{"id":69347,"date":"2011-12-06T08:28:18","date_gmt":"2011-12-06T07:28:18","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=69347"},"modified":"2011-12-06T08:28:18","modified_gmt":"2011-12-06T07:28:18","slug":"kriminalci-su-kao-rodeni-za-ulogu-nacionalnih-heroja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/12\/06\/kriminalci-su-kao-rodeni-za-ulogu-nacionalnih-heroja\/","title":{"rendered":"Kriminalci su kao ro\u0111eni za ulogu nacionalnih heroja"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Razgovara: Dragan GROZDANI\u0106<\/strong><\/p>\n

Djela Ivana \u010colovi\u0107a, antropologa i utemeljitelja poznate Biblioteke XX vek, imaju izniman utjecaj na prostoru cijele biv\u0161e Jugoslavije. Pro\u0161loga je tjedna gostovao u Zagrebu i Rijeci povodom promocije svoje nove knjige \u201cZa njima smo i\u0161li pevaju\u0107i \u2013 Junaci devedesetih\u201d, u izdanju nakladni\u010dke ku\u0107e Pelago. S autorom djela \u201cBalkan \u2013 teror kulture\u201d, \u201cBordel ratnika\u201d, \u201cPolitika simbola\u201d, \u201cDivlja knji\u017eevnost\u201d i ostalih knjiga s podru\u010dja politi\u010dke antropologije, etnologije, etnolingvistike i teorije kulture razgovarali smo o povijesti Biblioteke, balkanskim nacionalizmima i mitologiji ovda\u0161njih prostora, vremenu u kojem su kriminalci postali heroji \u2013 pri\u010dama koje ni danas nisu zaklju\u010dene.<\/p>\n

Biblioteka XX vek obilje\u017eava \u010detrdeset godina postojanja, a nedavno je izdala dvjestoti naslov. Jeste li, kad je bilo najte\u017ee, vjerovali da \u0107ete opstati gotovo pola stolje\u0107a?<\/strong><\/p>\n

– Te\u0161ko mi je u to poverovati, ali gotovo pola veka, kao \u0161to ka\u017eete: to je ve\u0107 vreme za razmi\u0161ljanje o historiji i historijskim razdobljima. Ima jedna reklama za pi\u0107e koja ka\u017ee da su vekovi garancija, a tako bih mogao da reklamiram Biblioteku XX vek. A bilo je te\u0161ko, \u010dinilo se da je cela stvar propala. Ve\u0107 posle prve godine postojanja Biblioteke, 1972, izbila je politi\u010dka afera, nakon \u0161to sam objavio knjigu \u201cMo\u0107 i strepnje\u201d Dobrice \u0106osi\u0107a, tada jednog od eksponiranijih protivnika re\u017eima, i zato \u0161to sam najavio knjigu \u201cIdeologija, psihologija i stvarala\u0161tvo\u201d Nikole Milo\u0161evi\u0107a, koji je tako\u0111e bio u nemilosti vlasti. Najava ove druge knjige osu\u0111ena je kao \u201cizdava\u010dki proma\u0161aj\u201d, iako ne samo \u0161to jo\u0161 nije bila objavljena, nego nije bila ni napisana! U to vreme je izdava\u010d XX veka bio Narodni univerzitet \u201cBra\u0107a Stamenkovi\u0107\u201d, gde sam uz pristojnu platu radio kao referent za razvoj. To sam zbog izdava\u010dkog proma\u0161aja izgubio. Biblioteka je mogla lako da se ugasi kad sam pre\u0161ao u \u201cProsvetu\u201d, jednu od najve\u0107ih izdava\u010dkih ku\u0107a u Jugoslaviji. Plasman je tra\u017eio komplete i sabrana dela, leksikone i drugu robu zgodnu za prodaju na otplatu i pretplatu, a redakcija je praktikovala kolektivno ure\u0111ivanje, rad po grupama. U tim okolnostima, oti\u0161ao sam u Francusku i proveo \u010detiri godine kao lektor za srpsko-hrvatski. Bilanca: za devet godina provedenih u \u201cProsveti\u201d iza\u0161lo je svega 15 novih naslova! Pomenut \u0107u i neizvesnost koja se nadvila nad ovom serijom kad sam je, krajem osamdesetih, po\u010deo da objavljujem kao privatno izdanje. Na\u0107i novac za \u0161tampu, prostor za skladi\u0161te, knji\u017eare koje ne odugovla\u010de s pla\u0107anjem prodanih knjiga\u2026 bilo je ravno \u010dudu, o \u010demu pi\u0161e Dubravka Stojanovi\u0107 u knjizi \u201cNoga u vratima. Prilozi za politi\u010dku biografiju Biblioteke XX vek\u201d. Ovo \u0161to vam govorim nije moje se\u0107anje, nego se dr\u017eim onoga \u0161to stoji u toj knjizi. Se\u0107anje je manje pouzdano od pisanog izvora, zar ne?<\/p>\n

SPRDNJA S \u201cARKANDEMICIMA\u201d<\/p>\n

Kako je na vas djelovao Milo\u0161evi\u0107ev re\u017eim, s obzirom na to da izrazito kriti\u010dki pi\u0161ete o devedesetima, a sudjelovali ste i na svim antimilo\u0161evi\u0107evskim demonstracijama?<\/strong><\/p>\n

– Devedesete su godine u Srbiji imale dve faze. U prvoj polovini devedesetih, Milo\u0161evi\u0107 se ose\u0107ao dovoljno jakim da je mogao da dozvoli protivnicima da ga javno kritikuju, da to \u010dine u nekim medijima \u2013 naravno, ne i u najva\u017enijima, poput dr\u017eavne televizije i listova kao \u0161to su \u201cPolitika\u201d i \u201cVe\u010dernje novosti\u201d. U to vreme radio sam u Etnografskom institutu SANU-a, a tekstovi koje sam pisao bili su rezultat istra\u017eivanja u okviru oficijelnog nau\u010dnog projekta Instituta. Ti tekstovi \u010dine moju knjigu \u201cBordel ratnika\u201d, objavljenu prvi put 1993. Neke od junaka te knjige susretao sam po hodnicima i u Institutu se s kolegama sprdao na ra\u010dun uva\u017eenih akademika, onih koji su gotivili Milo\u0161evi\u0107a. Zvali smo ih \u201carkandemici\u201d! Milo\u0161evi\u0107ev je re\u017eim tek kasnije, u drugom delu devedesetih, kad su ratovi u Hrvatskoj i Bosni bili izgubljeni, postao rigidniji i suroviji prema opoziciji u Srbiji, pa je kritikovati i zajebavati vlast postalo mnogo skuplje, ali nikad toliko skupo da se moralo od kritike i zajebancije sasvim odustati. O tome svedo\u010di i ono \u0161to je tada, krajem devedesetih, objavljivano u listovima \u201cDanas\u201d, \u201cVreme\u201d i \u201cRepublika\u201d te na Radiju B92. O tome svedo\u010de i mnoge tada objavljene knjige, me\u0111u njima i one u Biblioteci XX vek. I kriti\u010dki mediji i neposlu\u0161ni izdava\u010di knjiga te\u0161ko bi u to vreme opstali da nije bilo finansijske podr\u0161ke Soro\u0161eve fondacije Otvoreno dru\u0161tvo.<\/p>\n

Zanimljivo je da ste se jednom na\u0161li na istoj strani s Dobricom \u0106osi\u0107em, kasnije zagovornikom velikosrpskog nacionalizma. Kako je s takvima bilo i\u0107i pjevaju\u0107i?<\/strong><\/p>\n

– Bilo je to 1971. kad sam \u201cpevao\u201d s \u0106osi\u0107em. Tada sam bio pod uticajem \u201968: mada sam bio ve\u0107 mator, prevalio tridesetu, tek tada sam politi\u010dki progledao. Trudio sam se pribli\u017eiti vo\u0111ama tada\u0161nje pobune, profesorima i studentima, a bliski su mi bili i drugi koji su gun\u0111ali protiv vlasti. Osim \u0106osi\u0107a, bili su tu i Nikola Milo\u0161evi\u0107, Milovan Danojli\u0107 i drugi. Na\u0161i su se putevi razi\u0161li onda kad se pokazalo da, sem \u0161to smo ujedinjeni u jednom \u201cne\u201d, nemamo mnogo toga zajedni\u010dkog kad treba re\u0107i \u201cda\u201d. Od izvora bila su dva puti\u0107a, jedan kojim je ve\u0107ina krenula, a to je bio put nacionalizma, klerikalizama, desnice i drugi, tanji, manje frekventan, bio je put ljudskih prava i demokratije, onoga \u0161to \u0107emo kasnije nazvati \u201cdrugom Srbijom\u201d. Ne\u0161to sli\u010dno ponovilo se prilikom demonstracija protiv Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima, krajem 1996. i po\u010detkom 1997. \u0160iroko, raznobojno dru\u0161tvo okupilo se da ru\u0161i omra\u017eeni re\u017eim. Bilo je tu mantija s krstom, raznih knji\u017eevnika, \u201carkandemika\u201d i umetnika, koji su do ju\u010de bili Milo\u0161evi\u0107evi fanovi i trbuhozborci; bio je tu i Bora \u010corba, da zabavlja publiku pesmom o Babi Juli, Milo\u0161evi\u0107evoj \u017eeni, \u0161efici JUL-a. Ali tu je bilo i mno\u0161tvo antiratnih aktivista, predstavnika civilnog dru\u0161tva. Hodali smo pod transparentom \u201cBeograd je svet\u201d, a drugi su vikali policiji \u201cIdite na Kosovo!\u201d Tada je bilo va\u017eno samo jedno: sru\u0161iti Milo\u0161evi\u0107a, kao \u0161to je ranije bilo va\u017eno kompromitovati komunisti\u010dki re\u017eim. O muci koju su takav anga\u017eman i takav narodni front u meni izazivali svedo\u010di jedna moja izjava za novine, kad sam rekao da jedva \u010dekam da padne re\u017eim, da ne moram da budem sa svakim idiotom samo zato \u0161to je protiv Milo\u0161evi\u0107a.<\/p>\n

Zbog toga u uvodu nove knjige pi\u0161ete da ste joj naslov dali lako, iako potom imate potrebu op\u0161irnog obja\u0161njenja?<\/strong><\/p>\n

– Naslov te knjige trebalo bi da ka\u017ee da nju nije napisao neko ko je junake devedesetih posmatrao s distance i hladnokrvno analizirao \u0161ta oni \u010dine, ne \u017eele\u0107i da ima bilo kakve veze s njima, nego da je to dobrim delom svedo\u010danstvo o nekom ko se upustio u neizvesnu avanturu gra\u0111anske akcije.<\/p>\n

JUNACI S HA\u0160KE LISTE<\/p>\n

Profesionalno ste \u201cfascinirani\u201d ratnim gangsterima, kriminalcima, socijalnim razbojnicima, kako nazivate neke od \u201cjunaka\u201d devedesetih. Kapetan Dragan, Arkan, Gi\u0161ka, Juka, Tuta, sve junak do junaka\u2026 Koliko je danas prisutna mitologizacija i heroizacija takvih likova? Hegelijanski kazano, nije li nesretan onaj narod kojem trebaju heroji?<\/strong><\/p>\n

– Da, ja sam do\u0161ao do zaklju\u010dka da su kriminalci takore\u0107i ro\u0111eni za ulogu nacionalnih junaka, posebno ratnih nacionalnih heroja. Kriminalci \u2013 onako kako se o njima pripoveda \u2013 imaju osobine koje svaki junak mora da ima: natprirodnu snagu, ludu hrabrost, u\u017easavaju\u0107e su nasilni i neljudski dobri, \u010dine \u010duda, istovremeno fasciniraju i u\u017easavaju ljude. Junak je spodoba neljudskih sposobnosti, neko ko je, po anti\u010dkoj definiciji junaka, polu\u010dovek-polubog, polu\u010dovek-polu\u017eivotinja. To je ili kentaur ili neko \u010dudovi\u0161te, neki stranac do\u0161ao sa onoga sveta, iz podzemlja, kako se zove donji svet u kolokvijalnom opisu carstva kojim vladaju gangsteri, s mrakom u o\u010dima\u2026 i du\u0161om devoja\u010dkom. Takvi su potrebni narodu kad on sam ne mo\u017ee da re\u0161i neki problem, kad normalni ljudi i institucije dru\u0161tva ne mogu da re\u0161e neki problem, nego dolazi do situacija da vam treba pomo\u0107 tih robinhudovskih \u010dudovi\u0161ta. Kad su razni na\u0161i kriminalci i monstrumi postali spasioci nacije, po\u010deo sam bolje da razumevam \u0161ta je Hegel imao na umu s \u010duvenim upozorenjem o narodu koji je jadan kad su mu potrebni junaci. A onda sam video da ima ne\u0161to \u0161to narod \u010dini jo\u0161 jadnijim, a to je trenutak kad ga njegovi vo\u0111e prisiljavaju da sam bude junak, kako bi se oni oslobodili odgovornosti za katastrofu do koje su narod doveli. To je izveo Milo\u0161evi\u0107 kad je izgubio Kosovo, rekav\u0161i: \u201cNarod je junak!\u201d<\/p>\n

Neke od tih \u201cjunaka\u201d, kasnije osu\u0111enih ratnih zlo\u010dinaca, narod i danas slavi. Sjetimo se Biljane Plav\u0161i\u0107, a nedavno je na slobodu iza\u0161ao i Mirko Norac, koji je usprkos dobroj volji onih koji ga i dalje smatraju herojem poru\u010dio da ne \u017eeli nikakvu proslavu svoje novoste\u010dene slobode. Ne \u010dini li vam se da neki i danas \u017eive na staroj slavi, dok se drugima dodjeljuju statusi po\u010dasnih gra\u0111ana?<\/strong><\/p>\n

– U Srbiji junake iz devedesetih u svom stroju dr\u017ee uglavnom ekstremno desni\u010darske i kleronacionalisti\u010dke organizacije: Narodni pokret 1389, Obraz, Na\u0161i, Dveri i njima sli\u010dne. Od politi\u010dkih stranaka, veli\u010da ih valjda samo Radikalna stranka, verna \u0160e\u0161elju. Najbolje stoji Milo\u0161evi\u0107, o \u010dijem \u201ckidnapovanju\u201d, \u201c\u017ertvi\u201d i \u201cubistvu u Hagu\u201d pripovedaju i konzervativni intelektualci bliski glasilima kao \u0161to su \u201cPe\u010dat\u201d ili \u201cNova srpska politi\u010dka misao\u201d. Kako stvari stoje, mo\u017ee se dogoditi da iz ovih krugova i ovih glasila potekne inicijativa da se Zoranu \u0110in\u0111i\u0107u posthumno sudi za ubistvo Milo\u0161evi\u0107a. Drugi srpski junaci iz devedesetih do\u017eiveli su transformaciju, pa se tako junak Ra\u0161o, taj hajduk s Romanije, koga \u010duvaju vile i vuci, takore\u0107i samoinicijativno pretvorio u travara i \u0161valera s gitarom, dr Dabi\u0107a. Biljanu Plav\u0161i\u0107, kad se vratila iz zatvora, do\u010dekala je grupa prijatelja, ali njeno priznanje pred sudom u Hagu u\u010dinilo ju je za ve\u0107inu biv\u0161ih obo\u017eavatelja \u201cbabom izdajnicom\u201d, kako je nazvana u nekim novinama.<\/p>\n

Koliko vidim, kult ratnih junaka u Hrvatskoj deo je politi\u010dke strategije mnogo va\u017enijih politi\u010dkih igra\u010da nego \u0161to je to slu\u010daj u Srbiji. To je razumljivo, s obzirom na to da su hrvatski junaci, za razliku od srpskih, junaci jednog dobivenog rata. Izgleda \u010dudno \u0161to su ti junaci po pravilu oni kojima se sudi ili koji su bili osu\u0111eni za ratne zlo\u010dine, tako da politi\u010dari u Hrvatskoj koji \u017eele da se okoriste vezom s junacima devedesetih nemaju izbora, ne mogu na\u0107i neke van ovog kruga junaka s ha\u0161ke liste. Za mene je to potvrda teze da drugih junaka zapravo i nema, sem onih koji su nasiljem i zlo\u010dinom dokazali da se na njih mo\u017ee ra\u010dunati kad obi\u010dni ljudi, koji bi da se dr\u017ee zakona, ne mogu pomo\u0107i sami sebi.<\/p>\n

Kad je re\u010d o Mirku Norcu, imam utisak da privatnoj osobi koja je poslu\u017eila za konstrukciju tog herojskog lika, posle godina provedenih u zatvoru nije vi\u0161e do toga da igra ulogu junaka. Pro\u010ditao sam negde njegov apel da ga ostave na miru, tako da njegova ponovna i produ\u017eena mobilizacija i heroizacija mo\u017ee da se razume kao teror i kr\u0161enje ljudskih prava gra\u0111anina Norca.<\/p>\n

PREVAZILA\u017dENJE IDENTITETA<\/p>\n

Koliko je danas kultura most koji spaja narode u regiji, nekakav oblik interkulturalnosti koji se mo\u017ee uspostaviti u odnosima Srbije i Hrvatske?<\/strong><\/p>\n

– Nisam siguran da kultura mo\u017ee da spaja narode, eventualno ona jest most koji povezuje pojedince. Ali u tom slu\u010daju, to nije kultura shva\u0107ena kao medij nacionalnog duha, koji se danas zove nacionalni identitet. Ta kultura ne spaja ni insajdere, jer ih zapravo nasilno homogenizuje, zbija ih, topi u jednu anonimnu masu, u takozvani nacion. Nacionalna kultura, kao i nacionalna dr\u017eava, mo\u017ee da odr\u017eava takozvane dobrosusedske odnose s drugim kulturama, ali zapravo joj oni nisu potrebni, jer je nacionalna kultura navodno automobilna, autohtona, svoja na svome, pa joj drugi mo\u017ee samo da smeta, \u0161to je osnovni razlog da ga treba dr\u017eati na odstojanju. Dakle, tek kad se iz horizonta nacionalnog iskora\u010di, po\u010dinje kultura u humanisti\u010dkom smislu, kao prevazila\u017eenje granica, kao pronala\u017eenje pukotina u ideolo\u0161kim sistemima, u nacionalnim institucijama i kulturnim kodovima, koji postoje da bi se suzbijala za te ideologije i institucije nepojmljiva potreba ljudi da budu slobodni.<\/p>\n

Cilj Hrvatske i Srbije je Europska unija, koja je i sama u velikim problemima. Koliko je na tom putu va\u017eno sa\u010duvati nacionalne identitete?<\/strong><\/p>\n

– Evropske integracije zna\u010de i popu\u0161tanje rigidnoga identitetskog diskursa, napu\u0161tanje identitetskog mita, tra\u017ee jednu suptilniju politiku identiteta. Ta politika bi morala da uva\u017eava regionalne i mikro-kulture, o \u010demu je, imaju\u0107i u vidu Bosnu i bosanske Hrvate, va\u017ene stvari napisao Ivan Lovrenovi\u0107. Uklju\u010denje u Evropu \u2013 da se vratimo temi heroja \u2013 zna\u010di i odustajanje od slavljenja ratnih pobeda i poraza, i stvaranje novog zajedni\u0161tva Evropljana kroz se\u0107anje na hekatombe koje su iza sebe ostavili evropski juna\u010dki ratovi. Naravno, ovo \u0161to ja govorim jo\u0161 nije Evropa, ali jeste ne\u0161to \u0161to se trudi da bude, mada ima onih i u Evropi i van nje koji ne mare za takve ciljeve. Neki od njih \u0107e vam re\u0107i da ho\u0107e da idu u Evropu, ali samo sa svojim nacionalnim identitetom, s Domanovi\u0107evom \u201cDangom\u201d na \u010delu. To govore i na\u0161e dana\u0161nje politi\u010dke elite.<\/p>\n

Pi\u0161ete i o ulozi nogometnih navija\u010da, o sportu kao o predvojni\u010dkoj obuci, folkloru na stadionima koji je i danas, kao i po\u010detkom devedesetih, zavijen u nacionalnu i desni\u010darsku ikonografiju, pogotovo na utakmicama reprezentacije. Bi li u perspektivi ipak bila mogu\u0107a neka regionalna nogometna liga, o \u010demu se ve\u0107 govorilo?<\/p>\n

– Mogu to da zamislim, da zamislim taj ko\u0161mar. To bi bila liga smrti. Umesto lopte, igralo bi se ljudskom glavom, a pobedio bi onaj klub \u010diji bar jedan igra\u010d \u017eiv do\u010dekao kraj utakmice. U na\u0161im doma\u0107im prvenstvima ve\u0107 se polako prelazi na tu vrstu igre.<\/p>\n

U zadnjem dijelu knjige postavljate pitanje \u201cTreba li Srbiji neki novi patriotizam?\u201d uz tekst napisan 2003. godine. \u0160to se u me\u0111uvremenu promijenilo i kako sad gledate na to? Treba li Hrvatskoj tako\u0111er neki novi patriotizam, mo\u017eete li komparirati dvije dr\u017eave?<\/strong><\/p>\n

– Kao \u0161to sam poku\u0161ao da objasnim, patriota je \u010dovek koji ubija ili daje \u017eivot \u0161tite\u0107i patriju. Patriota je \u010dovek koji pola\u017ee \u017eivot na oltar domovine, \u0161to \u0107e re\u0107i da se patriotizam hrani ljudskim mesom. Grubo re\u010deno, priznajem, ali dosadio mi je govor o novom patriotizmu, o patriotizmu onih koji vredno u\u010de, savesno rade i koji su korisni \u010dlanovi dru\u0161tva i dr\u017eave. Ovi drugi su mi sasvim O.K., ali to, pobogu, nisu nikakvi patrioti, nego dobri ljudi, gra\u0111ani. U Francuskoj za gra\u0111anske vrline postoji poseban termin: civisme. Drugo, ima slu\u010dajeva da se ljudi \u017ertvuju, da stavljaju \u017eivot na kocku da bi za\u0161titili prijatelje. Ali ni oni nisu patrioti. Nije bio srpski patriota ni Sr\u0111an Aleksi\u0107, mladi\u0107 koji je ubijen za vreme rata u Trebinju, jer je hrabro ustao da za\u0161titi svoga druga Bo\u0161njaka. Bio je to obi\u010dan, normalan \u010dovek, koji nije mogao da ostavi prijatelja na cedilu.<\/p>\n

O KONSTANTINOVI\u0106U ILI OPASNO JE UMRETI<\/p>\n

Kakav je va\u0161 osvrt na reakcije medija i javnosti u Srbiji povodom smrti Radomira Konstantinovi\u0107a?<\/strong><\/p>\n

– \u0160iri odjek Konstantinovi\u0107eve smrti, posebno u redovima vladaju\u0107e elite, bio bi demanti njegova stava, njegove odluke da se povu\u010de iz javnosti i distancira od dana\u0161nje vlasti. Uostalom, on je \u2013 boje\u0107i se toga, boje\u0107i se da ga vlast posthumno ne prisvoji \u2013 dao do znanja svojoj porodici da ne \u017eeli nikakve zvani\u010dne pogrebne ceremonije. Ipak, nije se sasvim spasio, jer su objavljeni neki navodno prijateljski nekrolozi, koji ga vi\u0161e kompromituju nego \u0161to ga slave, \u0161to pokazuje da \u010dovek zaista ne sme umreti, da je to za njega zaista opasno.<\/p>\n

Pollitika<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U Srbiji junake iz devedesetih u svom stroju dr\u017ee uglavnom ekstremno desni\u010darske i kleronacionalisti\u010dke organizacije, ka\u017ee Ivan \u010colovi\u0107, etnolog i politi\u010dki antropolog iz Beograda.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":69348,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-69347","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/69347","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=69347"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/69347\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/69348"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=69347"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=69347"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=69347"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}