{"id":71391,"date":"2011-12-28T08:52:52","date_gmt":"2011-12-28T07:52:52","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=71391"},"modified":"2011-12-28T08:52:52","modified_gmt":"2011-12-28T07:52:52","slug":"kontroverzne-kontroverze-2","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/12\/28\/kontroverzne-kontroverze-2\/","title":{"rendered":"Kontroverzne kontroverze"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>U prostorijama redakcije lista Republika<\/em> odr\u017ean je 27. septembra 2011. razgovor o jednodecenijskom projektu ameri\u010dkog istori\u010dara \u010carlsa Ingraoa preto\u010denog u knjigu pod nazivom Suo\u010davanje sa jugoslavenskim kontroverzama<\/em>. Knjigu je u decembru pro\u0161le godine objavila izdava\u010dka ku\u0107a Buybook<\/em> iz Sarajeva.<\/p>\n

U razgovoru su u\u010destvovali Zagorka Golubovi\u0107, Mirko \u0110or\u0111evi\u0107, Milenko Markovi\u0107, Olivera Milosavljevi\u0107, Vojin Dimitrijevi\u0107, Nikola Samard\u017ei\u0107, Neboj\u0161a Popov i Sonja Prodanovi\u0107. Medijatori razgovora bili su Jovan Pe\u0161alj kao predstavnik Gra\u0111anskih inicijativa i Dragan Stojkovi\u0107, \u010dlan uredni\u0161tva Republike.<\/p>\n

Dragan Stojkovi\u0107:<\/strong> Dobar dan svima, hvala \u0161to ste se odazvali pozivu. Knjiga o kojoj danas govorimo predstavlja rezultat desetogodi\u0161njeg rada \u010ditavih timova nau\u010dnika iz sveta ali i iz biv\u0161ih jugoslovenskih republika. To je jedinstven poduhvat i pa su stoga Gra\u0111anske inicijative i list Republika organizovale ovaj susret sa ciljem da na\u0161i istaknuti sociolozi, istori\u010dari, pravnici kriti\u010dki vrednuju njezine domete, koliko je to, naravno mogu\u0107e u razgovoru od nekoliko \u010dasova. Ovaj razgovor trebalo je da vode Zlatoje Martinov, glavni i odgovorni urednik Republike i Gojko Mi\u0161kovi\u0107 u ime Gra\u0111anskih inicijativa. Zlatoje Martinov je na putu u inostranstvu, a Gojko Mi\u0161kovi\u0107 je spre\u010den usled novoiskrslih radnih obaveza. Obojica su me zamolili da vam prenesem njihove pozdrave i \u017eelje za uspe\u0161an razgovor. Re\u010d prepu\u0161tam Jovanu Pe\u0161alju.<\/p>\n

Jovan Pe\u0161alj:<\/strong> Knjiga pred vama je poslednja faza decenijskog projekta kada se prezentuju najva\u017eniji rezultati, ovo nisu svi rezultati, svi rezultati se nalaze na sajtu Inicijative nau\u010dnika i kada se sa tim rezultatima upoznaju \u0161ira javnost sa nekom namerom da se uti\u010de na neka uobi\u010dajena tuma\u010denja skora\u0161njih doga\u0111aja. Tako\u0111e jo\u0161 bih \u017eeleo da naglasim da je od po\u010detka ovog projekta posebna pa\u017enja poklonjena srpskoj javnosti i ostala je \u017eelja da se uti\u010de na srpske nau\u010dnike, srpsku javnost, po\u010dev od prve konferencije u Morovi\u0107u 2001. godine na kojoj su u\u010destvovali samo srpski nau\u010dnici i nau\u010dnici sa Zapada, do toga da je na \u010delu svake ove radne grupe bio jedan predstavnik iz Srbije ili nekog srpskog porekla upravo iz namere da se rezultati u\u010dine prihvatljivijim \u0161iroj srpskoj javnosti. Jo\u0161 bih \u017eeleo da se zahvalim u ime Inicijative nau\u010dnika i fondacije koje su finansirale ovo istra\u017eivanje, Nacionalnoj zadu\u017ebini za demokratiju, ameri\u010dkom Institutu za mir i Mar\u0161alovom fondu. Ja bih sada zamolio u\u010desnike ovog razgovora da ne\u0161to vi\u0161e ka\u017eu o tome. Prva se javila profesorka Golubovi\u0107, izvolite.<\/p>\n

Zaga Golubovi\u0107:<\/strong> Hvala. Ograni\u010di\u0107u se na dva uvodna teksta za koja mislim da su dosta i kontroverzna i problemati\u010dna. Zadr\u017eala bih se na nekim problemima koji su izneti u prvom Ingraovom tekstu i drugom tekstu, \u010diji su autori Vo\u010del i Benet jer mislim da su tu neke zamene teze izvr\u0161ene i da su pravljena neka pore\u0111enja koja je te\u0161ko odbraniti i koja nisu adekvatna istorijskim doga\u0111ajima. Prvo, tvrdim da je u Ingraoovom tekstu prili\u010dno dubiozno upore\u0111ivanje raspada \u010cehoslova\u010dke i Jugoslavije, jer su uzroci i na\u010dini raspada sasvim razli\u010diti. Raspad \u010cehoslova\u010dke nije primarno uzrokovan etni\u010dkim sukobima, ve\u0107 upadom sovjetskih trupa u \u010cehoslova\u010dku koje su razorile tzv. pra\u0161ko prole\u0107e, a Jugoslavija se raspala pre svega te\u017enjama Titovih naslednika za stvaranjem etni\u010dkih homogenih dr\u017eava.<\/p>\n

\u00a0Neumesno pore\u0111enje sa \u010cSSR<\/strong><\/p>\n

Tu su razlike dosta velike i u postupku ali i u motivaciji. Dosta je \u010dudno prihvatanje termina hrvatskog prole\u0107a ili bu\u0111enja hrvatskog prole\u0107a u povezivanje sa pra\u0161kim prole\u0107em, ovde se ne ka\u017ee ba\u0161 eksplicitno povezivanje, ja to znam iz jedne diskusije odnosno rasprave koju sam vodila sa gospo\u0111om Ku\u010dar u Londonu gde je ona poku\u0161ala da hrvatskim Maspok predstavi kao pra\u0161ko prole\u0107e i da je spre\u010deno to hrvatsko prole\u0107e pa su zbog toga nastali poznati doga\u0111aji iz devedesetih. Mislim da je stvarno to jedna krupna zamena teza jer pra\u0161ko prole\u0107e je bio izrazito socijalni pokret za osloba\u0111anje od staljinizma i zato se i zvalo socijalizam sa humanim likom dok je takozvano hrvatsko prole\u0107e bio inspirisano nacionalnim bu\u0111enjem i te\u017eilo ve\u0107 u samom po\u010detku separatizmu i u onoj pri\u010di o ugro\u017eenosti svih jugoslovenskih naroda kad se obja\u0161njava za\u0161to se morala Jugoslavija raspasti, Hrvati su upravo kroz taj nacionalni pokret pokazivali da su ugro\u017eeni jer moraju da finansiraju Kosovo, manje razvijene zemlje, i nemaju mogu\u0107nosti da razviju svoju etni\u010dku homogenost i identitet. Mislim da je ta teza ovde najproblemati\u010dnija. Zatim, druga teza gde se ka\u017ee da nesposobnost jugoslovenske dr\u017eave da stvori dovoljno veliku grupu gra\u0111ana koji bi delili ose\u0107anje nacionalnog identiteta je jedan od razloga raspada. Opet je to zamena teze jer jugoslovenstvo nije bilo nacionalni identitet ve\u0107 dr\u017eavotvorni, a \u010dinjenica da nije bio mali broj onih, mislim da su to mnogi pozaboravljali, koji su se izja\u0161njavali kao Jugosloveni. Me\u0111utim, poslednjih godina pred raspad Jugoslavije, ja to znam iz vlastitog iskustva kad smo se u popisu moja \u0107erka i ja izjasnili kao Jugosloveni, ja sam se sa popisiva\u010dem morala sva\u0111ati jer je on insistirao da napi\u0161e da smo \u201enacionalno neopredeljeni\u201c jer je zakon o popisu 1991. godine ve\u0107 nije poznavao jugoslovenstvo kao nacionalnu pripadnost. Rekla sam: izvinite, insistiram da napi\u0161ete Jugosloven, a da li \u0107e to neko posle menjati i kako \u0107e to interpretirati to \u0107emo da vidimo. Odgovorio mi je: Nama je nare\u0111eno da napi\u0161emo neopredeljen.<\/p>\n

Dr\u017eava nije sankcionisala jugoslovenstvo kao naciju<\/strong><\/p>\n

Prema tome re\u010d je opet o tezi koja vodi tome i koja je po mom mi\u0161ljenju problemati\u010dna, ka\u017ee se da je dr\u017eava sankcionisala jugoslovenstvo kao naciju. Mislim da to apsolutno ne stoji, prvo, nije trebalo da je defini\u0161e kao naciju ali trebalo je da je u\u010dvrsti kao dr\u017eavotvornu politiku. Sama \u010dinjenica da u popisu nije bilo po\u017eeljno da se izja\u0161njava\u0161 kao Jugosloven zna\u010di da dr\u017eava to nije sankcionisala. Kad se ka\u017ee Jugoslavija to je bila samo maska za srpsku hegemoniju, dosta je tu tezu te\u0161ko braniti, dobro u vojsci je sigurno bilo najvi\u0161e Srba itd, ali kada je re\u010d o hegemoniji onda su po svom razvoju, napredovanju, ekonomskom prosperitetu, sigurno bile vi\u0161e Slovenija i Hrvatska i one su prve istakle tezu o ugro\u017eenosti u Jugoslaviji jer kao najnaprednije su bile zako\u010dene u daljem razvoju, opet pozivaju\u0107i se na to da treba da poma\u017eu zaostale republike, uklju\u010duju\u0107i i Srbiju i Kosovo. Dakle, mislim da te dve- tri teze sasvim protivre\u010de istoriji Jugoslavije i da se na taj na\u010din ne mo\u017ee objasniti njezin raspad. Dalje se ka\u017ee da su politi\u010dari po republikama shvatili da \u0107e im za ostanak na vlasti biti potrebna podr\u0161ka javnosti, pa su stoga morali da igraju na kartu nacionalnih ose\u0107anja. To je interpretirano u knjizi kao da je javnost ve\u0107 tada bila masovno nacionalisti\u010dki orijentisana. Dakle, obja\u0161njava se za\u0161to se tokom raspada Jugoslavije i posle toga sve vi\u0161e budio i razvijao nacionalizam. A ka\u017ee se istovremeno kako je zbog toga put tranzicije po\u0161ao tim putem kojim je po\u0161ao, a mogao je biti druga\u010diji mada se ba\u0161 to ne obja\u0161njava: \u0161ta je moglo biti druga\u010dije. Ne obja\u0161njava se, recimo, za\u0161to su propali poku\u0161aji Ante Markovi\u0107a za reafirmaciju Jugoslavije koji nisu dobili podr\u0161ku iz inostranstva, nisu slu\u010dajno Hrvati slu\u010dajno rekli \u201eDanke Doj\u010dland\u201c kad se raspala Jugoslavija. Nema\u010dka je vi\u0161e podupirala raspad nego \u0161to je davala \u0161anse jednom Ante Markovi\u0107u koji je poku\u0161ao da stvaranjem ustavotvorne skup\u0161tine za\u010dne demokratizaciju.<\/p>\n

Problemati\u010dni Ustav iz 1974<\/strong><\/p>\n

U svakom slu\u010daju Markovi\u0107 je bio druga\u010diji, imao je druga\u010diju perspektivu Jugoslavije nego politi\u010dari koji su bili predstavnici ili naslednici Titovi u svojim dr\u017eavama. Ja sam pisala o tome u nekoliko navrata. Ve\u0107 negde tamo od 1975. godine kad sam bila u \u0160vedskoj, mene su pitali, po\u0161to su dosta bili zainteresovani za Jugoslaviju i za takozvane reforme koje su bile objavljene kao novi kurs, a godinu dana ranije je donet i novi Ustav. Mene su pitali \u0161ta mislim o tom Ustavu, ja sam stvarno izgleda bila vidovita, rekla sam \u201etaj ustav je uvod u raspad Jugoslavije\u201c. Za\u0161to? Jer se u Ustavu doslovno ka\u017ee \u201enajpozvanije su dr\u017eavotvorne republike kao najvi\u0161i elementi samoupravljanja da re\u0161avaju o sudbini Jugoslavije\u201c. Za mene je to bio uvod u raspad Jugoslavije i ako ho\u0107emo da razgovaramo o raspadu Jugoslavije mislim da se ne mo\u017ee pre\u0107i preko tog elementa. Jo\u0161 nekoliko re\u010di o tome. Prvo, Tito je ostavio naslednike koji su jedva do\u010dekali mogu\u0107nost da budu gospodari na svome a da bi bili gospodari na svome morala se raspasti Jugoslavija i stvoriti nacionalna dr\u017eava. Dakle nije re\u010d o tome, kao \u0161to se u knjizi ka\u017ee, da nacije koje su sa\u010divanjavale Jugoslaviju nisu bile kulturno homogene i jedino \u0161to ih je povezivalo bio je jedinstveni oficijelni jezik i da su se zbog toga stvarala stalna trvenja. Ja sam kao sociolog obilazila Jugoslaviju i vr\u0161ila istra\u017eivanja i na Kosovu i u ju\u017enim i severnim delovima Jugoslavije, a Neboj\u0161a i ja smo 1986. godine vr\u0161ili jedno veliko sociolo\u0161ko istra\u017eivanje na celoj Jugoslavije. I \u0161ta se pokazalo? Pokazalo se da etni\u010dka distanca uop\u0161te nije bila velika naro\u010dito je to bio slu\u010daj u Bosni i Hercegovini jer tu je i bilo najvi\u0161e me\u0161ovitih brakova, ali nije bila \u010dak velika ni na Kosovu, nije bila takva ni u Hrvatskoj. Ne pamtim da li se to poredilo sa nekim drugim zemljama gde je etni\u010dka distanca bila mnogo ve\u0107a. Ali u svakom su\u010daju u Evrop\u0161i su postojale zemlje sa nekoliko puta ve\u0107om me\u0111uetni\u010dkom distancom, pa u njima nije do\u0161lo do krvavohg rara niti do raspada dr\u017eave. Prema tome nije bila stvar u tome da je nedovoljna kulturna homogenost uzrokovala krah Jugoslavije i njezin raspad, nego je to u\u010dinila aspiracija novih politi\u010dkih lidera da budu istinski gospodari na svom terenu, na svom feudu. Ne negiram naravno ni ogromne razlike u ekonomskoj razvijenosti republika SFRJ. Sigurno je da su ti novi lideri mogli igrati, a i igrali su, na tu kartu. Takodje je izvesno da je vrlo lako bilo stvoriti sukob izme\u0111u npr. jedne Slovenije i Kosova – Slovenije koja je ve\u0107 ose\u0107ala teret da daje previ\u0161e tim nerazvijenim delovima Jugoslavije.<\/p>\n

Razlozi raspada – unutra\u0161nje prirode<\/strong><\/p>\n

Me\u0111utim, uop\u0161te ne mogu da prihvatim tezu koja dosta kru\u017ei i ovde i u inostranstvu da je Jugoslavija trebalo da se raspadne i da nije mogla da se odr\u017ei. Ona je imala, po mom mi\u0161ljenju, daleko bolje \u0161anse da se odr\u017ei i da odr\u017ei jednu tranziciju po demokratskoj liniji nego \u0161to su to imale druge realsocijalisti\u010dke zemlje. Dakle, ima jedna teza koja je tako\u0111e pod znakom pitanja, a to je da je strani faktor bio glavni uzro\u010dnik raspada Jugoslavije. Razlozi i uzroci raspada le\u017ee u unutra\u0161njim faktorima, dok je spoljni samo priopomaogao u trenucima kada je raspad ve\u0107 bio o\u010digledan i neminovan.<\/p>\n

Ve\u0107 sam govorila koji su to unutra\u0161nji faktori koji su uz to imali i podstrek koji im je dao Ustav iz 1974., gde se ka\u017ee da su republi\u010dke dr\u017eave one koje treba da odlu\u010duju o tome kako \u0107e se dalje razvijati SFRJ, i nije slu\u010dajno da su zbog ambicija repuibli\u010dkih partijskih rukovodstava sa novim pluralizmom nastale i nove partije koje su sve bile zasnovane na nacionalnoj liniji. U tom momentu nije se moglo o\u010dekivati da se radi na odr\u017eanju Jugoslavije i jednoj mudrije zasnovanoj tranziciji i to su stvari koje se ne uzimaju dovoljno u obzir. To je razlog za\u0161to se nakon raspada Jugoslavije, sve republike osim Slovenije \u2013 mada i tamo ima bitnih razvojnih problema – nalaze na involutivnom putu. Hvala.<\/p>\n

Mirko \u0110or\u0111evi\u0107:<\/strong> Ja \u0107u nakon \u010ditanja ove knjige izneti neka svoja zapa\u017eanja i neke primedbe. Iz ovoga \u0161to sam \u010duo, vidim da \u0107emo se mi manje-vi\u0161e vrteti oko otvorenih pitanja i dobro \u0161to je ovde upotrebljena u naslovu re\u010d kontroverze. Sve je to jo\u0161 uvek u znaku kontroverzi, makar kad se radi o tuma\u010denjima, a ovo je jedna knjiga te vrste. Ja govorim o ovoj knjizi i tekstovima u njoj, a \u010dujem da ima i \u0161ira verzija, ona mi nije dovoljno poznata, pa \u0107u zato nekoliko re\u010di o tome re\u0107i. Prvo \u0161to je dobro i \u0161to se na samom po\u010detku knjige nalazi, to je zapa\u017eanje da politi\u010dka elita u svim dr\u017eavama nakon raspada Jugoslavije, ne samo ranije nego i danas kontroli\u0161e istoriju i na taj na\u010din te kontroverze samo uve\u0107ava, tako da smo sa ovom knjigom doista pred jednim na\u010dinjenim dobrim korakom ali ne i kona\u010dnim nau\u010dnim osvetljenjem uop\u0161te svega onoga \u0161to je uzrokovalo raspad, \u0161to se videlo u toku krvavog raspada i \u0161to i danas stoji kao otvoreno pitanje. Prva moja napomena je u tome, dakle, da mi i danas nemamo doista situaciju da preovla\u0111uju nau\u010dni pristupi nego jo\u0161 uvek imamo ono \u0161to nam nude politi\u010dke elite u sada\u0161njim mini dr\u017eavama za potrebe sada\u0161njeg trenutka.<\/p>\n

Zanemarivanje drugih nau\u010dnih spoznaja<\/strong><\/p>\n

Imam dakle dve napomene. Prvo, ne vidim iz ove knjige, a pa\u017eljivo sam \u010ditao, da se vodilo ra\u010duna o ne\u010dem \u0161to je ve\u0107 ura\u0111eno na ovu temu u svoje vreme, jo\u0161 u toku ratnih operacija i nakon toga, pa se uop\u0161te odatle polazi jer postoje knjige, grupe istra\u017eiva\u010da koji su problem posmatrali na jedan sli\u010dan ali ipak ne ovakav na\u010din, mislim na knjigu Srpska strana rata koja je u svetu zapa\u017eena i vrednovama i u svoje vreme i kasnije, kao prvi ozbiljan korak da se na probleme pogleda, pa smo o\u010dekivali hrvatsku stranu rata i ne znam i koju ali je nije bilo. Osim toga list Republika \u010diji smo danas gosti je pratio u\u017eivo zbivanja oko raspada i iznosio procene, zapa\u017eanja utemeljena na \u010dinjenicama koje danas u nauci bi morale da imaju mnogo va\u017enije mesto nego \u0161to im se u ovoj knjizi pridaje.<\/p>\n

Drugo, Jugoslavija se formalno raspala u okviru ratnih sukoba, ali u knjizi nisu iskori\u0161\u0107eni momenti ve\u0107 nau\u010dno valorizovani ranije. Raspad je zapo\u010deo jo\u0161 sredinom ‘80-ih godina, a to ne vidim u ovoj knjizi. Da li se u knjizi iko bavio \u2013 i to je tre\u0107a napomena – ulogom crkava i verskih zajednica u tom raspadu, a raspad Jugoslavije je po\u010deo rano i po\u010deo je izme\u0111u ostalog i po religijskim i konfesionalnim \u0161avovima. Obi\u010dno se ovde insistira na temi nacionalizma, to je nesporno, ali ko je hranio i davao logistiku tim nacionalizmima, to je ovde poprili\u010dno zanemareno. Danas se ima utisak, kada se \u010dita ova knjiga, da Jugoslaviju takva kakava je bila, nisu hteli ni Hrvati, ni Slovenci ni Srbi, a razorio ju je \u010ditav niz faktora: nesposobnost te partije koja je bila rukovode\u0107a i jedina i ustavnopravna odre\u0111ena kao rukovode\u0107a da se i sama transformi\u0161e.<\/p>\n

Knjiga o Milutinu pospe\u0161ila nacionalisti\u010dka ose\u0107anja<\/strong><\/p>\n

Danas postoji jo\u0161 \u0107u to da naglasim, \u010ditav niz ovakvih knjiga ali mnoge od njih, mislim na ozbiljne knjige u svetu o raspadu Jugoslavije, nemaju slabosti da ne valorizuju ve\u0107 postoje\u0107e nau\u010dne rezultate koji su zavidni, a vreme je pokazalo da su ta\u010dni. Kad se danas pri\u010da o tome da li je ovo bio kraj velikosrpske hegemonije, osvaja\u010dki ili gra\u0111anski rat itd., odgovora nema i to ostaje u zaklonu tih kontroverzi jo\u0161 uvek. Kada bi se – a to je trebalo u\u010diniti – uzela u obzir sva dosada\u0161nja istra\u017eivanja u knjigama, tekstovima, grupa istra\u017eiva\u010da, nau\u010dnika, publicista – onda bi ova knjiga i dalje zadr\u017eala naslov kontroverza, jer je to jo\u0161 uvek kontroverza. Prijatno me je iznenadilo da u uvodnom tekstu ove knjige pisac insistira na tome koji su to znaci nacionalizma bili i u kojim su se sferama manifestovali, pa je ovde pove\u0107i deo posve\u0107en famoznoj knjizi o Milutinu. Obi\u010dno knji\u017eevno delo, pripoveda\u010dko ni po \u010demu novo kao knji\u017eevno ume\u0107e, igralo je ulogu velikog faktora i to smo mi u svoje vreme, analizirali, bukvalno taksativno.<\/p>\n

Zato mislim da su ove napomene koje sam izneo makar dobre za razgovor, a vidim ve\u0107 da \u0107emo se u tom krugu kretati pa bih se sad na ovome ovde zaustavio.<\/p>\n

Milenko Markovi\u0107:<\/strong> Prvo je pitanje kada se ova knjiga uzme u ruke, \u0161ta nam ona nudi u odnosu na dosada\u0161nja saznanja o propasti biv\u0161e Jugoslavije. Da li ona predstavlja iskorak u tom pogledu? Kako se nosi sa maglama i mitovima koja i te kako jo\u0161 uvek optere\u0107uju na\u0161e predstave o onome \u0161to se dogodilo u vremenima te\u0161ke krize. Osloba\u0111anjem od tih optere\u0107enja bitno zavisi kako ulazimo u novo doba. Nije irelevantno pitanje za\u0161to su biv\u0161e \u010dlanice sovjetskog lagera vi\u0161e odmakle na putu demokratije od biv\u0161ih \u010dlanica jugoslovenske federacije. Srbija i BiH su drasti\u010dni primeri zaostajanja u pogledu demokratske tranzicije. Za\u0161to su jugoslovenski nacionalizmi istorijski nazadniji od nacionalizama biv\u0161e sovjetske federacije? Nacionalizam u socijalisti\u010dkom lageru nije proizveo krvave me\u0111uetni\u010dke obra\u010dune kao u biv\u0161oj Jugoslaviji.<\/p>\n

Prire\u0111iva\u010di knjige me\u0111utim, nisu imali ambicije da se upu\u0161taju u ta pitanja, da dobijaju kona\u010dne odgovore.To jeste knjiga prevashodno o brojnim jugoslovenskim kontroverzama. Ja \u0107u skrenuti pa\u017enju na nekoliko tih kontroverzi bitnih pre svega za srpsku \u010ditala\u010dku populaciju.<\/p>\n

Za\u0161to se ba\u0161 SFRJ raspala a ne druge zemlje realnog socijalizma<\/strong><\/p>\n

Jedno je od kontroverzi – za\u0161to se Jugoslavija jedina od biv\u0161ih socijalisti\u010dkih zemalja raspala krvavim me\u0111uetni\u010dkim ratovima. Time se bavi tekst pod naslovom \u201eRat u Hrvatskoj 1991-1995,\u201c koji je zanimljiv jo\u0161 i stoga jer su udru\u017eili svoja autorska ume\u0107a dvojica istori\u010dara iz Hrvatske i Srbije. Su\u010deljavanja iz tih dveju republika uvek su bila zna\u010dajna za opstanak Jugoslavije. Kao i danas: sre\u0111ivanja prilika na Balkanu, u zna\u010dajnoj meri zavise od procesa normalizacije odnosa izme\u0111u Hrvatske i Srbije. Danas na primer, daju se razli\u010diti odgovori o odgovornosti za protekle me\u0111uetni\u010dke ratove. Sve su biv\u0161e jugoslovenske republike nesumnjivo odgovorne za te ratove, a li svakako ne podjednako. Najve\u0107i doprinos toj kataklizmi dao je re\u017eim Slobodana Milo\u0161evi\u0107a. \u201cMilo\u0161evi\u0107 snosi ogroman dio krivice za kona\u010dno uni\u0161tenje Jugoslavije\u201c, ka\u017ee se na 38. strani ove knjige. Odbijao je predloge Hrvatske i drugih republika o konfederaciji, zastupaju\u0107i koncept \u010dvrste federacije, pod srpskom hegemonijom. Na\u010delni stav njegove nacionalne politike je da \u201esvi Srbi moraju \u017eiveti u jednoj dr\u017eavi\u201c, pretvaraju\u0107i na taj na\u010din \u201esrpsko pitanje\u201cu ratno pitanje. Otvorio ga je u Hrvatskoj, podstakav\u0161i pobunu hrvatskih Srba protiv hrvatske dr\u017eave i okre\u0107u\u0107i JNA na stranu te pobune. Neki srpski istori\u010dari i politikolozi smatraju da je stanje u zemlji bilo toliko lo\u0161e da bi se, da nije bilo Milo\u0161evi\u0107a, na\u0161ao neko drugi ko bi joj \u201ezadao smrtni udarac\u201c. Mogu\u0107e da bi bilo tako, ali istorijske zabele\u0161ke dokazuju da je Milo\u0161evi\u0107, a ne neko drugi, bio onaj koji je \u201egurnuo zemlju preko ivice\u201c, konstatacija je autora ove knjige.<\/p>\n

Gra\u0111anski ili osvaja\u010dki rat? <\/strong><\/p>\n

U knjizi \u0107e se na\u0107i i odgovor na jo\u0161 uvek sporno pitanje izmedju Srbije i Hrvatske: kakav se rat vodio u Hrvatskoj. Je li to bio agresivan, osvaja\u010dki rat ili gra\u0111anski rat. Bez obzira na pravne definicije toga rata, najva\u017enije je da su ga Hrvati do\u017eiveli kao agresiju na njihovu zemlju. Srbi ne samo tada,ve\u0107 i danas, ostaju kod definicije da je to bio gra\u0111anski rat. U svakom slu\u010daju to je jo\u0161 uvek sporno pitanje kome se ne nazire skoro razre\u0161enje izme\u0111u dve dr\u017eave, pa se ono, ostavlja za neku dalju budu\u0107nost.<\/p>\n

Me\u0111utim, slabost je razmatranja rata u Hrvatskoj \u0161to se bavi slabostima srpske vojne odbrane Kninske krajine. Kao da je va\u017eniji karakter srpske vojne odbrane Knina od politi\u010dke strane hrvatsko-srpskog sukoba. Uspe\u0161na odbrana Knina te\u0161ko da je uop\u0161te i bila mogu\u0107a. Pogre\u0161an rat uvek je gubitni\u010dki. Brzina i uspe\u0161nost vojne akcije osloba\u0111anja Hrvatske, ne le\u017ee samo u pomo\u0107i ameri\u010dkih generala, ve\u0107 pre svega u svesti o neophodnosti osloba\u0111anja svoje rodne grude. Ne mo\u017ee se pri tome prenebregavati i drugo lice toga rata, to jest da su se tom prilikom ispoljavali i izgoni Srba odnosno etni\u010dka \u010di\u0161\u0107enja sa njihovih \u017eivotnih prostora, kao \u0161to su Knin i Slavonija. Pominje se, naprimer, sastanak Tu\u0111mana sa svojim generalima 31. jula na Brionima, ali se ni\u0161ta ne govori o Tu\u0111manovom stavu prema eventualnom srpskom egzodusu, drugim re\u010dima, nije jasno izvedeno stanovi\u0161te o opravdanosti hrvatskog osloba\u0111anja Knina i drugih delova Hrvatske, ali i o neopravdanosti zlo\u010dina nad srpskim civilima. Takva vrsta poja\u0161njenja izostala su u ovoj knjizi.<\/p>\n

Uloga me\u0111unarodne zajednice<\/strong><\/p>\n

Veoma zna\u010dajna strana knjige je u obja\u0161njenju nedovoljne anga\u017eovanosti medjunarodne zajednice u ga\u0161enju po\u017eara u biv\u0161oj Jugoslaviji. Navodi se pimer sporosti u prihvatanju \u0161est \u201esigurnosnih zona\u201c, u Bosni i Hercegovini, \u010dija je primarna svrha bila za\u0161tita civilnog stanovni\u0161tva. Pa i nakon \u0161to su prihva\u0107ene te zone, izostajalo je jasno obele\u017eavanje njihovih granica i odlu\u010dnije vojno spre\u010davanje nasrtaja Mladi\u0107eve ili bosanske vojske. Ni u jednoj ranijoj mirnodopskoj akciji Ujedinjene nacije nisu ispoljile toliko slabosti kao u Bosni i Hercegovini.<\/p>\n

\u010citanjem ove knjige name\u0107e se zaklju\u010dak da u me\u0111unarodnoj zajednici nije bilo dovoljno politi\u010dke volje za anga\u017eman na spre\u010davanju ratnih po\u017eara u B i H, pa i na celom prostoru biv\u0161e Jugoslavije. \u201cS okon\u010danjem hladnog rata Jugoslavija je izgubila strategijsku va\u017enost tampon zone izme\u0111u Istoka i Zapada.\u201c (str.49). To mo\u017ee slu\u017eiti kao razlog za\u0161to SAD nisu bile spremne da izlo\u017ee opasnosti nijednog ameri\u010dkog vojnika. Politika Va\u0161ingtona se sve vreme trajanja jugoslovenskog konflikta svodila na stanovi\u0161te: \u201e\u010dini \u0161to manje i nadaj se najboljem\u201c (str.201). S druge strane, Rusija je gajila neskrivene simpatije prema vojno nadmo\u0107nim bosansko-hercegova\u010dkim Srbima i zakulisno je nastojala da ograni\u010di intervenciju UN. (isto, 201). Posebno je zanimljiv podatak da je jedan od uslova da se pru\u017ei pomo\u0107 bio zahtev Me\u0111unarodne zajednice da \u201eJugoslavija ostane na okupu\u201c. Evropska zajednica, naime, gnu\u0161ala se prizora raspadanja Jugoslavije na mini dr\u017eavice. \u010cak je izneta mogu\u0107nost da Jugoslaviju u rat nisu gurnula progla\u0161enja nezavisnosti Slovenije i Hrvatske, ve\u0107 izjava D\u017eejmsa Bejkera ministra inostranih poslova SAD, sa namerom da blokira progla\u0161enje tih nezavisnosti. On je naime prilikom svoje posete Beogradu izjavio da SAD ne\u0107e \u201eni pod kakvim okolnostima priznati Sloveniju ili Hrvatsku\u201c. Sli\u010dna ocena mogla bi se protegnuti i na ulogu spoljnog faktora u re\u0161avanju ukupnog jugoslovenskog konflikta. Zato smatramo da \u0107e u kona\u010dnom svo\u0111enju jugoslovenskih ra\u010duna, izuzetno mesto zauzimati procena uloge me\u0111unarodne zajednice u re\u0161avanju jugoslovenske tragedije.<\/p>\n

Dobra ocena Milo\u0161evi\u0107eve vladavine<\/strong><\/p>\n

Za politi\u010dku javnost Srbije u kojoj jo\u0161 uvek postoji sklonost da se krivica za krah Jugoslavije i Srbije prebacuje na spoljni faktor, na \u201einostrane zavere\u201c, veoma je zna\u010dajno da su u knjizi naglasci na unutra\u0161njim faktorima. Preovla\u0111uju analize o unutra\u0161njim slabostima re\u017eima, nemo\u0107ima centralnih organa vlasti da kontroli\u0161u situaciju, procesima republikanizacije povezanim sa nacionalizmom. \u201cJugoslavija je samu sebe ubila\u201c, ka\u017ee se u knjizi. Nije propu\u0161teno da se ka\u017ee da je osnovna baza podr\u0161ke za razbijanje Jugoslavije bio nacionalizam. Tekst \u201cKosovo pod Milo\u0161evi\u010devom vladavinom\u201c daleko je realniji u pogledu ocena te vladavine. Prikazani su svi bitni aspekti Milo\u0161evi\u0107eve represije prema kosovskim Albancima i gu\u0161enju kosovske autonomije. Me\u0111utim, autorima nije bila bliska ideja da je Milo\u0161evi\u0107eva represija i\u0161la na ruku ratnoj opciji, da nije davala \u0161ansu \u201eGandijevom otporu\u201c Ibrahima Rugove. \u010citavo pisanje ovog teksta vo\u0111eno je tako kao da je oslobodila\u0107ku borbu kosovskih Albanaca jedino ispravno predvodio, ne Ibrahim Rugova, ve\u0107 OVK odnosno ratna alternativa. Navedeno je u napomeni uz ovaj tekst, da su kori\u0161\u0107eni razgovori sa pojedinm li\u010dnostima iz predmilo\u0161evi\u0107evske srpske rukovode\u0107e strukture, sa mnom, naprimer, ali se ne vide i znakovi tog kori\u0161\u0107enja u postoje\u0107em tekstu.<\/p>\n

Olivera Milosavljevi\u0107:<\/strong> Ja bih govorila o dve kontroverze, ali ne o kontroverzama koje su opisane u ovoj knjizi, ve\u0107 o dve kontroverze koje izaziva ova knjiga. Jedna se odnosi na naslov i tu se ne bih slo\u017eila sa kolegom Markovi\u0107em, da naslov odgovara sadr\u017eini knjige, ja ne znam \u0161ta su ovde jugoslovenske kontroverze zato \u0161to ova knjige pre svega u manjoj meri predstavlja hronologiju raspada Jugoslaviji ali u neporedivo ve\u0107oj meri predstavlja hronologiju onoga \u0161to se desilo posle raspada Jugoslavije.<\/p>\n

U knjizi uop\u0161te nema SFRJ!<\/strong><\/p>\n

Svi autori eksplicitno govore o dr\u017eavama nastalim iz biv\u0161e Jugoslavije, stalno se govori o biv\u0161oj Jugoslaviji, nema nikakve dileme da Jugoslavija prestaje da postoji 1992. godine i to se vidi iz svakog teksta i onda otkuda suo\u010davanje sa jugoslovenskim kontroverzama. Sad, mo\u017ee da se postavi pitanje da je taj naslov jugoslovenske kontroverze samo tehni\u010dke prirode da je to mo\u017eda ispalo malo jednostavnije za upotrebu, ali onda bi to impliciralo da je Jugoslavija jedna prazna lju\u0161tura u koju mo\u017ee da se stavi apsolutno svaka sadr\u017eina ili naprotiv mo\u017ee da se pretpostavi da se time \u017eelelo sugerisati da sve \u0161to je usledilo za nestankom Jugoslavije, predstavlja njeno autenti\u010dno nasle\u0111e sa \u010dime apsolutno ne mogu da se slo\u017eim, niti bi to prosto jedno ozbiljno istra\u017eivanje potvrdilo. Dakle, za\u0161to se fakti\u010dki postoje\u0107e etni\u010dke dr\u017eave koje su mogle da nastanu samo razbijanjem Jugoslavije podvode pod termin jugoslovenske kontroverze, za\u0161to se nije i\u0161lo na ono \u0161to direktno to jeste, za\u0161to ovo nije suo\u010davanje sa kontroverzama ju\u017enoslovenskih nacionalizama. To bi bio adekvatan naziv za ono \u0161to je sadr\u017eano u ovoj knjizi i to pitanje dobija jo\u0161 dublju dimenziju u uvodu gde autor na strani 14 ka\u017ee da se jugoslovenske kontroverze mogu pratiti i do 1389-te, a mogu \u010dak da se prate i do anti\u010dkog doba. Dakle ta Jugoslavija je zaista jedna prazna lju\u0161tura u koju mo\u017ee da se ugura apsolutno sve. Za\u0161to ovo ka\u017eem? Pa zato \u0161to se postavlja pitanje kakve veze ima sa Jugoslavijom taj ve\u0107i deo sadr\u017eine knjige, kakve veze etni\u010dko \u010di\u0161\u0107enje koje se desilo 1993-95-98 ima veze sa Jugoslavijom koja je nestala 1992. godine kada u samoj knjizi pi\u0161e da je Jugoslavija razbijena da bi se izvr\u0161ilo etni\u010dko \u010di\u0161\u0107enje. Kakve veze imaju sigurne zone koje nastaju 1993. sa Jugoslavijom, kakve veze sa Jugoslavijom i jugoslovenskim kontraverzama imaju rat na Kosovu 1998. godine, bombardovanje 1999. godine, kakve veze ima Ha\u0161ki sud osnovan 1993. sa Jugoslavijom, Jugoslavija pre svega toga ve\u0107 ne postoji. Ako se mislilo na SR Jugoslaviju, a nije se mislilo, onda se postavlja pitanje \u0161ta se to raspalo 1992. godine. Dakle to je prvo pitanje koje mi se non-stop vra\u0107alo i mislim da se ovakvim naslovom, a izdava\u010d nije slu\u010dajno stavio plavu, belu i crvenu boju u naslov pretpostavljam, da sa ovakvim naslovom implicira ne\u0161to \u0161to prosto nije utemeljeno. Druga kontroverza ove knjige se odnosi na problem nau\u010dne objektivnosti etni\u010dke pripadnosti, postavlja se pitanje kakve veze ima nau\u010dna objektivnost sa etni\u010dkom pripadno\u0161\u0107u nau\u010dnika, a o\u010digledno da rukovodioci ovog objekta misle da ima, kakav se to novi kvalitet uop\u0161te mo\u017ee da dobije kada se nagla\u0161ava da su vo\u0111e timova bili etni\u010dki Srbi, tu se posebno postavlja pitanje u \u010demu je razlika izme\u0111u etni\u010dkih Srba i Srba i ono \u0161to je za mene potpuni fenomen, kako je mogu\u0107e da jedan fenomen koji je predmet nau\u010dne ekspertize kao \u0161to je nacionalizam, nacionalni identitet i sl. u\u0111e u sami metod ljudi koji se bave knjigom jer podrazumevaju\u0107i da je to odlu\u010duju\u0107i faktor objektivnosti u nauci.<\/p>\n

\u201eEtni\u010dki\u201c nau\u010dnici<\/strong><\/p>\n

Na strani 19, autor uvoda ka\u017ee da \u0107e jasnim navo\u0111enjem nacionalnosti sudionika pokazati njihovu objektivnost. Oprostite, ja ne vidim nikakvu vezu izme\u0111u nau\u010dne objektivnosti i nacionalne pripadnosti i \u010dak ka\u017ee, pohvaljuje sam sebe da su uspeli da anga\u017euju nekoliko etni\u010dkih Srba za vo\u0111e timova. Pa \u010dekajte, valjda su anga\u017eovali nekoliko srpskih nau\u010dnika a ne etni\u010dkih Srba da budu rukovodioci tima. Tu postoji jo\u0161 jedan po meni za mene iritantan paternalisti\u010dki odnos, na strani 18, da su nau\u010dnici sa Zapada imali funkciju da olak\u0161aju interakciju me\u0111u kolegama nau\u010dnicima iz biv\u0161e Jugoslavije.<\/p>\n

Mislim da to ima veze sa poku\u0161ajem da se poka\u017ee da verovatno nau\u010dnici na ovom prostoru nisu nau\u010dnici nego su etni\u010dki Srbi, Hrvati, etni\u010dki Albanci i \u0161ta drugo, i da su tu potrebni ljudi sa Zapada koji \u0107e ih za ruku voditi da oni uop\u0161te mogu da sednu za sto i komuniciraju. Mogla bih jo\u0161 dosta toga da ka\u017eem o sadr\u017eini same knjige u kojoj ima puno kontradiktornosti, ja potpuno razumem da kad vi\u0161e timova radi razli\u010dite teme da je nu\u017eno da do toga do\u0111e, ali kada se ve\u0107 na kraju objavi knjiga onda bi te kontradiktornosti morale da budu i\u0161\u010di\u0161\u0107ene, pomenu\u0107u samo najuo\u010dljivije: ameri\u010dki \u010ditalac posle \u010ditanja ove knjige, ne\u0107e znati da li je Tito bio veliki centralista ili decentralista. A to je bitno, jer u jednom tekstu se tvrdi da je bio veliki centralista, a u drugom da je bio veliki decentralista. Ne znam kako \u0107e povezati da je \u010ditav raspad sa jedne strane, nastao kao produkt manipulacije medija, a s druge kao posledica nerazja\u0161njenih trauma iz Drugog svetskog rata, a na po\u010detku stalno dobijamo tezu o razbijanju mitova i tog narativa koji je to proizveo. Ameri\u010dki \u010ditalac ne\u0107e shvatiti ni da li je na Kosovu bio aparthejd prema Albancima ili je, naprotiv, bio vr\u0161en progon nealbanaca. Imam primedbu na \u010ditav niz nenau\u010dnih kategorija koje se ovde koriste : recimo termin “neki Srbi ka\u017eu, neki Albanci ka\u017eu, pa onda ovo etni\u010dki Srbi, etni\u010dki Hrvati, pa onda hrvatsko stanovi\u0161te, srpsko stanovi\u0161te” a govori se o nauci, pa ne znam koje je to srpsko stanovi\u0161te u nauci i hrvatsko stanovi\u0161te u nauci. Dakle to bi bile te dve klju\u010dne moje primedbe, ovo nije slu\u010daj o jugoslovenskim kontraverzama, dve tre\u0107ine knjige se odnosi na vreme posle raspada Jugoslavije, dakle odnosi se na nacionalne etni\u010dke dr\u017eave i na kontraverze koje su one proizvodile a ne Jugoslavija i ovo drugo, ne znam kako je mogu\u0107e da taj fenomen analize u\u0111e u sam metod rada nauke i da postane uop\u0161te relevantan za dokaz objektivnosti u nauci.<\/p>\n

\u0110okica Jovanovi\u0107:<\/strong>\u00a0 Mislim da prvo kod dobrog dela primedbi knjigu spa\u0161ava njen naslov, naro\u010dito ovaj deo koji se odnosi na kontraverze, tome je ve\u0107 ne\u0161to re\u010deno mislim da su prire\u0111iva\u010di na taj na\u010din dobar deo svoga materijala stavili u metodi\u010dke zagrade i kona\u010dno mislim da je to dobro ukoliko iza ove knjige iza\u0111e i jo\u0161 serija publikacija. Sticajem okolnosti, znam da postoji jedan dobar deo materijala neobjavljen u ovoj knjizi i smatram da se radi o inspirativnom i analiti\u010dkom materijalu koji svakako treba publikovati.<\/p>\n

Imam par metodolo\u0161kih primedbi, negde u uvodu se otprilike ka\u017ee ovako: “Odustali smo od svakog poku\u0161aja da se pozabavimo jugoslovenskim konfliktima, \u010diji koreni poti\u010du iz vremena prije Milo\u0161evi\u0107a”. Naravno ne\u0107emo i\u0107i od kulina Bana na ovamo ali recimo, slu\u010daj Kosova se nikako ne mo\u017ee razumevati ako se kao predmet na\u0161eg posmatranja uzme samo period od Milo\u0161evi\u0107a pa na ovamo. Isuvi\u0161e je dobro dokumentovano u literaturi i iskustvu, ako ho\u0107ete i u predanju i u na\u0161im li\u010dnim-porodi\u010dnim predanjima \u0161ta se na tom Kosovu de\u0161avalo recimo 1912-te pa na ovamo i svakako je to ono \u0161to metodi\u010dki pristup tra\u017ei. Njega na \u017ealost nema u knjizi. Trudi\u0107u se da \u0161to je mogu\u0107e kra\u0107e govorim. Zatim, smatram da je metodolo\u0161ki nedopustivo da se naro\u010dito u prvom tekstu nestanak Jugoslavije poredi sa biolo\u0161kom smr\u0107u. Biolo\u0161ki organizam nestane, me\u0111utim ideja Jugoslavije ili Jugoslavija nije ro\u0111ena 1918-te godine ve\u0107, to dobro znamo, i kao ideja i kao polit\u010dki i pre svega kao kulturni koncept mnogo pre toga, ali i posle da tako ka\u017eem politi\u010dko-pravnog nestanka Jugoslavije. Jugoslavija opstaje i dalje ako ni\u0161ta drugo kao jedna kulturna \u010dinjenica, kao kulturna ideja ili kao kulturno se\u0107anje, te se prema tome, po mome mi\u0161ljenju, ne mo\u017ee govoriti o definitivnom kraju kona\u010dno kao \u0161to pesnik na jednom mestu ka\u017ee ono \u0161to je jednom bilo to \u0107e svagda i nadalje ostati, ni\u0161ta ne umire zauvek. Slede\u0107e, mislim da ponegde nailazimo i na neke stereotipe koje ovakva knjiga ne bi trebalo da trpi, na jednom mestu se ka\u017ee da je Jugoslavija 1941. godine izme\u0111u ostalog lako razbijena zbog unutra\u0161nje politi\u010dko, kulturne, ideolo\u0161ke nesaglasnosti,\u00a0 zbog unutra\u0161njih sukoba itd. Ja bih samo da podsetim da je u isto vreme Poljska prega\u017eena prakti\u010dno preko no\u0107i, da je Francuska prega\u017eena preko no\u0107i, to su zemlje koje nisu imale unutra\u0161nja cepanja kakva je imala Jugoslavija. Razlog je prost: Nema\u010dka je bila isuvi\u0161e jaka. Po mome mi\u0161ljenju Jugoslavija je dakle 1941. godine lako razbijena ne toliko zbog unutra\u0161njeg cepanja ve\u0107 zbog snage agresora. E sada \u0161ta bih ja dopisao ovde, to je ono \u0161to mi u jednom smislu neodstaje \u010ditaju\u0107i ove tekstove – \u0161to se tako\u0111e dobar deo tekstova dr\u017ei onog odre\u0111enja da se krivica, ta\u010dnije odgovornost, mora individualizovati i da kolektivi nisu odgovorni. Moje mi\u0161ljenje je da su kolektiviteti i te kako odgovorni za odre\u0111enu politiku i oni staju iza jedne odre\u0111ene kulture, grade jednu odre\u0111enu kulturu koja u ovom slu\u010daju da tako ka\u017eem vrhuni u ideologiji, kona\u010dno vrhuni u ratu i na kraju vrhuni u zlo\u010dinima. Ne zaboravimo da je Milo\u0161evi\u0107 imao manje-vi\u0161e plebiscitarnu podr\u0161ku za svoje politi\u010dke i ideolo\u0161ke naloge. Prema tome, postoji i te kakava kolektivna, kako ho\u0107ete, u izvesnom smislu nacionalna odgovornost, o tome je Hana Arent pisala, ali mi se tako\u0111e \u010dini da je iz na\u0161eg rakursa polako i\u0161\u010dilela jedna \u010dinjenica. Pravnici \u0107e to bolje re\u0107i nego ja, ali recimo da je prvi secisionisti\u010dki korak u stvari u\u010dinila Srbija svojim ustavom od 28.09.1990. godine. Jugoslavija je dakle jo\u0161 uvek bila \u017eiva kao dr\u017eava. U tom ustavu se Jugoslavija se ne pominje ni u preambulama ni u uvodnim delovima ustava, pominje se u poslednjoj glavi, u poslednjem \u010dlanu, i to 135-om \u010dlanu i evo na koji na\u010din – kada se aktima organa federacije ili aktima organa druge republike protivno pravima i du\u017enostima koje ima po ustavu SFRJ naru\u0161ava ravnopravnost Republike Srbije ili se na drugi na\u010din ugro\u017eavaju njeni interesi, a pri tome nije obezbe\u0111ena kompenzacija, republi\u010dki organi donose akte radi za\u0161titnih interesa Republike Srbije. U slede\u0107oj ta\u010dki se ka\u017ee, da ne tra\u017eim sada ovde, uglavnom – akti savezne dr\u017eave su akti drugoga reda u odnosu na akte koje donosi Srbija.<\/p>\n

I sada bih dao par napomena kulturolo\u0161ke prirode. Dobar deo da tako ka\u017eem politi\u010dki ideolo\u0161ke agitacije se odnosio na to kako se ne mo\u017ee \u017eiveti sa drugima i kako je Drugi da tako ka\u017eem arhetipski neprijatelj Srbima. U isto vreme se traga za nekakvim dokazima pa je \u010dak i Andri\u0107 zloupotrebljen u onoj re\u010denici kako pripadnici triju konfesija gaje ve\u010dnu mr\u017enju, mada toga kod Andri\u0107a nema u tome smislu. Izvesni Aleksa Bogosavljevi\u0107, kraljevski srpski \u017eandarmski oficir, nosilac carskog ruskog crsta svetoga Georgija u knjizi koja se zove “O Arnautima 1879. godine”\u00a0 koja je \u0161tampana u Ni\u0161u, izme\u0111u ostalog ka\u017ee, a meni je stav koji se nalazi i u ovoj knjizi ovoga srpskog \u017eandarmskog oficira vrlo moderan, glasi ovako: “Nalaze\u0107i se u ovako bliskom srodstvu sa Arnautima mi bismo imali raznih na\u010dina da sa njima ve\u017eemo bratske i istinske prijateljske veze za to ima raznih na\u010dina, prvi i najpouzdaniji bi bio da se spreme nekoliko mladi\u0107a radi izu\u010davanja jezika, \u017eivota i obi\u010daja ovog u svakom pogledu interesantnog naroda. Takvim upoznavanjem uveren sam da bi veza prijateljstva srpskog i Arnautskog naroda postala jaka i iskrena kao \u0161to je nekada i bila”.<\/p>\n

Za kraj naravno, sa namerom da se eventualno javim opet, pomenu\u0107u i pri\u010du Stevana Sremca koja se zove “Ibi\u0161 aga” o poslednjem Tur\u010dinu u Ni\u0161u koji je kada je odlazio iz Ni\u0161a svoje imanje prodao svome siroma\u0161nom kom\u0161iji, a pola Ni\u0161a je iza\u0161lo da ga otprati pla\u010du\u0107i, dakle radi se o nekakvim takvim stvarima kojih ima u na\u0161oj literaturi a bojim se da onda kada je trebalo nismo to iznosili na svetlo dana i nismo to iznosili publici i javnosti.<\/p>\n

Vojin Dimitrijevi\u0107:<\/strong> Ja sam ovde naveden kao tim lider za jednu temu i du\u017ean sam da ne\u0161to ka\u017eem kako to izgleda iznutra pre nego \u0161to uzmemo u obzir ono \u0161to iza\u0161lo u formi ove knjige. Kao i u svemu i ovde imate ono \u0161to je iza\u0161lo, ono \u0161to se desilo pre toga i ono \u0161to se desilo posle toga. Ceo ovaj projekat je izgurao jedan \u010dovek, \u010carls Ingrao, i to uz veliku energiju, veliki napor, veliku sposobnost. Morao je da bukvalno juri ljude, da ih \u201eugnjavi\u201c, kako bi pristali na saradnju. Tako je to po\u010delo, tako se radilo i tako je to \u017eivelo kasnije. On je u\u0161ao u celu tu stvar ne znaju\u0107i ta\u010dno sa kim ima posla i na kakve sve probleme mo\u017ee da nai\u0111e i opona\u0161ao je od tih nekih ameri\u010dkih na\u010dina govora, uklju\u010duju\u0107i i sam naslov.<\/p>\n

Terminolo\u0161ki nesporazumi<\/strong><\/p>\n

Kada se engleski ka\u017ee yugoslav contraverses onda to nije ba\u0161 tako da je to sve o kontroverzama samo u Jugoslaviji nego je to neko odre\u0111enje za Ameriku koja verovatno manje prostore kao Jugoslavija ne mo\u017ee ni da konstatuje. Sa druge strane je ta potreba da se ka\u017ee etni\u010dki Srbin. Ja se ovde navodim kao etni\u010dki Srbin i to je isto potreba nekog ameri\u010dkog na\u010dina izra\u017eavanja da se jednostavno naglasi da ako recimo na Kosovu za nekoga ka\u017eete Albanian, onda morate da ka\u017eete ethnical Albanian da bi se znao da nije re\u010d Albanacu koji je do\u0161ao iz Albanije, a vi znate da je teorija koja je lansirana odmah posle Osme sedmice prema kojoj je velika ve\u0107ina Albanaca na Kosovu bila ilegalno doseljena za vreme Drugog svetskog rata, pa onda u toj propagandi se neko setio da pita Zavod za statistiku i ispalo je da je samo 3.000 ljudi do\u0161lo iz Albanije. Me\u0111utim, ako se setite da je kasnije, kada se pru\u017eila prilika, izvr\u0161en sumanuti poku\u0161aj da 800.000 ljudi bude proterano, i onda vidite da je ta ideja i onda bila sumanuta. Prema tome, ovde imate potrebu da se ne\u0161to ka\u017ee kako ameri\u010dkom \u010ditaocu ne bi izgledalo da nastaje zbrka izme\u0111u dr\u017eavljanstva ili nacionalne pripadnosti koja kod nas uop\u0161te postoji jer se na engleskom nationality podrazumeva kao dr\u017eavljanstvo, a kod nas imate me\u0111unarodnih ugovora gde je nationality zapravo dr\u017eavljanstvo.<\/p>\n

Tako da bih ja otpisao ne\u0161to od toga na te jezi\u010dko-terminolo\u0161ke nesporazume i na te potrebe da se bave jednom sredinom koju dovoljno ne poznaju, druga stvar je i to da je Ingrao imao velike te\u0161ko\u0107e da pridobije ljude da to rade. On je sam obezbedio sredstva za projekat i kada je stvar ve\u0107 po\u010dela da se formira i da se \u0161tampa onda je nastala velika be\u017eanija autora koji nisu hteli da budu u knjizi pla\u0161e\u0107i se za svoj nacionalni kredibilitet i ugled koji bi tobo\u017e bili ugro\u017eeni. Va\u017ei to i za prili\u010dan broj autora iz Srbije. Tako\u0111e je bilo i pretnji i eto za\u0161to ova knjiga nije mogla da bude izdata negde drugde nego jedino u Sarajevu. Bilo je pretnji tu\u017ebama da ako neki od priloga budu iza\u0161li da \u0107e autori – opet prete\u017eno iz Srbije – da tu\u017ee i da se izvuku iz svega toga.<\/p>\n

Treba ceniti autorov napor<\/strong><\/p>\n

Tako da moramo shvatiti da je ovo poku\u0161aj jednog \u010doveka manje-vi\u0161e samog, uz saradnike koje je nalazio na razne na\u010dine i s mukom, da se ne\u0161to ostvari. Ja sam sam li\u010dno vrlo nezadovoljan ovim delom o Ha\u0161kom tribunalu koji je navodno proistekao iz toga projekta kojim smo rukovodili D\u017euli Merton i ja. Tu ima vrlo malo toga i tu ima izvesna mera uobra\u017eenosti jer ono \u0161to smo mi nudili kao istra\u017eivanje ovde u Srbiji, gospodin Olkop nije smatrao za relevantno nego je uva\u017eavao samo ono \u0161to je ura\u0111eno u inostranstvu. Svi smo tu ne\u0161to trpeli, stvar je takva kakva je, ali je pitanje da li \u0107e ona doprineti tome da se na neki na\u010din prezentuje to se\u0107anje na raspad SFRJ. Ja sam napisao jedan neozbiljan tekst koji se zove “srpska polovina istorije” i poku\u0161ao da ispri\u010dam kako se sada istorija predaje, tuma\u010di itd. Sad sam, me\u0111utim, imao prilike i na \u010dasovima na \u017ealost i na postdiplomskim studijama i nekim \u0161kolama za novinarstvo da vidim da je shvatanje da je Jugoslavija bila velika opasnost za Zapad i da je ona morala da bude uni\u0161tena, da su je uni\u0161tavali prete\u017eno Amerikanci i da ju je branio Milo\u0161evi\u0107, ono stoji i danas! Tu skoro sam pro\u010ditao tekst jedne mlade novinarke koja je vrlo ljuta na Cimermana i Bejkera tvrde\u0107i da su oni rasturili Jugoslaviju, \u0161to je notorna neistina jer ako postoji i jedna zemlja koja ju je spasavala do poslednjeg trenutka, to su bile upravo SAD i taj D\u017eejms Bejker, tako daje za mene veliko pitanje da li ovaj na\u0161 rad, ovaj projeka i ova knjiga mogu da pomognu tom nekom novom mejn strimu, tom ne\u010dem \u0161to se dobija kroz \u0161kolu, koje se dobija kroz medije, \u0161to se dobija kroz obe zvani\u010dne istorije? Vidite li kolike muke ima Predrag Simi\u0107 koji poku\u0161ava da objavi jedan ud\u017ebenik za osmi razred jer prema shvatanju recenzenata, a recenzenti su – Slavenko Terzi\u0107 i Vojin Dabi\u0107. Oni smatraju da je Predrag Simi\u0107 pogre\u0161io \u0161to nije napisao da je najve\u0107a zabluda srpske bila stvaranje Jugoslavije i to kao treba u\u010diti i bavezno pou\u010davati. Drugo, sad opet \u010dujem reakcije da se istorija Srbije razvu\u010de na poslednjih 100 godina, a ne da se koncentri\u0161emo na ovo vreme. Ako zaista razvu\u010demo istoriju na samo polednji vek onda zna se: opet \u0107e trubiti o zlo\u010dinima o usta\u0161ama, o patnjama srpskog naroda. Tu nema kraja.<\/p>\n

Hteo bih ipak da naglasim da ova knjiga zauzima neko mesto u obja\u0161njavanju doga\u0111anja na tlu Jugoslavije, bio je to svojevrsni napor autora i treba biti pun razumevanja za ogromne te\u0161ko\u0107e koje je Ingrao imao od samog po\u010detka, delimi\u010dno i zbog svoje naivnosti da \u0107e sve te\u0107i glatko. A na Balkanu to nikad nije slu\u010daj.<\/p>\n

Nikola Samard\u017ei\u0107:<\/strong> Mislim da bi bilo korisnije da su organizatori ipak malo metodi\u010dnije pripremili ovaj razgovor jer iz izlaganja profesora Dimitrijevi\u0107a ste mogli da zaklju\u010dite da su potrebna ipak neka dodatna obja\u0161njenja u \u010diji sadr\u017eaj nije lako u\u0107i \u010ditanjem ili prelistavanjem ove knjige. Uostalom ova knjiga je ishod jednog procesa koji je trajao 10 ili du\u017ee godina. Sam profesor Ingrao u propratnom \u010dlanku koji je objavila Medical historical review ka\u017ee – i to je veoma zna\u010dajno i za ovu knjigu i za autore i za na\u0161u nauku – da je sa autorima razmenio preko 20.000 mejlova, mislim da ih je bilo vi\u0161e jer ih je prosle\u0111ivao ve\u0107ini saradnika koji su bili spremni da to \u010ditaju i da prate da koriguju i da u\u010destvuju u ovom kolektivnom naporu. Ideja \u010carlsa Ingraoa je bila da poku\u0161a da doka\u017ee da su nau\u010dnici iz biv\u0161e Jugoslavije u stanju da sednu zajedno i da napi\u0161u istoriju svog vremena koja se odnosi na proces raspada Jugoslavije i nastavak etni\u010dkih sukoba koji su usledili nakon nestanka Jugoslavije do kraja ‘90-ih godina. Naravno u taj rad je uklju\u010dio i jugoslovenske nau\u010dnike koji su trenutno ili stalno u emigraciji i one nau\u010dnike koji su pre svega iz SAD, Velike Britanije i evropskih zemalja pristali da u\u010destvuju u ovom projektu.<\/p>\n

Odbijanje u\u010de\u0161\u0107a u projektu<\/strong><\/p>\n

Veoma va\u017eno je bilo napomenuti na po\u010detku ovog razgovora i to, to smo propustili, da je ve\u0107ina relevantnih nau\u010dnika na prostoru Jugoslavije bila pozvana da u\u010destvuje u ovom projektu. Mislim da je jedna manjina izostavljena nepa\u017enjom ili nemogu\u0107no\u0161\u0107u da se do njih dopre, u pitanju je 2000-ta i 2001-a godina kada se u ovaj projekat kretalo. Veliki problem za \u010carlija je bio i taj da su autori dolazili i odlazili, da su mnogi od njih za sebe same smatrali da su doneli pogre\u0161nu odluku u\u010destvuju\u0107i u pisanju ove kolektivne istorije, a tu njihovu sumnju obja\u0161njava i sama ideja ove knjige a to je napu\u0161tanje onih nacionalnih ili nacionalisti\u010dkih narativa koji su doprineli izbijanju konflikta, a u slu\u010daju istorije i ostalih srodnih nauka su doprineli onom tuma\u010denju savremenih doga\u0111aja u kojima se otkriva sklonost samoviktimizaciji u kojima dominiraju nacionalni mitovi, u kojima je primetno odsustvo savremene, racionalne, nau\u010dne metodologije, itd. Sve ove \u010dinjenice doprinose jednoj op\u0161toj slici koja vam je potrebna kako bi se do\u010daralo kako bi ovaj projekat bio zaista jedan kompleksan izazov. Termin jugoslovenske kontraverze koji nije najprecizniji zapravo se odnosi na, hajde da isto tako neprecizno ka\u017eem, tradicionalnu nemogu\u0107nost na\u0161ih nauka da usvoji savremen racionalno nau\u010dni metod, da prosu\u0111uje na osnovu svih relevantnih \u010dinjenica, i da napusti okvire tih nacionalnih narativa. Ovo je jedan proizvod koji odgovara standardima jugoslovenske nauke u onom smislu u kojem su jugoslovenski nau\u010dnici pristali da u\u010destvuju u ovom projektu kao \u0161to je produkt u jugoslovenskoj automobilskoj industriji bio “jugo” a nisu bili “bmw” ili “jaguar”, to su negde bili dometi i na\u0161ih dru\u0161tvenih nauka. Nemogu\u0107e je da dru\u0161tvene nauke u velikoj meri prevazi\u0111u op\u0161ti nau\u010dni i tehnolo\u0161ki nivo sredine u kojoj se razvijaju. Naravno da su odre\u0111eni delovi u na\u0161im humanisti\u010dkim naukama bili izra\u0111eni u inostranstvu – ljudi su se \u0161kolovali u Nema\u010dkoj, Francuskoj, Britaniji, SAD ali ova istorija je zaista proizvod i ogledalo mogu\u0107nosti dometa metodolo\u0161kih postupaka, ovo je jedan presek na\u0161ih nauka onakve kakve jesu. Ogroman je bio trud \u010carlsa Ingraoa da sve ove autore suo\u010di jedne sa drugima i da poku\u0161a da iz njih izvu\u010de maksimum. Ukoliko poredite tekstove u ovoj knjizi on se opredelio za tematski umesto hronolo\u0161ki pristup i to ima odre\u0111ene prednosti i odre\u0111ene nedostatke, mo\u017eete videti kad su na\u0161i jugoslovenski nau\u010dnici u pitanju, da ovi tekstovi \u010desto prevazilaze metodolo\u0161ke koncepte njihovih pojedina\u010dnih radova. Drugi problem ili drugo ograni\u010denje ove knjige je bio taj da je Ingrao smatrao da istoriju ne bi trebalo da pi\u0161u samo istori\u010dari.<\/p>\n

Metodolo\u0161ki eksperiment<\/strong><\/p>\n

O tome se naravno mo\u017ee razgovarati i ovaj panel je tako\u0111e dokaz uverenja da nije potrebno u potpunosti savladati istorijski metod ili da nije potrebno ikad obaviti ijednu istorijsko istra\u017eivanje da bi se o istoriji moglo govoriti. Jedan nau\u010dnik je pre desetak godina istra\u017eivao prose\u010dnu inteligenciju velikih nau\u010dnika u istoriji pa se ispostavilo da su najinteligentniji bili filozofi i matemati\u010dari, a da su na toj skali najmanje inteligentni istori\u010dari. Po\u0161to je sociologija novija nauka i nije ni toliko va\u017eno. U pitanju je drugim re\u010dima, jedan metodolo\u0161ki eksperiment koji je u svakom slu\u010daju koristan jer uklanja barijere izme\u0111u savremenih humanisti\u010dkih nauka koje ina\u010de ne postoje. I to uklanjanje barijera kao poku\u0161aj da se uklone etni\u010dke barijere, mislim da je za nas bio veoma koristan. Najzad, ovo je veliko dostignu\u0107e za svetsku nauku i veliko dostignu\u0107e za jugoslovenske istori\u010dare da posredstvom ove knjige ulaze u svetsku nauku. Ve\u0107ina primedbi koje smo danas \u010duli smatram da su potpuno opravdane. Mislim i to da vi i mi mo\u017eemo krenuti da \u010ditamo zajedno ovu knjigu i da svakoj re\u010denici na\u0111emo poneku zamerku i da utvrdimo da je nedore\u010dena, nedovoljno precizna pa i \u010dinjenica da autori svesno ili nesvesno ponavljaju etni\u010dka i kulturna ograni\u010denja kojih je trebalo da budu oslobo\u0111eni u\u010de\u0161\u0107em u ovom kolektivnom projektu, da je i to jedan od nedostataka ove knjige. \u0160ta podrazumevam pod ulaskom u svestku nauku, prvo , da ne postoji ovakav sli\u010dan istoriografski projekat koji se odnosi na istoriju na\u0161eg vremena gde su uklju\u010deni predstavnici kulture koji su jo\u0161 uvek u nekoj vrsti rata na onaj na\u010din na koji njihove kulture predstavljaju njihovi politi\u010dki, kulturni i verski lideri. Drugo, ova knjiga je va\u017ean metodolo\u0161ki iskorak u smislu potiranja razgrani\u010denja koja name\u0107e istorijska metodologija u tom smislu kad insistira na vremenskoj tj. na istorijskoj distanci.<\/p>\n

Distanca vi\u0161e neophodna<\/strong><\/p>\n

Ovo je jedna od studija i to jedna od veoma specifi\u010dnih kolektivnih studija koja dokazuje da vremenska distanca vi\u0161e nije potrebna, da je istorija na\u0161ih dana ili na\u0161eg vremena ili proteklih decenija jednako legitiman i opravdan predmet nau\u010dnog istra\u017eivanja, da se podaci o najnovijoj pro\u0161losti vi\u0161e ne dr\u017ee u arhivama, da su savremene kulture pa i one koje su u ratu kao postjugoslovenske kulture u stanju da se bave \u010dinjenicama da ih proizvode, da ih arhiviraju i obra\u0111uju na taj na\u010din da one ipak posredno ili neposredno postaju korisne istra\u017eiva\u010dima. Istorija na\u0161ih dana je dragocena za istorijski metod i u tom smislu \u0161to poslednjih 10 ili 20 godina su zaista jedan ogroman tehnolo\u0161ki iskorak u razvoju \u010dove\u010danstva koje je postalo sposobno ne samo da proizvodi nego i da arhivira \u010dinjenice. Ju\u010de ili prekju\u010de je proizvedeno vi\u0161e \u010dinjenica i zapam\u0107eno digitalizovano, nego u \u010ditavoj svetskoj istoriji do pre 10 godina. To je te\u0161ko dokazati ali mislim da nije lako zamisliti. Iz tog obilja \u010dinjenica, a mi smo u procesu saznavanja novih \u010dinjenica iz materija kojim se bavimo proisti\u010de i ta okolnost da je ova knjiga zapravo jedno od usputnih stanica koja vodi ka saznavanju pro\u0161losti. U istoriografiji ne postoji neko definitino delo, definitivna re\u010d o bilo \u010demu, u Americi svake godine objavljuju jednu biografiju Bend\u017eamina Frenklina, u Francuskoj izlazi neka biografija Luja XIV, ne postoji neka granica, pa \u010dak ni u onoj istoriji za koju se smatra da je istra\u017eena i ispri\u010dana. Eto toliko, hvala.<\/p>\n

Neboj\u0161a Popov:<\/strong> Ja sam knjigu pro\u010ditao zahvaljuju\u0107i verovatno tome \u0161to penzioneri nemaju onu \u010dudnu razliku izme\u0111u radnog i slobodnog vremena, sve je slobodno vreme, i bio sam impresioniran zama\u0161no\u0161\u0107u projekta koji je dugo trajao, veliki broj ljudi, velika sredstva, mnoge organizacije, a jo\u0161 vi\u0161e sam sada impresioniran kad sam \u010duo od Vojina i Nikole o svemu \u0161to se doga\u0111alo oko knjige, ali se ne bih u to uklju\u010dio ve\u0107 bih hteo prvo da ka\u017eem da me malo za\u010dudilo da tako impozantan poduhvat sa toliko puno ljudi, saradnika, mogu da promaknu neke gre\u0161ke \u010disto faktografske koje daju ru\u017ean utisak o projektu i knjizi kao \u0161to je recimo da je Dobrica \u0106osi\u0107 odr\u017eao govor o Kosovu 1966. godine, a ne 1968. godine.<\/p>\n

Podsticajno, a neostvareno<\/strong><\/p>\n

Dobro to su sad detalji, ali 1968-ma je jako va\u017ena godina, nije puka formalnost nego kontekst koji je jako va\u017ean. Tako\u0111e, nedopustiva je gre\u0161ka da se o Udru\u017eenju za jugoslovensku demokratsku inicijativu govori da je to ujedinjena demokratska inicijativa koja obuhvata 30 gra\u0111anski orijentisanih stranaka pokreta i udru\u017eenja. To prosto nije ta\u010dno. Ali ne bih nabrajao gre\u0161ke..<\/p>\n

Mene je najvi\u0161e privuklo – i o tome bih hteo ne\u0161to da ka\u017eem – ono \u0161to sam nazvao podsticajnim, a neostvarenim istra\u017eiva\u010dkim idejama ove grupe nau\u010dnika. Jedna je zapo\u010deta ali nije dovr\u0161ena, a druga je samo nagove\u0161tena. Prvo o zapo\u010detoj. Ona se oslanja se na stav, citiram “istori\u010dari su skloni da dokazuju za\u0161to je konkretni ishod bio neizbe\u017ean ne obra\u0107aju\u0107i pa\u017enju na neispitane pristupe i propu\u0161tene prilike koje su potencijalno mogle dovesti do druga\u010dijih scenarija”. Slu\u0161aju\u0107i ovo \u0161to je sada Nikola govorio naro\u010dito o ovoj te\u017enji da se prevaljuju razne barijere koje postoje izme\u0111u disciplina i raznih pravaca bavljenja disciplinama verujem da je to jedna izuzetna ideja i mnogo va\u017ena, a ne samo jedan protokolarni gest da se po\u0161tuje sva\u010diji trud makar uzaludan.<\/p>\n

Nigde ni re\u010di o Okruglom stolu o Kosovu 1990.<\/strong><\/p>\n

Neostvarena je ta nagove\u0161tena metodolo\u0161ka ideja mada su izvori bili dostupni i prosto su se nudili, jer puno je re\u010di o Kosovu, nigde se nije ozbiljnije u \u010ditavoj knjizi govorilo o Okruglom stolu o Kosovu koji je odr\u017ean 1990. godine. Mostar-Pri\u0161tina-Beograd, to su bili skupovi na kome su u\u010destvovale brojne grupe koje je jo\u0161 nisu postale stranke, mnogi \u0107e postati stranke, to je bio jedan trenutak vrlo dinami\u010dne, politi\u010dke i ideolo\u0161ke pluralizacije Jugoslavije, Jugoslavija je jo\u0161 postojala, klimala se, samo \u0161to se nije raspala, bilo je interesnatno ko je sve tu bilo, tu su bili od Ka\u0107u\u0161e Ja\u0161ari do Fehmi Aganija, Keljmendija i mnogih drugih, ali su bili interesantni i koji nisu bili, koji su odbili, pomenu\u0107i me\u0111u njima sam vrh Demokratske stranke sa kojim sam imao priliku da pregovaram pripremaju\u0107i taj Okrugli sto u Pri\u0161tini. Prvo su se izvinjavali da nije stigao poziv, pa da se njihova adresa se menja od hotela Astorija pa do Kaleni\u0107a, dok mi kasnije njihov vo\u0111a, a moj prijatelj, nije rekao “zna\u0161 \u0161ta, nemoj nas vi\u0161e zamajavati, \u010dlanovi i bira\u010di ne \u017eele da nas vide da razgovaramo sa Albancima”. Ta\u010dka i gotovo. Ono \u0161to je tako\u0111e interesantno pored ovog \u0161to sam ve\u0107 rekao, jeste da je u toj knjizi, naro\u010dito zahvaljuju\u0107i predsedniku Nezavisne komisije koja je imenovana na tom Okruglom stolu u Pri\u0161tini, a re\u010d je o advokatu Sr\u0111i Popovi\u0107u, vrlo podrobno obja\u0161njen jedan model dominacije koji se reprodukuje u istoriji a to je kako se spaja dominacija jedne vojne sile sa odre\u0111enom etni\u010dkom skupinom od Osmanlija preko austrijske vojske, srpske vojske, italijanske, nema\u010dke ali istra\u017eiva\u010di bi mogli da idu do NATO pakta i kako to da uz svaku tu vojnu silu ide izvesna simbioza etni\u010dke skupine koja onda koristi tu simbiozu za dominaciju nad drugim etni\u010dkim skupinama. Razgovori koji su vo\u0111eni o tim delikatnim temama i kontroverzama, kako je vreme proticalo bili su sve brojniji ali se de\u0161avalo ne\u0161to \u010dudnovato, veliki broj organizatora tih skupova i njihova veza sa me\u0111unarodnim centralama, nije vodio ka kumulaciji saznanja podataka i rezultata istra\u017eivanja nego ka disperiziji svega toga.<\/p>\n

A sad ne\u0161to \u0161to spada u knji\u017eevni aspekt. Glavni inicijator tog Okruglog stola o Kosovu, \u017deljko Rebac, koji je bio carinik u Mostaru i predsednik podru\u017enice koji o svom tro\u0161ku uglavnom, u svojoj ku\u0107i ugostio i albanske i srpske u\u010desnike. Danas ga se malo ko se\u0107a. Bio vrlo aktivan i u Pri\u0161tini, da bi posle do\u017eiveo taj u\u017eas u Mostaru, prvo stradanje \u017eene i dece, a potom i siopstveno stradanje na drugi na\u010din, da bi se nakon zavr\u0161etka ratnih sukoba vratio u Mostar i – onakav kakav je bio – poverovao je u mogu\u0107nost uspostavljanja vladavine zakona, prihvatio je funkciju upravnika carine u Mostaru i po\u010deo da radi. Mo\u017eete misliti \u0161ta to zna\u010di u tim uslovima, \u0161ta je sve do\u017eiveo. A do\u017eiveo je totalno rastrojstvo, imao dva poku\u0161aja samoubistva, drugi je na \u017ealost uspeo. Ali ka\u017eem, to spada u ove knji\u017eevne aspekte teme.<\/p>\n

Alternativu niko ne pominje<\/strong><\/p>\n

Dalje, od ovih nazna\u010denih a neostvarenih metodolo\u0161kih zamisli, u knjizi se pominje jedan sastanak koji je odr\u017ean sa 20 politi\u010dkih stranaka iz \u010ditave Jugoslavije u Ilid\u017ei kod Sarajeva, ali bez ikakve veze sa sli\u010dnim incijativama koje su se tako\u0111e doga\u0111ale i u Sarajevu i u Beogradu. Opet ovo \u0161to govorim mo\u017ee da izgleda kao jedan ose\u0107aj nepravde prema nekim inicijativama za\u0161to nisu pominjane. Me\u0111utim, stvar je malo ozbiljnija. Re\u010d je o razli\u010ditim orijentacijama, ideolo\u0161kim i politi\u010dkim. U jednom slu\u010daju kad je re\u010d o ovih 20 stranaka to su stranke koje su ve\u0107 krenule da etabliraju nacionalni poredak i Srbije i Hrvatske. Demokratska stranka je tu imala veoma va\u017enu ulogu, oni su odbili da u\u010destvuju u ovim alternativnim incijativama kao \u0161to je Predparlament Jugoslavije koji obuhvata opet jednu \u0161iroku lepezu raznih grupa iz \u010ditave Jugoslavije, kao i da u\u010destvuju u radu okruglog stola vlasti i opozicije o temi: “Kako spre\u010diti totalni rat u BiH”.<\/p>\n

Demokratska stranka \u017eurila da se etablira u vlast<\/strong><\/p>\n

Nisam dobio sli\u010dno obrazlo\u017eenje o razlozima neu\u010destvovanja, ali verujem da je moglo biti sli\u010dno onome zbog koga nisu mogli da do\u0111u u Pri\u0161tinu. Njih nije zanimalo jer je skup alternativan, njih ne zanima ni\u0161ta \u0161to neposredno nije skop\u010dano sa mogu\u0107no\u0161\u0107u etabliranja u vlast, u poredak. I jo\u0161 jedna stvar je tu interesantna. Pominje se, a evo i Zaga je pomenula ali bez razloga, Antu Markovi\u0107a kao jednog od inicijatora ideje ustavotvorne skup\u0161tine Jugoslavije. On tu nije spadao, sa tom idejom mnogi nisu na\u010disto, ona nije privukla ozbiljniju pa\u017enju, a to je koliko sam ja istra\u017eivao, jedina principijelna ideja u to vreme koja je otvarala mogu\u0107nost preobra\u017eaja Jugoslavije. Ne prosto odr\u017eanje, o\u010duvanje Jugoslavije, nego mogu\u0107nost demokratskog preobra\u017eaja Jugoslavije kroz izbore za ustavotvornu skup\u0161tinu, izbor savezne i republi\u010dkih skup\u0161tine koje \u0107e odlu\u010divati o na\u010dinu preoblikovanja Jugoslavije uklju\u010duju\u0107i tu i pri\u010de o federalizmu, konfederaciji i drugim stvari. a sve van toga pri\u010de o konfederaciji i federaciji itd. su jedna improvizacija. Sli\u010dna ideja ponovila se i u Srbiji o izborima za ustavotvornu skup\u0161tinu posle 2000-te. Kao \u0161to znate, i ona je na sve mogu\u0107e na\u010dine izbegnuta i spre\u010dena da bi se doneo, znamo na koji na\u010din, ustav u kome je jedino va\u017ena preambula da je Kosovo zauvek deo Srbije i da je u srcu svakog \u010destitog Srbina. Dakle opet nema tog institucionalnog okvira koji bi omogu\u0107io demokratski preobra\u017eaj Srbije.<\/p>\n

Zanemarivanje postoje\u0107ih izvora i informacija<\/strong><\/p>\n

Druga ideja je nagove\u0161tena i ona je po mom mi\u0161ljenju jo\u0161 vrednija kao neki podsticaj koji daje ova knjiga, a to je kada ka\u017eu autori da na\u0161 najva\u017eniji doprinos posleratnim dr\u017eavama na Balkanu mora biti modeliranje profesionalne metodologije traganje za istinom. Upravo sam poku\u0161avao i sam da razumem to kao prekora\u010denje tih uobi\u010dajenih granica raznih teorija, struka i orijentacija. U vezi sa tim kada je re\u010d o Jugoslaviji, mislim da se sa dobrim razlozima pominje u ovoj knjizi va\u017eno distanciranje od SSSR-a, ali se uop\u0161te ne analiziraju procesi i sukobi koji prate to distanciranje. Ve\u0107 je pomenuto, ne mo\u017ee se oro\u010diti analiza nekih doga\u0111aja i nekih procesa samo na vreme od kad se pojavio Milo\u0161evi\u0107 ili neposredno pre njega ili posle njega. U vezi sa tim mene naro\u010dito zanima razja\u0161njenje jednog paradoksa koji se sastoji u tome da koja zemlja najvi\u0161e truda ulo\u017eila u distanciranje od sovjetskog modela realnog socijalizma i koja je postigla izvesne rezultate u tom distanciranju, potone u najve\u0107oj koli\u010dini krvi tokom njenog razaranja.<\/p>\n

Paradoks zvan Jugoslavija<\/strong><\/p>\n

Pro\u010ditao sam dosta knjiga, imam puno vremena, nisam nigde na\u0161ao ni poku\u0161aj da se taj paradoks otvori, postavi pitanje kako je to bilo mogui\u0107e. Ako ho\u0107emo da potra\u017eimo odgovor ili razja\u0161njenje te enigme, tog paradoksa, nu\u017eno je ispitivati tragove nasilja ne kroz \u010ditavu istoriju od Adama ili Kulina Bana nego barem neosve\u0161\u0107ene tragove nasilja iz ranijih ratova koji su ostali bez odgovaraju\u0107e katarze. Drugo, postoji jedan kompleks koji se zove “rat posle rata”, a to je \u010di\u0161\u0107enje teritorije u zemlji i obra\u010duni sa politi\u010dkom emigracijom u zemlji nakon okon\u010danja Drugog svetskog rata. Tu spada svakako i nasilje koje je primenjeno i talo\u017eeno tokom unutra\u0161nje kolonizacije sela i seljaka, represija i tortura, i slamanje otpora kolektivizaciji. Do dana dana\u0161njeg postoji i jedan sloj tako\u0111e vrlo delatan, va\u017ean, ko\u0161maran, a to su logori i tortura, pre svega Goli otok. I dan danas se vrlo legalno i normalno na mnogim medijima ovde pojavljuje biv\u0161i komandant logora koji pri\u010da kako je on bio Bog.<\/p>\n

Koncentrisao bih se ipak na nekoliko ta\u010daka slojevitosti nasilja u novijem razdoblju.<\/p>\n

Kontinuitet nasilja<\/strong><\/p>\n

Tu pre svega mislim na sporove i sukobe oko legitimiteta poretka. Naime u knjizi se vrlo \u0161krto, samo u jednoj kratkoj fusnoti od nepuna tri reda pominje “Praksis filozofija kao uticajan proces nedogmatskog marksizma u Jugoslaviji”. Stvar je ukusa – nekome je ne\u0161to simpati\u010dno, nekome nije i mo\u017ee da presko\u010di. Me\u0111utim , tu su se vodile neke debate koje su veoma va\u017ene i koje su ostavile dubok trag. Ako vam nije simpati\u010dna praksis filozofija onda ne mo\u017eete predvideti sve mere koje su \u010dinjene spram te prakse koje su ostavile dubok trag. Jer, praksis filozofija, da podsetim, zna\u010dajna je po tome \u0161to je odbacivanjem dogmatskog marksizma i prakse staljinizma obnovila pojam slobode, ne samo kao neki cilj nego i kao merilo za procenjivanje i ciljeva i sredstava koji su na delu. Tu je zama\u0161no delo velikog kruga autora koje verovatno nadilazi zama\u0161nost ovog projekta. Re\u010d je o deset godina \u010dasopisa “Praxis” i Kor\u010dulanske letnje \u0161kole od 1964. do 1974. godine o \u010demu postoje dostupni izbori ali o tome nema ni re\u010di ovde. Kao \u0161to nema re\u010di ni o ne\u010demu \u0161to se ne ograni\u010dava na filozofiju i sociologiju niti na stvarala\u010dki marksizam, kritiku svega postoje\u0107eg, nego se de\u0161avalo u \u010ditavoj kulturi tada\u0161nje Jugoslavije od ‘50-ih pa do po\u010detka ‘70-ih godina, a to je zamah osloba\u0111anja duhovnog stvarala\u0161tva u umetnosti naro\u010dito u knji\u017eevnosti, u pozori\u0161tu, na filmu, a ne samo u filozofiji i sociologiji. To je nadilazilo onu granicu slobode koju je zvani\u010dni re\u017eim dopu\u0161tao kroz sukob sa SSSR-om i na toj crti dopu\u0161tenih sloboda, nastajale su mnoge stvari i mnogi rezultati u umetnosti i nauci i filozofiji ali i jedan vrlo bogat fond raznih oblika nasilja. Kada je re\u010d o tom fondu nasilja i njegovom talo\u017eenju jeste jedna \u010dinjenica koja je potpuno propu\u0161tena i u drugim istra\u017eivanjim, a ne samo u ovom, \u010dak i onima koja se bave tzv. studentskim doga\u0111ajima, demonstracijama i studentskim pokretima 1968. godine a to je sedmodnevni \u0161trajk Beogradskog univerziteta.<\/p>\n

Obra\u010dun sa studentima i profesorima<\/strong><\/p>\n

U ono doba bilo je negde oko 50.000 studenata i vi\u0161e hiljada profesora koji su \u0161trajkovali u znak protesta zbog brutalnog nasilja prema studentima sa otvorenim pitanjem legitimnosti i legalnosti upotrebe nasilja. Ovaj pritisak je bio veoma sna\u017ean, toliko sna\u017ean da je vlast obe\u0107ala da \u0107e uraditi sve \u0161to mo\u017ee da se ustanovi to \u0161to je postavljeno kao pitanje. Ali ni\u0161ta od toga naravno nisu uradili, \u010dak su formirali paralelne strukture mo\u0107i ili sile \u010diji je cilj bio da se spre\u010di solidarnost izme\u0111u studenata \u0161irom Jugoslavije. Naro\u010dito je bio borben \u0161tab za obra\u010dun sa levicom u Sarajevu koji je hteo da spasi hrvatske studente da ne zalutaju u magli koju seju beogradski studenti navodno \u010detnici koje predvodi Mihajlo Markovi\u0107 sa \u010detni\u010dkom \u0161ubarom. To su te didaskalije Pe\u0161i\u0107eve. Autor koji je zapisao da je studente u Beogradu predvodio Mihajlo Markovi\u0107 sa \u0161ubarom i kokardom, bio je Du\u0161an Milan\u010di\u0107 \u010dlan tog \u0161taba. Kad su se sreli u Americi posle nekog vremena, Mihajlo Markovi\u0107 ga je pitao “\u010dove\u010de \u0161ta to pri\u010da\u0161”, ovaj mu ka\u017ee “izvini, Pera Stamboli\u0107 je rekao na\u0161ima u Zagrebu to \u0161to sam ja napisao”! E sad, zato je va\u017ean onaj momenat kad je \u0106osi\u0107 dr\u017eao govor te 1968-me – ako pa\u017eljivo pro\u010ditate memoare nekih od mo\u0107nih ljudi tog vremena, recimo Dra\u017ee Markovi\u0107a, vide\u0107ete da su u tim krugovima kao kod Dra\u017ee u tom trenutku kada su izbile demonstacije 03. juna, mislili da su sad nahrlile pristalice Dobrice \u0106osi\u0107a. Smatrali su da nacionalisti da ru\u0161e vlast.<\/p>\n

\u00a0\u201eVlast ne damo bez krvi\u201c<\/strong><\/p>\n

Dakle, nastavak pri\u010de znate, Titove manipulacije koji je ve\u0161to raspustio studente u trenutku kada je isticao sedmodnevni \u0161trajk. Rekao je da su studenti u pravu i da se razi\u0111u, a kada su se razi\u0161li, desetak dana kasnije je odr\u017eao govor kojim je zapo\u010det vi\u0161egodi\u0161nji, sedmogodi\u0161nji obra\u010dun, jednim \u0161irokim arsenalom sredstava, protiv svega \u0161to re\u017eim nije trpeo, a naro\u010dito protiv onih koji su okrivljeni da su\u201c kvarili\u201c omladinu. To nasilje koje se gomila ve\u0107 tih godina nastavlja se pod geslom “vlast koja je krvlju osvojena, krvlju se i brani”. Sad \u010ditam jedan roman vrlo interesantan, preporu\u010dujem ga, Mirjane Novakovi\u0107 \u201eTito je umro”. Ona ka\u017ee: za mnoge vlastodr\u0161ce, sama vlast je krv, pa ako izgubi vlast, misli da je prolio krv. Dakle, vrlo \u0161iroko je tuma\u010denje, mi smo krvlju osvojili vlast, bez krvlju je ne predajemo, tako su rasturili studentski pokret, zborove, rasturili studentsku organizaciju, studentske zborove, studentske novine i naravno kruna tih obra\u010duna sa mladom generacijom bila je reforma obrazovanja pod devizom “ne\u0107emo da vaspitavmo i \u0161kolujemo mlade za barikade, nego za fabrike”. Tim geslom su ukinute gimnazije kao na\u010din spre\u010davanja reprodukcije otpora u dru\u0161tvu. Jedan od posebnih tokova primene i gomilanja nasilja jeste obra\u010dun sa tzv. \u201eCrnim talasom\u201c u kulturi. Naime, nekada hvaljeni novi talas, naro\u010dito na filmu, koji je slu\u017eio za reklamu tada\u0161nje Jugoslavije i njenog re\u017eima progla\u0161en je crnim talasom, naro\u010dito ona dela koja se bave nasiljem u minulom ratu na Golom otoku i u posleratnoj istoriji. Vo\u0111ena je nevi\u0111ena kampanja protiv svih oblika nekontrolisanog stvarala\u0161tva u knji\u017eevnosti, pozori\u0161tu, na filmu, plju\u0161tale su zabrane i \u0161to je bilo vi\u0161e otpora toj represiji, to je represija bila ja\u010da. Kroz sve te talase nasilja, razarana je jedna struktura dru\u0161tva i stvarana je nova struktura, dakle nije to samo neko moralno pitanje npr. fuj, kako su ovi brutalni, grozni, ne, nego menja se struktura dru\u0161tva, nestaju jedni kadrovi, dolaze drugi. Sledi serija ideolo\u0161kih progona i politi\u010dkih su\u0111enja, levi\u010darima, trockistima, nacionalistima, na stotine hiljade ljudi je tako\u0111e uklonjeno i opet na upra\u017enjena mesta su instalirani neki novi kadrovi. To su sve ‘70-te godine.<\/p>\n

Spirala opresije<\/strong><\/p>\n

Treba naravno imati u vidu i stalne demonstracije sile kroz razne ve\u017ebe teritorijalne organizacije, teritorijalne odbrane, DSZ, parole \u201eTito partija, svi smo armija”, veli\u010danje JNA kao jedne od najmo\u0107nijih armija sveta i opet jedan zanimljiv slogan sa najvi\u0161eg vrha “Ne\u0107e nama ruski tenkovi zavoditi red, sami \u0107emo”. Naravno, pojavi\u0107e se na\u0161i tenkovi u naj\u0161irem smislu re\u010di i ne\u0107e vi\u0161e biti samo jedna armija, nego vi\u0161e armija i vi\u0161e vo\u0111a. Mo\u017eda je to jedna od najkrupnijih promena strukture dru\u0161tva ali i dr\u017eave, i obra\u010dun unutar vlasti, eliminacija MASPOK-a u trenutku kad je zapretilo da zaja\u0161i partijski vrh, a ubrzo posle toga uklonjeni su i liberali, s prigovorom da nisu dovoljno odlu\u010dni u obra\u010dunu sa neprijateljima. Najzad labudova pesma starih kadrova “Bijela knjiga” u Zagrebu i proces \u0161estorici u Beogradu, opet pod jednim zanimljivim geslom koji govori o razmerama nasilja. Geslo glasi “Dotu\u0107i pora\u017eene snage”, nije \u0161to su pora\u017eene, pora\u017eavane svih tih godina, decenijama \u010dak, nego ih gtreba dotu\u0107i.<\/p>\n

A ubrzo posle toga imamo jednu novu situaciju a to je da oni koji su se instalirali dotada\u0161njim otvaranjem mesta u nomenklaturi i uop\u0161te u strukturi dru\u0161tva, krenuli su u svoj pohod obra\u010duna sa kako su govorili, “raskomo\u0107enim fetelja\u0161ima” koji ne \u0161tite na\u0161 narod, svako je naravno mislio na \u201esvoj\u201c narod – Dakle te fotelja\u0161e treba ukloniti i zauzeti njihova mesta.<\/p>\n

Ratno i poratno nasilje<\/strong><\/p>\n

Najzad, jo\u0161 jedna ta\u010dka poslednja u ovom spisku raznih oblika nasilja jeste jedna mo\u017eda najslo\u017eenija, a to je vezivanje i preplitanje ratnog nasilja sa ekonomskim nasiljem. Plja\u010dke na rati\u0161tima i oko rati\u0161ta i plja\u010dke dru\u0161tvene imovine i privatne imovine ili zlo\u010dini i ratni zlo\u010dini i plja\u010dka kroz ono \u0161to se zove tranzicija. Time \u0107e se pokazati, verujem, to je barem hipoteza, da vlast koja po\u010diva na ovom gomilanju nasilja jeste u stvari glavna poluga promena i glavni oslonac nastaju\u0107ih dr\u017eava. Razmi\u0161ljaju\u0107i o tome za\u0161to autori ove knjige nisu o tome ne\u0161to rekli i otvorili istra\u017eivanje i u ovom smeru, palo mi je na pamet da tu svakako postoji jedan pritisak vladaju\u0107ih ideolo\u0161kih trendova antikomunizma, neoliberalizma, pa i postmodernizma koji ima odijum prema tzv. velikim pri\u010dama, a pra\u0107enje procesa dugog trajanja i prekora\u010divanje ovih ograni\u010denja saznanja ne mo\u017ee bez velikih pri\u010da, tako da zadovoljavanje malim pri\u010dama mo\u017ee biti neka vrsta zano\u0161enja da \u0107e se gomilanjem malih pri\u010da stvoriti neka velika ili \u0161to bi se dijalekti\u010dki reklo da kvantitet pre\u0111e u kvalitet.<\/p>\n

Monopol vlasti kao va\u017ena kontraverza<\/strong><\/p>\n

Zaista paradoks koji je ranije pomenut da je zemlja koja se odvojila od lagerskog modela i tome decenijama te\u017eila nestala u krvavom mete\u017eu nagomilanog nasilja radi odbrane monopola vlasti, rekao bih da spada u bitne jugoslovenske kontroverze. Naime, mislim da je jedna od bitnih jugoslovenskih kontraverzi bila ta da li je uop\u0161te mogu\u0107e demokratski preoblikovati Jugoslaviju kao dr\u017eavu ili je to nemogu\u0107e. Da je mogu\u0107e nju braniti samo kao monopol jednopartijskog sistema politi\u010dke policije i svega ostalog. Naravno, teza o tome da svaka vlast \u017eeli da izbegava bilo kakva ograni\u010denja u normama institucijama i procedurama je jedna drevna pojava kroz \u010ditavu istoriju, me\u0111utim, negde uspeva da se ta ograni\u010denja naprave, kod nas o\u010digledno to nije bio slu\u010daj i to ne samo sa Jugoslavijom, nego rekao bih i sa ovim dr\u017eavama koje su nastale nakon \u0161to je ona razorena. I utoliko pre ima smisla istra\u017eivati i u ovom pravcu. Eto to bi bile neke ideje koje sam ja na\u0161ao u ovoj knjizi a o kojima bi vredelo razgovarati.<\/p>\n

Sonja Prodanovi\u0107:<\/strong> Samo mogu da ka\u017eem da sve \u0161to se doga\u0111alo u Republici proteklih dvadeset i vi\u0161e godina je jedan zaista najuzbudljiviji projekat u kontinuitetu. On je zadr\u017eao onu istra\u017eiva\u010dku, kriti\u010dko-analiti\u010dku nit koja i danas sa novim podsticajem i podr\u0161kom, mo\u017ee da ovom dru\u0161tvu mnogo toga da i doprinese.<\/p>\n

Smatram zaista da je ova prilika da se skupimo i da analiziramo istra\u017eiva\u010dke rezultate ove knjige dragocena za sve nas. Period od dvadesetak godina kroz koji smo kao jedinke ali i kao dru\u0161tvo pro\u0161li predstavlja jako ozbiljan period koji zaista zahtjeva pokretanje starih i novih tema. Sve sugestije i komentari mogu biti korisni i nama i autoru odnosno autorima ove knjige radi dopune koja \u0107e biti svakako u\u010dinjena u ameri\u010dkom izdanju.<\/p>\n

Dragan Stojkovi\u0107: <\/strong>Kada ovaj razgovor bude transkribovan i u kada do\u0111e do prire\u0111iva\u010da, a to je jedna od ideja motiva ovog na\u0161eg razgovora, mislim da \u0107e biti izuzetno koristan samom \u010carslu Ingraou i njegovim saradnicima i podsta\u0107i ga da se rad na ovom projektu i nekim slede\u0107im izdanjima nastavi.<\/p>\n

Republika je zaista bila pravo mesto za ovaj razgovor pogotovu ako se uzme u obzir ovo \u0161to je i Mirko rekao da je ona bila ta koja je od 1989. godine pravila prakti\u010dno tomove ovakvih knjiga.<\/p>\n

Me\u0111u bitnim temama koje su izostale u ovoj knjizi je razmatranje osnova na kojima je dr\u017eavno-pravno zasnovana Jugoslavija. Treba imati u vidu da raspad Jugoslavije o kojem je re\u010d nije jedini, da je postojao i onaj u Drugom svetskom ratu. I od samog po\u010detka, kad je napravljena ona prva Jugoslavija, takva koncepcija je dovo\u0111ena u pitanje, pa je njenih prvih deset (Krle\u017ea ih je nazvao \u201ekrvavih\u201c) godina rezultiralo diktaturom. Postojala je i druga\u010dija ideja dr\u017eavno pravnog koncepta Balkanske federacije slobodnih nezavisnih dr\u017eava koju je zastupala tada\u0161nja Srpska socijaldemokratska partija. I pored kraha dr\u017eavno-pravnog koncepta unitarne Jugoslavije koji je bio optere\u0107en nacionalnim pitanjem, pogotovo Srba i njihove hegemonije, ideja Jugoslavije i dalje postoji, a nazivi u upotrebi kao \u0161to su \u201eZapadni Balkan\u201c ili \u201eJugoisto\u010dna Evropa\u201c, \u201eZemlje regiona\u201c itd, samo su lo\u0161i na\u010dini da se izbegne prava su\u0161tina ne\u010dega \u0161to i pored svega, sa svim kontroverzama, postoji. Zahvalio bih svim u\u010desnicima u ovom panelu.<\/p>\n

Republika<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Razgovor o knjizi \u010carlsa Ingraoa ‘Suo\u010davanje sa jugoslavenskim kontroverzama’<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-71391","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/71391","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=71391"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/71391\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=71391"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=71391"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=71391"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}