{"id":68416,"date":"2011-11-27T12:52:58","date_gmt":"2011-11-27T10:52:58","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=68416"},"modified":"2011-11-27T12:52:58","modified_gmt":"2011-11-27T10:52:58","slug":"mitovi-i-istine-o-raku","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/11\/27\/mitovi-i-istine-o-raku\/","title":{"rendered":"Mitovi i istine o raku"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pre samo deset godina jedna od tri osobe je imala neku vrstu raka. Dakle, \u0161ta uzrokuje kancer?<\/p>\n

Stru\u010dnjaci uglavnom upozoravaju da rak napada starije osobe, zatim one sa odre\u0111enim na\u010dinom \u017eivota kao \u0161to su lo\u0161a ishrana, alkohol, pu\u0161enje i fizi\u010dka neaktivnost. Me\u0111utim, dok svi navedeni faktori imaju svoju ulogu, nau\u010dnici tragaju za jo\u0161 nekim potencijalnim koji mogu dovesti do razvoja ove bolesti.<\/p>\n

\u010cak su i sami ljudi razvili neke teorije koje \u0161ire me\u0111u sobom poput onih da se rak mo\u017ee dobiti od hormona iz piletine, mikrotalasnih pe\u0107nica i ro\u0161tilja. Stru\u010dnaci govore da li su neke od ovih teorija ta\u010dne.<\/p>\n

Vru\u0107i napici<\/strong><\/p>\n

Teorija: Konzumiranje kuvanih, toplih napitaka o\u0161te\u0107uje jednjak, ili se bar tako smatra. Vru\u0107 \u010daj se, u jednoj iranskoj studiji, povezuje sa dobijanjem raka jednjaka.<\/p>\n

Ispijanja \u010daja za manje od dva minuta nakon \u0161to je sipan u \u0161olju povezuje se sa pet puta ve\u0107im rizikom od dobijanja raka jednjaka u pore\u0111enju sa konzumiranjem \u010daja \u010detiri ili vi\u0161e minuta, nakon \u0161to sipa.<\/p>\n

Stru\u010dni komentar: \u201cU zemljama poput Irana i Brazila konzumira se zaista vreo \u010daj,\u201d obja\u0161njava profesor Martin Vajsman. \u201cOni \u010desto koriste i slam\u010dice koje te\u010dnost odmah dovode do pozadine grla. To mo\u017ee prouzrokovati upalu jednjaka, a upala se povezuje sa rakom, jer mo\u017ee da pove\u0107a rizik od razvoja abnormalnih \u0107elija.\u201d<\/p>\n

\u201cMe\u0111utim u ostalim zemljama, \u010dajevi se piju kada se malo ohlade ili sa mlekom, \u0161to ih tako\u0111e hladi i to elimini\u0161e svaki rizik od dobijanja ove bolesti.\u201d<\/p>\n

Meso sa ro\u0161tilja<\/strong><\/p>\n

Teorija: Neki ljudi veruju da na\u010din spremanja mesa uti\u010de na dobijanje bolesti raka. Naro\u010dito se misli da to va\u017ei za ro\u0161tiljsko meso. Jedna norve\u0161ka studija je u ro\u0161tilju prona\u0161la hemijsku supstancu koju je povezala je za rizikom za dobijanje raka debelog creva. Jo\u0161 neke studije su sumnjale da izgorelo meso mo\u017ee imati neke veze sa dobijanjem kancera.<\/p>\n

Stru\u010dni komentar: \u201cKada je re\u010d o na\u010dinu spremanja mesa i kanceru, ne postoje \u010dvrsti dokazi,\u201d ka\u017ee dr Jinka Ebo.<\/p>\n

“Me\u0111utim neke studije su pokazale da kuvanje mesa na visokim temperaturama mo\u017ee da proizvede kancerogene supstance.\u201d<\/p>\n

Fizi\u010dka povreda<\/strong><\/p>\n

Teorija: To je ne\u0161to poput mamine izjave: \u201cPazi da ne udari\u0161 dojku jer mo\u017ee\u0161 dobiti rak.\u201d<\/p>\n

Me\u0111utim, da li je to zaista mogu\u0107e?<\/p>\n

Jedna studija istra\u017eiva\u010da sa Lankaster univerziteta smatra da fizi\u010dka povreda (udar u blizini dojke) mo\u017ee biti okida\u010d ta dobijanje bolesti. Me\u0111utim ostali stru\u010dnjaci veruju da to nije mogu\u0107e, jer se kod fizi\u010dkih povreda deo tela obi\u010dno pa\u017eljivije pregleda pa se zato ponekad detektuje rak, jer ga u suprotnom mo\u017eda ne bi prona\u0161li.<\/p>\n

Mobilni telefoni<\/strong><\/p>\n

Teorija: Svetska zdravstvena organizacija je, ranije ove godine, saop\u0161tila da mobilni telefoni mo\u017eda uzrokuju dobijanje raka. Pregled dokaza je sugerisao pove\u0107ani rizik od maligne vrste raka mozga i savetovala je \u201cpragmati\u010dne\u201d mere za smanjenje izlo\u017eenosti, kao \u0161to je kori\u0161\u0107enje handsfree kompleta i pisanje poruka, umesto poziva.<\/p>\n

Nakon procene istra\u017eivanja, SZO je zaklju\u010dila da je kori\u0161\u0107enje mobilnih telefona “verovatno kancerogeno”- to je termin koji stavlja telefon u sredinu od pet nivoa mogu\u0107ih kancerogena.<\/p>\n

Me\u0111utim, jedna studija koja je obuhvatila vi\u0161e od 35.000 ljudi, tokom18 godina, zaklju\u010dila je da korisnici ovih ure\u0111aja nisu izlo\u017eeni ve\u0107em riziku od dobijanja raka mozga ili nervnog sistema od osoba koji ne koriste mobilne.<\/p>\n

Stru\u010dni komentar: \u201cNe postoji dovoljno dokaza da bismo sa sigurno\u0161u utvrdili da li mobilni ure\u0111aju pove\u0107avaju rizik za dobijanje raka, \u201c rekla je dr Kerol \u0160ikora.<\/p>\n

\u201cOvi ure\u0111aji se koriste ve\u0107 dvadesetak godina, i do sad bismo prona\u0161li vezu sa kancerom, da je ima.\u201d<\/p>\n

Geni<\/strong><\/p>\n

Teorija: Smatra se da je kancer genetsko nasle\u0111e, tako da u to nema mnogo sumnje. U stvari stru\u010dnjaci misle da je 5-20% kancera povezano sa genetskim nasle\u0111em. Oni su identifikovali gene koji pove\u0107avaju rizik kod raka dojke, materice, prostate, jajnika i creva.<\/p>\n

Stru\u010dni komentar: \u201cIstina je da se oko 10% bolesti raka dobija zbog genetike,\u201d ka\u017ee \u0160ikora. \u201cTo je jedan od faktora kod kojeg ne mo\u017eemo ni\u0161ta da u\u010dinimo. Me\u0111utim vo\u0111enje zdravog \u017eivota mo\u017ee mnogo da pomogne.\u201d<\/p>\n

Zatvor<\/strong><\/p>\n

Teorija: Neki ljudi veruju da zatvor mo\u017ee uzrokovati rak creva, zbog dugog zadr\u017eavanja \u0161tetnih materija u organizmu.<\/p>\n

Stru\u010dni komentar: \u201cZnamo da je u\u010destalost raka debelog creva ni\u017ea u oblastima Dalekog istoka, gde osobe mnogo br\u017ee vare hranu jer jedu vi\u0161e vlakana i povr\u0107a “, ka\u017ee profesor \u0160ikora.<\/p>\n

\u201cVisoko vlaknasta dijeta poma\u017ee da kancerogena jedinjenja prolaze br\u017ee kroz organizam i smanjuje rizik od razvoja raka debelog creva. ”<\/p>\n

Mikrotalasne pe\u0107nice<\/strong><\/p>\n

Teorija: Mikrotalasne zra\u010de elektromagnetnu radijaciju koja podi\u017ee temperaturu hrane. Bilo je zabrinutosti da bi izlaganje zra\u010denju moglo izazvati rak kod ljudi.<\/p>\n

Stru\u010dni komentar: Glavna stvar ovde je da mikrotalasne ne koriste istu vrstu zra\u010denja koje izaziva rak – jonizuju\u0107e zra\u010denje”, ka\u017ee Iinka Ebo.<\/p>\n

“Znamo da to mo\u017ee da promeni DNK \u0107elije, \u0161to mo\u017ee izazvati razvoj kancera.\u201d \u201cNejoniziraju\u0107e zra\u010denje, koje koristi mikrotalasna, nema dovoljno energije da hemijski menja \u0107elije.\u201d<\/p>\n

Piletina<\/strong><\/p>\n

Teorija: Smatra se da hormoni koji se koriste za \u017eivinu podi\u017eu nivo estrogena kod ljudi, a vi\u0161i nivoi hormona su povezani sa rakom dojke.<\/p>\n

Stru\u010dni komentar: \u201cOvu pri\u010du sam dosta slu\u0161ala, ali vi ne jedete dva pileta dnevno, tako da niste pod rizikom,\u201d ka\u017ee \u0160ikora.<\/p>\n

Bolesti\/Virusi<\/strong><\/p>\n

Teorija: Mi\u0161ljenje je da ako imate neku bolest ili stanje na odre\u0111enom delu tela, da je ono podlo\u017enije razvoju raka kasnije u toku \u017eivota.<\/p>\n

Druga teorija je da virusi mogu podsta\u0107i genetske promene u \u0107elijama i da one postaju kancerogene.<\/p>\n

Stru\u010dni komentar: \u201cKada je re\u010d o raka debelog creva, SZO upozorava da osobe sa Kronovim oboljenjem mo\u017eda imaju ve\u0107i rizik od dobijanja raka.\u201d<\/p>\n

“\u017dene sa endometriozom imaju ne\u0161to ve\u0107i rizik od dobijanja raka jajnika, kao i \u017eene, mla\u0111e od 29 godina, koje imaju ciste na jajnicima, ka\u017ee dr Sara Bleklid\u017e.<\/p>\n

Kada je re\u010d o virusima, mo\u017eda se mogu povezati sa nekim vrstama raka; crvikalni i oralni kanceri, su na primer, povezani sa HPV-om.<\/p>\n

B 92<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pre samo deset godina jedna od tri osobe je imala neku vrstu raka. Dakle, \u0161ta uzrokuje kancer? Stru\u010dnjaci uglavnom upozoravaju da rak napada starije osobe, zatim one sa odre\u0111enim na\u010dinom \u017eivota kao \u0161to su lo\u0161a ishrana, alkohol, pu\u0161enje i fizi\u010dka neaktivnost. Me\u0111utim, dok svi navedeni faktori imaju svoju ulogu, nau\u010dnici tragaju za jo\u0161 nekim potencijalnim […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-68416","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/68416","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=68416"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/68416\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=68416"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=68416"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=68416"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}