{"id":71574,"date":"2011-12-30T12:10:05","date_gmt":"2011-12-30T11:10:05","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=71574"},"modified":"2011-12-30T12:10:05","modified_gmt":"2011-12-30T11:10:05","slug":"fizika-nemoguceg","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/12\/30\/fizika-nemoguceg\/","title":{"rendered":"Fizika nemogu\u0107eg"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Ho\u0107emo li jednog dana mo\u0107i da prolazimo kroz zidove? Pravimo svemirske brodove koji \u0107e putovati br\u017ee od svetlosti? \u010citamo misli drugih ljudi? Postanemo nevidljivi? Pomeramo predmete snagom svog uma? U trenu prenesemo na\u0161a tela kroz svemir? Ta pitanja fascinirala su me jo\u0161 od malih nogu.<\/p>\n

Poput mnogih fizi\u010dara, kako sam odrastao, op\u010dinjavala me je mogu\u0107nost putovanja kroz vreme, pi\u0161tolji na zrake, polja sila, paralelni svemiri i sli\u010dne stvari. Magija, fantazija, nau\u010dna fantastika bile su gigantsko igrali\u0161te za moju ma\u0161tu. Pobudile su moju ljubav prema nemogu\u0107em koja \u0107e trajati do\u017eivotno.<\/p>\n

Se\u0107am se da sam gledao reprizu stare televizijske serije Fle\u0161 Gordon. Svake subote prilepio bih se za televizor, dive\u0107i se avanturama Fle\u0161a, doktora Zarkova i Dejl Arden i zasenjuju\u0107em nizu futuristi\u010dkih tehnolo\u0161kih \u010duda: raketama, \u0161titovima nevidljivosti, pi\u0161toljima na zrake i gradovima na nebu. Nisam propustio nijednu epizodu. Taj program otvorio mi je vrata potpuno novog sveta. Ushi\u0107ivala me je pomisao na putovanje raketom na tu\u0111insku planetu i istra\u017eivanje nepoznatog okru\u017eenja.<\/p>\n

Privu\u010den u orbitu tih fantasti\u010dnih pronalazaka, znao sam da mi je sudbina povezana sa \u010dudima nauke nagove\u0161tenim u seriji. Ispostavilo se da nisam bio sam. Nau\u010dna fantastika je pobudila interesovanje za nauku u mnogim zaslu\u017enim nau\u010dnicima. Veliki astronom Edvin Habl bio je fasciniran delima \u017dila Verna. Pro\u010ditav\u0161i Vernove knjige, Habl je batalio obe\u0107avaju\u0107u advokatsku karijeru i, protivno o\u010devim \u017eeljama, odlu\u010dio se za karijeru nau\u010dnika. Postao je najve\u0107i astronom dvadesetog veka. Karlu Seganu, \u010duvenom astronomu i autoru najbolje prodavanih knjiga, ma\u0161tu je potpirio serijal knjiga o D\u017eonu Karteru Marsovcu pisca Edgara Rajsa Barouza. Sanjao je kako \u0107e jednog dana poput D\u017eona Kartera istra\u017eivati pesak Marsa.<\/p>\n

Bio sam dete kad je umro Albert Ajn\u0161tajn, ali se\u0107am se prigu\u0161enog tona kojim se govorilo o njegovom \u017eivotu i smrti. Narednog dana u novinama je osvanula slika njegovog stola na kome je bio rukopis Ajn\u0161tajnovog najve\u0107eg, nedovr\u0161enog dela. Zapitao sam se \u0161ta je to moglo biti toliko va\u017eno da ga najve\u0107i nau\u010dnik na\u0161eg vremena ne uspe dovr\u0161iti? U \u010dlanku se tvrdilo da je Ajn\u0161tajn imao san koji se nije mogao ostvariti, problem toliko te\u017eak da ga nijedan smrtnik ne mo\u017ee re\u0161iti. Godinama sam se trudio da prokljuvim o \u010demu je bio rukopis: o velikoj, ujedinjuju\u0107oj \u201eteoriji svega\u201c. Znaju\u0107i za taj njegov san \u2013 kome je posvetio poslednje tri decenije \u017eivota \u2013 usredsredio sam se na svoju ma\u0161tu. \u017deleo sam da na skroman na\u010din doprinesem dovr\u0161avanju Ajn\u0161tajnovog rada, da se zakoni fizike obuhvate jedinstvenom teorijom. S godinama sam sve vi\u0161e uvi\u0111ao: iako je Fle\u0161 Gordon bio heroj koji uvek osvaja cice, nau\u010dnici su bili ti zbog kojih se serija odvijala. Bez doktora Zarkova, ne bi bilo raketnog broda, putovanja na Mongo ni spasavanja Zemlje. Svaka \u010dast herojima, ali bez nauke ne bi bilo nau\u010dne fantastike.<\/p>\n

Posle izvesnog vremena shvatio sam da su ove pri\u010de nemogu\u0107e sa aspekta nauke na kojoj su se zasnivale \u2013 bile su tek uzleti ma\u0161te. Odrastanje je zna\u010dilo odbacivanje takve fantazije. Rekli su mi da se u stvarnom \u017eivotu mora odbaciti nemogu\u0107e i prihvatiti prakti\u010dno. Me\u0111utim, shvatio sam da je klju\u010d za odr\u017eavanje moje fascinacije nemogu\u0107im bila fizika. Bez temeljnog poznavanja napredne fizike, zauvek bih samo spekulisao o futuristi\u010dkim tehnologijama ne razumevaju\u0107i da li su mogu\u0107e ili nisu. Shvatio sam da se moram baciti na naprednu matematiku i savladati teorijsku fiziku. Tako sam i uradio.<\/p>\n

U srednjoj \u0161koli sam, u sklopu projekta za sajam nauke, sastavio razbija\u010d atoma u maminoj gara\u017ei. Oti\u0161ao sam u kompaniju Westinghouse i prikupio oko 200 kilograma \u010deli\u010dnih otpadaka od transformatora. Tokom bo\u017ei\u0107nih praznika omotao sam 35 kilometara dugu bakarnu \u017eicu oko \u0161kolskog ragbi terena. Rezultat je bio betatronski akcelerator \u010destica od 2,3 miliona elektron-volti, koji je tro\u0161io 6 kilovati elektri\u010dne energije (koliko i \u010ditava moja ku\u0107a) i stvarao magnetno polje 20.000 puta ja\u010de od Zemljinog. Cilj je bio proizvesti snop gama zraka dovoljno mo\u0107an da se napravi antimaterija.<\/p>\n

Moj projekat za sajam nauke odveo me je na Nacionalni sajam nauke i, na kraju, omogu\u0107io mi je da ostvarim san \u2013 dobio sam stipendiju za Harvard gde sam imao priliku da postanem ono \u0161to sam \u017eeleo, teorijski fizi\u010dar i da idem stopama svog uzora, Alberta Ajn\u0161tajna. Danas dobijam elektronske poruke od pisaca nau\u010dne fantastike i scenarista u kojima tra\u017ee pomo\u0107 u dora\u0111ivanju njihovih pri\u010da jer se zna da istra\u017eujem granice zakona fizike.<\/p>\n

\u201eNemogu\u0107e\u201c je relativno<\/strong><\/p>\n

Kao fizi\u010dar, nau\u010dio sam da je \u201enemogu\u0107e\u201c \u010desto relativan pojam. Se\u0107am se da je moja u\u010diteljica jednom pri\u0161la mapi Zemlje oka\u010denoj na zidu i pokazala na obale Ju\u017ene Amerike i Afrike. Nije li to \u010dudna slu\u010dajnost, zapitala je, \u0161to se ove dve obale savr\u0161eno uklapaju, gotovo kao par\u010di\u0107i slagalice? Rekla je kako neki nau\u010dnici smatraju da su ova dva kopna mo\u017eda nekad bila deo istog, ogromnog kontinenta. Ali to je bilo sme\u0161no.<\/p>\n

Nijedna sila ne bi mogla da razmakne dva kontinenta. To je nemogu\u0107e, zaklju\u010dila je. Ne\u0161to kasnije te godine u\u010dili smo o dinosaurusima. Zar nije \u010dudno, pri\u010dala je u\u010diteljica, \u0161to su dinosaurusi bili najbrojnija \u017eivotinjska vrsta milionima godina, a onda su jednog dana nestali? Niko ne zna od \u010dega su svi stradali. Neki paleontolozi misle da ih je mo\u017eda ubio meteor iz svemira, ali to je nemogu\u0107e i vi\u0161e pripada domenu nau\u010dne fantastike.<\/p>\n

Danas nas geotektonika plo\u010da u\u010di da se kontinenti zaista pomeraju i da je pre 65 miliona godina ogromni meteor pre\u010dnika oko deset kilometara verovatno istrebio dinosauruse i veliki deo \u017eivog sveta na Zemlji. U svom kratkom \u017eivotnom veku stalno sam vi\u0111ao kako naizgled nemogu\u0107e stvari postaju priznate nau\u010dne \u010dinjenice. Za\u0161to se, onda, nemogu\u0107om smatra pomisao da \u0107emo negde u budu\u0107nosti biti u stanju da se teleportujemo s jednog mesta na drugo ili da napravimo svemirski brod koji \u0107e nas jednog dana odvesti do zvezda prevaljuju\u0107i svetlosne godine?<\/p>\n

Dana\u0161nji fizi\u010dari bi takva dostignu\u0107a smatrali nemogu\u0107im. Mo\u017eda \u0107e postati mogu\u0107a za nekoliko vekova? Ili za deset hiljada godina, kad na\u0161a tehnologija bude savr\u0161enija? Ili za milion godina? Drugim re\u010dima \u2013 ako bismo se kojim slu\u010dajem susreli sa civilizacijom milion godina naprednijom od na\u0161e, da li bi nam se njihova svakodnevna tehnologija \u010dinila magi\u010dnom? Na to se, u su\u0161tini, mo\u017ee svesti jedno od sredi\u0161njih pitanja razmatrano u ovoj knjizi; da li \u0107e, samo zato \u0161to je ne\u0161to danas nemogu\u0107e, to i ostati nemogu\u0107e vekovima ili milionima godina u budu\u0107nost?<\/p>\n

S obzirom na izvanredan napredak u nauci u pro\u0161lom veku, posebno u definisanju kvantne teorije i op\u0161te relativnosti, sada je mogu\u0107e grubo proceniti kada bi se neke od ovih fantasti\u010dnih tehnologija mogle realizovati (ako se to uop\u0161te bude desilo). S prilivom naprednijih teorija poput teorije struna, fizi\u010dari ponovo razmatraju \u010dak i ideje koje se grani\u010de s nau\u010dnom fantastikom kao \u0161to je putovanje kroz vreme ili paralelni svemiri.<\/p>\n

Prisetimo se samo onih tehnolo\u0161kih dostignu\u0107a koja su nau\u010dnici pre 150 godina smatrali nemogu\u0107im, a koja su danas deo na\u0161e svakodnevice. \u017dil Vern je 1863. godine napisao roman Pariz u dvadesetom veku, koji je ba\u010den u neku fioku i zaboravljen gotovo \u010ditav vek dok ga slu\u010dajno nije otkrio njegov praunuk i objavio tek 1994. godine. U toj knjizi Vern je pretpostavio kako \u0107e Pariz izgledati 1960. godine. Njegov roman obilovao je tehnologijom koja se izvesno smatrala nemogu\u0107om u devetnaestom veku, uklju\u010duju\u0107i faks-ma\u0161ine, komunikacione mre\u017ee svetskih razmera, staklene nebodere, automobile na plin i uzdignute vozove ogromnih brzina.<\/p>\n

Ne iznena\u0111uje \u0161to je Vern bio u stanju da sro\u010di takva zapanjuju\u0107e precizna predvi\u0111anja jer be\u0161e predan svetu nauke i koristio je dostignu\u0107a priznatih nau\u010dnika. Duboko je poznavao osnove nauke \u0161to mu je omogu\u0107ilo zadivljuju\u0107e preciznu mo\u0107 predvi\u0111anja. Na\u017ealost, neki od najve\u0107ih nau\u010dnika devetnaestog veka zauzeli su suprotno gledi\u0161te tvrde\u0107i kako nema nade da \u0107e mno\u0161tvo tehnolo\u0161kih dostignu\u0107a biti ostvarivo. Lord Kelvin, mo\u017eda i najistaknutiji fizi\u010dar viktorijanske ere (sahranjen kraj Isaka Njutna u Vestminsterskoj opatiji), izjavio je da je nemogu\u0107e napraviti ma\u0161ine \u201ete\u017ee od vazduha\u201c poput aviona. X-zrake smatrao je prevarom, a za radio je mislio da nema budu\u0107nost.<\/p>\n

Lord Raderford, zaslu\u017ean za otkri\u0107e atomskog jezgra, odbacio je mogu\u0107nost pravljenja atomske bombe, nazvav\u0161i tu ideju besmislicom. Hemi\u010dari devetnaestog veka proglasili su potragu za Kamenom mudrosti, legendarnom supstancom koja mo\u017ee da pretvara olovo u zlato, nau\u010dnom slepom ulicom. Hemija devetnaestog veka zasnivala se na fundamentalnoj nepromenljivosti elemenata, poput olova. Ipak, s akceleratorima \u010destica u rukama, danas u na\u010delu mo\u017eemo da pretvaramo atome olova u zlato. Pomislite samo kako bi se televizija, ra\u010dunari i Internet \u010dinili fantasti\u010dnim na prelazu u dvadeseti vek.<\/p>\n

Sve\u017eiji primer su crne rupe koje su se svojevremeno svrstavale u domen nau\u010dne fantastike. Ajn\u0161tajn je 1939. godine napisao tekst u kome je dokazao da crne rupe ne bi nikada mogle da se formiraju. Ipak, danas nam Hablov svemirski teleskop i teleskop koji registruje X-zrake \u010candra otkrivaju hiljade crnih rupa u svemiru. Ove tehnologije su progla\u0161avane nemogu\u0107im zato \u0161to mnogi fundamentalni zakoni fizike i nauke nisu bili poznati u devetnaestom veku i po\u010detkom dvadesetog veka. S obzirom na ogromne jazove u razumevanje nauke tog vremena, posebno na atomskom nivou, ne \u010dudi \u0161to su se takvi pomaci smatrali nemogu\u0107im.<\/p>\n

Prou\u010davanje nemogu\u0107eg<\/strong><\/p>\n

Ironi\u010dno zvu\u010di, ali ozbiljno prou\u010davanje nemogu\u0107eg \u010desto je otvaralo vrata ka bogatim i potpuno neo\u010dekivanim oblastima nauke. Na primer, frustriraju\u0107a i bezuspe\u0161na potraga za perpetuum mobile ma\u0161inom navela je fizi\u010dare na zaklju\u010dak da je takva ma\u0161ina nemogu\u0107a, primorav\u0161i ih da postuliraju odr\u017eanje energije i tri zakona termodinamike. Tako je jalov trud da se napravi ma\u0161ina koja bi se beskona\u010dno kretala bez utro\u0161ka energije doprineo da se otvori novo polje termodinamike na kome se delom temelji otkri\u0107e parne ma\u0161ine, era ma\u0161ina i moderno industrijsko doba.<\/p>\n

Pred kraj devetnaestog veka nau\u010dnici su odlu\u010dili da je nemogu\u0107e da je Zemlja stara milijardama godina. Lord Kelvin je izri\u010dito tvrdio da bi se Zemlja u te\u010dnom stanju ohladila za 20 do 40 miliona godina, suprotstavljaju\u0107i se geolozima i biolozima darvinistima koji su govorili da bi Zemlja mogla biti stara vi\u0161e milijardi godina. tek kada su madam Kiri i drugi otkrili nuklearnu silu pokazalo se kako je sredi\u0161te Zemlje, zagrejano usled radioaktivnih raspada, zaista moglo da opstane u te\u010dnom stanju milijardama godina i potvrdilo da je nemogu\u0107e zapravo mogu\u0107e.<\/p>\n

Ignori\u0161emo nemogu\u0107e na sopstvenu \u0161tetu. Dvadesetih i tridesetih godina pro\u0161log veka Robert Godard, osniva\u010d moderne raketne nauke, bio je izlo\u017een \u017eestokim kritikama onih koji su smatrali da te rakete nikada ne\u0107e mo\u0107i da putuju u svemiru. Njegovo istra\u017eivanje sarkasti\u010dno su nazivali Godardovom ludorijom. Godine 1921, urednici New York Timesa silno su kritikovali rad doktora Godarda: \u201eProfesor Godard ne zna odnos izme\u0111u akcije i reakcije i mora da na\u0111e ne\u0161to bolje od vakuuma za svoju reakciju. Izgleda da mu nedostaje osnovno srednjo\u0161kolsko znanje.\u201c Rakete su bile nemogu\u0107e, brecnuli su se urednici, jer u svemiru nije bilo vazduha od kog su mogle da se otiskuju. Na\u017ealost, jedan \u0161ef dr\u017eave je uvi\u0111ao implikacije Godardove nemogu\u0107e rakete \u2013 Adolf Hitler.<\/p>\n

Tokom Drugog svetskog rata bara\u017e nezamislivo naprednih nema\u010dkih V-2 raketa sejao je smrt i razaranje po Londonu, umalo ga baciv\u0161i na kolena. Prou\u010davanje nemogu\u0107eg mo\u017eda je promenilo tok svetske istorije. Tridesetih godina pro\u0161log veka rasprostranjeno je bilo mi\u0161ljenje koje je \u010dak i Ajn\u0161tajn zagovarao, da je atomska bomba nemogu\u0107a. Fizi\u010dari su znali da je unutar jezgra atoma zaklju\u010dana ogromna koli\u010dina energije kao \u0161to predvi\u0111a Ajn\u0161tajnova jedna\u010dina E = mc2, ali energija koju oslobodi jedno jezgro bila je previ\u0161e bezna\u010dajna da bi se razmi\u0161ljalo o njoj. Atomski fizi\u010dar Leo Silard se prise\u0107a da je \u010ditao roman Oslobo\u0111eni svet (The World Set Free) H. D\u017e. Velsa iz iz 1914. godine, u kome Vels predvi\u0111a otkri\u0107e atomske bombe. U knjizi navodi da \u0107e tajnu atomske bombe 1933. godine otkriti jedan fizi\u010dar. Silard je slu\u010dajno nabasao na ovu knjigu 1932. Nadahnut romanom, on je 1933. godine, upravo kao \u0161to je Vels predvideo dve decenije ranije, do\u0161ao na ideju da uve\u0107a mo\u0107 jednog atoma pomo\u0107u lan\u010dane reakcije, \u010dime bi energija cepanja jezgra jednog atoma uranijuma mogla da se umno\u017ei mnogo biliona puta.<\/p>\n

Silard je potom pokrenuo niz presudno va\u017enih eksperimenata i tajne pregovore izme\u0111u Ajn\u0161tajna i predsednika Frenklina Ruzvelta \u2013 ishod \u0107e biti projekat Menhetn, odnosno konstruisanje atomske bombe. Koliko li smo samo puta videli kako prou\u010davanje nemogu\u0107eg otvara potpuno nove puteve, pomeraju\u0107i granice fizike i hemije i primoravaju\u0107i nau\u010dnike da preina\u010de zna\u010denje re\u010di nemogu\u0107e. Ser Vilijam Osler jednom rekao: “Filozofije jednog doba postaju apsurdnosti u narednom dobu, i ono \u0161to je ju\u010de va\u017eilo za glupost, postalo je mudrost u sutra\u0161njici.\u201c<\/p>\n

Mnogi fizi\u010dari se dr\u017ee \u010duvenog principa T. H. Vajta iz njegove knjige The Once and Future King: \u201eSve \u0161to nije zabranjeno, obavezno je!\u201c To se neprestano potvr\u0111uje u fizici. Ako zakoni fizike ne zabranjuju izri\u010dito neki fenomen, na kraju \u0107emo ipak otkriti da postoji. (To se desilo vi\u0161e puta prilikom potrage za novim subatomskim \u010desticama. Istra\u017euju\u0107i granice zabranjenog, fizi\u010dari su \u010desto neo\u010dekivano otkrivali nove zakone fizike.) Zaklju\u010dak koji proizlazi iz izjave T. H. Vajta mogao bi glasiti: \u201eSve \u0161to nije nemogu\u0107e, obavezno je!\u201c<\/p>\n

Na primer, kosmolog Stiven Hoking je poku\u0161ao da doka\u017ee kako je putovanje kroz vreme nemogu\u0107e tako \u0161to je otkrio nove zakone fizike prema kojima takvo kretanje ne bi bilo mogu\u0107e. Te zakone nazvao je pretpostavka o za\u0161titi hronologije. Na\u017ealost, posle mnogo godina ogromnog truda nije uspeo da doka\u017ee ovaj princip. Zapravo, fizi\u010dari su, sasvim suprotno tome, pokazali da zakon koji spre\u010dava putovanje kroz vreme prevazilazi matematiku dana\u0161njice. Po\u0161to se za sada nijedan zakon fizike ne protivi postojanju vremeplova, fizi\u010dari su morali vrlo ozbiljno da pristupe mogu\u0107nosti putovanja kroz vreme.<\/p>\n

Jedna od tih nemogu\u0107ih tehnologija ve\u0107 se pokazuje mogu\u0107om: teleportacija (barem na nivou atoma). Fizi\u010dari su \u010dak i do pre nekoliko godina govorili da slanje objekta s jednog na drugo mesto putem zraka naru\u0161ava zakone kvantne fizike. Autori prvog serijala Zvezdane staze su, zapravo, bili toliko preplavljeni kritikama fizi\u010dara da su uveli Hajzenbergove kompenzatore kako bi ispravili taj nedostatak svojih teleportera. Nedavni pomaci omogu\u0107avaju savremenim fizi\u010darima da teleportuju atome s jednog na drugi kraj prostorije ili fotone ispod Dunava.<\/p>\n

Predvi\u0111anje budu\u0107nosti<\/strong><\/p>\n

Uvek je pomalo opasno predvi\u0111ati, posebno ako se govori o budu\u0107nosti: dalekoj vekovima ili hiljadama godina. Fizi\u010dar Nils Bor je voleo da ka\u017ee: \u201eTe\u0161ko je predvi\u0111ati. Naro\u010dito o budu\u0107nosti.\u201c Ali postoji su\u0161tinska razlika izme\u0111u doba \u017dila Verna i sada\u0161njosti. Danas se fundamentalni zakoni fizike u osnovi razumeju. Fizi\u010dari razumeju osnovne zakone u opsegu od zadivljuju\u0107a \u010detrdeset tri reda veli\u010dine \u2013 od unutra\u0161njosti protona sve do svemira koji se \u0161iri. Zato fizi\u010dari mogu sa opravdanim samopouzdanjem u grubim crtama predvideti tehnologiju budu\u0107nosti, i bolje razdvojiti tehnologije koje su samo neverovatne od onih nemogu\u0107ih.<\/p>\n

Zato nemogu\u0107e stvari u ovoj knjizi delim u tri kategorije. Prva kategorija je ono \u0161to nazivam I klasa nemogu\u0107eg. Te tehnologije nemogu\u0107e su danas, ali ne kr\u0161e nijedan poznat zakon fizike. Dake, mogle bi biti mogu\u0107e u ovom veku, ili, mo\u017eda u narednom, u izmenjenom obliku. U njih spadaju teleportacija, motori na antimateriju, izvesni oblici telepatije, psihokineza i nevidljivost. Druga kategorija su pojave iz II klase nemogu\u0107eg. One obitavaju na samoj ivici na\u0161eg razumevanja fizi\u010dkog sveta. Ako se uop\u0161te mogu\u0107e, mo\u017eda bi se mogle realizovati za hiljade ili milione godina. U njih spadaju vremenske ma\u0161ine, mogu\u0107nost putovanja u hipersvemir i putovanje kroz crvoto\u010dine.<\/p>\n

Poslednja kategorija je ono \u0161to nazivam III klasa nemogu\u0107eg. To su tehnologije koje se kose s poznatim zakonima fizike. Iznena\u0111uju\u0107e je da postoji samo nekoliko takvih nemogu\u0107ih tehnologija. Ako se ispostavi da su mogu\u0107e, predstavlja\u0107e fundamentalni pomak u na\u0161em poznavanju fizike.<\/p>\n

\u010cini mi se da je ova klasifikacija zna\u010dajna jer nau\u010dnici odbacuju brojne tehnologije iz nau\u010dne fantastike progla\u0161avaju\u0107i ih potpuno nemogu\u0107im, a zapravo misle da su nemogu\u0107e za ovako primitivnu civilizaciju kakva je na\u0161a. Na primer, dolasci vanzemaljaca se obi\u010dno smatraju nemogu\u0107im zbog ogromnih udaljenosti izme\u0111u zvezda. Iako je jasno da je me\u0111uzvezdano putovanje za na\u0161u civilizaciju nemogu\u0107e, mo\u017eda je mogu\u0107e za civilizaciju vekovima, hiljadama ili milionima godina ispred nas. Zato je va\u017eno klasifikovati takve nemogu\u0107e stvari. Tehnologije nemogu\u0107e na\u0161oj civilizaciji danas nisu nu\u017eno nemogu\u0107e ostalim tipovima civilizacija. Prilikom zaklju\u010divanja o tome \u0161ta je mogu\u0107e, a \u0161ta nemogu\u0107e, neophodno je u obzir uzeti tehnologije hiljadama do milionima godina ispred na\u0161ih.<\/p>\n

Karl Segan je jednom napisao: \u201e\u0160ta zna\u010di za jednu civilizaciju to \u0161to je stara milion godina? Radio-teleskope i svemirske brodove imamo ve\u0107 nekoliko decenija; na\u0161a tehni\u010dka civilizacija stara je tek koju stotinu godina… napredna civilizacija stara milionima godina ispred nas je koliko i mi ispred galaga ili makaki majmuna.\u201c<\/p>\n

U istra\u017eivanjima, profesionalno sam fokusiran na poku\u0161aje da ispunim Ajn\u0161tajnov san o teoriji svega. Razgaljuje me rad na kona\u010dnoj teoriji koja bi mogla dati kona\u010dan odgovor na neka od najte\u017eih nemogu\u0107ih pitanja dana\u0161nje nauke, recimo da li je mogu\u0107e putovanje kroz vreme, \u0161ta se krije u sredi\u0161tu crne rupe, ili \u0161ta se desilo pre Velikog praska. I dalje budan sanjarim o do\u017eivotnoj ljubavi s nemogu\u0107im, pitaju\u0107i se kada i da li \u0107e neke od tih nemogu\u0107ih stvari pre\u0107i u domen svakodnevice.<\/p>\n

Mi\u010dio Kaku<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ho\u0107emo li jednog dana mo\u0107i da prolazimo kroz zidove? Pravimo svemirske brodove koji \u0107e putovati br\u017ee od svetlosti? \u010citamo misli drugih ljudi? Postanemo nevidljivi? Pomeramo predmete snagom svog uma? U trenu prenesemo na\u0161a tela kroz svemir? Ta pitanja fascinirala su me jo\u0161 od malih nogu. Poput mnogih fizi\u010dara, kako sam odrastao, op\u010dinjavala me je mogu\u0107nost […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":71575,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-71574","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/71574","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=71574"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/71574\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/71575"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=71574"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=71574"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=71574"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}