{"id":69055,"date":"2011-12-02T20:46:01","date_gmt":"2011-12-02T19:46:01","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=69055"},"modified":"2011-12-02T20:46:01","modified_gmt":"2011-12-02T19:46:01","slug":"kritika-upotrebe-anglicizama-u-nacionalistickom-diskursu-u-srbiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/12\/02\/kritika-upotrebe-anglicizama-u-nacionalistickom-diskursu-u-srbiji\/","title":{"rendered":"Kritika upotrebe anglicizama u nacionalisti\u010dkom diskursu u Srbiji"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>\u00a0Pi\u0161e: Aleksandar Sekuli\u0107<\/strong><\/p>\n

Proces gra\u0111enja nacija na Balkanskom poluostrvu, \u010dini se, nikada ne prestaje, on uvek traje i u demokratski nedovoljno razvijenim, \u010desto ksenofobi\u010dnim dru\u0161tvima nalazi inspiraciju u sferama ljudskog duha koje ne bi trebalo da budu nacionalno opredeljene. Jezik, svuda rasprostranjen i dostupan, postaje idealno tle za diseminaciju nacionalizma. Ovde \u0107emo se fokusirati na to kako se u desno orijentisanim medijima percipira prisustvo, ili, ako to zloglasnije zvu\u010di \u201eprodor\u201c anglicizama u srpsku varijantu srpskohrvatskog jezika. Primeri nacionalisti\u010dkog diskursa u ovom radu dolaze iz provladine, umereno desne \u201ePolitike\u201c, iz tira\u017enih, konzervativnih \u201eVe\u010dernjih novosti\u201c i sa portala Nove srpske politi\u010dke misli, na kome se nedeljno objavljuje vi\u0161e desetina, \u010desto duboko konzervativnih, tradicionalisti\u010dkih i nacionalisti\u010dkih tekstova poznatih nacionalno osve\u0161\u0107enih autora.<\/p>\n

Odnos prema re\u010dima engleskog porekla se ponekad vidi ve\u0107 u naslovima i prvim re\u010denicama gde se govor optere\u0107en anglicizmima ismeva i karikira. \u201eDa li govorite Srbi\u0161?\u201c naslov je teksta u \u201eVe\u010dernjim novostima\u201c u kome autorka Ivana Mi\u0107evi\u0107 govori o \u201ejeziku svedenom na nekoliko stotina re\u010di, punim skra\u0107enica, anglicizama, jasnim onima koji ga govore i nikome vi\u0161e.\u201d[1]<\/a> Autorka prenosi re\u010di lingviste (ne koristi se re\u010d \u201elingvistkinja\u201c) Jasmine Damjanovi\u0107 koja navodi da \u201e(n)ajve\u0107a \u0161teta srpskom jeziku nanosi se preteranom upotrebom anglicizama, koji imaju status \u2019presti\u017ene forme\u2019 u govoru mladih, pa i srednjih generacija koje \u010desto koriste Internet (sic)\u201c[2]<\/a>, te navodi primere re\u010di: kul, trip, help, pliz, pi-ar, sejl, tenks, luk, \u0161op, dejt, \u010det.[3]<\/a>\u00a0 Tekst Tereze Bojkovi\u0107 u \u201ePolitici\u201c naslovljen je \u201eSori, po difoltu ne nosim ke\u017eual za svaki ivent…\u201c.[4]<\/a> Iako je jasno da niko ne izgovara ovakvu re\u010denicu, autorki ona deluje dovoljno upe\u010datljivo \u010ditaocima koji \u0107e se pritom i nasmejati pokondirenosti onih koji ove anglicizme koriste (i zaista, \u201eKad tikva postane kondir\u201c je jedan od podnaslova ovog teksta). Autorka postavlja pitanje: \u201eImate li i vi kom\u0161iju, prijatelja ili poznanika koji radije govori \u2019sori\u2019, \u2019baj d vej\u2019, \u2019pliz\u2019 nego \u2019izvini\u2019, \u2019uzgred\u2019, \u2019molim te\u2019?\u201c[5]<\/a> ili \u201eNerviraju li vas reklame za neki \u2018Shimmer\u2019 ili \u2018Self-Tanning Cream\u2019?\u201d.[6]<\/a> Ako je odgovor na ova, ili jo\u0161 neka pitanja potvrdan, autorka iznosi dijagnozu: \u201cnema sumnje da i va\u0161om okolinom hara napast koju bismo mogli krstiti \u2018englezitis\u2019.\u201d[7]<\/a> Koriste\u0107i ime bolesti, uz neobi\u010dan ali prepoznatljiv i pomalo posprdan sufiksoid koji sugeri\u0161e neku upalu, autorka se jasno odre\u0111uje prema kori\u0161\u0107enju anglicizama u srpskom jeziku. Jelena Petrovi\u0107 i Suzana Milo\u0161evi\u0107 tekst nagra\u0111en na Fakultetu politi\u010dkih nauka u Beogradu po\u010dinju ovako: \u201ePerformans na fe\u0161n-viku je bio jedan nonsens na stejd\u017eu. Umesto da bude transparentno, kreatorov selek\u0161n stajlinga i kastinga manekenki je bio previ\u0161e klos majnded.\u201d[8]<\/a> O\u010digledno podrugljivo i izve\u0161ta\u010deno. Autorke pitaju: \u201eKoliko puta ste se na\u0161li u dru\u0161tvu, a da niste razumeli \u0161ta je va\u0161 sagovornik \u201eEnglez\u201c hteo da ka\u017ee?\u201d[9]<\/a> Nastavljaju: \u201ePrema re\u010dima sedamdesetogodi\u0161nje bake Milke, u Knez Mihailovoj ulici ose\u0107a se kao u Londonu. Nazive prodavnica ne mo\u017ee ni da izgovori ni da razume. A kada joj unuka ka\u017ee da je kul, baka Milka pomisli da je kulturna.\u201d[10]<\/a> Uvode\u0107i lik simpati\u010dne baka-Milke (\u010dak je i ime slatko i drago) \u010ditaoci koji se protive poplavi anglicizama imaju za koga da se ve\u017eu ili sa kim da saose\u0107aju u savremenom svetu u kome su \u201eEnglezi\u201d zauzeli centar Beograda, a deca spadaju u retke koji te strance mogu da razumeju. \u201eDa li ste primili i poslali poruku sa OMG, LOL (\u2026), pliz, sori? Ne\u0107emo zato kriviti samo medije. Krivica je i na\u0161a. U banci vam nude kredite sa grejs periodom, \u0161opingujete, idete u d\u017eim, zovu vas na ivent. Da li polako zaboravljamo srpske re\u010di ili ih koristimo u \u017eelji da zvu\u010dimo modernije?\u201d[11]<\/a> Krivicu, izgleda, ipak delimo svi, \u0161to zna\u010di da delimo i odgovornost da stanje promenimo. Autorke u zaklju\u010dku koriste jake re\u010di: \u201eKolika god bila na\u0161a potreba za anglicizmima, pitanje je koliko su ljudi svesni zna\u010daja o\u010duvanja srpskog jezika. Jo\u0161 je pre devet vekova Stefan Nemanja preporu\u010divao da jezik treba \u010duvati kao zemlju, kao grad.\u201d[12]<\/a> Osim \u0161to se priznaje da su anglicizmi potrebni, sugeri\u0161e se da \u201eljudi\u201d mo\u017eda nisu svesni zna\u010daja o\u010duvanja srpskog jezika, a onda se navodi prili\u010dno neverovatan podatak da je i vladar iz XII veka govorio o potrebi za o\u010duvanjem jezika. Tekst se zavr\u0161ava pomalo pateti\u010dno: \u201eKada bi se Vuk (Karad\u017ei\u0107) danas na\u0161ao me\u0111u Srbima, ne bi ih razumeo.\u201d[13]<\/a> Vrlo verovatno, zapravo ni dana\u0161nji Srbi verovatno ne bi razumeli Vuka Karad\u017ei\u0107a, ali o\u010digledno smo mi vi\u0161e krivi jer smo se udaljili od na\u0161eg najve\u0107eg jezi\u010dkog reformatora.<\/p>\n

Da nije sve uvek toliko veselo svedo\u010de re\u010di Milke Cani\u0107, \u201elingviste\u201d i lektorke (koja je ina\u010de prepoznatljiva likom i delom u celoj Srbiji kao lektorka u najdugove\u010dnijem TV kvizu u zemlji \u2013 u \u201eMuzi\u010dkoj slagalici\u201d): \u201eEngleska re\u010d ne sme da se odoma\u0107i. Korist je mala, a \u0161teta nemerljiva. Svakoga dana u na\u0161 jezik \u2019u\u0111e\u2019 na desetine engleskih re\u010di. Mi moramo najpre da vaspitavamo mlade da vole svoj jezik i da se prvenstveno njime slu\u017ee.\u201c[14]<\/a> Cani\u0107 propisuje \u0161ta se sme, a \u0161ta se ne sme, govori o nemerljivoj \u0161teti i o potrebi da se mladi vaspitavaju da se slu\u017ee onim jezikom koji ne nanosi \u0161tetu, a u skladu sa onim ranije re\u010denim, jezik u kome se engleske re\u010di odoma\u0107e sigurno nije takav. Nikola Tanasi\u0107 u tekstu na portalu Nove srpske politi\u010dke misli zvu\u010di apokalipti\u010dno: \u201eBorba za o\u010duvanje \u0107irilice u Srbiji istovremeno je borba za o\u010duvanje pismenosti uop\u0161te<\/em>, budu\u0107i da upotreba latinice kroz savremene tehnologije dovodi do nezapam\u0107enog pada pismenosti i istinskog zaga\u0111ivanja<\/em> srpske pisane re\u010di kako jezi\u010dkim, tako i pravopisnim anglicizmima i naro\u010dito kroatizmima.\u201c (kurziv u originalu).[15]<\/a> Osim tipi\u010dne brige za \u0107irilicu, autor kao istinsko zaga\u0111ivanje vidi kori\u0161\u0107enje stranih re\u010di, i to ne bilo kojih, ve\u0107 anglicizama i \u201enaro\u010dito\u201d kroatizama (iako je pogre\u0161no hrvatski i srpski uop\u0161te tretirati kao zasebne jezike, a naro\u010dito se pla\u0161iti nevelikog uticaja hrvatskih re\u010di u srpskoj varijanti srpskohrvatskog). Milovan Danojli\u0107, poznati pisac, u intervjuu \u201eVe\u010dernjim novostima\u201d govori slede\u0107e: \u201eProvala anglicizama i opsednutost zapadnom, potro\u0161a\u010dkom civilizacijom, danas je tako jaka da se \u010dovek malo trgne. Ja sam u paradoksalnoj situaciji: da u Poatjeu, u Francuskoj, gde \u017eivim, tamo u nekoj sobi negujem srpski jezik, da ga bri\u017eno gla\u010dam, da tra\u017eim neke efekte iz narodnog jezika koje sam poneo iz detinjstva, zavi\u010daja, dok vidim da u Beogradu proces ide u suprotnom pravcu.\u201d[16]<\/a> Danojli\u0107 je u vi\u0161e navrata nagla\u0161avao svoju brigu za jezik i domovinu, iako \u017eivi stotinama kilometara daleko, nimalo dotaknut zapadnom, potro\u0161a\u010dkom civilizacijom u \u010dijem se centru na\u0161ao.<\/p>\n

Kada se \u017eivi u sredini koja je nacionalisti\u010dka kao ova na\u0161a (post)jugoslovenska, nije te\u0161ko brojne vrednosno neutralne pojave predstaviti kao napad na naciju. To se de\u0161ava sa uplivom re\u010di engleskog (\u010desto i uop\u0161te stranog) porekla u srpsku varijantu srpskohrvatskog. Ipak, nije sve tako crno, i ima onih koji ne\u0107e podle\u0107i pateti\u010dnom virusu nacionalizma, pa tako Rada Stijovi\u0107 odgovara na re\u010di iz pobedni\u010dkog teksta u kome se pominje Stefan Nemanja: \u201eMada zvu\u010de nemanji\u0107ki, odi\u0161u patinom i nose lepu poruku, ove re\u010di nisu Nemanjine, ve\u0107 poti\u010du iz pera savremenog publiciste Mileta Medi\u0107a i trebalo bi da na to obrate pa\u017enju pogotovo oni koji se profesionalno bave jezikom.\u201d[17]<\/a> Ponekad su autoriteti stari hiljadu godina, ponekad su na\u0161i savremenici, ali uvek vredi preispitati ih, naro\u010dito kada mogu da unesu opasni nacionalizam i nespokoj u \u017eivote obi\u010dnih ljudi, tako upla\u0161enih, ovaj put upla\u0161enih za opstanak sopstvenog jezika.<\/p>\n

* Esej je pisan u sklopu u\u010de\u0161\u0107a na 4. Post-jugoslavenskoj Mirovnoj akademiji<\/a>. Esej je s kursa \u201cJezik i ideologija\u201d<\/em><\/p>\n

——————————————<\/p>\n
\n

[1]<\/a> Da li govorite Srbi\u0161?<\/em>, \u201eVe\u010dernje Novosti\u201c, 7.8.2009, http:\/\/www.novosti.rs\/vesti\/naslovna\/aktuelno.69.html:295403-Da-li-govorite-srbis, poslednji put pose\u0107en 27.9.2011.<\/p>\n<\/div>\n

\n

[2]<\/a> Ibid.<\/p>\n<\/div>\n

\n

[3]<\/a> Ibid.<\/p>\n<\/div>\n

\n

[4]<\/a> Sori, po difoltu ne nosim ke\u017eual za svaki ivent…<\/em>, \u201ePolitika\u201c, 28.2.2010, http:\/\/www.politika.rs\/rubrike\/Magazin\/Sori-po-difoltu-ne-nosim-kezual-za-svaki-ivent.lt.html, poslednji put pose\u0107en 27.9.2011.<\/p>\n<\/div>\n

\n

[5]<\/a> Ibid.<\/p>\n<\/div>\n

\n

[6]<\/a> Ibid.<\/p>\n<\/div>\n

\n

[7]<\/a> Ibid.<\/p>\n<\/div>\n

\n

[8]<\/a> Mo\u017eemo li da \u017eivimo bez engleskih re\u010di<\/em>, \u201ePolitika\u201c, 4.6.2011, http:\/\/www.politika.rs\/rubrike\/Kulturni-dodatak\/Mozemo-li-da-zivimo-bez-engleskih-reci.lt.html, poslednji put pose\u0107en 29.9.2011.<\/p>\n<\/div>\n

\n

[9]<\/a> Ibid.<\/p>\n<\/div>\n

\n

[10]<\/a> Ibid.<\/p>\n<\/div>\n

\n

[11]<\/a> Ibid.<\/p>\n<\/div>\n

\n

[12]<\/a> Ibid.<\/p>\n<\/div>\n

\n

[13]<\/a> Ibid.<\/p>\n<\/div>\n

\n

[14]<\/a> Ibid.<\/p>\n<\/div>\n

\n

[15]<\/a> Nacija nepismenih<\/em>, NSPM, 18.3.2009. http:\/\/www.nspm.rs\/kulturna-politika\/nacija-nepismenih.html, poslednji put pose\u0107en 27.9.2011.<\/p>\n<\/div>\n

\n

[16]<\/a> Mladost kre\u0107e ispo\u010detka<\/em>, \u201eVe\u010dernje novosti\u201c, 5.6.2009. http:\/\/www.novosti.rs\/vesti\/kultura.71.html:216721-Mladost-krece-ispocetka, poslednji put pose\u0107en 27.9.2009.<\/p>\n<\/div>\n

\n

[17]<\/a> Stefan Nemanja to nije rekao<\/em>, \u201ePolitika\u201c, 24.7.2011, http:\/\/www.politika.rs\/rubrike\/Kulturni-dodatak\/Stefan-Nemanja-to-nije-rekao.lt.html, poslednji put pose\u0107en 28.9.2011.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kada se \u017eivi u sredini koja je nacionalisti\u010dka kao ova na\u0161a (post)jugoslovenska, nije te\u0161ko brojne vrednosno neutralne pojave predstaviti kao napad na naciju.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":69056,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-69055","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize-i-misljenja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/69055","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=69055"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/69055\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/69056"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=69055"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=69055"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=69055"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}