{"id":71081,"date":"2011-12-24T08:49:40","date_gmt":"2011-12-24T07:49:40","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=71081"},"modified":"2011-12-24T08:49:40","modified_gmt":"2011-12-24T07:49:40","slug":"vase-zdravlje-zavisi-od-toga-gde-zivite","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/12\/24\/vase-zdravlje-zavisi-od-toga-gde-zivite\/","title":{"rendered":"Va\u0161e zdravlje zavisi od toga gde \u017eivite"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Bil DAVENHAL<\/strong><\/p>\n

Za\u0161to doktori ne uzimaju u obzir va\u0161e mesto boravka pri proceni va\u0161eg zdravstvenog stanja?<\/p>\n

Poznata su mesta u svetu, na Kavkazu, Andima i Japanu gde stanovnici \u017eive daleko du\u017ee nego u drugim mestima na svetu. Sigurno je da postoje uticaji okoline koji su zaslu\u017eni za dobro zdravlje i dugove\u010dnost.<\/p>\n

Ve\u0107i deo \u017eivota provedemo na samo par mesta, od kojih neka mogu biti jako zagadjena, pogotovu u gradovima i pored fabrika. Zamislite zdravlje dve osobe istih godina i konstitucija, u kojoj jedna \u017eivi u gradu punom smoga, stresa, tehni\u010dke radijacije, buke, industrijske hrane i drugu osobu koja \u017eivi na selu, \u010distom vazduhu, u prirodi i hrani se zdravijom hranom.<\/p>\n

Niko o tome ne vodi ra\u010duna, ni lekari ni pacijenti kada razmi\u0161ljaju o svom zdravlju. Jedna li\u010dna pri\u010da na tu temu:<\/p>\n

Da li geografske informacije mogu da u\u010dine da budete zdravi? 2001. me je udario voz. Moj voz je bio infarkt. Na\u0161ao sam se u bolnici na odeljenju intenzivne nege, oporavljao sam se od hitne operacije. Odjednom sam shvatio ne\u0161to: potpuno sam bio u mraku. Po\u010deo sam da se pitam, “Za\u0161to ja?” “Za\u0161to sada?” “Za\u0161to ovde?” “Da li je moj doktor mogao da me upozori?”<\/p>\n

Ono \u0161to \u017eelim ovde da uradim u ovih nekoliko minuta koje imam sa vama je da zaista pri\u010dam o tome koja je formula za \u017eivot i dobro zdravlje. Genetika, na\u010din \u017eivota i okru\u017eenje. Tu se nalaze rizici i ako prevazi\u0111emo te rizike \u017eive\u0107emo dobar \u017eivot, dobar zdrav \u017eivot. Razumem deo o genetici i \u017eivotnom stilu. A znate li za\u0161to to razumem? Jer mi moji lekari stalno postavljaju pitanja u vezi s tim.<\/p>\n

Da li ste ikada morali da popunjavate one duga\u010dke, formulare kod svog lekara? Mislim, ako imate sre\u0107e onda ih popunite i vi\u0161e puta, je l’? Opet i opet. Tu vas pitaju o na\u010dinu \u017eivota i porodi\u010dnoj istoriji, istoriji uzimanja lekova, istoriji operacija, istoriji alergija… jesam zaboravio neku istoriju?<\/p>\n

Ali ovaj deo jedna\u010dine ba\u0161 ne razumem. A mislim da ni moji doktori ba\u0161 ne razumeju taj deo jedna\u010dine. \u0160ta ovo zna\u010di, moje okru\u017eenje? Pa, mo\u017ee da zna\u010di mnogo stvari. Ovo je moj \u017eivot. Ovo su mesta mog \u017eivota. Svi imamo ovo. Dok pri\u010dam, \u017eeleo bih da razmislite o tome na koliko ste sve mesta \u017eiveli.<\/p>\n

Samo promislite, znate, pro\u0111ite kroz \u017eivot misle\u0107i na ovo. I shvati\u0107ete da ga provodite na raznim mestima. Provodite ga na odmoru i na poslu. A ako ste kao ja, onda ste u avionu dobar deo svog vremena, putuju\u0107i na neko mesto. Dakle, nije tako jednostavno kad vas neko pita, “Gde \u017eivite, gde radite, i gde provodite svo svoje vreme? I gde se izla\u017eete rizicima koje verovatno ni ne vidite?” Pa, kada sam ovo radio na sebi, uvek sam dolazio do zaklju\u010dka da oko 75% svog vremena provodim na relativno malom broju mesta. I ve\u0107inu svog vremena ne idem daleko od tog mesta, iako sam veliki putnik po svetu.<\/p>\n

Sada \u0107u vas povesti na kratak put. Po\u010deo sam u Skrantonu, u Pensilvaniji. Ne znam da li neko dolazi iz severoisto\u010dne Pensilvanije. Ovde sam proveo svojih prvih 19 godina sa svojim malim, mladim plu\u0107ima. Znate, udisao sam velike koli\u010dine sumpor-dioksida, ugljen-dioksida, metana, u nejednakim koli\u010dinama – 19 godina toga. Ako ste bili u tom delu zemlje, ovako izgledaju te gomile otpada od uglja koji se pu\u0161i i gori.<\/p>\n

Onda sam odlu\u010dio da napustim taj deo sveta. I da odem u srednji zapad. Ok, dakle zavr\u0161io sam u Luivilu, Kentaki. Odlu\u010dio sam da budem u kom\u0161iluku mesta koje se zove Rabertaun (Rubbertown, “grad gume”). Oni proizvode plastiku. Koriste velike koli\u010dine hloroprena i benzena. OK, proveo sam 25 godina, sada sa svojim sredove\u010dnim plu\u0107ima, udi\u0161u\u0107i razne koncentracije toga. Po vedrom danu uvek je ovako izgledalo, tako da ih niste nikada videli. Bilo je podmuklo i zaista se de\u0161avalo.<\/p>\n

Potom sam odlu\u010dio da moram da se opametim i prihvatio sam posao na zapadnoj obali. Preselio sam se u Redlends, Kaliforniju. Veoma lepo i tamo moja starija, seniorska plu\u0107a, kako volim da ih zovem, napunio sam posebnom materijom, ugljen dioksidom, i veoma visokim dozama ozona. OK? Skoro je najvi\u0161e u naciji. Dobro, ovako to izgleda kad je dobar dan. Ako ste bili tamo, znate o \u010demu pri\u010dam.<\/p>\n

Dakle, \u0161ta ne valja na ovoj slici? Pa, na slici je velika praznina. Jedina stvar koja se nikada ne de\u0161ava kod mog doktora: nikada me ne pitaju za moju istoriju mesta. Ne se\u0107am se da me je ijedan doktor pitao “Gde ste \u017eiveli?” Nisu me pitali kakvog kvaliteta je pija\u0107a voda koju sam stavljao u usta, ili hrana koju sam vario u stomaku. Oni zapravo to ne rade. To nedostaje. Pogledajte vrstu podataka koja je dostupna. Ovo su podaci sa svih strana sveta – zemlje tro\u0161e milijarde dolara na ovakva istra\u017eivanja.<\/p>\n

Zaokru\u017eio sam mesta na kojima sam bio. Recimo, da sam \u017eeleo da imam infarkt bio sam na pravim mestima. Zar ne? Koliko ljudi je u belom delu? Koliko ljudi iz ove sobe je provelo ve\u0107inu svog \u017eivota u belim mestima? Bilo ko? \u010cove\u010de, vi ste sre\u0107nici. Koliko vas je provelo u crvenim mestima? O, vi niste tako sre\u0107ni. Postoje hiljade ovakvih mapa koje su izlo\u017eene u atlasima \u0161irom sveta. One nam daju neku ideju o tome \u0161ta \u0107e biti na\u0161 sudar vozova. Ali ni\u0161ta od toga se ne nalazi u mom medicinskom kartonu. Niti u va\u0161em.<\/p>\n

Evo ga moj prijatelj Pol. On je kolega. Dozvolio je da mu prate mobilni telefon na svaka dva sata, 24h 7 dana u nedelji, 365 dana u godini, poslednje dve godine, gde god da je i\u0161ao. Mo\u017eete videti da je bio na nekoliko mesta u Sjedinjenim Dr\u017eavama. A ovde je proveo ve\u0107inu svog vremena. Da stvarno prou\u010dite ovo imali biste neku ideju o tome \u0161ta Pol voli da radi. Ima li neko ideju? Skijanje. Tako je. Mo\u017eemo zumirati ovde i odjednom vidimo gde je stvarno Pol proveo ve\u0107inu svog vremena. Sve ove crne ta\u010dke obele\u017eavaju mesta otrovnog otpada koje prati Agencija za za\u0161titu okoline (EPA).<\/p>\n

Da li ste znali da ti podaci postoje? Za svaku zajednicu u Americi, mo\u017eete dobiti svoju li\u010dnu mapu toga. Dakle, na\u0161i mobilni telefoni mogu da prave istoriju mesta. Ovako je Pol to uradio. Koristio je iPhone. Mo\u017eda \u0107emo ovo imati na kraju.<\/p>\n

Ovo bi doktor imao pred sobom kada u\u0111emo u ordinaciju, umesto samo rozog papira koji govori da smo platili ra\u010dun. Je l’ tako? Ovo mo\u017ee biti moja mala procena. I on gleda u to i ka\u017ee, “Opa, Bil, predla\u017eem da mo\u017eda ne odlu\u010di\u0161, samo zato \u0161to si ovde u prelepoj Kaliforniji, i toplo je svakog dana da iza\u0111e\u0161 i tr\u010di\u0161 svako ve\u010de u 6 sati. Rekao bih da je to lo\u0161a ideja, Bil zbog ovog izve\u0161taja.”<\/p>\n

\u017delim da vas ostavim sa dva recepta. Ok, prvi je da moramo nau\u010diti lekare o vrednosti geografskih informacija. To se zove geomedicina. U ovom trenutku postoji nekoliko programa u svetu koji su fokusirani na ovo. Nalaze se u ranim fazama razvoja. Te programe treba podr\u017eati. I trebalo bi da nau\u010dimo na\u0161e budu\u0107e doktore u svetu koliko su va\u017ene neke od informacija koje sam podelio sa vama danas.<\/p>\n

Druga stvar koju bi trebalo da uradimo je da, dok tro\u0161imo milijarde i milijarde dolara \u0161irom sveta prave\u0107i elektronske medicinske kartone, da se pobrinemo da uvrstimo istoriju mesta u te medicinske kartone. To ne\u0107e biti va\u017eno samo za lekare; bi\u0107e va\u017eno za istra\u017eiva\u010de koji \u0107e sada imati ogromne uzorke. A bi\u0107e korisno i za nas. Da sam imao ove informacije, mogao sam da odlu\u010dim da se ne preselim u ozonsku prestonicu Sjedinjenih Dr\u017eava. Zar ne? Mogao sam tako da odlu\u010dim. Ili sam mogao da pregovaram sa poslodavcem da donese odluku koja je u najboljem interesu za mene i kompaniju.<\/p>\n

Ovim \u017eelim da ka\u017eem da je D\u017eek Lord to rekao pre skoro 10 godina. Samo kratko pogledajte to. To je bio zaklju\u010dak Atlasa o zdravstvenoj za\u0161titi u Dartmutu, koji govori da mo\u017eemo objasniti geografke varijacije koje se javljaju u bolestima, zarazama, zdravlju i kako na\u0161 zdravstveni sistem stvarno funkcioni\u0161e. O tome je govorio u tom citatu. rekao bih da je pogodio, skoro pre deset godina. \u017deleo bih da po\u010dnemo da prihvatamo ovu priliku da uvrstimo ovo u na\u0161e medicinske kartone. Ostavljam vas sa time da je u mom pogledu na zdravlje geografija uvek bitna. I verujem da geografke informacije mogu da i vas i mene u\u010dine veoma zdravim.<\/p>\n

Ba\u0161ta Balkana<\/a>\/TED<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Za\u0161to doktori ne uzimaju u obzir va\u0161e mesto boravka pri proceni va\u0161eg zdravstvenog stanja?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-71081","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/71081","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=71081"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/71081\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=71081"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=71081"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=71081"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}