{"id":71181,"date":"2011-12-25T12:31:50","date_gmt":"2011-12-25T11:31:50","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=71181"},"modified":"2011-12-25T12:31:50","modified_gmt":"2011-12-25T11:31:50","slug":"nova-godina-kroz-milenijume","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/12\/25\/nova-godina-kroz-milenijume\/","title":{"rendered":"Nova godina kroz milenijume"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Antropolozi veruju da se prelazak iz stare u novu kalendarsku godinu, iako za to ne postoje \u010dvrsti dokazi, slavi ve\u0107 \u010detiri hiljade godina, a 1. januar nije oduvek bio ulaznica u slede\u0107u godinu, ve\u0107 se ona u raznim kulturama obele\u017eavala od decembra do maja.<\/p>\n

Smatra se da su pre \u010detiri milenijuma Novu godinu slavili Vavilonci, a najranije zabele\u017eena proslava “najlu\u0111e no\u0107i” dogodila se u Mesopotamiji pre oko dve hiljade godina i obele\u017eavala se sredinom maja.<\/p>\n

Dan koji se nalazi na prelazu iz stare u Novu godinu slavili su i Egip\u0107ani, Feni\u010dani i Persijanci, stari Grci. Prvog dana marta ulazak u novu godinu obele\u017eavali su Rimljani, a njihov tada\u0161nji kalendar je imao svega 10 meseci.<\/p>\n

Zanimljivo je da mesec januar, kada danas obele\u017eavamo ulazak u narednu godinu nije postojao do 700. godine pre nove ere, kada je drugi rimski kralj Numa Pompilije dodao prva dva meseca kalendara koji danas postoji, a prvi dan januara proslavlja se od 153. godine pre nove ere.<\/p>\n

U srednjovekovnoj Evropi Nova godina se nije slavila, jer se obele\u017eavanje iste smatralo paganskom i antihri\u0161\u0107anskom pojavom. Ni u samoj Evropi “najlu\u0111a no\u0107” nije se uvek proslavljala prvog dana januara, ve\u0107 se Nova godina obele\u017eavala i 25. decembra i 25. marta. Prvi januar i proslava Nove godine na velika vrata vra\u0107a se tek 1582. godine i to u Gregorijanskom kalendaru, koji su katoli\u010dke zemlje prihvatile gotovo odmah, a protestantske su to \u010dinile postepeno.<\/p>\n

Interesantno je da su Britanci “novi”, reformisani kalendar po\u010deli da koriste tek 170 godina kasnije, ta\u010dnije 1752. godine, a do tada su Novu godinu do\u010dekivali u martu.<\/p>\n

I danas predstavnici pojedinih vera i naroda Nove godine slave prema svojim kalendarima, odnosno obi\u010dajima. Muslimani \u0161irom sveta obele\u017eavaju Hid\u017eretsku novu godinu koja ozna\u010dava preseljenje poslanika Muhameda iz Meke u Medinu i koja se obele\u017eava verskim manifestacijama u d\u017eamijama, u\u010denjem Kurana, ilahijama i predavanjima. Islamski svet se u ovome trenutku nalazi u 1433. godini.<\/p>\n

Muslimanski lunarni kalendar ima Mese\u010devu godinu koja traje 354 dana, osam sati i 48 minuta i za \u0161est minuta je kra\u0107i od astronomske lunarne godine koja je od solarne kra\u0107a za 11 dana i zato Hid\u017eretska Nova godina uvek “pada” 11 dana ranije u odnosu na prethodnu.<\/p>\n

Nulti datum Hid\u017ere je 16. jul 622. godine sa daljim nizom lunarnih godina, pa se ne uklapa ni u Julijanski ni u Gregorijanski kalendar. I Jevreji, koji se rukovode lunarnim kalendarom, Novu godinu – Ro\u0161 ha\u0161anu – slave prvog i drugog dana meseca Ti\u0161ri. Tako je za njih 5772. godina po\u010dela 29. i 30. septembra, dok \u0107e 5773. godina od postanka sveta po\u010deti 17. i 18. septembra 2012. godine.<\/p>\n

Za Jevreje je Nova godina duhovni praznik koji se provodi u molitvi i pokajanju jer se, prema verovanju, tog dana na nebu donosi presuda za sva dela koja su ra\u0111ena.<\/p>\n

Kinezi \u0107e u Novu godinu u\u0107i 23. januara 2012. godine kada po\u010dinje godina Zmaja. Po\u010detak Nove godine ozna\u010dava po\u010detak prole\u0107nog festivala koji traje 15 dana. U Evropi nijedna Nova godina ne mo\u017ee da pro\u0111e bez vatrometa, muzike, razmene poklona, ali ni ukra\u0161avanja jelke.<\/p>\n

Smatra se da su prvi sa ki\u0107enjem ovog drveta po\u010deli Nemci u 16. veku, a, po predanju, tu tradiciju zapo\u010deo je verski reformator Martin Luter. Prema legendi, Luter je \u0161etaju\u0107i kroz \u0161umu punu jelki kroz njihove grane ugledao hiljade zvezdi koje se pomaljaju, te mu je “sinulo” da bi jednu mogao da odnese ku\u0107i i da je ukrasi. Jelku je ukrasio malim sve\u0107ama koje je postavljao na njene grane.<\/p>\n

Tek dva veka kasnije ukra\u0161avanje ovog drveta postaje popularno i u Evropi i Americi. Povodom ispra\u0107aja stare godine u mnogim zemljama godinama se organizuju tradicionalne novogodi\u0161nje parade sa mnogo buke, muzike i veselja. I ova tradicija ima drevno antropolo\u0161ko poreklo, i poti\u010de od obi\u010daja drevnih naroda koji su verovali da je stvaranjem velike buke mogu\u0107e odagnati zle demone.<\/p>\n

Kucanje \u010dasama, zvonjava zvona, udaranje u bubnjeve, ogla\u0161avanje sirene, samo su neki savremeni metodi da se zli duhovi ne prenesu u narednu godinu, kada po pravilu, mnogi donose novogodi\u0161nje odluke da \u0107e sve lo\u0161e stvari iz predhodne ispraviti. Ipak, odluke tipa – od slede\u0107e godine ostavljam cigarete, sigurno \u0107u zavr\u0161iti fakultet, na\u0107i novi posao, na\u0107i novu ljubav… vode poreklo iz perioda Vavilonaca, kada je bilo dobro pre nastupanja nove godine vratiti pozajmljena oru\u0111a za rad.<\/p>\n

Vreme novogodi\u0161njih praznika, posebno do\u010dek same Nove godine prilika je za okupljanja porodice, a obi\u010daji koji su vezani za obla\u010denje i trpezu razlikuju se od zemlje do zemlje.<\/p>\n

U Kubi je na primer obi\u010daj da se u pono\u0107 pojede 12 grejpfruta, a sve zbog verovanja da \u0107e svaki od njih koji obele\u017eava po jedan mesec u godini, onome ko uspe da ih pojede, doneti sre\u0107u. Sicilijanci veruju da \u0107e ih tokom godine pratiti sre\u0107a ako u najlu\u0111oj no\u0107i jedu lazanje, a nekima je za sre\u0107u dovoljno i 12 zrna gro\u017e\u0111a, kao \u0161to je to slu\u010daj sa \u0160pancima.<\/p>\n

U Norve\u0161koj se na trpezi mora na\u0107i i pirin\u010dani puding u kome se sakrije zrno badema. Za onoga koji ga na\u0111e, veruje se da \u0107e ga tokom godine pratiti sre\u0107a. Da bi im naredna godina bila uspe\u0161na, Holan\u0111ani se za njen do\u010deg pripremaju tako \u0161to tokom celog 31. decembra peku krofne.<\/p>\n

Nijedna novogodi\u0161nja no\u0107 ne mo\u017ee da pro\u0111e ni bez buke, a Danci za svaku proslavu vole da porazbijaju tanjire ispred ku\u0107nog praga, veruju\u0107i da \u0107e im to doneti sre\u0107u, a veliki broj razbijenih tanjira simbolizuje dru\u0161tveno bogatstvo, odnosno prijatelje.<\/p>\n

Sli\u010dnu buku vole da prave i Italijani, koji te no\u0107i bacaju iz ku\u0107e sve nepotrebne i stare stvari. To ne bi bilo ni\u0161ta \u010dudno, da obi\u010daj ne nala\u017ee da se te stvari bacaju kroz prozor.<\/p>\n

Dakle, ako \u017eelite da se ritualno otarasite starog fri\u017eidera, televizora ili klima ure\u0111aja, a \u017eivite u Italiji, to mo\u017ee da se uradi na samo jedan na\u010din – izbacivanjem kroz prozor. I cela latinska Amerika ima zanimljive obi\u010daje. Tako se do\u010dekuju\u0107i 1. januar Brazilci obla\u010de u belo, veruju\u0107i da \u0107e ih tako slediti mir i sre\u0107a. Tako\u0111e, pred “najlu\u0111u no\u0107” tra\u017ee donji ve\u0161 razli\u010ditih boja, u zavisnosti od zemlje do zemlje – crvene, roze ili \u017eute. Ipak, ima zajedni\u010dkih stvari koje se svuda upra\u017enjavaju – poljupci i zagrljaji u pono\u0107 izme\u0111u osoba koje se vole, zajedni\u010dko je za sve zemlja u svetu.<\/p>\n

Tanjug\/B92<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Antropolozi veruju da se prelazak iz stare u novu kalendarsku godinu, iako za to ne postoje \u010dvrsti dokazi, slavi ve\u0107 \u010detiri hiljade godina, a 1. januar nije oduvek bio ulaznica u slede\u0107u godinu, ve\u0107 se ona u raznim kulturama obele\u017eavala od decembra do maja. Smatra se da su pre \u010detiri milenijuma Novu godinu slavili Vavilonci, […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-71181","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/71181","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=71181"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/71181\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=71181"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=71181"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=71181"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}