{"id":68348,"date":"2011-11-30T22:33:05","date_gmt":"2011-11-30T20:33:05","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=68348"},"modified":"2011-11-30T22:40:26","modified_gmt":"2011-11-30T21:40:26","slug":"kriminalci-i-dalje-profitiraju-od-privatizacije-u-srbiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/11\/30\/kriminalci-i-dalje-profitiraju-od-privatizacije-u-srbiji\/","title":{"rendered":"Kriminalci i dalje profitiraju od privatizacije u Srbiji"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Stevan DOJ\u010cINOVI\u0106<\/strong><\/p>\n

Samo dve godine po izlasku iz zatvora, gde je izdr\u017eao kaznu za poku\u0161aj ubistva \u010detvorice policajaca u jednoj pucnjavi u Beogradu, Milan Lazarevi\u0107 je zaklju\u010dio da je krajnje vreme da i on ne\u0161to zaradi od privatizacije u Srbiji.<\/p>\n

Pretpostavljaju\u0107i da njegova kriminalna pro\u0161lost ne\u0107e predstavljati problem, Lazarevi\u0107 je bacio oko na Ma\u0161inoservis, novoprivatizovanu fabriku ma\u0161inskih delova u svom rodnom Valjevu.<\/p>\n

Pokazalo se da je bio u pravu. Policijski dosije nije predstavljao ni najmanju smetnju. Agencija za privatizaciju Republike Srbije je dala svoje odobrenje u novembru 2005. godine.<\/p>\n

Za razliku od drugih biv\u0161ih komunisti\u010dkih zemalja koje su ulazile u EU, poput Poljske, Srbija je s velikim zaka\u0161njenjem uvodila kontrole za potencijalne kupce koje treba da spre\u010de mogu\u0107nost da kriminalci profitiraju od prodaje dr\u017eavnih preduze\u0107a.<\/p>\n

Odsustvo dr\u017eavne kontrole stvorilo je savr\u0161eno okru\u017eenje za bujanje kriminalnih radnji, uklju\u010duju\u0107i i nezakonito izvla\u010denje kapitala i pranje novca.<\/p>\n

Razmere korupcije i zloupotreba bile su takve da je Srbija do danas morala da poni\u0161ti \u010dak 629 od ukupno 2.281 izvr\u0161ene privatizacije, zbog toga \u0161to su novi vlasnici obustavljali proizvodnju, rasprodavali sredstva i uskra\u0107ivali plate radnicima.<\/p>\n

Na hiljade radnika u Srbiji su ostali bez posla zbog takvih propusta u postupku privatizacije.<\/p>\n

Mada se od potencijalnih kupaca sada zahteva da dostave dokaze da nisu bili osu\u0111ivani i da se ne nalaze pod istragom, u sistemu i dalje postoje rupe koje kriminalcima omogu\u0107uju da profitiraju od prodaje.<\/p>\n

Lazarevi\u0107, koji je uspeo da pribavi saglasnost dr\u017eave za kupovinu Ma\u0161inoservisa, u me\u0111uvremenu je ponovo dospeo u zatvor zbog optu\u017ebi za iznudu i reketiranje vlasnika barova i restorana Valjevu.<\/p>\n

Tako\u0111e je optu\u017een da je naru\u010dio ubistvo svog lokalnog konkurenta u svetu podzemlja, a usledile su i optu\u017enice za utaju poreza, prevaru osiguravaju\u0107eg dru\u0161tva i prisvajanje dr\u017eavnog novca.<\/p>\n

\u2018Samo budale pri\u010daju\u2019<\/strong><\/p>\n

Pre dvadesetak godina fabrika Ma\u0161inoservis je bila uspe\u0161no preduze\u0107e u dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu, sa oko 130 zaposlenih u Valjevu, udaljenom oko 100 km od Beograda. Preduze\u0107e je nekada imalo predstavni\u0161tva \u0161irom biv\u0161e Jugoslavije.<\/p>\n

Danas je ulaz u fabriku zatvoren te\u0161kim lancima i katancem, ali se kroz kapiju mo\u017ee proviriti u dvori\u0161te. Fabri\u010dka zgrada je napu\u0161tena i ruinirana; prozori na polusru\u0161enim zidovima su polupani.<\/p>\n

Ma\u0161inoservis na papiru i dalje ima 12 zaposlenih, ali svi oni tvrde da poslednjih devet godina nisu radili niti primali platu. Lokalno stanovni\u0161tvo iz okolnih sela koje se nekada izdr\u017eavalo radom u fabrici sada je primorano da tra\u017ei povremene poslove bilo kakve vrste.<\/p>\n

Milivoj Savi\u0107, star 60 godina, jedini je radnik koji je imao hrabrosti da progovori. Dok smo obavljali intervju u njihovoj ku\u0107i u blizini Valjeva njegova supruga je sve vreme negodovala i ljutito komentarisala: \u201cSamo budale pri\u010daju.\u201d<\/p>\n

Na sam pomen Lazarevi\u0107evog imena ljude iz ovog kraja obuzima strah.<\/p>\n

Milivoj Savi\u0107, poznat i pod nadimkom Bosanac, ne pokazuje strah i ka\u017ee da je razgovor sa novinarima njegova poslednja \u0161ansa. Delimi\u010dno paralizovan posle mo\u017edanog udara koji je pre\u017eiveo, nesposoban je da radi, a nema uslova za odlazak u penziju jer je Ma\u0161inoservis posle privatizacije obustavio isplatu plata i penzijskih doprinosa.<\/p>\n

On ka\u017ee da je ve\u0107 od prvog Lazarevi\u0107evog dolaska u fabriku bilo jasno da novi vlasnik nema nameru da investira i poku\u0161a da oporavi preduze\u0107e. Umesto toga, novi \u0161ef je iza\u0161ao pred zaposlene i saop\u0161tio im da mogu da idu ku\u0107i.<\/p>\n

\u201cLazarevi\u0107 je rekao: \u2018Imam va\u0161e brojeve telefona ovde u preduze\u0107u. Pozva\u0107u vas ako bude nekog posla.\u2019 Me\u0111utim, rasprodao je sve ma\u0161ine i tamo (u fabrici) ni\u0161ta nije ostalo,\u201d ka\u017ee Savi\u0107.<\/p>\n

Savi\u0107 je u o\u010dajanju oti\u0161ao kod Lazarevi\u0107a i zamolio ga da mu upla\u0107uje bar penzijske doprinose da bi mogao da ode u penziju.<\/p>\n

\u201cKako ho\u0107e\u0161 da te molim, kao oca, kao Boga, kao \u0161efa? A on je odgovorio: \u2018Bosanac, ima\u0161 godina koliko i moj otac, ja to po\u0161tujem, nemoj ni\u0161ta da brine\u0161\u2019\u2026 ali novac nije uplatio,\u201d ka\u017ee Savi\u0107.<\/p>\n

On je jedini radnik koji je imao hrabrosti da se sretne s Lazarevi\u0107em licem u lice.\"\"<\/a><\/p>\n

Trgovina<\/strong><\/p>\n

Lazarevi\u0107 je preduze\u0107e kupio u septembru 2004. godine, po\u0161to je prethodnom vlasniku Vladanu Kruni\u0107u isplatio u gotovini 13.000 evra. Dobio je propisno izdato punomo\u0107je kojim je stekao potpunu kontrolu nad preduze\u0107em, dok Agencija za privatizaciju i zvani\u010dno ne odobri prodaju.<\/p>\n

Po\u0161to se sva novoprivatizovana preduze\u0107a i dalje nalaze pod kontrolom dr\u017eave, prodaja se mo\u017ee obaviti jedino uz saglasnost Agencije, koja je u ovom slu\u010daju izdata 15. novembra 2005. godine.<\/p>\n

Ma\u0161inoservis je prvobitno privatizovan u decembru 2002. godine, tako \u0161to je fabrika prodata Kruni\u0107u za oko 40.000 evra. Kruni\u0107 ka\u017ee da nije uspeo da pokrene proizvodnju i isplati radnike, zbog \u010dega su u vreme kada je preduze\u0107e prodao Lazarevi\u0107u svi zaposleni bili u \u0161trajku.<\/p>\n

Dok je Kruni\u0107 jo\u0161 bio vlasnik preduze\u0107a, inspektori Agencije za privatizaciju su dostavili\u00a0 dva izve\u0161taja u kojima se kritikuje na\u010din upravljanja fabrikom; jedan u oktobru 2003. i jedan u junu 2004. godine.<\/p>\n

U oba izve\u0161taja se navodi da radnici Ma\u0161inoservisa nisu primali platu jo\u0161 od privatizacije i da je proizvodnja obustavljena, uz upozerenje da \u0107e mo\u017eda biti potrebno da se preduze\u0107e vrati pod kontrolu dr\u017eave.<\/p>\n

Zanimljivo je da su inspektori ponovo posetili fabriku pet meseci kasnije, tada ve\u0107 u Lazarevi\u0107evom vlasni\u0161tvu, ali ovog puta radnici su odbijali da se po\u017eale na bilo \u0161ta osim na to \u0161to ne dobijaju plate.<\/p>\n

Izvla\u010denje kapitala<\/strong><\/p>\n

Prema re\u010dima biv\u0161eg vlasnika Kruni\u0107a i zaposlenih, Lazarevi\u0107 se odmah bacio na izvla\u010denje kapitala iz Ma\u0161inoservisa.<\/p>\n

Kruni\u0107 tvrdi da je Lazarevi\u0107 prodao najva\u017enije ma\u0161ine, vredne oko 10.000 evra, ve\u0107 u prvih nekoliko meseci po preuzimanju kontrole nad fabrikom.<\/p>\n

Prema optu\u017enici koju je podigla poreska uprava, Lazarevi\u0107 je navodno prodao i jednu od fabri\u010dkih zgrada za iznos od 41.000 evra u gotovini. U poreskoj upravi tvrde da nije prijavio prodaju zgrade da bi izbegao pla\u0107anje poreza.<\/p>\n

BIRN je do\u0161ao do dokumenata koji pokazuju da je Lazarevi\u0107 stavio fabri\u010dki plac pod hipoteku, ali jo\u0161 nije utvr\u0111eno kada je to ta\u010dno uradio niti koliki iznos je na osnovu ove hipoteke pribavio.<\/p>\n

Lazarevi\u0107 nije direktno komentarisao ove optu\u017ebe niti svoje vlasni\u0161tvo na Ma\u0161inoservisu, ali njegov advokat, Miodrag \u0110uri\u010di\u0107, izjavio je za BIRN da \u201cnema dokaza protiv njega\u201d.<\/p>\n

U vezi sa Lazarevi\u0107evim vo\u0111enjem preduze\u0107a, \u0110uri\u010di\u0107 je izjavio da su problemi sa proizvodnjom i administrativni problemi bili prisutni i pre nego \u0161to je njegov klijent stekao vlasni\u0161tvo nad preduze\u0107em.<\/p>\n

Lazarevi\u0107ev ekstreman postupak svakako nije jedinstven u Srbiji. U pitanju je jedno od nekoliko hiljada malih preduze\u0107a koja je dr\u017eava prodala, a od kojih su mnoga bila \u017ertve nezakonitog izvla\u010denja kapitala i drugih kriminalnih radnji.<\/p>\n

Na taj na\u010din je veliki broj stanovnika Srbije ostao bez posla u zemlji u kojoj je stopa nezaposlenosti 2010. godine dostigla 20 odsto. O\u010dekuje se da \u0107e sa novi udarima globalne recesije broj nezaposlenih u Srbiji nastaviti da raste.<\/p>\n

Proces privatizacije u Srbiji nije zavr\u0161en, a prema podacima Agencije za privatizaciju ostalo je za prodaju jo\u0161 435 preduze\u0107a.<\/p>\n

La\u017eni dokumenti la\u017enih kupaca<\/strong><\/p>\n

I pored uvo\u0111enja o\u0161trijih mera koje bi trebalo da onemogu\u0107e kriminalce u poku\u0161ajima da iskoriste privatizaciju za pranje novca ili druge nezakonite poslove, sistem je i dalje podlo\u017ean zloupotrebama.<\/p>\n

Mada se od 2008. godine od kupaca tra\u017ei da dostave potvrde iz policije i suda da nisu pod istragom i da nisu bili\u00a0 osu\u0111ivani, kriminalci i dalje pronalaze na\u010dine da prevare sistem.<\/p>\n

Neki od kupaca koriste zastupnike koji nemaju kriminalnu pro\u0161lost, mnogi dostavljaju ponude preko of-\u0161or kompanija, a ima i onih koji jednostavno falsifikuju dokumente.<\/p>\n

\u201cAko neko donese krivotvorenu potvrdu, kako ja mogu da znam da je dokument krivotvoren? To je krivi\u010dno delo; neko drugi bi to morao da ispita,\u201d ka\u017ee Du\u0161an Belanovi\u0107, direktor centra za komunikaciju pri Agenciji za privatizaciju.<\/p>\n

Upitan za\u0161to dokumente ne dostavljaju policiji na proveru, Belanovi\u0107 odgovara da Agencija nema dovoljno ljudi da bi vr\u0161ila provere takve vrste.<\/p>\n

Tako\u0111e, Srbija ne mo\u017ee da utvrdi ta\u010dno poreklo novca koji se koristi za kupovinu preduze\u0107a preko of-\u0161or kompanija.<\/p>\n

Darko \u0160ari\u0107, koji se trenutno nalazi u bekstvu, optu\u017een je od strane srpskih vlasti 2010. godine zbog sumnji da je organizovao me\u0111unarodnu mre\u017eu za \u0161verc droge za koju se veruje da je prokrijum\u010darila u Evropu oko 3,5 tone kokaina i da je kroz proces privatizacije u Srbiji oprala oko 30 miliona evra.<\/p>\n

Dokumenti pribavljeni iz dr\u017eavnog tu\u017eila\u0161tva i poslovnih registara u SAD i Srbiji pokazuju da je \u0160ari\u0107 uspevao da kupuje preduze\u0107a u Srbiji preko of-\u0161or kompanija registrovanih u dr\u017eavi Delaver u SAD.<\/p>\n

Po\u0161to Agencija za privatizaciju nije poku\u0161avala da utvrdi poreklo novca of-\u0161or kompanija, smatra se da je \u0160ari\u0107 na ovaj na\u010din mogao da opere milione evra ste\u010denih na nezakonit na\u010din.<\/p>\n

U Srbiji se u vi\u0161e navrata pokazalo koliko je va\u017ena temeljna provera potencijalnih kupaca. Propust da se to u\u010dini omogu\u0107io je Zoranu \u0106opi\u0107u da posle 2005. godine kupi vi\u0161e od 15 kompanija u Srbiji i Bosni i Hercegovini, uprkos tome \u0161to mu je u isto vreme su\u0111eno zbog \u0161verca cigareta.<\/p>\n

Postupak je otvoren 2004. godine i jo\u0161 traje. \u0106opi\u0107 je uhap\u0161en u aprilu u Bosni gde je\u00a0 optu\u017een za pranje novca. Uskoro bi trebalo da bude izveden pred sud.<\/p>\n

Krajem 2010. godine srpska policija je optu\u017eila \u0106opi\u0107a za nezakonito uzimanje hipoteka i izvla\u010denje kapitala iz nekih preduze\u0107a.<\/p>\n

Zakon \u2018optere\u0107en nedostacima\u2019<\/strong><\/p>\n

Su\u0161tina problema je u lo\u0161e sastavljenim zakonima o privatizaciji i njihovoj nedoslednoj primeni.<\/p>\n

\u201cPrivatizacija je optere\u0107ena nedore\u010denim propisima, slabostima, nedostacima i rupama,\u201d ka\u017ee Vladimir Goati, stru\u010dnjak za politiku i ekonomiju koji je i direktor organizacije Transparentnost Srbija.<\/p>\n

\u201cProdate su desetine preduze\u0107a\u2026 a da prethodo nisu stvoreni uslovi kojima se vlasnik obavezuje da odgovorno postupa sa kompanijom i njenim uposlenicima.\u201d<\/p>\n

Verica Bara\u0107, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, sli\u010dnog je mi\u0161ljenja: \u201cTo je omogu\u0107ilo tajkunima i kriminalcima da formalno, kupovinom kompanija, do\u0111u u posed ogromne imovine.\u201d<\/p>\n

Ipak, Verica Bara\u0107 smatra da je najve\u0107i nedostatak sada\u0161njeg sistema to \u0161to ne postoji spolja\u0161nja kontrola procesa privatizacije.<\/p>\n

\u201cAgencija za privatizaciju je dr\u017eavno telo oslobo\u0111eno svake odgovornosti. Oni kreiraju, sprovode i kontroli\u0161u proces privatizacije, a njih niko ne kontroli\u0161e,\u201d ka\u017ee ona.<\/p>\n

Branko Pavlovi\u0107, biv\u0161i direktor Agencije za privatizaciju, ka\u017ee da je jedan od nedostataka zakona i to \u0161to je kupcima omogu\u0107eno da pla\u0107anje vr\u0161e u \u0161est rata, \u0161to novim vlasnicima daje dovoljno vremena da rasprodaju imovinu i pre nego \u0161to su okon\u010dali kupovinu.<\/p>\n

\u201cKada jednom do\u0111u do novca (izvla\u010denjem kapitala) vi\u0161e im ne pada na pamet da isplate ostatak cene,\u201d ka\u017ee on. Dr\u017eava je onda primorana da uzme nazad prakti\u010dno bezvrednu lju\u0161turu koja je preostala od preduze\u0107a.<\/p>\n

Verica Bara\u0107 i Branko Pavlovi\u0107 ka\u017eu da je zakone odobrila Svetska banka i tvrde da je upravo odatle izvr\u0161en pritisak na Srbiju da ubrza proces privatizacije.<\/p>\n

\u201cZakon je ra\u0111en po konceptu Svetske banke i po\u010diva na idejama liberalne ekonomije. Nisu va\u017ene ni institucije, ni imovina, ni proces, ni poreklo novca, va\u017ena je samo privatizacija,\u201d ka\u017ee Verica Bara\u0107.<\/p>\n

\u010covek koji je sastavio zakon o privatizaciji 2001. godine, Aleksandar Vlahovi\u0107, nije odgovorio na na\u0161e brojne zahteve za intervju koje smo dostavljali preko asistenta iz njegove privatne konsultantske kompanije Eki Investment.<\/p>\n

\u2018Izbacivanje\u2019 \u0161efa za privatizaciju<\/strong><\/p>\n

Pavlovi\u0107 je na mestu direktora Agencije za privatizaciju proveo samo \u010detiri meseca, od aprila do jula 2004. godine.<\/p>\n

Na ovo mesto ga je postavio Dragan Mar\u0161i\u0107anin, koji je u to vreme bio ministar privrede. Pavlovi\u0107 tvrdi da je smenjen zbog toga \u0161to je poku\u0161ao da reformi\u0161e na\u010din upravljanja agencijom i suprotstavi se kriminalu u privatizaciji.<\/p>\n

Pavlovi\u0107 ka\u017ee da se od trenutka kada je imenovan za direktora agencije na\u0161ao pod pritiskom sa svih strana, \u201cpoliti\u010dara, me\u0111unarodnih organizacija i doma\u0107ih tajkuna\u201d.<\/p>\n

Prema njegovim re\u010dima, razni sumnjivi biznismeni su poku\u0161avali da dopru do njega preko posrednika.<\/p>\n

\u201cTajkuni to rade, prona\u0111u nekoga ko vas poznaje i onda vam taj neko ka\u017ee: \u2018Ej Branko, pitao me onaj biznismen da li bi iza\u0161ao na ve\u010deru sa nama\u2019, a ja bih im odgovarao da ne mogu da idem na ve\u010deru, ali mo\u017eemo da zaka\u017eemo sastanak u agenciji,\u201d ka\u017ee Pavlovi\u0107.<\/p>\n

Pavlovi\u0107 tvrdi da je odmah smenjen, zajedno sa ministrom privrede koji ga je imenovao, prvi put kada je poku\u0161ao da obustavi sumnjivu privatizaciju za koju je bio siguran da ukljuj\u010duje elemente korupcije.<\/p>\n

Danas radi kao advokat i savetnik manjinskih deoni\u010dara u kompanijama koje se nalaze u procesu privatizacije.<\/p>\n

Situacija nije bolja ni u drugim balkanskim dr\u017eavama, gde je privatizacija shva\u0107ena kao savr\u0161ena prilika za sumnjive poslove, kao \u0161to se vidi na primerima iz Bosne, Makedonije i Crne Gore.<\/p>\n

U Crnoj Gori je gotovo nemogu\u0107e proceniti nivo korupcije jer su detalji svake prodaje obavijeni velom tajne, budu\u0107i da dr\u017eava ove podatke ne stavlja na uvid javnosti.<\/p>\n

Podgorica je proces privatizacije zapo\u010dela 1997. godine i oko 85 odsto preduze\u0107a se sada nalazi u privatnom vlasni\u0161tvu. Nevladine organizacije tvrde da je u mnogim od ovih poslova bilo ozbiljnih slu\u010dajeva korupcije na visokom nivou.<\/p>\n

Privatizacija u Poljskoj \u2013 polako i sigurno<\/strong><\/p>\n

Sasvim je druga\u010dija situacija u Poljskoj, gde dr\u017eava nije toliko \u017eurila sa privatizacijom. U periodu od dve decenije nakon tranzicije iz komunizma u kapitalizam, Var\u0161ava je razvijala sistem fokusiran na iskorenjivanje korupcije i organizovanog kriminala.<\/p>\n

Dvadeset godina posle otpo\u010dinjanja programa privatizacije, pet odsto poljskih kompanija jo\u0161 nije na\u0161lo kupca, ka\u017ee Ireneu\u0161 Jablonski, stru\u010dnjak za ekonomiju i \u010dlan Instituta Adam Smit u Var\u0161avi.<\/p>\n

K\u017ei\u0161tof Valen\u010dak, zamenik ministra u ministarstvu finansija koje je nadle\u017eno za kontrolu procesa privatizacije, priznaje da se proces odvijao sporo, i dodaje da je ministarstvo ulagalo velike napore da prona\u0111e solidne investitore.<\/p>\n

\u201cKada prodajemo neku kompaniju pose\u0107ujemo i po petnaestak razli\u010ditih zemalja. Odlazimo u svaki finansijski centar\u2026 imamo sopstvene interne slu\u017ebe koje prate potencijane investitore. Ukoliko imamo bilo kakvih sumnji u pogledu legitimnosti investitora, odmah ih diskvalifikujemo,\u201d ka\u017ee on.<\/p>\n

Valen\u010dak ka\u017ee da su of-\u0161or kompanije ve\u0107 neko vreme isklju\u010dene iz procesa privatizacije u Poljskoj, jer nije mogu\u0107e ustanoviti poreklo njihovog novca.<\/p>\n

Za razliku od Srbije i ostalih dr\u017eava na Balkanu, rad ovog ministarstva se odvija pod stalnim nadzorom razli\u010ditih agencija, uklju\u010duju\u0107i i mo\u0107ni Centralni biro za borbu protiv korupcije (CBA).<\/p>\n

CBA istra\u017euje slu\u010dajeve korupcije na najvi\u0161em nivou i podnosi izve\u0161taje direktno pemijeru.<\/p>\n

\u201cPo tome smo jedinstvena agencija u EU, jer jedino na\u0161 biro ima takva ovla\u0161\u0107enja,\u201d ka\u017ee Pavel Vojtunik, direktor CBA. \u201cMo\u017eemo da operi\u0161emo kao policija\u2026 i koristmo \u2018specijalne mere\u2019 isto kao tajne slu\u017ebe. Imamo pravo da proveravamo najvi\u0161e zvani\u010dnike u Poljskoj.\u201d<\/p>\n

CBA tako\u0111e istra\u017euje prodaje izvr\u0161ene po sumnjivo niskoj ceni i na taj na\u010din iskorenjuje korupciju i osigurava najve\u0107i mogu\u0107i prihod za dr\u017eavu. Of-\u0161or kompanije uglavnom zaobilaze Poljsku jer ne \u017eele da privuku pa\u017enju CBA.<\/p>\n

\u201cImali smo jedan takav slu\u010daj sa privatizacijom brodogradili\u0161ta,\u201d ka\u017ee Vojtunik. \u201cKompanija iz jedne \u2018rizi\u010dne\u2019 zemlje je bila zainteresovana za kupovinu, dok mediji nisu objavili da CBA ispituje slu\u010daj. Odmah su povukli ponudu.\u201d<\/p>\n

EU zahteva sprovo\u0111enje istrage u Srbiji<\/strong><\/p>\n

Dok su Poljaci od samog po\u010detka verovali da je suzbijanje kriminala u privatizaciji od presudne va\u017enosti za dr\u017eavu i privredu, Beograd je sopstveni proces privatizacije po\u010deo da preispituje tek pod pritiskom svojih EU ambicija.<\/p>\n

U junu pro\u0161le godine EU je zahtevala od Srbije da preispita 20 izvr\u0161enih privatizacija koje su obavljene protivno pravilima ili se za njih vezuju korupciona\u0161ke afere.<\/p>\n

Da bi zasladila ovu gorku pilulu EU je vladi Srbije u julu odobrila donaciju u iznosu od 2,2 miliona evra za efikasnije suzbijanje pranja novca.<\/p>\n

Vinsent De\u017eer, ambasador EU u Srbiji, prime\u0107uje da su zemlje koje se nalaze u procesu tranzicije u kapitalisti\u010dku ekonomiju izlo\u017eenije riziku od pranja novca kroz proces privatizacije i nagla\u0161ava da je situacija naro\u010dito zabrinjavaju\u0107a na Balkanu.<\/p>\n

\u201cTri do pet odsto bruto doma\u0107eg proizvoda poti\u010de od operacija pranja novca (u Srbiji). To predstavlja veliki rizik\u2026 time se ugro\u017eava neometano funkcionisanje privrede i \u010ditavo du\u0161tvo,\u201d ka\u017ee on.<\/p>\n

Mada se sada mnogi kunu u re\u0161enost Srbije da se suprotstavi kriminalizaciji procesa privatizacije, ima i onih koji nisu uvereni u spremnost da se ne\u0161to zaista preduzme.<\/p>\n

Verica Bara\u0107, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, uop\u0161te nije impresionirana i smatra da \u010dak ni pritisci iz EU ne\u0107e pomo\u0107i da se ovde ne\u0161to promeni.<\/p>\n

\u201cSavet je ukazao na vi\u0161e slu\u010dajeva problemati\u010dnih privatizacija i dostavio dokumentaciju tu\u017eila\u0161tvu, ali do sada nije pokrenuta nijedna istraga,\u201d ka\u017ee ona.<\/p>\n

Lazarevi\u0107 danas sedi u zatvoru i \u010deka podizanje optu\u017enica za brojna krivi\u010dna dela. I dalje je zvani\u010dno vlasnik sada ve\u0107 uni\u0161tene fabrike ma\u0161inskih delova.<\/p>\n

\u010covek kome je dr\u017eava odobrila da postane vlasnik Ma\u0161inoservisa zaradio je hiljade evra rasprodaju\u0107i sredstva preduze\u0107a i daju\u0107i zemlju pod hipoteku. Za to vreme mnogi radnici su primorani da se snalaze kako znaju i umeju da bi sastavili kraj s krajem.<\/p>\n

Ljudi u Srbiji se pitaju kada \u0107e njihovi lideri kona\u010dno u\u010diniti ne\u0161to da za\u0161tite preduze\u0107a i njihova radna mesta of berskrupuloznih kriminalaca koje interesuje samo brza zarada.<\/p>\n

*Stevan Doj\u010dinovi\u0107 je novinar iz Beograda. Ovaj \u010dlanak je nastao u okviru projekta Balkan Fellowship for Journalistic Excellence, koji je rezultat inicijative Robert Bosch Stiftung i ERSTE Foundation, u saradnji sa Balkan Investigative Reporting Network.<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Jedanaest godina nakon uvo\u0111enja kapitalizma, Beograd je primoran da poni\u0161ti gotovo 30 odsto svih izvr\u0161enih privatizacija zbog optu\u017ebi za korupciju i nepravilnosti u postupku. Uprkos tome sistem ostaje otvoren za dalje zloupotrebe.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[],"class_list":["post-68348","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-istrazivanja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/68348","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=68348"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/68348\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=68348"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=68348"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=68348"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}