi je na koncertu hevi metal grupe u Hanoveru umrlo zbog toga iz \u010dista mira. Obdukovani su odmah i utvr\u0111eno je da nisu imali ni alkohola ni droge u organizmu, ve\u0107 da je do\u0161lo do fibrilacije srca. Jedini lek u tom trenutku jeste da vas neko udari pesnicom u grudi ili elektro\u0161ok. Narodna muzika spada u zadovoljstvo, ali mo\u017ee da bude i iritantna”, ka\u017ee on.<\/p>\n

Njegovo istra\u017eivanje, koje je pre dve godine na Evropskom kongresu kardiologa u Barseloni nagra\u0111eno specijalnom nagradom, pokazalo je da pacijenti koji imaju hipertenziju mogu da slu\u0161aju muziku tempa od 83 do 110.<\/p>\n

“Ko ima \u0161e\u0107ernu bolest, mo\u017ee od 80 do 93, a ako ima i jedno i drugo mo\u017ee od 80 do 93. Osobi sa sr\u010danom slabo\u0161\u0107u dozvoljen je tempo od 88 do 105, ako neko ima sva tri faktora rizika, od 88 do 93, \u0161to je jako mali muzi\u010dki opseg”, naveo je dr Mitrovi\u0107 i naglasio da srce le\u010de i ljubav kao i svako lepo raspolo\u017eenje.<\/p>\n

Slu\u0161anje muzike koju volimo odlo\u017ei\u0107e pojavu bolesti. Osim \u0161to deluje pozitivno na na\u0161e srce, uti\u010de i na zdravlje \u017eeluca.<\/p>\n

“Muzika smanjuje \u017eeluda\u010dnu kiselinu – gastritis, a smiruje i kompletan organizam”, obja\u0161njava za “Press” dr Mitrovi\u0107.<\/p>\n

Da li vas muzika uzbu\u0111uje ili opu\u0161ta mo\u017eete sami ustanoviti jednostavnim testom.<\/p>\n

“Ako slu\u0161ate muziku i primetite da vam ne odgovara, izmerite puls ili pritisak i vide\u0107ete da vam je pove\u0107an. Muzika sa sporim ritmovima vi\u0161e opu\u0161ta nego ona koja ima br\u017ei”, savetuje on.<\/p>\n

Bahova dela dobra su uz terapiju za sni\u017eavanje visokog krvnog pritiska, Verdijeve note mogu da pomognu u le\u010denju migrene, a Vivaldi poma\u017ee u le\u010denju epilepsije. Preporu\u010dljivo je da Mocarta slu\u0161aju mu\u0161karci sa erektilnom disfunkcijom, a Dvor\u017eak poma\u017ee ljudima koji imaju nizak krvni pritisak. Dela Mihaila Glinke prijaju dijabeti\u010darima, Brams astmati\u010darima, a \u010cajkovski onima koji imaju kombinaciju sr\u010dane slabosti, hipertenzije i povi\u0161enog holesterola.<\/p>\n

Press<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Docent kardiologije dr Predrag Mitrovi\u0107 iz Klini\u010dkog centra Srbije sproveo je istra\u017eivanje u kojem je u\u010destvovalo vi\u0161e od 100 bolesnika i dokazao da muzika blagotvorno deluje na one koji imaju sr\u010danu slabost, pritisak, dijabetes, epilepsiju… Gr\u010dki filozof Pitagora je prvi u istoriji le\u010dio muzikom i jo\u0161 od tada je poznato da muzika ima umiruju\u0107e dejstvo […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-72917","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/72917","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=72917"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/72917\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=72917"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=72917"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=72917"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}