{"id":68458,"date":"2011-11-27T22:44:36","date_gmt":"2011-11-27T20:44:36","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=68458"},"modified":"2011-11-27T22:44:36","modified_gmt":"2011-11-27T20:44:36","slug":"mitovi-o-balkanu-pogresni","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/11\/27\/mitovi-o-balkanu-pogresni\/","title":{"rendered":"Mitovi o Balkanu pogre\u0161ni"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Balkanske dr\u017eave, uprkos pusto\u0161enjima devedesetih godina pro\u0161log veka, razvijaju se demokratski i ekonomski, ali rasprostranjeni negativni mitovi o Balkanu i dalje opstaju, navodi se u \u010dlanku objavljenom u akademskom \u010dasopisu Juropijan vju (European View).<\/p>\n

Profesor politi\u010dke filozofije Asteris Huliaras u tekstu “Neuspele dr\u017eave na Balkanu: sedam mitova” osporava, izmedju ostalog, da je takozvana “balkanizacija” lo\u0161a, da su ljudi na Balkanu posebno nasilni, da je mogu\u0107nost ulaska u EU jedina garancija mira i bezbednosti, kao i da je Balkan homogen region.<\/p>\n

On kao prvi mit navodi “Balkan je uvek bio Balkan”, prema kome je ovaj geografski pojam “uvek bio ispunjen negativnim konotacijama nasilja, divlja\u0161tva, primitivizma – u meri za koju je te\u0161ko na\u0107i paralelu u istoriji”.<\/p>\n

Termin “balkanizacija”, koji obi\u010dno podrazumeva raspad ve\u0107ih politi\u010dkih jedinica na manje medjusobno zavadjene dr\u017eave, posle Prvog svetskog rata dobio je negativne konotacije zbog navodne pretnje medjunarodnom poretku, stabilnosti i miru, navodi Huliaras.<\/p>\n

Profesor Univerziteta na Peloponezu navodi da je Balkan opisivan i kao “Bure baruta Evrope” i citira nekada\u0161njeg britanskog premijera Vinstona \u010cer\u010dila koji je rekao da “Balkan stvara vi\u0161e istorije nego \u0161to mo\u017ee da je potro\u0161i”.<\/p>\n

Po\u010detkom 90-ih godina pro\u0161log veka termin je postao jo\u0161 negativniji, budu\u0107i da su mnogi na Zapadu verovali da je do raspada Jugoslavije do\u0161lo usled mr\u017enje iz pro\u0161losti, ali se re\u010d “Balkan” sada izbegava i \u010de\u0161\u0107e se koristi “Jugoisti\u010dna Evropa”, mada opstaje i “Zapadni Balkan”.<\/p>\n

Povodom mita “balkanizacija je lo\u0161a stvar”, Huliaras navodi da je “Balkan fragmentarniji nego ikada, ali su istovremeno, balkanske zemlje demokrati\u010dnije nego ikada pre”.<\/p>\n

Iako to nisu savr\u0161ene demokratije, vlast se bira na uglavnom slobodnim i po\u0161tenim izborima, gubitnici priznaju poraz, a nacionalne manjine imaju prava zapisana u ustavima ili zvani\u010dnim sporazumima.<\/p>\n

“Balkanizacija i demokratizacija izgleda da idu zajedno”, navodi autor i dodaje da za razliku od pro\u0161losti, savremena balkanizacija izgleda da ne ugro\u017eava ekonomiju, dok su granice u regionu otvorenije nego ikada pre.<\/p>\n

“Izgled ulaska u EU uskladjuje razlike u zakonima, standardima i valuti i, kao ishod, protok ideja, dobara i ljudi preko granica na Balkanu dogadja se nevidjenom brzinom. Na odredjeni na\u010din, nacionalna fragmentacija je dalji motiv za inteziviranje politi\u010dke i ekonomske integracije. Jer, verovatno prvi put od ranog perioda Otomanskog carstva, Balkan postaje zaista ujedinjen”, navodi Huliaras.<\/p>\n

Takodje je mit, ka\u017ee Huliaras, da posle progla\u0161enja nezavisnosti Kosova, na Balkanu nema vi\u0161e secesionisti\u010dkih pokreta koji bi mogli dovesti do stvaranja nove dr\u017eave.<\/p>\n

“I dalje postoje zna\u010dajni i sna\u017eni zatevi za promenom granica”, navodi autor i dodaje da predstavnici Republike Srpske \u010desto govore o referendumu o pripajanju Srbiji, dok je sli\u010dan zahtev popularan i medju bosanskim Hrvatima.<\/p>\n

Sli\u010dna inicijativa je mogu\u0107a i medju Albanicima u Makedoniji ili Srbima na severu Kosova.<\/p>\n

“Ipak, ve\u0107i deo Balkana (uklju\u010duju\u0107i srpsku vladu) i medjunarodni faktori (uklju\u010duju\u0107i SAD i EU) nisu naklonjeni daljoj promeni granica. Izgleda da trenutna ravnote\u017ea mo\u0107i \u0161titi status kvo”, navodi Huliaras.<\/p>\n

Govore\u0107i o mitu “mamac \u010dlanstva u EU odr\u017eava Balkan stabilnim i mirnim”, autor navodi da se stabilizacija Balkana smatra prevashodno odgovorno\u0161\u0107u Evropske unije, koja je u regionu prisutna vi\u0161e nego bilo gde drugde u svetu.<\/p>\n

Izgled \u010dlanstva u EU zna\u010dajno uti\u010de na politi\u010dke i ekonomske reforme, navodi autor, ali i dodaje da Unija nema jedinstvenu spoljnu politiku i da u Briselu “o\u010digledno” postoji zamor od pro\u0161irenja.<\/p>\n

Huliaras zaklju\u010duje da “anga\u017eman Evrope nije dovoljan za odr\u017eanje stabilnosti i podsticanje rasta na Zapadnom Balkanu” i dodaje da je potrebna i trajna posve\u0107enost SAD, a trebalo bi da bude ume\u0161ana i Rusija.<\/p>\n

“Naposletku, lako je predvideti da \u0107e doma\u0107i politi\u010dki akteri biti skloni da igraju na rivalitet Zapad-Rusija, kao \u0161to se dogadjalo vi\u0161e puta u istoriji”, ocenio je gr\u010dki profesor.<\/p>\n

Povodom mita “Balkan je posebno nasilan region”, on navodi da ne postoje podaci koji ukazuju da su ljudi na Balkanu nasilniji od drugih ljudi i podse\u0107a na izve\u0161taj UN iz 2008. koji pokazuje da je nivo zlo\u010dina protiv ljudi i imovine – ubistva, plja\u010dke, silovanja, provale i napadi – na Balkanu manji nego u Zapadnoj Evropi.<\/p>\n

Huliaras pori\u010de i mitove da je “Balkan homogen region” i da su “balkanske dr\u017eave isuvi\u0161e male da osuguraju bezbedbonst i jam\u010de ekonomski razvoj”.<\/p>\n

Tekst je iza\u0161ao u novembarskom broju \u010dasopisa Juropijan vju koji izdaje Centar za evropske studije, tink-tenk organizacija Evropske narodne partije.<\/p>\n

Beta<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Profesor Asteris Huliaras osporava, izmedju ostalog, da je takozvana “balkanizacija” lo\u0161a, da su ljudi na Balkanu posebno nasilni.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-68458","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/68458","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=68458"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/68458\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=68458"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=68458"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=68458"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}