{"id":68726,"date":"2011-11-30T09:29:58","date_gmt":"2011-11-30T08:29:58","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=68726"},"modified":"2011-11-30T09:29:58","modified_gmt":"2011-11-30T08:29:58","slug":"karmin-i-otrov-i-slast-na-usnama","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/11\/30\/karmin-i-otrov-i-slast-na-usnama\/","title":{"rendered":"Karmin – i otrov i slast na usnama"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Ru\u017eevima se danas bave i statisti\u010dari, koji su izra\u010dunali da prose\u010dna \u017eena tokom \u017eivota koristi pet nijansi ru\u017eeva, a da dve svakodnevno nosi u torbi. Ovaj kozmeti\u010dki proizvod postao je dostupan svima, pa je izra\u010dunato i to da svaka \u017eena u toku \u017eivota proguta izme\u0111u 2-3 kilograma karmina! A \u010dujte tek ovo: mu\u0161karac sa \u017eenskih usana tokom \u017eivota pojede 6 kg ru\u017ea! Tako su barem izra\u010dunali nau\u010dnici iz zemlje za koju se vezuje \u010duveni poljubac \u2013 francuski. A kroz istoriju ru\u017e je bio i zabranjivan, a zbog njega se i\u0161lo \u010dak i na giljotinu!<\/p>\n

Istorija bele\u017ei da je upotreba karmina otpo\u010dela u doba sumerske kraljice Pu-abi, poznate i kao Sub-ad, koja je vladala oko 2.500 godine p.n.e. Kada je u ovom veku otkriven njen grob u gradu Uru, kraj nje su prona\u0111eni mnogobrojni predmeti, me\u0111u kojima i ru\u017e od usitnjenog dragog kamenja crvene boje, u kojem su i tragovi olova. U to doba karmini su pravljeni i od raznobojnih cvetova, koji su drobljeni i nano\u0161eni na usne.<\/p>\n

Interesantno je to da su u Egiptu, \u0161to je kasnije postao obi\u010daj i u Rimu, usne mazali i pojedini najugledniji mu\u0161karci. Ugledne Egip\u0107anke na usne su stavljale me\u0161avinu narand\u017easte gline i smole koju su pripremale kod ku\u0107e, dodavale joj cvetne ekstrakte i pakovale u drvene ili metalne kutijice. Kleopatra je naro\u010dito volela jarkocrvenu nijansu, koja je dobijana me\u0161anjem izdrobljenih mrava i buba, a za sjaj je kori\u0161\u0107ena riblja krlju\u0161t, \u0161to je sastavni deo i ve\u0107ine dana\u0161njih karmina. \u017dene su se \u201ekarminisale\u201c i sokovima iz gorkih biljaka, pretpostavlja se da je karmin u drevnom Egiptu pravljen i od kane, a kori\u0161\u0107ena je i alga fukus koja je me\u0161ana sa bromom i jodom, a davala je ljubi\u010dastu nijansu. U doba stare Gr\u010dke vi\u0111enije Grkinje kasnije nisu odvajale od kutijica sa karminom, sa kojima su i sahranjivane.<\/p>\n

A u Rimu, druga Neronova supruga Popeja Sabina, na raspolaganju je imala na stotine dvorskih dama koje su brinule o njenom izgledu, a naro\u010dito o tome da u svakom trenutku bude nakarminisana. Lekari su za nju pravili ru\u017e od fukusa i crvenog vina.<\/p>\n

Japankama plemenitoga roda nekada je bilo zabranjeno da se u javnosti pojavljuju bez jake \u0161minke. Lice su kre\u010dile u belo, na usne stavljale taman karmin, pa je izgledalo kao da imaju maske. Osnovni sastojci ru\u017ea bili su katran i p\u010delinji vosak. Zanimljivo je to da su p\u010delinji vosak, ali i pu\u017eevi od kojih su pravljeni karmini \u017eena u Okeaniji, i danas sastavni delovi ru\u017ea. Ovaj, u koji je uba\u010den pu\u017e, veoma su skupi, jer dugo traju a sadr\u017ee i jedinstvene supstance za hidrataciju.<\/p>\n

U Latinskoj Americi i nekim isto\u010dnja\u010dkim zemljama, \u017eene su koristile karmine \u017eivotinjskog porekla. Odre\u0111ene vrste buba-\u0161vaba sakupljane su, su\u0161ene i tucane da bi se dobio crveni prah.<\/p>\n

Mra\u010dni srednji vek doneo je i mra\u010dna vremena za ru\u017eeve, koje je crkva zabranjivala, a \u017eene koje se karmini\u0161u smatrala je ve\u0161ticama koje \u0107e zavr\u0161iti u paklu.<\/p>\n

Anatemu sa ru\u017ea skinula je engleska kraljica Elizabeta Prva, za vreme \u010dije vladavine je postalo moderno lice belo kao kre\u010d i izrazito crvene usne, mazane krejonom napravljenim od biljnih i \u017eivotinjskih sastojaka, crvenog \u017eivinog sulfida i p\u010delinjeg voska. Odjednom su po\u010dele da se propagiraju prednosti karmina koji, navodno, \u0161titi od bolesti pa i smrti, tako da je kraljica na samrtnoj postelji tra\u017eila da joj dvorkinje non-stop popravljaju karmin. Pola veka posle njene smrti ponovo je krenula hajka na na\u0161minkane \u017eene, i u progonu se i\u0161lo dotle da je engleski sve\u0161tenik 1653. godine \u010dak osnovao pokret za borbu protiv karmina. Uprkos tome mnoge \u017eene su se na\u0161minkane pojavljivale u javnosti, \u010dak i kada je 1770. godine britanski parlament doneo zakon prema kojem se \u017eenama koje nose ru\u017e mo\u017ee suditi zbog vra\u010danja. Naime, mu\u0161karac je mogao o\u010das posla da se razvede od \u017eene ako doka\u017ee da ga je ona tokom zabavljanja zavela tako \u0161to je neke svoje nedostatke prekrivala \u0161minkom i poku\u0161avala da se predstavi lep\u0161om nego \u0161to jeste. Ako bi se to dokazalo, supruga je \u010dak mogla da bude optu\u017eena za ve\u0161ti\u010darenje, jer u to vreme pristojnim \u017eenama nije prili\u010dilo da nose ru\u017e, ve\u0107 samo glumicama i prostitutkama.<\/p>\n

U narednom, 19. veku, koji je i\u0161ao na ruku karminu, koristili su ga \u010dak i mu\u0161karci. U Francuskoj je bio veoma popularan crveni ru\u017e, jer je upu\u0107ivao na zdravlje i zabavan duh, ali u doba Francuske revolucije no\u0161enje ru\u017ea moglo je da dovede do giljotine, jer je smatrano da je na\u0161minkana osoba simpatizer aristokratije. To je ozna\u010dilo i kraj ere u kojoj su mu\u0161karci \u0161minkali usne.<\/p>\n

Dok je u Britaniji kraljica Viktorija smatrala da je nepristojno nositi karmin i zalagala se za \u201eprirodan izgled\u201d, u Francuskoj je glumica Sara Bernar prkosila moralistima i vremenu u kom je \u017eivela. U javnosti se namerno pojavljivala nose\u0107i karmin boje krvi, kr\u0161e\u0107i tako stroge zabrane. Njena hrabrost preplivala je i Atlantik, odnosno stigla do Njujorka, gde su pripadnice lep\u0161eg pola, u borbi za dobijanje prava glasa, karmin pretvorile u simbol ravnopravnosti polova.<\/p>\n

Prepoznatljivu kutijucu, kakvu danas ima, ru\u017e je dobio 1915. godine. Pakovanje od metala, duga\u010dko pet centimetara i ru\u017e uba\u010den u dno poklopca koji se prstom izvla\u010dio, dizajnirao je Moris Levi. Velikoj popularnosti ru\u017ea doprinele su gluma\u010dke zvezde poput Marlen Ditrih, Grete Garbo i D\u017eoan Kraford.<\/p>\n

\u010cak i tridesetih, kada je nastupila ekonomska kriza, \u017eene se nisu odricale karmina. U \u201eMaks Faktoru\u201c su napravili prvi sjaj za usne, u prodavnici sanatorijuma u Nju D\u017eersiju postojale su linije karmina jer se smatralo da oni mogu da imaju terapeutsko dejstvo, iz ku\u0107e \u201eElizabet Arden\u201c poru\u010divali su da devojke koje koriste karmin imaju vi\u0161e \u0161ansi da se zaposle od onih koje se ne \u0161minkaju.<\/p>\n

\u010cak i tokom Drugog svetskog rata \u017eene se nisu odricale karmina, u posleratnim godinama neka preduze\u0107a su \u010dak donela uredbe da radnice moraju da ma\u017eu usne, u \u010demu su naro\u010dito prednja\u010dile velike avio-kompanije. Godine 1950. ameri\u010dki hemi\u010dar Hejzel Bi\u0161op stvorio je prvi dugotrajni ru\u017e koji se ne razmazuje tokom ljubljenja, a \u0161ezdesete je obele\u017eio tzv. karminski rat, koji se sastojao u tome da sve velike kozmeti\u010dke ku\u0107e neprestano izbacuju nove ru\u017eeve, podme\u0107u nogu konkurentima, \u010dak su jedna drugoj krale i formule i i\u0161le dotle da imaju pla\u0107enike koji su u robnim ku\u0107ama uni\u0161tavali police sa proizvodima konkurenata.<\/p>\n

Danas gotovo da nema \u017eene koja ne koristi ru\u017e. I, ma koliko tvrdile da se ulep\u0161avaju da bi sebi bile lepe, treba imati u vidu da njihovu strast ka ru\u017eevima raspiruje i pomisao kako \u0107e crvenim, pink ili narand\u017eastim usnama privu\u0107i pa\u017enju nekog mu\u0161karca. S pravom.<\/p>\n

CRVENI, POZIV NA SEKS<\/p>\n

Ranije su \u017eene grickale usnice ili su ih \u0161tipale, kako bi privukle pa\u017enju mu\u0161karaca. A u trenucima seksualnog uzbu\u0111enja poja\u010dava se protok krvi u usnama, one se zarumene, pa je najverovatnije to bio razlog \u0161to se zapo\u010delo sa bojenjem usana upravo crvenom bojom. Danas, vekovima kasnije, ne samo da postoje najrazli\u010ditije nijanse ru\u017eeva, ve\u0107 i onaj koji poma\u017ee mu\u0161karcima da otkriju kada je \u017eena raspolo\u017eena za seks, jer njegovi sastojci reaguju na hemijske promene ko\u017ee. Tako, ako je \u017eena uzbu\u0111ena, njen krvotok se ubrzava, temperatura tela raste, a boja ru\u017ea od gotovo providne prerasta u crvenu.<\/p>\n

Osim crvenog, najpopularnijeg, u pro\u0161losti je kori\u0161\u0107en i onaj roze boje, a popularan je i danas. Najnovija istra\u017eivanja pokazuju da ako \u017eena ima roze ru\u017e mu\u0161karac \u0107e u njene usne gledati 7,3 sekunde, a ako ih uop\u0161te nije na\u0161minkala gleda\u0107e ih samo 2,2 sekunde.<\/p>\n

 <\/p>\n

RAT, \u017dENE I KARMIN<\/p>\n

Tokom Drugog svetskog rata rasla je popularnost ru\u017ea, najvi\u0161e zahvaljuju\u0107i filmskoj industriji. \u010cak je nastala i patriotska kampanja nazvana \u201eRat, \u017eene i karmin\u201c, jer se smatralo da je du\u017enost \u017eena da se u te\u0161ka vremena nakarmini\u0161u i lepo izgledaju. Ru\u017e je bio simbol otpora i podizanja morala. Vlasnici fabrika i \u0161efovi u preduze\u0107ima opremali su \u017eenske toalete najrazli\u010ditijim ru\u017eevima, za slu\u010daj da neka radnica nije imala novca da ga kupi.<\/p>\n

Ve\u010dernje Novosti<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prvi karmini pravljeni su od osu\u0161enih i zdrobljenih buba, kane, alge fukus, katrana, gline…Mu\u0161karac sa \u017eenskih usana tokom \u017eivota pojede 6 kg karmina!<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-68726","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/68726","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=68726"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/68726\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=68726"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=68726"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=68726"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}