{"id":70979,"date":"2011-12-23T08:36:15","date_gmt":"2011-12-23T07:36:15","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=70979"},"modified":"2011-12-23T08:36:15","modified_gmt":"2011-12-23T07:36:15","slug":"klimatske-promene-%e2%80%93-skup-u-durbanu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/12\/23\/klimatske-promene-%e2%80%93-skup-u-durbanu\/","title":{"rendered":"Klimatske promene \u2013 skup u Durbanu"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Michael JACOBS<\/strong><\/p>\n

Saop\u0161tenje kanadske vlade da se i formalno povla\u010di iz Kjoto protokola zadao je nenadani udarac dogovoru koji je postignut samo dva dana ranije na koferenciji UN o klimatskim promenama odr\u017eanoj u Durbanu u Ju\u017enoafri\u010dkoj republici. Tamo je postignut neo\u010dekivani uspeh \u2013 194 zemlje (uklju\u010duju\u0107i Kanadu) obavezalo se da \u0107e raditi zajedno na novom sporazumu koji bi nasledio Kjoto. Naknadno saop\u0161tenje kanadske vlade palo je kao hladan tu\u0161 na durbanske dogovore.<\/p>\n

Realno, odluka Kanade nije nikakvo iznena\u0111enje i ne\u0107e previ\u0161e uticati na ono \u0161to je postignuto u Durbanu. Od potpisivanja sporazuma u Kjotu 1997. godine, Kanada nije u\u010dinila skoro ni\u0161ta kako bi dostigla skromno smanjenje emisije (6% nivoa iz 1990. do 2012), ve\u0107 je na putu da postigne pove\u0107anje od oko 30%. Povla\u010denje iz Kjoto sporazuma, godinu dana pre nego \u0161to je trebalo posti\u0107i dogovorene ciljeve, omogu\u0107i\u0107e Kanadi da izbegne sankcije koje slede zemljama koje nisu po\u0161tovale dogovoreni sporazum \u2013 mada se sankcije pre svega odnose na prihvatanje jo\u0161 rigoroznijih mera za postizanje ambicioznijih ciljeva, \u0161to bi verovatno imalo neznatne posledice po zemlju koja je otvoreno rekla da ne\u0107e ulaziti u narednu rundu pregovora.<\/p>\n

Odluka je, dakle, principijelno zna\u010dajna jer demonstrira svu ograni\u010denost me\u0111unarodnog prava: \u0161ta god da je dogovoreno u smislu sprovo\u0111enja sporazuma, veoma je te\u0161ko primenjivo ukoliko zemlja potpisnik sporazuma odlu\u010di da ga napusti. Ovo je otre\u017enjenje za sve koji su slavili sporazum iz Durbana kao veliki korak napred \u2013 ako sila zakona zna\u010di tako malo, da li onda uop\u0161te vredi toliko investirati u pregovore u vezi sa novim protokolom?<\/p>\n

Me\u0111utim, ovo nije su\u0161tina onoga \u0161to se dogodilo u Ju\u017enoj Africi. Mere sprovo\u0111enja su oduvek predstavljale najslabiju kariku u me\u0111unarodnim ugovorima, i tek nekolicina je poverovala da bi SAD, Kina ili Indija potpisale bilo \u0161ta \u0161to bi potencijalno podrazumevalo i ozbiljne sankcije za nepridr\u017eavanje sporazuma. Zna\u010daj dogovora u Durbanu je dalekose\u017eniji: ove mo\u0107ne zemlje su kona\u010dno prihvatile op\u0161ti princip zasnovan na zakonima koji bi va\u017eili i za njih same.<\/p>\n

Konferencije UN koje se ti\u010du klimatskih promena funkcioni\u0161u po principu konsenzusa, \u0161to je jedinstven na\u010din rada u odnosu na ostala me\u0111unarodna zakonodavna tela. Moralni aspekt ovih pregovora, a to je priznanje da je problem uzrokovan od strane najbogatijih zemalja i da cenu pla\u0107aju pre svega najsiroma\u0161nije zemlje, daje do sada nevi\u0111en uticaj siroma\u0161nim, ali brojnim zemljama u razvoju koje su \u201c\u017ertve\u201d klimatskih promena. Ni na jednom drugom globalnom forumu nije vi\u0111eno da Gambija (sa 1,7 million stanovnika, predsedavaju\u0107a zemlja grupe najnerazvijenijih) i Grenada (sa 108.000 stanovnika, na \u010delu asocijacije malih ostrvskih zemalja) sede za istim pregovara\u010dkim stolom, ravnopravne sa SAD, EU i Kinom.<\/p>\n

U pro\u0161losti, ovo u praksi nije zna\u010dilo mnogo, jer su sve zemlje u razvoju pristupale pregovorima u vidu jedinstvenog bloka, \u201cG77 i Kina\u201d, gde su neminovno dominirale najve\u0107e me\u0111u njima. Me\u0111utim, u Kopenhagenu su se \u010detiri najve\u0107e zemlje u razvoju odvojile od ostatka, \u0161to je dovelo do velikih promena u dotada\u0161njim pregovara\u010dkim odnosima. Sa jedne strane, Brazil, Ju\u017ena Afrika, Indija i Kina (Osnovna grupa) su izgradile sna\u017ean zajedni\u010dki identitet kao ekonomije u razvoju i politi\u010dke sile koje su sposobne da deluju kao protivte\u017ea SAD i Evropi. Sa druge strane, pojavila se potpuno nova grupa zemalja sa velikim ambicijama u domenu klimatskih promena, takozvana Kartagena dijalog, koja obuhvata i zemlje u razvoju i one razvijene.<\/p>\n

U Durbanu, ova alijansa je usmeravala pregovore. Kroz sjajno sprovedenu strategiju, EU, mala ostrva i najnerazvijenije zemlje, uz podr\u0161ku progresivnih saveznika poput Kolumbije i Kostarike, usaglasile su zajedni\u010dke pozicije sa namerom da ostvare zajedni\u010dki cilj \u2013 nastavak Kjoto sporazuma i zavr\u0161etak pregovora putem sporazuma koji bi zakonski obavezivao sve strane. Na vrhuncu pregovora, 120 zemalja je zajedni\u010dki objavilo da podr\u017eava ovakav sporazum, \u0161to je akt bez presedana. Ovakvim postupkom postalo je jasno ko je \u201copozicija\u201d \u2013 one zemlje koje nisu \u017eelele sporazum koji bi bio zakonski obavezuju\u0107i, kao \u0161to su SAD i Osnovna grupa. Kako su obe suprotstavljene strane bile sastavljene od razvijenih zemalja i onih u razvoju, tradicionalna podela koja je uobi\u010dajeno bivala prisutna tokom pregovora, na manje i vi\u0161e razvijene zemlje, je nestala.<\/p>\n

Za Osnovnu grupu ovo je bila neugodna situacija. Skoro istovremeno su se pokazale podele unutar ovog bloka \u2013 Ju\u017ena Afrika i Brazil bili su spremni da potpi\u0161u sporazum uz obavezuju\u0107e zakonske posledice posle 2020, dok je Kina bila uslovno protiv, a Indija duboko suprotstavljena, \u010dime su stavljene u isti sramni ko\u0161 sa SAD, njihovim tradicionalnim oponentom u pregovorima i crnom ovcom svih pregovora o klimatskim promenama.<\/p>\n

U kona\u010dnom obra\u010dunu, pritisak je bio isuvi\u0161e veliki. Kina i Indija su prihvatile da se u sporazumu na\u0111e vrlo neubedljivo sro\u010den deo o tome da cilj pregovora treba da bude \u201cpravni ishod\u201d kao protokol i pravni instrument. EU, ostrvske dr\u017eave i najnerazvijenije zemlje su tvrdile da ovo ne\u0107e podr\u017eati i da \u0107e napustiti pregovore u slu\u010daju da se nastavi ovim putem. Ministarka ekologije Indije, Jayanthi Natarajan, je odr\u017eala \u017eustri govor odbacuju\u0107i tvrdnje da njena zemlja stoji na putu dono\u0161enja sporazuma, uz \u017ealjenje \u0161to u tekstu nema reference o jednakosti izme\u0111u bogatih i siroma\u0161nih zemalja ili razli\u010ditih obaveza koje one imaju, rekav\u0161i da Indija ne\u0107e biti prisiljavana da potpisuje zakonske obaveze. Predsedavaju\u0107i iz Ju\u017ene Afrike je zamolio EU i Indiju da razmotre mogu\u0107nost kompromisa. I onda, u neverovatnoj atmosferi, zapo\u010deti su direktni pregovori izme\u0111u indijske ministarke i komesara EU, Connie Hedegaard, uz u\u010de\u0161\u0107e predstavnika SAD, Kine, Brazila, Gambije i drugih, u prisustvu ostalih delegata i novinara koji su \u0161kljocali aparatima i poku\u0161avali da shvate \u0161ta se zapravo de\u0161ava. Pola sata kasnije, posle rukovanje i zajedni\u010dkih fotografija, bilo je jasno da je sporazum postignut.<\/p>\n

Ali ovo nije bio kompromis. Natarajan je naprosto pod pritiskom prihvatila \u201cdogovoreni ishod sa zakonskom snagom\u201d, pri \u010demu nije uspela da u ugovor doda napomene o obavezama razvijenih i zemalja u razvoju. Ovo je bilo prihvatljivo za EU (oni su zapravo ovo ve\u0107 ponudili), ali su SAD rekle ne, a Kina i Brazil nisu prisko\u010dile u pomo\u0107 Indiji.<\/p>\n

Tako je postignuto ono \u0161to se \u010dinilo malo verovatnim na po\u010detku pregovora. Konferencijom u Durbanu ponovo je uspostavljen princip po kome re\u0161avanje pitanja klimatskih promena treba da bude rukovo\u0111eno me\u0111unarodnim pravom, kroz poku\u0161aj o\u010duvanja tog principa kroz podr\u0161ku Kjoto protokolu. Novi re\u017eim treba usaglasiti do 2015, kako bi stupio na snagu 2015.<\/p>\n

Kina je bila iznena\u0111enje. Jedan od najupe\u010datljivijih aspekata pregovora u Durbanu je bila njena dalekovidost \u2013 paradiraju\u0107i sa ambicioznom nacionalnom politikom u vezi sa klimatskim promenama, kroz seriju sastanaka sa strane, pa tvrde\u0107i na ranije sazvanoj konferenciji za novinare da je spremna da preuzmu pravne obaveze, op\u0161ti utisak je da su kineski predstavnici \u010dinili sve kako bi izbegli bilo kakvu odgovornost ukoliko do dogovora ne do\u0111e. Prihvatanje me\u0111unarodnih pravnih ograni\u010denja na emisiju gasova je neverovatan preokret od strane Kine, ne samo po pitanju klimatskih promena, ve\u0107 generalno na planu me\u0111unarodnih odnosa.<\/p>\n

Zna\u010dajno je napomenuti da je i SAD, i pored vidnog otpora tokom konferencije, tako\u0111e prihvatila princip me\u0111unarodnog pravnog instrumenta. Me\u0111utim, ratifikacija senata mo\u017ee sti\u0107i tek krajem 2016, pa se o\u010digledno i\u0161lo na to da ovo bude problem nekog slede\u0107eg predsednika SAD.<\/p>\n

To, naravno, nije izgovoreno, da bi se sa\u010duvao zna\u010daj dogovora postignutog u Durbanu. Kako su zelene NVO skrenule pa\u017enju, pregovori nisu doprineli tome da zemlje same sebi zacrtaju ciljeve kojima bi smanjile koli\u010dinu emitovanih gasova, koja \u0107e, ako se nastavi postoje\u0107i trend, dovesti do podizanja temperature za \u010detiri stepena do kraja ovoga veka.<\/p>\n

Ipak, do\u0161lo je do izvesnog pomaka. I ovoga puta, kao posledica pritiska od strane razvijenih dr\u017eava i EU, zemlje u\u010desnice su bile primorane da priznaju da njihova trenutna obavezivanja nisu dovoljna kako bi se postigao zacrtani cilj u vidu pove\u0107anja temperature od samo dva stepena, na \u0161ta su se sve obavezale. Konstatovano je da \u0107e na ovome morati vi\u0161e da se radi, i to ne samo posle 2020, ve\u0107 ako je sude\u0107i po onome \u0161to nauka tvrdi, i pre. Kako se pribli\u017eava kriti\u010dni datum pregovora 2015, pomaljaju se obrisi novih sukoba.<\/p>\n

*Autor je gostuju\u0107i profesor na Istra\u017eiva\u010dkom institutu za klimatske promene i ekologiju Grantham u London School of Economics.<\/em><\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a>\/Inside Story<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kako se pribli\u017eava kriti\u010dni datum pregovora 2015, pomaljaju se obrisi novih sukob<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-70979","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/70979","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=70979"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/70979\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=70979"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=70979"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=70979"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}