{"id":67854,"date":"2011-11-22T12:12:00","date_gmt":"2011-11-22T10:12:00","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=67854"},"modified":"2011-11-22T12:12:00","modified_gmt":"2011-11-22T10:12:00","slug":"evropljani-su-do-skoro-bili-kanibali","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/11\/22\/evropljani-su-do-skoro-bili-kanibali\/","title":{"rendered":"Evropljani su do skoro bili kanibali"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Sastojci za pravljenje leka protiv kuge: nabavite le\u0161 crvenokosog \u010doveka, ceo, sve\u017ei, bez mrlja, oko dvadeset i \u010detiri godine starosti, usmr\u0107en nasilno, izlo\u017een mese\u010devim zracima jedan dan i jednu no\u0107, ali tokom vedrog neba. Ako mislite da \u010ditate ulomak iz romana strave i u\u017easa, varate se. Navedeni recept za lek protiv kuge zabele\u017eio je sredinom sedamnaestog veka ugledni britanski farmaceut Ser Teodor Turket de Majern.<\/p>\n

Zatim isecite mi\u0161i\u0107no meso \u010doveka i pospite prahom smole sa malo aloe vere, umo\u010dite u vodu i u\u010dinite mekim, obesite komade na vrlo suvo i zatamnjeno mesto dok se ne osu\u0161e. Posle toga izgleda\u0107e kao osu\u0161eno meso, bez smrada. Apotekar treba da ga polije i pome\u0161a sa ekstraktom vina ili cve\u0107a kako bi dobio crvenu boju.<\/p>\n

Ako mislite da \u010ditate ulomak iz romana strave i u\u017easa, varate se. Navedeni recept za lek protiv kuge zabele\u017eio je sredinom sedamnaestog veka ugledni britanski farmaceut Ser Teodor Turket de Majern. Majernov recept jedan je od brojnih dokumenata koje je britanski istori\u010dar profesor Ri\u010dard Sag sakupio u svojoj novoj knjizi “Mumije, kanibali i vampiri” koja \u0107e se na policama britanskih knji\u017eara na\u0107i krajem meseca.<\/p>\n

Delovi istorije koji su namerno zaboravljeni<\/strong><\/p>\n

“Postoje delovi istorije koji su, namerno ili nenamerno, zaboravljeni ili zanemareni”, navodi autor, ina\u010de redovni profesor na britanskom univerzitetu Duram. Me\u0111u zaboravljenim delovima istorije je i senzacionalno otkri\u0107e da su Evropljani bili kanibali.<\/p>\n

“Postoje brojni dokumenti koji dokazuju da su Britanci i ostali Evropljani, ne ba\u0161 toliko davno, koristili delove ljudskog tela za medicinske svrhe. Radi se o takozvanom medicinskom kanibalizmu”, navodi Sag.<\/p>\n

U uvodu svoje knjige obja\u0161njava: “Tokom vi\u0161e od 200 godina, u ranom razdoblju moderne Evrope, bogati i siroma\u0161ni, obrazovani i nepismeni, svi su u\u010destvovali u kanibalizmu na manje-vi\u0161e rutinskoj bazi”.<\/p>\n

Iako je kanibalizam u medicinske svrhe bio ra\u0161iren i u ranom srednjem veku, Sag isti\u010de ironi\u010dan podatak da je svoj vrhunac dostigao u isto vreme kada je Kolumbo otkrio Novi svet, a evropski se hr\u0161\u0107ani zgra\u017eavali nad obi\u010dajima kanibala, barbara sa ameri\u010dkog kontinenta.<\/p>\n

“Postavlja se, dakle, pitanje, ko su bili pravi kanibali. Oni koji nisu imali knjige, oru\u017eje ili ode\u0107u, koji su bogoslu\u017eili nama nepoznatim bogovima? Ili oni koji su odlu\u010dno gutali ljudsko meso, krv i kosti, zara\u0111ivali novac na trgovini ljudskim tijelima, osnivali kanibalske laboratorije i napla\u0107ivali carinu na le\u0161eve”, pita se Sag.<\/p>\n

Jedno je sigurno, tvrdi: kanibalizam ovakve vrste je postojao i bio je vrlo ra\u0161iren u gotovo svim delovima Evrope, a posebno u Engleskoj, Nema\u010dkoj, Italiji, Austriji, Francuskoj i skandinavskim zemljama.<\/p>\n

“Navali narode, sve\u017ei le\u0161evi”<\/strong><\/p>\n

“Kori\u0161\u0107enje delova ljudskog tela bilo je delom \u017eivota svih dru\u0161tvenih klasa, iako su postojale odre\u0111ene razlike. Pripadnici bogatijih dru\u0161tvenih slojeva su, na primer, koristili neke sofisticiranije, egzoti\u010dnije oblike tada\u0161nje medicine, na primer egipatske mumije. Tako ne\u0161to, siroma\u0161ni ljudi nisu mogli sebi da priu\u0161te pa su\u00a0 morali da se zadovolje jednostavnijim oblicima lekovitih napitaka, na primer sve\u017eom ljudskom krvi ili mahovinom nastalom na lobanji”, dodaje.<\/p>\n

Oni ni\u017eeg imovinskog statusa potpla\u0107ivali su grobare kako bi im nabavili lobanje. “Groblja nisu bila siguna mesta”, tvrdi Sag. Bogata\u0161i bi, odlazili u apoteke ili imali svoje li\u010dne farmaceute koji bi pripremali pripravke od “provereno sve\u017eih le\u0161eva”.<\/p>\n

Koliko je upotreba delova ljudskog tela bila ra\u0161irena, dokazuje \u010dinjenica da su ljudski le\u0161evi bili va\u017ena trgovinska roba, o \u010demu svedo\u010de brojni dokumenti koji pokazuju velike narud\u017ebe i isporuke le\u0161eva iz Irske.<\/p>\n

Isto tako, pravi je problem bila podvala – neki su tvrdili da prodaju delove mladih, sve\u017eih tela, a zapravo se radilo o telima starih prosjaka ili \u010dak \u017eivotinja. “Recimo to ovako, u vremenu o kojem govorimo nije se postavljalo pitanje treba li jesti ljude, nego koje delove ljudskog tela treba jesti”, navodi Sag.<\/p>\n

Kanibalizam u medicinske svrhe<\/strong><\/p>\n

Danas se sa pravom zgra\u017eamo nad opisima kanibalskih lekova, ali Sag isti\u010de da su oni bili deo tada\u0161nje slu\u017ebene medicine. Jedan od izvora njegovog istra\u017eivanja je knjiga “Pharmacopeia”, nastala u Engleskoj u 17. veku – prva slu\u017ebena enciklopedija za farmaceute koja je nudila niz prakti\u010dnih recepata za le\u010denje \u010ditavog niza tegoba.<\/p>\n

Njen tvorac, ranije spomenuti Ser Teodore Turket de Majern koji je bio slu\u017ebeni doktor najva\u017enijih predstavnika svoga doba kao \u0161to su D\u017eejms I., \u010carles I., Henri IV. i Oliver Kromvel, naveo je brojne “efikasne” lekove protiv bolesti kao \u0161to su epilepsija, hemofilija ili kuga, a koji uklju\u010duju kori\u0161\u0107enje delova ljudskih tela.<\/p>\n

24sata.info<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sastojci za pravljenje leka protiv kuge: nabavite le\u0161 crvenokosog \u010doveka, ceo, sve\u017ei, bez mrlja, oko dvadeset i \u010detiri godine starosti, usmr\u0107en nasilno, izlo\u017een mese\u010devim zracima jedan dan i jednu no\u0107, ali tokom vedrog neba. Ako mislite da \u010ditate ulomak iz romana strave i u\u017easa, varate se. Navedeni recept za lek protiv kuge zabele\u017eio je sredinom […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":67855,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-67854","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/67854","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=67854"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/67854\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/67855"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=67854"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=67854"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=67854"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}