{"id":71472,"date":"2011-12-29T09:48:55","date_gmt":"2011-12-29T08:48:55","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=71472"},"modified":"2011-12-29T09:48:55","modified_gmt":"2011-12-29T08:48:55","slug":"oruzanje-svetog-save","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/12\/29\/oruzanje-svetog-save\/","title":{"rendered":"Oru\u017eanje Svetog Save"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Sa\u0161a ILI\u0106<\/strong><\/p>\n

Eksploatacija ljudske tragedije<\/strong><\/p>\n

\u201eKao s neba, sa krila dobrog an\u0111ela, pala mi je vest da je \u017darko Lau\u0161evi\u0107 napisao knjigu. I da bi bio voljan da je objavi ovde. \u201eNovosti\u201c i ja smo mu \u2013 prva ponuda. Stresao sam se od tog iznena\u0111enja\u201c. Ovim re\u010dima je Manojlo Vukoti\u0107 zapo\u010deo svoj otu\u017eni pogovor knjizi se\u0107anja \u017darka Lau\u0161evi\u0107a, slavnog glumca, prestupnika i izop\u0161tenika iz dru\u0161tva. Reklo bi se da je generalni direktor vi\u0161e nego sre\u0107an. Ekstati\u010dki je ushi\u0107en a o\u010di mu se kao u onim scenama iz crta\u0107a, kada junaci osete mogu\u0107nost velike zarade, pretvaraju u dve blicave oznake za dolar. I zaista, tira\u017e od 200 000 primeraka koji nadma\u0161uje Kusturicu i Dobricu \u0106osi\u0107a zajedno potvr\u0111uje Vukoti\u0107evo predvi\u0111anje. Ubrzo i \u010ditava javnost po\u010dinje da participira u ekstazi generalnog direktora Kompanije \u201eNovosti\u201c. Organizuje se velika promocija u sali Muzeja Jugoslovenske kinoteke, a specijalni efekt proizvodi video klip netom pristigao iz Amerike u kome s\u00e2m \u017darko Lau\u0161evi\u0107 izgovara nekoliko udarnih fragmenata iz svoje knjige, verovatno po izboru samog generalnog direktora. Na sceni su advokati, re\u017eiseri, teatrolozi i glumci. Svako bi da ka\u017ee pone\u0161to u prilog veli\u010danstvenom povratku \u017darka Lau\u0161evi\u0107a u Beograd. Vukoti\u0107 daje osnovni ritam i direkciju svakog budu\u0107eg \u010ditanja Lau\u0161evi\u0107evih ispovesti: \u201eIskrenost sa kojom [Lau\u0161evi\u0107] izla\u017ee je fascinantna. Ne \u0161tedi sebe \u2013 skida se do gole ko\u017ee. Guli je. Ukucava eksere u svoje meso \u2013 dok samog sebe razapinje.\u201d Reklo bi se da nam Vukoti\u0107 nudi jedinstveni novogodi\u0161nji striptiz sa elementima ritualnog samopovre\u0111ivanja na kraju. Zaista, idealna je prilika da se za samo 450 din. uverimo u to. Retko se pru\u017ea mogu\u0107nost da pro\u010ditamo pri\u010du o tragi\u010dkom junaku na\u0161eg vremena koji je zbog po\u010dinjenog hibrisa pao u nesre\u0107u. Za razliku od Vukoti\u0107evog turbofolk marketinga, Aristotel nas podu\u010dava da tragi\u010dki junak mo\u017ee biti samo onaj \u010dovek po sredini \u201ckoji se ne isti\u010de ni vrlinom ni pravedno\u0161\u0107u, niti pada u nesre\u0107u zbog svoje zlo\u0107e i svog nevaljalstva nego zbog neke pogre\u0161ke (krivice), a to je lice koje u\u017eiva znatan ugled i \u017eivi sre\u0107nim \u017eivotom, kao Edip, i Tijest, i uop\u0161te \u010dlanovi takvih porodica\u201d. \u010cini se da je \u017darko Lau\u0161evi\u0107 i ulogama koje je igrao i \u017eivotom koji je \u017eiveo oduvek podra\u017eavao takvu tragi\u010dku radnju. Osnovna odlika takve radnje je da kod gledalaca, odnosno \u010ditalaca izazove ose\u0107anja straha i sa\u017ealjenja. Iz toga proizlazi i finalni u\u010dinak tragi\u010dke radnje koja kod gledalaca izaziva katarzu, odnosno pro\u010di\u0161\u0107avanje takvih afekata. To se umnogome razlikuje od dolarske groznice Manje Vukoti\u0107a. Za njega je pojam tragi\u010dke krivice svakako samo neko \u201c\u0161pansko selo\u201d koje mo\u017ee biti dobro ukoliko donosi novac. Me\u0111utim, Lau\u0161evi\u0107eva knjiga Godina pro\u0111e, dan nikad je primer permanentnog upinjanja da se dosegne svest o sopstvenoj krivici, onaj \u201cfatalni plamen\u201d o kome razmi\u0161lja jedne no\u0107i dok posmatra no\u0107nog leptira nadomak upaljene sve\u0107e. No upravo pri\u010da o tragi\u010dkoj krivici mo\u017ee re\u0107i ne\u0161to vi\u0161e o dru\u0161tvu koje danas u\u017eiva u Lau\u0161evi\u0107evom razgoli\u0107ivanju.<\/p>\n

Svetosavska intervencija u teatru<\/strong><\/p>\n

\u017darko Lau\u0161evi\u0107 s pravom markira jedan doga\u0111aj iz svoje pro\u0161losti kao po\u010detak svega \u0161to mu se potom doga\u0111alo i zbog \u010dega je ispa\u0161tao. Re\u010d je o predstavi Sveti Sava Sini\u0161e Kova\u010devi\u0107a koja je 31. maja 1990. nasilno prekinuta upadom nacionalisti\u010dkih falangi \u017darka Gavrilovi\u0107a i Vojislava \u0160e\u0161elja u Jugoslovensko dramsko pozori\u0161te. Ta\u010dno je da predstava nije odigrana ali Lau\u0161evi\u0107eva se\u0107anja na taj poku\u0161aj izvedbe pokazuju da se na sceni odigrala mnogo ozbiljnija drama nego \u0161to je to bio Kova\u010devi\u0107ev literarni predlo\u017eak. Jedan fragment te drame mogu\u0107e je videti i na YouTubeu. Ta drama, zapravo njena struktura, potom je ponovljena u Srbiji mnogo puta. Tako ne\u0161to se doga\u0111a i danas (napad na studente u blokadi ili na skvotere u novosadskoj kasarni \u201cAr\u010dibald Rajs\u201d). Ali \u017darko Lau\u0161evi\u0107 je bio prvi koji je odigrao tu predstavu za nas. I to je zapravo jedini put da je odigrana u teatru gde se pomeranje granice izme\u0111u iluzije i \u017eivota, knji\u017eevnog teksta i politike dogodilo na najradikalniji na\u010din. Junaci ove predstave bili su glumci jednog komada koji je trebalo odigrati, publika, hor sa\u010dinjen od nacionalisti\u010dke rulje, ve\u0107e staraca (koje je van scene), vo\u0111a (koji je van scene) i vo\u0111in glasnik (policajac koji prilazi Lau\u0161evi\u0107u kao glavnom glumcu i prenosi mu \u201cop\u0161te\u201d utiske, zapravo su\u0161tinsku informaciju zbog koje \u0107e on po\u010diniti hibris). Hor je po dobrom starom Aristotelovom savetu u ovoj tragi\u010dkoj radnji tretiran kao jedno lice \u010dija \u201cpesma\u201d bi se mogla primeniti kako za ovu predstavu tako i za sve ostale koje \u0107e uslediti tokom devedesetih, do danas. Treba imati u vidu i to, \u0161to Lau\u0161evi\u0107 previ\u0111a u svojoj knjizi, da okupljanje ovog \u201chora\u201d nije spontani izraz raspomamljene gomile. Naprotiv. Tekst drame Sini\u0161e Kova\u010devi\u0107a, prema tvr\u0111enju nekih svedoka tog doba, pre nego \u0161to je do\u0161ao do zeni\u010dkog pozori\u0161ta, kru\u017eio je po beogradskim salonima. Tekst je najpre bio ponu\u0111en glumcu Bati Stojkovi\u0107u, a onda je preko njegovog brata \u017divorada dospeo do uticajnog Borislava Mihajlovi\u0107a Mihiz koji je stavio nezvani\u010dnu zabranu na izvo\u0111enje ovog teksta u Beogradu. Otuda upad \u017darka Gavrilovi\u0107a i falangista ne\u0107e biti spontano okupljanje nezadovoljnika ve\u0107 organizovana akcija koja iza sebe ima ve\u0107e staraca koje je samo nekoliko godina pre toga obznanilo da su svi vitalni srpski interesi u Jugoslaviji ugro\u017eeni. Zbog toga tobo\u017ee nemo\u0107ni policajac prilazi \u017darku Lau\u0161evi\u0107u i ka\u017ee mu: \u201cAko vi ho\u0107ete, Lau\u0161evi\u0107u, policija \u0107e intervenisati, ali\u2026 mo\u017ee biti mrtvih\u201d. Time se stvara pozori\u0161na iluzija preno\u0161enja ingerencije sa vlasti na glavnog junaka komada koji se zove \u201cPrekidanje predstave Sveti Sava u JDP-u\u201d i on donosi kobnu odluku da odigra ostatak uloge po roli koja je za njega spremljena na najvi\u0161em vrhu. Za dobro zajednice, on se povla\u010di a potom, budu\u0107i izlo\u017een pretnjama, po savetu policije nabavlja pi\u0161tolj kako bi se branio, jer dr\u017eava \u201cnije u stanju\u201d da se brine o njegovoj bezbednosti. I tu je negde kraj karijere glumca \u017darka Lau\u0161evi\u0107a. Njegova tragi\u010dka krivica je zapravo uverenje da se dr\u017eava zaista brine o njemu daju\u0107i mu dozvolu za no\u0161enje oru\u017eja. Istina je zapravo bila druga\u010dija. \u017darko Gavrilovi\u0107 i Vojislav \u0160e\u0161elj bili su bezbednosni eksponenti Milo\u0161evi\u0107eve dr\u017eave, policajac je bio dobri glasnik koji mu je saop\u0161tio da kao ugro\u017eena manjina mora da se naoru\u017ea. Po tom modelu je Milo\u0161evi\u0107eva dr\u017eava funkcionisala na svim stranama. Tako su naoru\u017eani Srbi u Hrvatskoj, u Bosni i na Kosovu. Bio je to srpski model odbrane manjinskih prava koji je pretvoren i brutalnu agresiju. Biti naoru\u017ean u tom trenutku zna\u010dilo je zapravo prikloniti se naoru\u017eanoj ve\u0107ini. A kada su ratovi pro\u0161li i zlo\u010dini po\u010dinjeni, krivica je postala samo krivica naoru\u017eane \u201cmanjine\u201d koja se borila za goli \u017eivot. Srbija je ostala \u010dista. Otuda i izostanak ose\u0107anja straha i sa\u017ealjenja, pa i katarze, u ovoj predstavi danas. Kao i kod Manojla Vukoti\u0107a, pristuno je samo palana\u010dko nasla\u0111ivanje stradanjem nekog ko je mogao biti bolji od nas, ali je, eto, zbog svoje pogre\u0161ke, pao u nesre\u0107u. Ne i na\u0161e. Nasuprot Aristotelovim zakonitostima verovatnosti i nu\u017enosti tragi\u010dke pri\u010de ovo dru\u0161tvo misli da ono s tim nema nikakve veze. Stoga bi Lau\u0161evi\u0107eve re\u010di iz trejlera, kojima je Vukoti\u0107 \u017eeleo da pridobije \u010ditala\u010dku masu, trebalo donekle preina\u010diti: Dru\u0161tvo koje je sau\u010destvovalo u nekom zlo\u010dinu nikada ne\u0107e biti slobodno.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Oblici komercijalizacije tragi\u010dke krivice u re\u017eiji Kompanije \u2019Novosti\u2019.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-71472","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/71472","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=71472"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/71472\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=71472"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=71472"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=71472"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}