{"id":67818,"date":"2011-11-22T00:46:36","date_gmt":"2011-11-21T22:46:36","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=67818"},"modified":"2011-11-22T00:46:36","modified_gmt":"2011-11-21T22:46:36","slug":"eu-finansije-americka-skola","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/11\/22\/eu-finansije-americka-skola\/","title":{"rendered":"EU finansije, ameri\u010dka \u0161kola"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Marc ROCHE<\/strong><\/p>\n

\u0160ta je zajedni\u010dko za Marija Dragija, Marija Montija i Lukasa Papademosa? Novi predsednik Evropske centralne banke, budu\u0107i predsednik Italijanskog saveta i novi gr\u010dki premijer pripadaju u manjem ili ve\u0107em stepenu evropskom upravlja\u010dkom timu “Goldman Saksa”.<\/p>\n

Ameri\u010dka poslovna banka je, zapravo, razgranala u Evropi jedinstvenu uticajnu mre\u017eu zahvaljuju\u0107i \u010dvrstim kako tajnim tako i javnim vezama. Kao na svakom takmi\u010denju, i ovde je potrebno izvr\u0161iti rangiranje u pogledu odgovornosti. Na prvom mestu je, naravno, Mario Dragi, koji je od 2002. do 2005. godine bio potpredsednik “Goldman Saksa” za Evropu. U svojstvu saradnika, on je zadu\u017een za “preduze\u0107a i suverene zemlje”.<\/p>\n

Jedno od njegovih zadataka bila je i prodaja finansijskog proizvoda “svopa” kojim je omogu\u0107eno da se prikrije jedan deo dr\u017eavnog duga, \u0161to je omogu\u0107ilo da se “na\u0161minkaju” gr\u010dki bilansi. Zatim dolazi Mario Monti, me\u0111unarodni savetnik od 2005. godine.<\/p>\n

Na tre\u0107em mestu je Lukas Papademos, koji je nedavno imenovan za gr\u010dkog premijera, a koji je od 1994. do 2002. bio guverner gr\u010dke Centralne banke i u tom svojstvu u\u010destvovao u falsifikovanju ra\u010duna pod dirigentskom palicom “Goldman Saksa”. \u010covek kome je u Gr\u010dkoj poverena briga o servisiranju duga je niko drugi do Petros Hristodulos, nekada\u0161nji tr\u017ei\u0161ni diler “Goldman Saksa”.<\/p>\n

Drugi va\u017eni igra\u010di koji su imali zna\u010dajan uticaj na sunovrat evra su Otmar Ising, biv\u0161i predsednik Bundesbanke i D\u017eim O'Nil, otac koncepta BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Ju\u017ena Afrika), akronima za tr\u017ei\u0161ta u usponu sa velikim potencijalom privrednog rasta. Biv\u0161i predsednik “Goldman Saks Interne\u0161enal” koji je i dalje u administraciji te banke, Irac Peter Saterlend, odigrao je klju\u010dnu ulogu u spasavanju Irske.<\/p>\n

I na kraju, Pol Dejton, koji je proveo 22 godine u “Goldman Saksu”, izvr\u0161ni je direktor Organizacionog komiteta Olimpijskih igara u Londonu 2012. On je poslednji na ovoj listi odgornih, jer svi znamo da je sport, kao i prijateljstvo, van konkurencije.<\/p>\n

Me\u0111utim, uticajna mre\u017ea, koja je bila mo\u0107na pre ili u vreme turbulencija finasijske politike 2008, izgubila je svoj zna\u010daj. Zapravo, nekada\u0161nje u\u010de\u0161\u0107e iskusnih ljudi iz onda\u0161njeg sveta bankarstva u kontrolisanju finasija, postalo je ne ba\u0161 korisno za politi\u010dare osetljive na nepopularnost profesionalaca iz sveta finasija koji se smatraju odgovornim za krizu.<\/p>\n

“Goldman Saks”, koji je lako mogao da iska\u017ee svoje talente u mnogim aferama \u2013 Gr\u010dka, berzanske spekulacije protiv evra, skandal oko Abakusa u koji je bio ume\u0161an francuski biznismen zaposlen u “Goldman Saksu”, Fabris Tur, javnost je okrenuo protiv sebe.<\/p>\n

Imati svoje ljude na mnogim adresama je korisno, ali nije vi\u0161e dovoljno u slo\u017eenom i tehni\u010dki uznapredovalom svetu finasija i u suo\u010davanju s novom generacijom biznismena koji imaju mnogo manje po\u0161tovanja prema establi\u0161mentu. Evropski biznismeni koji su krenuli u svet nemaju vi\u0161e potrebe za visokim finasijskim stilom “Goldman Saksa”.<\/p>\n

Zahtevi da za valorizacijom akcionara, transparentno\u0161\u0107u bilansnih knjiga i imperativi ekspanzije u inostranstvu umanjuju “uticaj mre\u017ee”. Najzad, evropski klijenti koji su postali sve zahtevniji kada su u pitanju kvalitet i nezavisnost poslovnih savetnika, i ne samo to, tra\u017ee po\u0161tovanje eti\u010dkog minimuma.<\/p>\n

To je slaba ta\u010dka “Goldman Saksa”. Jer banka voli da postavlja svoje ljude ne dopu\u0161taju\u0107i nikada da maske padnu. Zato ljudi koji rade za “Goldman Saks” kriju to kada daju intervjue ili kada su na nekoj javnoj funkciji (kao \u0161to je to bio slu\u010daj sa Montijem kome je predsednik Evropske komisije \u017doze Manuel Barozo 2010. poverio da izradi studiju o jedinstvenom evropskom tr\u017ei\u0161tu).<\/p>\n

Mario Dragi kada je do\u0161ao na polo\u017eaj potpredsednika “Goldman Saksa” 2002, nije imao ni\u0161ta sa “\u0161minkanjem” gr\u010dkih dr\u017eavnih bilansa koje je banka izvr\u0161ila dve godine ranije.<\/p>\n

On je 2005. dao ostavku, godinu dane pre nego \u0161to \u0107e “Goldman Saks” prodati deo svog problemati\u010dnog finasijskog proizvoda “svop” Nacionalnoj banci Gr\u010dke, prvoj komercijalnoj banci u zemlji, na \u010dijem \u010delu se tada nalazio nekada\u0161nji slu\u017ebenik “Goldman Saksa”, Petros Hristodulos, koji je danas na \u010delu dr\u017eavnog organa odgovornog za upravljanje gr\u010dkim dugom.<\/p>\n

RTS<\/a>\/| Le Monde<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ljudi koji rade za “Goldman Saks” kriju to kada daju intervjue ili kada su na nekoj javnoj funkciji…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-67818","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/67818","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=67818"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/67818\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=67818"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=67818"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=67818"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}