{"id":70601,"date":"2011-12-19T09:46:44","date_gmt":"2011-12-19T08:46:44","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=70601"},"modified":"2011-12-19T09:46:44","modified_gmt":"2011-12-19T08:46:44","slug":"brisel-nezno-cudoviste","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/12\/19\/brisel-nezno-cudoviste\/","title":{"rendered":"Brisel, ne\u017eno \u010dudovi\u0161te"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Hans Magnus Encensberger<\/p>\n

\u0160ta se mora pohvaliti<\/p>\n

Dobre vesti su retke, i zato treba po\u010deti od njih, iako pravi izve\u0161ta\u010d vi\u0161e voli one lo\u0161e.<\/p>\n

Prvo najva\u017enije: bilo je svega nekoliko decenija u istoriji na\u0161eg kontinenta kada je vladao mir. Od 1945. nije bilo nijednog oru\u017eanog sukoba izme\u0111u dr\u017eava \u010dlanica Evropske unije. Skoro \u010ditav \u017eivotni vek bez rata! Takvom anomalijom ovaj kontinent treba da se ponosi.<\/p>\n

Tako\u0111e treba da budemo sre\u0107ni zbog \u010ditavog niza drugih pogodnosti koje nisu od \u017eivotnog zna\u010daja. Sada se one uzimaju zdravo za gotovo, i vi\u0161e ih skoro i ne prime\u0107ujemo. Oni mla\u0111i od 60 godina nemaju pojma koliko je bilo te\u0161ko, posle Drugog svetskog rata, kro\u010diti u susednu zemlju. Put u inostranstvo bio je nemogu\u0107 bez prolongirane borbe sa birokratijom. Ko god je hteo da pre\u0111e granicu, morao je da dostavlja overena garantna pisma, da ispunjava zahteve za vizu u tri primerka kako bi dobio dozvolu za boravak, da se izbori sa komplikovanim propisima o zameni novca i prevazi\u0111e desetine drugih prepreka. Ako si hteo da naru\u010di\u0161 knjigu iz inostranstva, to je podrazumevalo zamr\u0161enu proceduru sa upravom carina. Ukoliko si \u010dekao nov\u010danu doznaku iz Francuske ili \u017eeleo da plati\u0161 ra\u010dun iz \u0160panije, taj je poduhvat bio ravan \u010dudu, i nije se mogao izvesti bez \u010ditave kolekcije zvani\u010dnih pe\u010data. Danas je sve ovo samo maglovita uspomena. Svako ko poseduje paso\u0161 skoro bilo koje \u010dlanice Evropske unije mo\u017ee da \u017eivi gde god po\u017eeli u Uniji, a da se ne gura u redu ispred Zavoda za registraciju stranaca kako bi dobio boravi\u0161nu ili radnu dozvolu. Mogu\u0107e je \u010dak i, uz par izuzetaka, utaknuti elektri\u010dni aparat u struju bez \u010ditavog arsenala adaptera u koferu. Tro\u0161kovi mnogih nov\u010danih transakcija tako\u0111e su znatno smanjeni u Evropi, na razo\u010darenje vlasnika menja\u010dnica.<\/p>\n

U najkra\u0107em, procesom evropskog ujedinjenja pobolj\u0161an je kvalitet svakodnevnog \u017eivota. Ujedinjena Evropa bila je dugo toliko ekonomski uspe\u0161na, da svaki zamislivi i nezamislivi kandidat jo\u0161 uvek kuca na njena vrata i moli je da ga pusti unutra.<\/p>\n

Tako\u0111e moramo zahvaliti na\u0161im briselskim za\u0161titnicima \u0161to se uporno juna\u010dki bore protiv kartela, oligopola, protekcionisti\u010dkih muljanja i zabranjenih subvencija.<\/p>\n

Telefonski ra\u010duni! Sitna slova u ugovorima namenjena prevari naivnih mu\u0161terija! Za\u0161tita nepu\u0161a\u010da! Pelje\u0161enje na bankomatima! Unija budno motri i pazi da ovde sve bude po zakonu.<\/p>\n

To je naporan posao koji ne bi trebalo uzimati zdravo za gotovo. Jer nacionalne vlade toliko su puta pokazale spremnost da dozvole da ih izigraju multinacionalni giganti farmaceutske, energetske, finansijske, prehrambene i telekomunikacijske industrije. To su protivnici koji raspola\u017eu ogromnim nov\u010danim resursima. Oni se bore, prili\u010dno prljavo, da zadr\u017ee svoje monopolske profite, prete otpu\u0161tanjima i neprikosnoveni su stru\u010dnjaci u ve\u0161tini izbegavanja poreza. Danas nijedna zemlja vi\u0161e nije u situaciji da im se suprotstavi, da se odupre njihovim ucenama ili da ih \u010dak povremeno kazni.<\/p>\n

Evropska unija je tako\u0111e s pravom hvaljena u vezi sa drugim problemima koji se mogu re\u0161iti jedino kolektivno. Godinama poku\u0161ava, makar i bez kona\u010dnog uspeha, da stane na kraj apsurdnoj mre\u017ei koja je evropsku kontrolu letova pretvorila u opasno odmeravanje strpljenja. Trideset \u0161est razli\u010ditih agencija koje nadziru ovaj prostor, svaka sa svojim procedurama i tehnologijom, pod stalnom su za\u0161titom vojnih i civilnih vlasti dr\u017eava \u010dlanica. Ovaj oblik kontrole avio-sabra\u0107aja ne samo \u0161to ko\u0161ta preko tri milijarde evra godi\u0161nje, ve\u0107 i guta ogromnu koli\u010dinu goriva i izaziva beskrajne redove i ka\u0161njenja.<\/p>\n

Beskona\u010dne rasprave oko ribarskih ulovnih kvota tako\u0111e proizvode strahovite posledice, kao i konstantno odlagana odluka o trajnom skladi\u0161tenju radioaktivnog otpada \u2013 to su problemi koje o\u010digledno nijedna \u010dlanica ne\u0107e ili ne mo\u017ee sama da re\u0161i. Ali Unija nudi i druge, sasvim druga\u010dije prednosti. U najudaljenijim krajevima Evrope, nai\u0107i \u0107ete na table na kojima pi\u0161e da je ne\u0161to izgra\u0111eno uz podr\u0161ku EU: autoput, most, zgrada ili nau\u010dni institut. Poljoprivreda u\u017eiva masivne subvencije. Velike agrokompanije naro\u010dito, primaju izda\u0161ne darove iz najve\u0107eg kov\u010dega u briselskom bud\u017eetu: oko 59 milijardi evra namenjeno je razvoju poljoprivrede. Zatim, sa 49 milijardi evra, sledi regionalni razvoj sa ukupno 455 programa. (Revizorska agencija dodala je kap gor\u010dine u ovu \u010da\u0161u meda: kako ka\u017eu, prilikom poslednje analize, utvrdili su da 36 posto ovih projekta nije trebalo da dobije podr\u0161ku.)<\/p>\n

Pa ipak, ovo su, uop\u0161te uzev, dobra dela kojima se Unija mo\u017ee ponositi. Da li onda treba da \u010destitamo svojim briselskim za\u0161titnicima na dobrim rezultatima koje su postigli, uprkos ljuborno \u010duvanim nacionalnim interesima? To ne\u0107e biti potrebno, jer se evropske vlasti svojski trude da nas ovoga po\u0161tede.<\/p>\n

Zvani\u010dni jezik<\/p>\n

Nijedna vlada ne mo\u017ee opstati bez propagande, iako je taj izraz nepopularan; danas se \u010de\u0161\u0107e koristi neka fraza poput \u201epobolj\u0161anja komunikacije\u201c. Ni Evropska unija u tom smislu ne zaostaje. Jo\u0161 pre mnogo godina, po\u010dela je da ula\u017ee ogroman novac u reklamne filmove i internet portale. Subvencioni\u0161e televizijski kanal Euronews sa oko pet miliona evra godi\u0161nje, a prili\u010dno nepoznata radio stanica, Euranet, dobija \u0161est miliona. I Evropski parlament ima svoj TV kanal, pod nazivom Europarltv, za koji pla\u0107a 10 miliona evra, iako ga prati vrlo mali broj gledalaca. Ve\u0107i deo onoga \u0161to se na tim stanicama mo\u017ee \u010duti i videti li\u010di na dvorske vesti. Na\u0161im za\u0161titnicima samokritika nije najja\u010da strana.<\/p>\n

Komisija redovno krije nacionalna izdvajanja za bud\u017eet EU u svom Briselskom izve\u0161taju, \u201ejer bi antievropljani mogli da zloupotrebe cifre\u201c. Svakoga ko bi \u017eeleo da sazna vi\u0161e o tome, ona ubraja me\u0111u neprijatelje. Federation de la Fonction Publique Europeenne, koja zastupa interese evropskih slu\u017ebenika u Komisiji, i koju krasi, kako je ve\u0107 obi\u010daj u Briselu, akronim FFPE, smatra da stepen tajnovitosti jo\u0161 uvek nije dovoljno veliki. Nedavno je u otvorenom pismu zahtevala da Komisija osnuje \u201especijalnu slu\u017ebu sa svim potrebnim resursima\u2026 da odgovori na sramne napade koji od slu\u017ebenika EU prave de\u017eurne krivce\u201c. Za takve klevetni\u010dke napade odgovorni su \u201emediji kojima rukovode antievropski lobiji\u201c.<\/p>\n

\u010citava ova PR ujudurma nije samo zasluga povre\u0111ene slu\u017ebeni\u010dke ta\u0161tine, ve\u0107 i slu\u017ei kao nadome\u0161taj za endemske nedostatke integracijskog projekta. Bolna je ali nesporna \u010dinjenica da sfera evropske javne rasprave koja zaslu\u017euje to ime \u2013 ne postoji. \u0160to se ti\u010de medija, u svakoj zemlji va\u017ei pravilo: moja ku\u0107ica \u2013 moja slobodica. Iz tog razloga, informacijama koje do nas dolaze iz Brisela treba prilaziti oprezno: \u0161to je tanji legitimitet, utoliko je deblj sloj PR ljigav\u0161tine.<\/p>\n

U ovoj neugodnoj situaciji, Unija je sve sklonija tome da sama oblikuje javno mnjenje. Izbori su \u2013 referendume i da ne pominjemo \u2013 dosadni za one na vlasti; ali ankete su zgodne, pogotovo ako je rezultat po volji klijenta.<\/p>\n

\u201eRe\u0161enje je \u2013 vi\u0161e Evrope\u201c, poru\u010duju iz kancelarije potpredsednice, koja je naro\u010dito zainteresovana za komunikaciju. Ona misli na rezultat ispitivanja javnog mnjenja pod nazivom Eurobarometar, koje se na zahtev njene kancelarije sprovodi dvaput godi\u0161nje. Rezultati su vrlo povoljni po Komisiju. \u201eDevedeset dva posto ispitanika sla\u017ee se da tr\u017ei\u0161ta rada treba modernizovati i da se mora dati prioritet podr\u0161ci siroma\u0161nima i socijalno isklju\u010denima. Devedeset posto \u017eeli privredu koja tro\u0161i manje sirovina i proizvodi manje \u0161tetnih gasova.\u201c Fantasti\u010dan rezultat, koji bi sigurno bio i ve\u0107i da je ljudima postavljeno pitanje jesu li za rat ili mir, za bolest ili zdravlje, i da li podr\u017eavaju niske plate ili stroge kolektivne ugovore.<\/p>\n

Situacija nije toliko bajkovita, ako je verovati nekim drugim anketama. Prema njihovim rezultatima, samo 49 posto Evropljana do\u017eivljava \u010dlanstvo svoje zemlje u pozitivnom svetlu i samo 42 posto veruje institucijama EU.<\/p>\n

Za to je u velikoj meri zaslu\u017ean i re\u010dnik koji u tim institucijama dominira. \u010cak je i Lisabonski ugovor, zamena za ustav koja slu\u017ei kao pravna osnova Unije, izuzetan po tome \u0161to ga \u010dak i najodu\u0161evljeniji evropski gra\u0111anin mo\u017ee pro\u010ditati jedino ako se po\u0161teno pomu\u010di. To zaista li\u010di na zamr\u0161eno klupko. Pasusi poput ovoga (iz \u010clana 2) samo mogu da obeshrabre:<\/p>\n

Kroz \u010ditav Ugovor: re\u010di \u201eZajednica\u201c i \u201eEvropska zajednica\u201c bi\u0107e zamenjene re\u010dju \u201eUnija\u201c i bi\u0107e na\u010dinjene sve neophodne gramati\u010dke izmene, izraz \u201eEvropske zajednice\u201c bi\u0107e zamenjen izrazom \u201eEvropska unija\u201c, osim u stavu 6(c) \u010clana 299, preimenovanom u stav 5(c) \u010clana 311a. \u0160to se ti\u010de \u010clana 136, ovaj amandman bi\u0107e primenjen samo na re\u010d \u201eZajednica\u201c na po\u010detku prvog stava.<\/p>\n

Nije slu\u010dajno \u0161to \u010dak i ustavni pravnici imaju problema sa razumevanjem ove proze. Na\u017ealost, mo\u017eemo pretpostaviti da je to zaista bila namera autora. Kada je 2008. Irska trebalo da se izjasni o Ugovoru, \u010carlsk MekKrivi, tada\u0161nji irski predstavnik u Komisiji, rekao je da je od 4.200.000 stanovnika njegove zemlje, ovaj dokument pro\u010ditalo manje od 250, a da ga je razumelo manje od dvadeset petoro. Znamo kakav je bio rezultat referenduma.<\/p>\n

Pore\u0111enje sa tekstom ameri\u010dkog Ustava pokazuje da se ovde ne zloupotrebljava samo jezik. I sam obim ovog dokumenta dovoljno govori za sebe, a prevazilazi ga jedino neuspe\u0161ni Ustavni sporazum iz 2004, debela knji\u017eurina od 419 strana. \u201eNa\u0161a Evropa, s druge strane, gomila gluposti\u201c, pisao je pesnik Gotfrid Ben, \u201eIstina \u2013 \u017eivotno delo na 500 strana \u2013 pa istina nikada nije toliko duga\u010dka!\u201c<\/p>\n

Ima i drugih primera zvani\u010dnog jezika koji su iznena\u0111uju\u0107e neosetljivi na istoriju. Izvr\u0161nu granu Unije, koja uz to ima i neprikosnoveno pravo da predla\u017ee zakone i da kao \u201eza\u0161titnik sporazuma\u201c budno nadzire da li \u010dlanice po\u0161tuju evropski zakon, ne \u010dine ministri, nego \u201ekomisionari\u201c \u2013 kako se zovu na engleskom \u2013 tj. komesari, kako se zovu na svim drugim evropskim jezicima. Mo\u017eemo se zapitati da li su autori ovog termina uop\u0161te obratili pa\u017enju kakve asocijacije budi re\u010d \u201ekomesar\u201c u Evropi. Osim \u010dinjenice da u pojedinim zemljama ljudima prvo pada na pamet policijski inspektor, to je ina\u010de, u politi\u010dkom smislu, vrlo nezgodna zvani\u010dna titula. Sovjetski savez imao je narodne komesare od 1917. do 1946; u Crvenoj armiji, politi\u010dki komesari sprovodili su partijsku liniju; u Nema\u010dkoj, od 1871. do 1945, ogromnu mo\u0107 imali su \u201erajhskomesari\u201c; a nakon nema\u010dkog napada na Sovjetski Savez, rajhskomesari su bili zadu\u017eeni za Ukrajinu i takozvani Ostland. \u010cinjenica da se osniva\u010di Unije nisu prisetili ovih mra\u010dnih \u010dinjenica, naravno, ne svedo\u010di o njihovim lo\u0161im namerama; samo otkriva njihovu istorijsku zaboravnost.<\/p>\n

Zvani\u010dne izjave tako\u0111e imaju zanimljiv ton, obojen autoritarnim stilom, kao u slede\u0107em tekstu: \u201eKonkretno, aktivnosti primene nakon stupanja zakona na snagu klju\u010dne su za uspeh zakona i uspeh budu\u0107eg nadzora i sprovo\u0111enja zakona\u2026 Kada aktivne primene zakona otpo\u010dnu, preporu\u010duju se medijski atraktivno sudsko gonjenje kako bi odvra\u0107anje bilo delotvornije.\u201c Ove pretnje nisu preuzete iz, kako bi se moglo pretpostaviti, Ukaza o vanrednom stanju Nema\u010dkog Rajha iz 1938, ili iz arsenala nepre\u017ealjenog DDR-a, ve\u0107 iz prili\u010dno bezazlenog uputstva Saveta ministara Evropske unije, i mogu se prona\u0107i u Preporuci Saveta COM(2009) 328, koju je predstavila Komisija. Ovaj dokument se na 24 strane trudi da, jednostavno re\u010deno, uspostavi okru\u017eenje bez duvanskog dima. Komisija objavljuje kako je prisiljena da posegne za drakonskim merama, jer su se \u201edobrovoljne mere na nacionalnom nivou pokazale neefikasnima u smanjenju stepena izlo\u017eenosti duvanskom dimu\u201c.<\/p>\n

Ove mere se, naravno, sprovode u cilju \u201epobolj\u0161anja javnog zdravlja i spre\u010davanja bolesti\u201c. Tome se mo\u017ee protiviti samo \u010dovek opsednut nagonom za smr\u0107u. Ima jedan komesar u Briselu zadu\u017een za takve stvari, ali njegove su brige mnogo ve\u0107e. Kako bi spasao moralno ugro\u017eene Evropljane njih samih, komesar Dali \u017eeli da se cigarete prodaju samo u diskretnom pakovanju i da ne budu izlo\u017eene, kao \u0161to su se nekad prodavali prezervativi i pornografske knjige. Mo\u017eda ovo podse\u0107a na doba apsolutizma, na opsesivnu seksualnu neurozu katoli\u010dke crkve i trgovinu \u201eispod tezge\u201c u biv\u0161em DDR-u, ali to nas ne iznena\u0111uje. Mnogo vi\u0161e zaprepa\u0161\u0107uje tvrdnja da od duvanskog dima svake godine strada 650.000 Evropljana. Ovo zvu\u010di kao statisti\u010dko \u010dudo; jer pre nekoliko godina navodila se ista brojka, iako je potro\u0161nja pomenute biljke od tada drasti\u010dno opala. (Komisija je sli\u010dno \u010dudo izvela i u kampanji protiv industrijske pra\u0161ine, ustvrdiv\u0161i da ovaj pogubni neprijatelj godi\u0161nje odnese 310.000 \u017eivota.) Komisija se nije setila da predlo\u017ei op\u0161tu zabranu vatrenog oru\u017eja ili motocikala koji, tako\u0111e, podi\u017eu stopu smrtnosti. U ovoj oblasti, re\u0161ila je da sledi primer Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, gde se automatsko oru\u017eje mo\u017ee kupiti na svakom \u0107o\u0161ku, ali \u010dovek nigde ne sme da zapali cigaretu.<\/p>\n

Hans Magnus Encensberger, uvodna poglavlja iz knjige Brisel, ne\u017eno \u010dudovi\u0161te, 2011.<\/p>\n

Preveo Ivica Pavlovi\u0107<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dobre vesti su retke, i zato treba po\u010deti od njih, iako pravi izve\u0161ta\u010d vi\u0161e voli one lo\u0161e.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-70601","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/70601","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=70601"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/70601\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=70601"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=70601"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=70601"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}