{"id":71768,"date":"2012-01-02T10:10:37","date_gmt":"2012-01-02T09:10:37","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=71768"},"modified":"2012-01-02T10:10:37","modified_gmt":"2012-01-02T09:10:37","slug":"ljubav-prema-cudesima-i-nepoverenje-prema-istini","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/01\/02\/ljubav-prema-cudesima-i-nepoverenje-prema-istini\/","title":{"rendered":"Ljubav prema \u010dudesima i nepoverenje prema istini"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: \u010carls MAKOJ
\n<\/strong><\/p>\n

\u201cPa, sine D\u017eone\u201d, re\u010de starica, \u201ckakve si \u010dudesne stvari video tokom dugog vremena koje si proveo na moru?\u201d \u201cO, majko\u201d, odgovori D\u017eon, \u201cvideo sam mnogo \u010dudnih stvari.\u201d \u201cPri\u010daj nam o njima\u201d, zatra\u017ei majka. \u201c\u017dudim da saznam sve o tvojim pustolovinama.\u201d \u201cOnda evo\u201d, re\u010de D\u017eon. \u201cDok smo plovili iznad Lajna, \u0161ta misli\u0161, \u0161ta smo videli?\u201d \u201cNe mogu ni da naslutim\u201d, odgovori njegova majka. \u201cE pa videli smo ribu kako izranja iz mora i leti nad brodom!\u201d \u201cO, D\u017eone, D\u017eone, kakav si ti la\u017eov!\u201d re\u010de majka odmahuju\u0107i glavom i izra\u017eavaju\u0107i osmehom svoju nevericu. \u201cMa to je \u017eiva istina\u201d, re\u010de D\u017eon. \u201cA videli smo jo\u0161 sli\u010dnih \u010dudesnih stvari.\u201d \u201cHajde da \u010dujemo\u201d, re\u010de starica i ponovo odmahnu glavom. \u201cAli, govori istinu, D\u017eone, ako ikako mo\u017ee\u0161.\u201d \u201cVerovala ili ne, kako ti drago\u201d, zapo\u010de njen sin. \u201cKad smo plovili po Crvenom moru, na\u0161 kapetan je po\u017eeleo ribu za ve\u010deru i naredio nam je da bacimo mre\u017ee i ne\u0161to uhvatimo.\u201d \u201cIii?\u201d zapita njegova majka kad je zastao u pri\u010di. \u201cIii\u201d, ponovi sin, \u201cbacili smo mre\u017ee i ve\u0107 u prvom izvla\u010denju izvadili to\u010dak od ko\u010dije, ceo napravljen od suvog zlata i opto\u010den dijamantima!\u201d<\/p>\n

\u201cBo\u017ee, blagoslovi nas!\u201d uzviknu majka. \u201cI \u0161ta je na to rekao kapetan?\u201d \u201cPa rekao je da je to jedan od to\u010dkova faraonove ko\u010dije koji je po\u010divao u moru otkad se zli kralj udavio s celom posadom dok je progonio Izraeli\u0107ane.\u201d \u201cBo\u017ee, bo\u017ee\u201d, re\u010de majka podi\u017eu\u0107i ruke zadivljena. \u201cEto to je ve\u0107 sasvim mogu\u0107no, i mislim da je taj kapetan vrlo razborit \u010dovek. Takve mi pri\u010de pri\u010daj, sine, pa \u0107u ti verovati; ali mi vi\u0161e ne pominji lete\u0107e ribe! Ne, ne, D\u017eone, takve izmi\u0161ljotine kod mene ne prolaze, mo\u017ee\u0161 biti siguran u to!\u201d<\/p>\n

Starice poput mornareve majke u ovoj dobro znanoj pri\u010dici nisu retkost u svetu. Proizvode ih svako doba i svaka zemlja. Mogu se na\u0107i i u visokim krugovima i u dru\u0161tvu naju\u010denijih. Svakom \u010ditaocu moraju biti poznati takvi primeri: jedna te ista osoba s pohlepnom lakoverno\u0161\u0107u guta najekstravagantnije izmi\u0161ljotine, ali odbija da poveruje u nau\u010dnu \u010dinjenicu. Grci koji su bezrezervno verovali da se Jupiter udvarao Ledi u obliku labuda, uporno su poricali da postoje fizi\u010dki uzroci oluje i groma i smatrali su bezbo\u017enikom svakoga ko je poku\u0161ao da objasni te pojave na osnovu istinitih filozofskih na\u010dela.<\/p>\n

Lako se mogu na\u0107i razlozi koji navode \u010dove\u010danstvo da veruje u \u010dudesno la\u017eno, a ne veruje u \u010dudesno istinito. Od svih potomaka Vremena, Zabluda je najstarija i toliko je svima bliska i dobro poznata da Istina, kada se otkrije, ve\u0107ini izgleda kao uljez i kao uljez se i do\u010dekuje. Svi nesvesno ukazujemo po\u0161tovanje antici \u2013 \u201cslepo po\u0161tovanje\u201d, kao \u0161to ka\u017ee Bekon u svom delu Novum Organum, \u0161to je velika prepreka na putu ka istini. Za ve\u0107inu smrtnih o\u010diju Vreme opravdava sve \u0161to ne uspe da uni\u0161ti. Sama \u010dinjenica da je veliki neprijatelj ne\u0161to po\u0161tedeo \u010dini da nam to ne\u0161to omili, nama koji znamo da \u0107emo pasti kao njegove \u017ertve. Re\u0107i da je predrasuda \u201cosve\u0161tana vremenom\u201d zna\u010di otvoriti put \u010dak i ka onim srcima u koja ona nikad ranije nije prodrla.<\/p>\n

Neki \u010dudnovat obi\u010daj mo\u017ee sramotiti narod u kojem se upra\u017enjava; ipak, ljudi koji nisu posebno mudri opiru se njegovom ukidanju prosto zato \u0161to je star. Tako stoji stvar s ljudskim intelektom i tako mi na svoj intelekt bacamo ljagu.<\/p>\n

Ovom razlogu mo\u017ee se dodati jo\u0161 jedan,koji tako\u0111e pominje lord Bekon \u2013 pogre\u0161no usmeren verski \u017ear, koji mnoge navodi da osu\u0111uju novootkrivenu istinu jer u Bo\u017ejim arhivima o tome nema pomena ili zato \u0161to se, na prvi pogled, \u010dini da se ona suprotstavljaju ne religiji, ve\u0107 nekom mutnom odlomku koji nikad nije \u010destito protuma\u010den. Starica u navedenoj pri\u010dici nije mogla da poveruje u postojanje bi\u0107a kao \u0161to je lete\u0107a riba jer joj njena Biblija o tome ne ka\u017ee ni\u0161ta, ali je poverovala da je njen sin iz Crvenog mora izvukao zlatni to\u010dak ukra\u0161en dijamantima zato \u0161to joj njena Biblija ka\u017ee da se faraon tu udavio.<\/p>\n

Po sli\u010dnom na\u010delu sve\u0161tenici koji su sprovodili inkviziciju verovali su da se \u0111avo pojavljuje me\u0111u ljudima u vidljivom obli\u010dju, da je sveti Antonije istezao svoj nos za\u017earenim kle\u0161tima i da relikvije svetaca mogu da izazovu \u010dudo; ali, nisu poverovali Galileju kad je dokazao da se Zemlja okre\u0107e oko Sunca.<\/p>\n

Kada je potkrepio tu \u010dinjenicu novim dokazima, Kepler nije mogao da zaradi ni hleb ni poverenje; ali kada se pravio da je u stanju da predvidi sudbinu i sastavlja horoskop, ceo grad je pohrlio da mu pla\u0107a velike svote za te la\u017ei.<\/p>\n

Kada je Rod\u017eer Bekon izumeo teleskop i laternu magicu, niko nije verovao da je to mogla smisliti ljudska dosetljivost bez ikakve natprirodne pomo\u0107i; ali kada bi neki pametnjakovi\u0107 objavio da mu se \u0111avo prikazao i podario mu znanje koje je on tako upotrebio, niko se ne bi osmelio da ka\u017ee kako je to malo verovatno. Bekonova pretpostavka da bi \u0161alitra, sumpor i ugalj, pome\u0161ani u odre\u0111enoj razmeri, proizveli dejstvo sli\u010dno gromu i munji nailazilo je na odmahivanje rukom i potpunu nevericu; ali u legendu o bronzanoj glavi koja izgovara proro\u010danstva verovalo se tokom mnogih vekova.<\/p>\n

(U svom \u017divotu nekromanta Godvin daje slede\u0107u verziju te legende. Otac Bekon i otac Bangej do\u0161li su na zamisao da Englesku opa\u0161u zidom kako bi je za\u0161titili od osvaja\u010da. Zato su prizvali \u0111avola, kao osobu koja \u0107e im dati najta\u010dnija uputstva o tome kako da izvedu svoj poduhvat. \u0110avo im je posavetovao da naprave bronzanu glavu koja bi po sklopu i organima bila istovetna s ljudskom. Izrada \u0107e im oduzeti mnogo vremena, a zatim \u0107e morati strpljivo da \u010dekaju dok glava ne dobije sposobnost govora.<\/p>\n

Ali, u svakom slu\u010daju, na kraju \u0107e glava mo\u0107i da prori\u010de, i kad joj postave svoje pitanje, nau\u010di\u0107e ih kako da re\u0161e problem. Popovi su proveli sedam godina doteruju\u0107i predmet do savr\u0161enstva, a onda su dan za danom \u010dekali da on izusti ne\u0161to suvislo. Na kraju su se umorili i oti\u0161li da du\u017ee odspavaju po\u0161to su glavu predali na brigu svom vernom sluzi, koji je po prirodi bio lakrdija\u0161, i nalo\u017eili mu da ih probudi \u010dim se obli\u010dje oglasi. A onda se i to desilo. Glava je ne\u0161to izgovorila, ali sluga to nije smatrao vrednim pa\u017enje. \u201cVreme je!\u201d rekla je glava. Sluga nije reagovao i nastupila je du\u017ea pauza. \u201cBilo je vreme!\u201d \u2013 sluga opet ni\u0161ta, i opet pauza. \u201cVreme je pro\u0161lo!\u201d Tek \u0161to je glava izustila te re\u010di, podigla se stra\u0161na oluja s grmljavinom i munjama, i glava se razbila u parampar\u010dad. Tako eksperiment oca Bekona i oca Bangeja nije doveo ni do \u010dega.)<\/p>\n

Solomon De Kan, koji je u vreme kardinala Ri\u0161eljea do\u0161ao na zamisao o parnoj ma\u0161ini, bio je zatvoren u Bastilju kao ludak zato \u0161to je ideja o tako izvanrednom oru\u0111u izgledala odve\u0107 nerazborita mudrom dobu koje je verovalo u sve besmislice o ve\u0161ticama i vra\u010darama. Kada je Harvi prvi put izneo dokaze o krvotoku, svi jezici su dali sebi na volju i zapalacali protiv njega. \u00a0Ta stvar je bila suvi\u0161e o\u010digledna prevara i poku\u0161aj da se obmane javnost koja je verovala da kraljev dodir le\u010di \u0161krofule. Da \u0107e ruka mrtvog zlo\u010dinca izle\u010diti oteklinu kada se na nju pritisne \u2013 to je bilo sasvim razumno; ali se nikako nije moglo poverovati u neverovatno tvr\u0111enje da krv te\u010de kroz vene.<\/p>\n

U na\u0161e vreme sli\u010dnu sudbinu je do\u017eivelo blagotvorno korisno otkri\u0107e doktora D\u017eenera. Da vakcinacija mo\u017ee da smanji zaraznost malih boginja ili da potpuno za\u0161titi od njih, bilo je sasvim neverovatno; ne\u0161to takvo bi mogao da tvrdi samo prevarant ili nadrilekar: ali da uno\u0161enjem vakcine u ljudski organizam \u010doveku mogu da se nakaleme osobine krave, to je ve\u0107 izgledalo sasvim mogu\u0107e. Mnogi siroma\u0161ni ljudi strahovali su da \u0107e njihova deca odlakaviti i dobiti rogove kao stoka ako oni pristanu da ih vakcini\u0161u.<\/p>\n

Otac Laba, jezuita, o\u0161troumni i u\u010deni putnik po Ju\u017enoj Americi, pripoveda o jednom svom eksperimentu kojim je hteo da utvrdi stepen lakovernosti peruanskih starosedelaca. Uzeo je jako so\u010divo, koncentrisao sun\u010deve zrake na golu mi\u0161icu zadivljenog domoroca i ovaj je uskoro zaurlao od bola. Celo pleme je to posmatralo, najpre s \u010du\u0111enjem, a onda s negodovanjem i \u010du\u0111enjem. Uzalud je filozof poku\u0161avao da objasni uzrok te pojave \u2013 uzalud je nastojao da ih uveri kako u njegovom pokusu nema ni\u010deg \u0111avolskog \u2013 oni su mislili da se on urotio s paklenim silama kako bi na njih privukao vatru s nebesa, a u njemu samom videli su stra\u0161no natprirodno bi\u0107e. Vi\u0161e puta poku\u0161ali su da se dokopaju so\u010diva da bi ga uni\u0161tili i tako strancu sa zapada oteli sredstvo kojim im se svete bogovi pakla.<\/p>\n

Sli\u010dno se pona\u0161ao i u\u010deni Braman o kom govori Forbs u svojim Orijentalnim se\u0107anjima. Braman je imao izgra\u0111eniji duh od svojih bli\u017enjih; bio je op\u010dinjen evropskim znanjem \u2013 \u010ditao je engleske knjige, provodio sate nad stranicama enciklopedije i, uop\u0161te, uzdizao svoj duh raznim filozofskim sredstvima; ali, u religiji Braman se \u010dvrsto dr\u017eao vere svoje kaste i u\u010denja o seobi du\u0161a. Da ne bi svetogrdno pro\u017ederao svoje pretke, uzdr\u017eavao se od svake hrane \u017eivotinjskog porekla; i misle\u0107i da ne jede ni\u0161ta \u0161to je obdareno \u017eivotom, hranio se, kao i njegova bra\u0107a, vo\u0107em i povr\u0107em. Revnosno je tragao za znanjima koja se nisu kosila s tim verovanjem i bio je na putu da postane najmudriji u svom dru\u0161tvu. U zao \u010das njegov engleski prijatelj i u\u010ditelj pokazao mu je mo\u0107an solarni mikroskop, i pomo\u0107u njega mu predo\u010dio da svaka kap vode koju popijemo vrvi od \u017eivota \u2013 da svaka vo\u0107ka li\u010di na svet prekriven bezbrojnim \u017eivuljkama od kojih je svaka opremljena da \u017eivi i kre\u0107e se u datoj sredini, i svaka ima svoje potrebe i sposobnost da ih zadovolji u jednakoj meri kao i vidljive \u017eivotinje milion puta ve\u0107e od nje. Engleski filozof o\u010dekivao je da \u0107e njegov hindu prijatelj biti o\u010daran ogromnim poljem znanja koje se najednom stvorilo pred njim, ali se grdno prevario. Braman je otad postao drugi \u010dovek \u2013 zami\u0161ljen, utu\u010den, zatvoren i nezadovoljan.<\/p>\n

Vi\u0161e puta je od svog prijatelja tra\u017eio da mu pokloni mikroskop; ali kako je to bio jedini mikroskop u Indiji, i kako je vlasnik posebno dr\u017eao do njega iz drugih razloga, on nije udovoljio Bramanovoj \u017eelji, ali mu je predlo\u017eio da pozajmi spravu na onoliko dugo koliko mu je potrebna. Braman se, me\u0111utim, nije mogao zadovoljiti ni\u010dim do bezuslovnim darom i njegova upornost je na kraju iscrpla strpljenje Engleza, te mu je poklonio mikroskop. Radost je sevnula na bri\u017enom Bramanovom licu kad je \u0161\u010depao instrument. Ushi\u0107en, odjurio je u ba\u0161tu, dohvatio veliki kamen i smrskao mikroskop.<\/p>\n

Kada je njegov prijatelj zatra\u017eio obja\u0161njenje za taj neobi\u010dan postupak, Braman mu je rekao: \u201cO, da sam samo ostao u sre\u0107nom stanju neznanja u kakvom sam bio kad smo se upoznali! Ipak, prizna\u0107u ti da se s napredovanjem mog znanja uve\u0107avalo i moje zadovoljstvo sve dok nisam video poslednja \u010duda pod mikroskopom; od tog \u010dasa mu\u010de me sumnje i zbunjuje me tajna: moj duh, uronjen u haoti\u010dnu zbrku, ne zna gde da otpo\u010dine niti kako da se izvu\u010de iz lavirinta. Ja sam bednik, i moram nastaviti to da budem dok ne pre\u0111em na drugi stupanj egzistencije. Ja sam usamljeni pojedinac me\u0111u pedeset miliona ljudi koji su odgajeni u istoj veri kao i ja \u2013 svi bla\u017eeni u svom neznanju! I neka tako ostane zauvek! \u010cuva\u0107u tajnu u svojim nedrima, gde \u0107e ona razjedati moj mir i remetiti moj po\u010dinak. Ali \u0107u bar biti zadovoljan \u0161to znam da samo ja ose\u0107am te muke koje su se, da nisam uni\u0161tio instrument, mogle ra\u0161iriti na sve strane i ojaditi hiljade ljudi! Oprosti mi, cenjeni prijatelju! I, molim te, po\u0161tedi me novih znanja i uni\u0161tenja!\u201d<\/p>\n

Isto na\u010delo koje vodi odbacivanju istinitog vodi i podsticanju la\u017enog. Tako mo\u017eemo objasniti uspeh velikih \u0161arlatana u vreme kada je istina, mada ni izbliza tako neobi\u010dna kao njihove izmi\u0161ljotine, odbacivana kao neukusno preterana i besmislena. \u010covek koji \u017eeli da obmanjuje ljude mora zasnovati svoje delovanje na nekoj ve\u0107 postoje\u0107oj predrasudi ili verovanju. Tako su pretendenti na zvanje u\u010denjaka koji su predvi\u0111ali budu\u0107nost na osnovu zvezda i le\u010dili sve bolesti jednim o\u010dena\u0161em i \u010duvali od zla amajlijama i talismanima, zapravo i\u0161li niz dlaku popularnim verovanjima. Zablude osve\u0161tane vremenom i dugom blisko\u0161\u0107u oni su samo poja\u010dali i ulep\u0161ali, pa su uspeli u svom naumu kako su samo mogli po\u017eeleti; onaj ko propoveda istinu mora da izgradi i temelj na kojem \u0107e po\u010divati gra\u0111evina; propovedniku zablude posao nije ote\u017ean na taj na\u010din. Kada je govorio o novom svetu, Kolumbo je nailazo na nepoverenje i nevericu; da je s jednakom revno\u0161\u0107u i \u017earom govorio o otkri\u0107u nove doline u staroj, doline u kojoj dijamanti vise s drve\u0107a ili u kojoj raste trava \u0161to le\u010di sve bole\u0161tine \u010dove\u010danstva, nai\u0161ao bi na topao i srda\u010dan do\u010dek \u2013 mogao bi da prodaje suvo li\u0161\u0107e kupusa kao \u010dudotvornu travu \u2013 i debelo bi se obogatio.<\/p>\n

Zapravo, u istoriji svake generacije i svakog naroda vide\u0107emo isto: kad god neznanje ili predrasuda mogu da biraju izme\u0111u verovanja u \u201c\u010dudesno la\u017eno\u201d i verovanja u \u201c\u010dudesno istinito\u201d, uvek \u0107e se odlu\u010diti za prvo zato \u0161to je ono sli\u010dnije njihovoj prirodi. Ve\u0107ina \u010dove\u010danstva, pa i najmudrijih me\u0111u nama, i dalje je u stanju mornareve majke \u2013 veruje ili ne veruje na istim osnovama kao i ona, i buni\u0107e se protiv lete\u0107e ribe, ali \u0107e prigrliti zlatni to\u010dak. Radije nego da stave svoju veru na jednu ribu, hiljade ljudi \u0107e poverovati ne samo u zlatni to\u010dak ve\u0107 i u celu ko\u010diju \u2013 ne samo u ko\u010diju, ve\u0107 i u konje i ko\u010dija\u0161a.<\/p>\n

Fabrika knjiga<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kada je Rod\u017eer Bekon izumeo teleskop i laternu magicu, niko nije verovao da je to mogla smisliti ljudska dosetljivost bez ikakve natprirodne pomo\u0107i.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-71768","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/71768","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=71768"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/71768\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=71768"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=71768"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=71768"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}