{"id":68827,"date":"2011-12-01T08:56:15","date_gmt":"2011-12-01T07:56:15","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=68827"},"modified":"2011-12-01T08:56:15","modified_gmt":"2011-12-01T07:56:15","slug":"evropska-kriza-kao-sansa-za-demokratiju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/12\/01\/evropska-kriza-kao-sansa-za-demokratiju\/","title":{"rendered":"Evropska kriza kao \u0161ansa za demokratiju"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Urlih Bek, The Guardian<\/p>\n

Evropa je jednom ve\u0107 uspela da izvede \u010dudo: neprijatelji su postali susedi. U svetlu krize evra, opet se postavlja klju\u010dno pitanje: kako da Evropa svojim gra\u0111anima garantuje mir, slobodu i bezbednost u ovoj oluji rizika koja hara globalizovanim svetom? Za to je potrebno jo\u0161 jedno \u010dudo: kako da Evropa birokratije postane Evropa gra\u0111ana?<\/p>\n

Posle devalvacije gr\u010dkog duga, ljudi su odahnuli i probu\u0111ena im je nada da je Evropa pre\u017eivela i da je dovoljno jaka da prevazi\u0111e svoje probleme. Onda je gr\u010dki premijer Jorgos Papandreu objavio da \u017eeli da to sudbonosno pitanje prepusti gr\u010dkom narodu na referendumu. Iznenada, na povr\u0161inu je izbila skrivena, obrnuta realnost. U Evropi, koja se toliko di\u010di svojom demokratijom, neko ko praktikuje demokratiju postaje pretnja za Evropu! Papandreu je bio primoran da otka\u017ee demokratski referendum.<\/p>\n

I dok smo se donedavno nadali, kako ka\u017ee nema\u010dki pesnik Helderlin, da \u201etamo gde je opasnost tamo je i spas\u201c, sada se nova, obrnuta stvarnost pojavljuje na horizontu: tamo gde je spas, raste i opasnost. U svakom slu\u010daju, nezgodno pitanje se najednom uvuklo ljudima pod ko\u017eu: da li mere koje spasavaju evro ujedno ukidaju evropsku demokratiju? Da li \u0107e \u201eizbavljena\u201c EU prestati da bude ona Evropska unija koju poznajemo i umesto toga postati \u201eEI\u201c, Evropska imperija sa nema\u010dkim \u017eigom? Da li ova kriza kojoj se ne nazire kraj ra\u0111a jedno politi\u010dko \u010dudovi\u0161te?<\/p>\n

Ne tako davno, bilo je uobi\u010dajeno govoriti sa nipoda\u0161tavanjem o kakofoniji koja vlada u Evropskoj uniji. Sada odjednom Evropa ima samo jedan telefon. On zvoni u Berlinu i pripada Angeli Merkel.<\/p>\n

Jo\u0161 ju\u010de se \u010dinilo da kriza postavlja ono staro pitanje o kona\u010dnosti evropske unifikacije: da li Evropa treba da postane prava nacija, konfederacija, federalna dr\u017eava, puka ekonomska zajednica, neformalna UN, ili ne\u0161to istorijski novo: naime, kosmopolitska Evropa zasnovana na evropskom zakonu koji igra ulogu politi\u010dkog koordinarora evropeizovanih nacionalnih dr\u017eava?<\/p>\n

Sve ovo najednom deluje pomalo folklorno. \u010cak i pitanje \u201ekakvu Evropu zapravo \u017eelimo?\u201c sugeri\u0161e da zaista imamo nekog izbora nakon spasavanja evra. Ovaj voz je ve\u0107 napustio stanicu \u2013 barem za Gr\u010dku, Italiju i \u0160paniju.<\/p>\n

Nije samo struktura vlasti trajno promenjena. Sada se stvara jedna nova logika vlasti. Merkelovsko-evropska gramatika vlasti potvr\u0111uje imperijalnu razliku izme\u0111u zemalja poverilaca i zemalja du\u017enika. To dakle nije vojna, ve\u0107 ekonomska logika. (U tom svetlu, a to je od klju\u010dne va\u017enosti, svaka pri\u010da o nekakvom \u201e\u010cetvrtom rajhu\u201c je proma\u0161ena.) Njena ideolo\u0161ka osnova je ne\u0161to \u0161to bih nazvao nema\u010dkim evro-nacionalizmom: to jest, pro\u0161irena evropska verzija doj\u010dmark nacionalizma. Tako se nema\u010dka kultura stabilnosti podi\u017ee na nivo evropske ideje vodilje.<\/p>\n

Neki Nemci zaista veruju da je njihov model magnetski privla\u010dan ljudima Evrope: Evropa u\u010di nema\u010dki, ka\u017eu oni. Ali realnije bi bilo zapitati se: na \u010demu se temelji takva komanda? Angela Merkel nam ka\u017ee da je cena neobuzdanog zadu\u017eivanja gubitak suvereniteta.<\/p>\n

Posledica toga je razdor unutar EU. On se ogleda pre svega u novom unutra\u0161njem sukobu izme\u0111u evrozone i zemalja izvan nje. Oni koji ne koriste evro na\u0161li su se u situaciji da budu isklju\u010deni iz procesa dono\u0161enja odluka kojima se kroji evropska dana\u0161njica i budu\u0107nost. Oni gube svoj politi\u010dki glas \u2013 najo\u010digledniji je slu\u010daj Britanije, koja klizi ka evropskoj irelevantnosti.<\/p>\n

Me\u0111utim, dramati\u010dan razdor odvija se i u novom, krizom pogo\u0111enom centru aktivnosti evro-zemalja, izme\u0111u zemalja koje ili ve\u0107 sada zavise, ili \u0107e uskoro zavisiti, od milostnje kriznih fondova i zemalja koje finansiraju ove fondove. Ove prve nemaju izbora nego da se prepuste samovolji nema\u010dkog evro-nacionalizma. Italiji, kao jednoj od mo\u017eda najevropskijih zemalja, prete da vi\u0161e ne\u0107e igrati nikakvu ulogu u kreiranju sada\u0161njosti i budu\u0107nosti kontinenta.<\/p>\n

Osnovna pravila evropske demokratije ukidaju se ili \u010dak izvr\u0107u, zaobilaze\u0107i parlamente, vlade i institucije EU. Multilateralizam pretvara se u unilateralizam, jednakost u hegemoniju, suverenost u li\u0161avanje suverenosti, a uva\u017eavanje u nepo\u0161tovanje demokratskog dostojanstva drugih naroda. \u010cak i Francuska, koja je dugo dominirala evropskim integracijama, mora da se povinuje instrukcijama iz Berlina, sada kada je zabrinuta za svoj me\u0111unarodni kreditni rejting.<\/p>\n

Ova budu\u0107nost, koja se kreira u evropskoj laboratoriji kao hotimi\u010dni nusprodukt, podse\u0107a na \u2013 \u017eao mi je \u0161to to moram re\u0107i \u2013 zadocnelu evropsku varijantu Sovjetskog Saveza. Centralizovana ekonomija vi\u0161e ne zna\u010di zacrtavanje petoletki za proizvodnju roba i usluga, ve\u0107 petogodi\u0161njih planova za smanjenje duga. Ovla\u0161\u0107enje za njihovo sprovo\u0111enje dato je \u201ekomesarima\u201c, sa \u201epravima neposrednog pristupa\u201c (Merkel) u ru\u0161enju Potemkinovih sela izgra\u0111enih krivicom zloglasnih zadu\u017eenih zemalja. Svi znamo kako se pri\u010da o SSSR zavr\u0161ila.<\/p>\n

Ali mo\u017ee li biti povoljnih prilika usred krize? U stvari, pitanje je kako se ovim ogromnim prostorom od 27 dr\u017eava \u010dlanica mo\u017ee upravljati ako, pre svake odluke, treba da nagovarate 27 \u0161efova dr\u017eava, njihove ministre i poslanike. A odgovor se sam name\u0107e. Za razliku od EU, evrozona je de fakto zajednica sa dve brzine. Ubudu\u0107e \u0107e samo evrozona (a ne EU) biti avangarda evropeizacije. To bi mogla da bude prilika za hitno potrebnu institucionalnu kreativnost.<\/p>\n

Mnogo se govori o \u201eekonomskoj vladi\u201c. To treba iskristalisati, ispregovarati i isprobati. Pre ili kasnije, bi\u0107e uvedene vrlo kontroverzne evro-obveznice. Nema\u010dki ministar finansija, Volfgang \u0160ojble, ve\u0107 predla\u017ee uvo\u0111enje poreza na finansijske transakcije, koji u ve\u0107oj EU ne bi pro\u0161ao britanski veto.<\/p>\n

D\u017eon F. Kenedi je jednom zaprepastio svet svojom idejom da stvori mirovne snage. Po toj logici, neo-evropejka Angela Merkel treba da se usudi da iznenadi svet pronicljivo\u0161\u0107u i inicijativom, jer u krizi evra nije re\u010d samo o ekonomiji, ve\u0107 o pokretanju evropeizacije Evrope odozdo, o razli\u010ditosti i samoopredeljenju, o politi\u010dkom i kulturnom prostoru gde gra\u0111ani vi\u0161e ne do\u017eivljavaju jedni druge kao neprijatelje koji su ih obespravili ili oplja\u010dkali. Stvorite Evropu gra\u0111ana odmah!<\/p>\n

Svaka pri\u010da o \u201epro\u0161irenju\u201c i \u201eprodubljenju\u201c tako bi dobila novo zna\u010denje. Ono \u0161to treba pro\u0161iriti i produbiti u Evropi jeste demokratija. Vladavina prava i tr\u017ei\u0161ta nije dovoljna. Za slobodu je potreban i tre\u0107i stub, ako \u017eelimo stabilnost, a on se zove evropsko gra\u0111ansko dru\u0161tvo ili, konkretnije, evropska gra\u0111anska aktivnost. Takva samostalna gra\u0111anska praksa, koja bi obezbe\u0111ivala osnovna sredstva za mlade nezaposlene Evropljane, sigurno bi mnogo ko\u0161tala, ali to je samo deli\u0107 cene koju smo morali, a verovatno \u0107emo morati opet, da progutamo za spasavanje banaka.<\/p>\n

Ne bi trebalo da se pla\u0161imo neposredne demokratije. Bez transnacionalnih mogu\u0107nosti za intervenciju odozdo, bez evropskih referenduma o evropskim temama koje mogu da zatalasaju \u010ditavu Evropu, ceo ovaj poduhvat \u0107e se sru\u0161iti. Za\u0161to ne bismo imali predsednika evropske komisije koga istog dana biraju svi gra\u0111ani Evrope, i koji bi tako prvi put bio evropski u pravom smislu re\u010di?<\/p>\n

Mo\u017eda bi tako\u0111e imalo smisla postaviti novu ustavotvornu skup\u0161tinu koja bi ovaj put dala demokratski legitimitet druga\u010dijoj Evropi \u2013 nazovimo je \u201eEvropskom zajednicom demokratija\u201c (EZD). To bi bio po\u010detak, ali ne i odgovor na evropsku krizu. Moramo razgovarati o Evropi citoyen-a, citizen-a, burgermaatschappij-a, ciudadano-a, obywatel-a, itd, pa tako i o antagonizmima koji se kriju iza ujedinjuju\u0107e formule \u201cEvropa gra\u0111ana\u201d. Jer svaki od ovih klju\u010dnih nacionalnih kulturnih koncepata predstavlja druga\u010diji put ka politi\u010dkoj savremenosti.<\/p>\n

Kako bi evropska demokratija bila mogu\u0107a bez obespravljivanja nacionalnih parlamenata? Pod pretpostavkom da sprovo\u0111enje demokratskih prava obuhvata i zahteva mnoge razli\u010dite puteve, mo\u017ee li demokratsko sna\u017eenje kosmopolitske Evrope biti pra\u0107eno ja\u010danjem nacionalnih demokratija u dr\u017eavama \u010dlanicama?<\/p>\n

Odgovor mora glasiti da nova Evropa ne\u0107e slediti model nema\u010dkog evro-nacionalizma, ve\u0107 da \u0107e ona biti nova Evropska zajednica demokratija. A deljenje suverenosti samo \u0107e podsticati snagu i demokratiju.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Evropa ima samo jedan telefon. On zvoni u Berlinu i pripada Angeli Merkel. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-68827","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/68827","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=68827"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/68827\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=68827"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=68827"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=68827"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}