{"id":70520,"date":"2011-12-18T11:29:24","date_gmt":"2011-12-18T10:29:24","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=70520"},"modified":"2011-12-18T11:29:24","modified_gmt":"2011-12-18T10:29:24","slug":"novo-culo-kompas-u-glavi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/12\/18\/novo-culo-kompas-u-glavi\/","title":{"rendered":"Novo \u010dulo – kompas u glavi"},"content":{"rendered":"

Nema\u010dki nau\u010dnik Petert Kenig iz Osnabrika osmislio je napravu koja ljudima poklanja \u0161esto, tzv. magnetno \u010dulo: pojas koji im daje ose\u0107aj za prostor i pravac kakav imaju ptice selice i druge vrste \u017eivotinja koje prilikom svojih migracija nepogre\u0161ivo nalaze put orijenti\u0161u\u0107i se prema Zemljinom magnetnom polju.<\/p>\n

Sever, na primer, golica. Golicanje po\u010dinje negde oko pupka, a kad se okrenete oko sopstvene ose, penje se bo\u010dno, sve do ki\u010dmenog stuba, a onda ponovo ide ka prednjem delu tela, ukrug. Takav je ose\u0107aj kada se uobi\u010dajenih pet \u010dula dopuni \u0161estim – ose\u0107ajem za magnetizam.<\/p>\n

A ono \u0161to bi ljudima trebalo da podari takav ose\u0107aj za prostor i pravac, kakvim ina\u010de raspola\u017eu samo \u017eivotinje kao \u0161to su ptice selice ili morske kornja\u010de, jeste specijalni pojas u kojem je sme\u0161ten kompas koji neprestano meri Zemljino magnetno polje. On \u0161alje signal jednoj od brojnih pravougaonih plo\u010dica raspore\u0111enih oko struka, a plo\u010dica koja je u tom trenutku okrenuta ka severu po\u010dinje da vibrira.<\/p>\n

Pojas za \u0161esto \u010dulo profesor Kenig je osmislio zajedno sa svojim studentima, a stru\u010dnoj javnosti ga je prvi put prezentovao na jednom nedavno odr\u017eanom skupu neurologa u holandskom gradu Groningenu. Ambicija mu je da ovo otkri\u0107e iskoristi kako bi pronikao u tajnu subjektivnog opa\u017eanja.<\/p>\n

Na koji na\u010din novoro\u0111en\u010de u\u010di da protuma\u010di zbrkane informacije koje prima preko svojih o\u010diju, u\u0161iju, nosa, ko\u017ee i jezika? Kako se elektri\u010dni impulsi u mozgu pretvaraju u ose\u0107aj za lepotu nekog slo\u017eenog muzi\u010dkog dela ili u sposobnost razlikovanja boja? Nau\u010dnici ve\u0107 dugo tragaju za ma\u0161inerijom u ljudskom mozgu koja obi\u010dnu dra\u017e pretvara u pravo opa\u017eanje, ali Kenig smatra da je takav pristup u najmanju ruku nepotpun.<\/p>\n

On, naime, veruje u jednu druga\u010diju ideju: da telo koje se kre\u0107e u spoljnom svetu u\u010di \u010doveka da protuma\u010di \u010dulne dra\u017ei. \u201eOse\u0107aj dodira u\u010dimo rukama\u201c, ka\u017ee on.<\/p>\n

Na sli\u010dan na\u010din, odrasli ispitanici koji u\u010destvuju u njegovim eksperimentima uz pomo\u0107 magnetnog pojasa rade ono \u0161to su ve\u0107 jednom savladali kao bebe: trude se da \u010dulne utiske preto\u010de u svesno opa\u017eanje i da na taj na\u010din ovladaju jednim novim \u010dulom.<\/p>\n

Da bi im se \u0161esto \u010dulo uvre\u017eilo u mozgu, pojas moraju da nose svakodnevno, po ceo dan, tokom \u0161est nedelja, i da se svaki dan najmanje dva sata kre\u0107u u otvorenom prostoru. Testiranja koja nakon toga prolaze pokazuju da im novo \u010dulo poma\u017ee da br\u017ee na\u0111u put do mesta sa kojeg su, prethodno zavezanih o\u010diju, odvedeni kroz komplikovanu okolinu, kao i da se u virtuelnom lavirintu ta\u010dno sete polo\u017eaja objekata kraj kojih su pro\u0161li i da ih lokalizuju.<\/p>\n

Ovakvi rezultati prili\u010dno dobro obja\u0161njavaju neke pojave iz \u017eivotinjskog sveta koje su doskora smatrane neobja\u0161njivim. Pored ve\u0107 pomenutih migracija ptica, riba, kornja\u010da i morskih sisara, to su, recimo, i slu\u010dajevi u kojima su obi\u010dne doma\u0107e ma\u010dke nepogre\u0161ivo uspevale da na\u0111u put i da se vrate ku\u0107i, od koje su odvedene daleko, komplikovanim putem i u zatvorenom vozilu, nekad i nakon vrlo dugog vremena i brojnih peripetija i te\u0161ko\u0107a.<\/p>\n

I sam profesor Kenig tvrdi da novo \u010dulo nesumnjivo menja do\u017eivljaj sveta, na na\u010din koji nije lako objasniti, kao \u0161to ne bi bilo lako ni da se nekome ko je slep objasni crvena boja: \u201eKad skinem pojas, svet mi izgleda nekako mali, haoti\u010dan i neure\u0111en, a s njim uvek ta\u010dno znam gde je \u0161ta i gde sam bio\u201c. Pored toga, profesor tvrdi da je ukupan do\u017eivljaj veoma prijatan i da s pojasom ose\u0107a \u017eelju da se vrti i ple\u0161e.<\/p>\n

O\u010dito je da se novo \u010dulo ve\u0107 uvre\u017euje u mozgu ispitanika, a jedan od dokaza za to je i \u010dinjenica da je nadja\u010dalo jedan va\u017ean refleks: kada se \u010dovek vrti (recimo, na kancelarijskoj stolici), o\u010di mu se uvek kre\u0107u u sprotnom pravcu da bi stabilizovale sliku.<\/p>\n

Nakon izvesnog vremena, me\u0111utim, ovaj pokret o\u010diju prestaje, a mozak se navikava na rotaciju.<\/p>\n

Ali kod ispitanika koji u\u010destvuju u eksperimentu to nije slu\u010daj, jer vibracije iz pojasa oko struka mozgu neprestano poru\u010duju: i dalje se okre\u0107e\u0161. U pitanju je, naravno, rotacija same planete, koju sa svojih pet \u010dula ne opa\u017eamo niti smo je svesni, dok pojas profesora Keniga stvara ose\u0107aj za nju.<\/p>\n

Profesor Kenig sada prou\u010dava i snimke svojih ispitanika na\u010dinjene metodom magnetne rezonance, koji treba da poka\u017eu na kojem mestu u mozgu se novo \u010dulo primilo (grafika). Odu\u0161evljen je sopstvenim otkri\u0107em, ali ne namerava da se na tome zaustavi, ve\u0107 planira i potragu za sedmim, osmim, devetim \u010dulom…<\/p>\n

\u010cime bi sve jo\u0161 \u010dovek uz pomo\u0107 nauke mogao da obogati svoje opa\u017eanje sveta koji ga okru\u017euje. Infracrvenim vidom? Opa\u017eanjem elektri\u010dnih signala? Na pitanje o tome, ovaj istra\u017eiva\u010d se tajanstveno sme\u0161ka i otkriva jedino da je zajedno sa svojim timom ve\u0107 prijavio jo\u0161 jedan patent.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Blic online<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nema\u010dki nau\u010dnik Petert Kenig iz Osnabrika osmislio je napravu koja ljudima poklanja \u0161esto, tzv. magnetno \u010dulo: pojas koji im daje ose\u0107aj za prostor i pravac kakav imaju ptice selice i druge vrste \u017eivotinja koje prilikom svojih migracija nepogre\u0161ivo nalaze put orijenti\u0161u\u0107i se prema Zemljinom magnetnom polju. Sever, na primer, golica. Golicanje po\u010dinje negde oko pupka, […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-70520","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/70520","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=70520"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/70520\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=70520"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=70520"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=70520"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}