Prema podacima MONSTAT-a moj blog na PCNEN-u \u010dita 12 (dvanaest) ljudi. Ta\u010dno znam i kojih. I znam jo\u0161 i to da je pola njih (na ovaj ili onaj na\u010din) vezano za Novinarsku \u0161kolu Instituta za medije Crne Gore, i to prvu generaciju polaznika iz (sad ve\u0107 daleke) 2003. godine. A pola od te polovine jedva pro\u010ditaju tekst do kraja.<\/p>\n
Zamore se, kao da okre\u0107u pedale na sobnom biciklu. Predug je, ka\u017eu.<\/p>\n
E pa ba\u0161 njih \u017eelim da podsjetim na jedno predavanje pod nazivom ,,hook\u201c koje mi je (pored mnogih lijepih stvari) ostalo u sje\u0107anju iz tog divnog, \u0161estomjese\u010dnog dru\u017eenja.<\/p>\n
Svako od nas (trinaest polaznika) imao je zadatak da osmisli neku pri\u010du i da je, kad na njega do\u0111e red, ispri\u010da ali ne cijelu ve\u0107 samo dvije – tri uvodne re\u010denice. Poenta je bila u po\u010detku pri\u010de, u tom uvodu – koliko \u0107e biti intrigantan da privu\u010de pa\u017enju, odnosno da li \u0107e se na zaba\u010denu ,,udicu\u201c upecati slu\u0161aoci i po\u017eeljeti da \u010duju pri\u010du do kraja.<\/p>\n
Svi smo ispri\u010dali svoje po\u010detke, a \u00a0jedan je prema pravilima igre (jer to je bila zaista pou\u010dna i zabavna, novinarska igra!) kao zaslu\u017eenu nagardu dobijao mogu\u0107nost da pri\u010du ispri\u010da do kraja.<\/p>\n
O tome su (\u0161to je i najpo\u0161tenije!) odlu\u010divali sami u\u010desnici igre \u2013 budu\u0107i novinari, glasaju\u0107i za pri\u010du koju bi htjeli da \u010duju.<\/p>\n
Rije\u0161io sam da svoju pri\u010du zapo\u010dnem sa nekoliko re\u010denica (posu\u0111enih iz Remarkovog romana) o tome kako se Jevrej i Njemac, igrom slu\u010daja, zati\u010du u istom sanatorijumu u posleratnoj (mada ona nije ratovala!) \u0160vajcarskoj i usled monotonih, zimskih dana ubijaju dosadu igraju\u0107i \u0161ah. Ali onda ovaj Jevrej sazna za porijeklo svog saigra\u010da i…<\/p>\n
…I tu sam prekinuo sa pri\u010dom. I vama je sada ne\u0107u dovr\u0161iti (ko ba\u0161 \u017eeli da otkrije \u0161ta se desilo neka pro\u010dita knjigu ,,Nebo ne zna za miljenike\u201c) ali to je izgleda bio sasvim dobar ,,hook\u201c da ve\u0107ina, kako \u0107e vrijeme pokazati, vrsnih novinara (\u0161to je jako va\u017eno!) ali i mojih prijatelja (\u0161to je jo\u0161 va\u017enije!!!) po\u017eeli da ba\u0161 tu pri\u010du \u010duje do kraja.<\/p>\n
Ne pi\u0161em ovo da se samohvali\u0161em (iako sam bio ponosan na tu malu pobjedu!) ve\u0107 da istaknem kako sam u me\u0111uvremenu stekao pone\u0161to novinarskog (i \u017eivotnog) iskustva, nau\u010dio neke tehni\u010dke stvari vezano za ovaj zanat, obogatio fond rije\u010di, pisao izvje\u0161taje sa pijaca i skup\u0161tina, nalazio se u grotlu vatre sa vatrogascima na brdu Gorica, bio svadbeni reporter, pravio reporta\u017ee od Mrkojevi\u0107a do \u017dlijebi preko Jaza, skakutao kao loptica -sko\u010dica od koncerata: Rolingstonsa, Lenija Kravica i Madone pa do milanske Malpense, proslavljao jubileje sa \u010dlanovima Udru\u017eenja slijepih i Slikarskog uranka, plovio sa budvanskim ko\u010darima i letio jednom helikeptorom, a nikad balonom (iako je tri puta dogovarano).<\/p>\n
Ali sam pored svega toga u procjepu godina – ni sam ne znam kada \u2013 izgubio svoju ,,udicu\u201c!<\/p>\n
Mo\u017eda se otka\u010dila ba\u0161 tamo kod Rosa i onog nasukanog, ve\u0107 r\u0111om na\u010detog broda nesretnog, novljanskog moreplovca?<\/p>\n
Ili ko zna gdje drugo?<\/p>\n
Toliko toga sam dobio u pomenutim donkihotovskim avanturama \u2013 ali sam ipak morao ne\u0161to da \u017ertvujem!<\/p>\n
Kao \u0161to primje\u0107ujete, vi\u0161e nemam mo\u0107 da po\u010detkom pri\u010de (sa par efektno smi\u0161ljenih re\u010denica) privu\u010dem pa\u017enju slu\u0161aoca\/\u010ditaoca.<\/p>\n
Evo pogledajte, recimo, ovaj glomazni uvod…<\/p>\n
Pa u pravu su moji drugari! Ko \u0107e da \u010dita dalje???<\/p>\n
U mom slu\u010daju, dakle, nemojte sumnjati u podatke MONSTAT-a.<\/p>\n
Surova realnost: dvanaest \u010ditalaca, sa tendecijom pada…<\/p>\n
***<\/p>\n
Kako se bli\u017ei novembar, uvijek se uzjogunim. Kao prasi\u0107i. Dodu\u0161e, njima je kriti\u010dan 29. a meni 4. novembar. Samo da mi ga je pregurati.<\/p>\n
Evo, sre\u0107om, i ovaj je pro\u0161ao \u2013 pa sad mogu bez bojazni da se osvrnem na taj datum.<\/p>\n
Ro\u0111endani su \u010dudna stvar. \u0160to si straiji sve ti vi\u0161e smetaju.<\/p>\n
Te svije\u0107ice i to, svake godine jedna vi\u0161e. Dokle?<\/p>\n
Pa ne mo\u017ee torta mu\u010denica da iznese toliki teret…<\/p>\n
Naredne, podsjetite me, da pozovom za svaki slu\u010daj rezervni vatrogasni vod na slavlje… Ako se, ne daj Bo\u017ee, ne\u0161to zapali od tolike vatre…<\/p>\n
Ranije je bilo lako \u2013 jednom dune\u0161, zamisli\u0161 \u017eelju i tih nekoliko svije\u0107a se o\u010das ugasi.<\/p>\n
A sad? Ma kakvi. D\u017eaba duva\u0161. Misli\u0161 gotovo, kad ono ostanu pet \u2013 \u0161est ,,mohikanaca\u201c, naizgled se ugasile, plami\u010dak se i ne vidi \u2013 a one se jo\u0161 batrgaju i izvla\u010de iz samrtnog ropca, vra\u0107aju pre\u0111a\u0161nju snagu i nastavljaju da gore…<\/p>\n
Kao buktenje na starom grbu. I osramote te tako pred svima.<\/p>\n
\u0160ta \u0107e gosti i rodbina da ka\u017eu: Vidi mlitavka, kakav mu je kapacitet plu\u0107a, ni svije\u0107e nije u stanju da ugasi.<\/p>\n
Ne\u0161to razmi\u0161ljam da uzmem onaj ventilator\u010di\u0107 za ru\u010dno hla\u0111enje.<\/p>\n
Kri\u0161om ga izvu\u010dem ispod stola i uklju\u010dim.<\/p>\n
I dok on odra\u0111uje posao, ja samo simuliram duvanje…<\/p>\n
Mada ima i bolja solucija: iznajmiti pjeva\u010de za ro\u0111endan.<\/p>\n
Da pjevaju i duvaju, o istom tro\u0161ku.<\/p>\n
Ka\u017eu da danas s reda mo\u017eete na\u0107i te ,,multipraktik\u201c estradne umjetnike.<\/p>\n
No ni druge bran\u0161e nijesu za podcejnjivanje.<\/p>\n
Krizna vremena, \u0161ta da se radi!<\/p>\n
Ali sa svije\u0107ama \u0107u ve\u0107 nekako rije\u0161iti problem, a sa ,,Dogodilo se na dana\u0161nji dan\u201c nikako.<\/p>\n
Tradicionalno slu\u0161am pomenutu emisiju na radiju ba\u0161 na ,,moj\u201c datum.<\/p>\n
Znate ono, kad voditelj \u010dita \u0161ta se zna\u010dajno dogodilo tog dana: koja se poznata li\u010dnost rodila, koja skon\u010dala, kome je pala saksija na glavu, a kome crna ma\u010dka pre\u0161la put…<\/p>\n
Radio voditelj svakog 4. novembra \u010dita otprilike ovim redosledom:<\/p>\n
1873. – Ro\u0111en D\u017eord\u017e Edvard Mur, jedan od vode\u0107ih predstavnika realisti\u010dke filozofije u Engleskoj.<\/p>\n
1922. – Britanski arheolog Hauard Karter otkrio je grobnicu egipatskog faraona iz osamnaeste dinastije Tutankamona (14. vek p. n. e).<\/p>\n
1924. – U Kaliforniji je legalizovan boks.<\/p>\n
1972 \u2013 Ro\u0111en portuglaski fudbaler Luis Figo<\/p>\n
1979. – Iranski studenti, sledbenici Ajtolaha Homeinija, zauzeli su ambasadu SAD-a u Teheranu.<\/p>\n
1984. – U Nikaragvi su prvi put posle 56 godina odr\u017eani slobodni izbori.<\/p>\n
1995. – Izvr\u0161en je atentat na izraelskog premijera, 73-godi\u0161njeg Isaka Rabina.<\/p>\n
<\/p>\n
… I svake godine uporno \u010dekam kad \u0107e da me prozovu… Tu negdje izme\u0111u Figovog ro\u0111enja i zauzimanja Ameri\u010dke ambasade u Teheranu.<\/p>\n
I \u010dekam… I \u010dekam… I \u010dekam… da senilni voditelj kona\u010dno saop\u0161ti i ovo:<\/p>\n
1977 – Ro\u0111en \u010duveni (nije mi bitno \u0161ta: pisac, pjesnik, pravnik, novinar… – saaaaaamo izgovorite ve\u0107 jednom to ime!!!) Milo\u0161 Mila\u010di\u0107.<\/p>\n
Ali ni\u0161ta – kao u inat! Uvijek zaboravi. On meni to namjerno radi, stvarno!!!<\/p>\n
<\/p>\n
\u010cuveni (evo opet ta rije\u010d!) portugalski nobelovac Saramago, tad ve\u0107 za\u0161ao u devetu deceniju, na uru\u010denju presti\u017ene knji\u017eevne nagrade mladom piscu\/sunarodniku Gonzalu M. Tavaresu kazao je:<\/p>\n
,,Gonzalo nema pravo tako dobro da pi\u0161e u 35. godini. Do\u0111e mi da ga izudaram!\u201c<\/p>\n
Veliki \u017doze (ne Murinjo, ikao je i on veliki!) da je \u017eiv mene sigurno ne bi izudarao (zbog ovakvog pisanja) ali me tje\u0161i \u010dinjenica da su po njegovom mi\u0161ljenju pisci na pola \u010detvrte decenije jo\u0161 uvijek mladi i tek treba da poka\u017eu koliko vrijede.<\/p>\n
A ja, vidi\u0161, mislim za sebe da sam (pre)star.<\/p>\n
Evo i jednog (od hiljadu) dokaza koji potkrepljuje tu moju tvrdnju:<\/p>\n
Nekoliko dana nakon ro\u0111endana, u cik zore (po\u0161to rano ustajem) pogledao sam displej svog mobilnog telefona. Na njemu je pisalo ,,7 nov. po.\u201c<\/p>\n
I vjerujte da sam se ubio tra\u017ee\u0107i ko mi je to u ranu zoru poslao \u010dak sedam SMS-ova?<\/p>\n
Naivno sam pomislio da su to neke zaka\u0161njele \u010destitke za ro\u0111endan.<\/p>\n
Ali gdje su se, pobogu, sakrile te poruke – kad mi je inbox skroz prazan?<\/p>\n
Tek sam oko podneva shvatio da je to na displeju bio ispisan datum (7.novembar) i dan (ponedeljak) a ne broj pristiglih novih poruka.<\/p>\n
\u0160ta \u0107ete? Ova savremena tehnologija je ipak za mla\u0111e generacije!<\/p>\n
Zbilja, koja je ovo godina? Pa da dvijehiljadejedanaesta!!! A ja sam napunio 34. Jeste li sigurni da moje vrijeme tek dolazi, dru\u017ee (on je bio ljevi\u010dar) Saramago?<\/p>\n
<\/p>\n
I da zaklju\u010dim pri\u010du o ro\u0111endanu:<\/p>\n
Ove godine ipak nijesam po\u017eelio da radio \u2013 voditelj, narednog 4.novembara pro\u010dita moje ime. Od toga sam ve\u0107 odustao!<\/p>\n
Po\u017eelio sam da prona\u0111em svoju udicu…<\/p>\n
<\/p>\n
***<\/p>\n
<\/p>\n
Pecao sam ribu u Za\u010daranom Jezeru, kad se pojavio. Isko\u010dio je iz \u0161ipra\u017eja i zauzeo provokatorski stav na lokvanju uz samu obalu…<\/p>\n
Nije bio zelen, kao ve\u0107ina pripadnika njegove vrste, ve\u0107 umrljan nekom braon bojom. Ipak sam ga prepoznao…<\/p>\n
Bio je to onaj \u017eabac kog je prona\u0161la princeza.<\/p>\n
Pri\u010dalo se da \u0107e se mo\u017eda jednog dana pretvoriti u princa, ali niko nije znao odgovor kad \u0107e se to desiti?<\/p>\n
Pri\u010dalo se jo\u0161 da ga princeza ljubi po sto puta dnevno, samo da ve\u0107 jednom \u010darolija upali, ali ni\u0161ta…<\/p>\n
A pronio se glas da joj na jastuku, pred spavanje, izvodi najljep\u0161e operske arije…<\/p>\n
Dok u prisustvu ostalih samo kreke\u0107e, ba\u0161 kao onaj iz crtanog filma…<\/p>\n
I ba\u0161 kao sada, meni.<\/p>\n
– Kre, kre \u2013 obratio mi se \u017eabac.<\/p>\n
Mislio je da \u0107u ga kao svi ostali gledati tupo i bez reakcije.<\/p>\n
Ali nije vodio ra\u010duna o jednoj stvari:<\/p>\n
Ovo je ipak moj blog i u njemu ja mogu sve, pa i da se sporazumijevam sa \u017eabama.<\/p>\n
– Hvala na pitanju dobro sam. I nijesam glavonja \u2013 odgovorio sam.<\/p>\n
Malo se trgnuo.<\/p>\n
– Kre, kre, kre \u2013 kre \u2013 re\u010de.<\/p>\n
– Znam, znam ali moj je blog, \u0161ta da ti radim. I ukoliko nastavi\u0161 tako da se pona\u0161a\u0161 mogu u narednoj re\u010denici ubaciti i izgladnjelu rodu \u017eabo\u017ederku, da ti malo skrati jezik, u bukvalnom smislu.<\/p>\n
Vidim, nije mu svejedno. Vratio svoju prirodnu boju. Pozelenio od straha.<\/p>\n
– Ne brini \u2013 umirih ga. Samo sam se \u0161alio…<\/p>\n
– Kre, kre, kreeeee \u2013 odahnu \u017eabac.<\/p>\n
<\/p>\n
Ovo \u0161to slijedi je transkript dijaloga izme\u0111u \u017eapca i mene, preveden sa \u017eabljeg na ,,crnogorsko \u2013srpski, bosanski, hrvatski jezik\u2019\u2019:<\/p>\n
<\/p>\n
\u017dABAC: Da li to lovi\u0161 zlatnu ribicu u Za\u010daranom Jezeru?<\/p>\n
MILO\u0160: Da.<\/p>\n
\u017dABAC:\u00a0Da ti ispuni tri \u017eelje?<\/p>\n
MILO\u0160:\u00a0Ne, ne zbog toga. \u010cisto rekreativno.<\/p>\n
\u017dABAC:\u00a0\u010cudno, svi love zlatne ribice zbog ispunjenja \u017eelja.<\/p>\n
MILO\u0160:\u00a0\u00a0A ja sam htio samo da isprobam svoju staru \u2013 novu udicu. Reci mi je li istina to \u0161to se pri\u010da da te princeza ljubi po sto puta dnevno?<\/p>\n
\u017dABAC:\u00a0Da, pa vidi\u0161 da sam sav umazan od njene \u0161minke.<\/p>\n
MILO\u0160:\u00a0\u00a0I smeta li ti toliko cmakanja?<\/p>\n
\u017dABAC:\u00a0Ponekad da, ali uglavnom mi prija. Ipak, to \u0161to ljudi misle je pogre\u0161no. Ne ljubi ona mene da bih postao princ, ve\u0107 zato \u0161to me obo\u017eava, ovakvog kakav sam!<\/p>\n
MILO\u0160:\u00a0A-ha, e to ti ba\u0161 vjerujem. A pjeva\u0161 li joj pjesme?<\/p>\n
\u017dABAC:\u00a0Da.<\/p>\n
MILO\u0160:\u00a0\u00a0Svake no\u0107i?<\/p>\n
\u017dABAC:\u00a0Da.<\/p>\n
MILO\u0160:\u00a0\u00a0\u0160ta \u0107e\u0161 ve\u010deras da joj pjeva\u0161?<\/p>\n
\u017dABAC:\u00a0Ne znam jo\u0161 \u2013 pogleda\u0107u repertoar.<\/p>\n
MILO\u0160:\u00a0A ako te ja zamolim da joj otpjeva\u0161 jednu pjesmu, da li bi to u\u010dinio?<\/p>\n
\u017dABAC:\u00a0Koju?<\/p>\n
MILO\u0160:\u00a0\u00a0Recimo ,,Zimsku ru\u017eu\u201c \u00a0(u originalu ,,Le cafe des trois columbes\u201c) koju je nekad izvodio Dragan Stojni\u0107.<\/p>\n
\u017dABAC:\u00a0A znam toooo. Va\u017ei, otpjevaa\u0107u joj, pod jednim uslovom. Da ne ubacuje\u0161 rode u blog.<\/p>\n
MILO\u0160:\u00a0\u00a0Pa ve\u0107 su bile u blogu, kolko se sje\u0107am! Ovaj je rezervisan samo za tebe.<\/p>\n
\u017dABAC:\u00a0Oh, hvala ti. Nadam se da \u0107e\u0161 ispuniti obe\u0107anje.<\/p>\n
MILO\u0160:\u00a0\u00a0Ho\u0107u, a ho\u0107e\u0161 li ti?<\/p>\n
\u017dABAC:\u00a0Naravno.<\/p>\n
MILO\u0160:\u00a0Ba\u0161 onim dubokim Stojni\u0107evim glasom.<\/p>\n
\u017dABAC:\u00a0Pa da, \u0161to ti misli\u0161 da sam ja, neki \u017eabac – po\u010detnik. Krr, krrr, samo tren, da podesim glas. Slu\u0161aj: ,,Kad ka\u017eem taj stih: Zimska Ru\u017ea si ti…\u201c\u00a0 Je l dobro ovako?<\/p>\n
MILO\u0160:\u00a0\u00a0Savr\u0161eno, skinuo si ga skroz. Svaka \u010dast.<\/p>\n
\u017dABAC:\u00a0Ka\u017eem ti – nema da brine\u0161. A od koga \u0107u da pozdravim princezu.<\/p>\n
MILO\u0160:\u00a0\u00a0Samo joj ti to otpjevaj, zna\u0107e ona!<\/p>\n
\u017dABAC:\u00a0Ok, a reci mi, molim te, kad \u0107e kraj ovog bloga?<\/p>\n
MILO\u0160:\u00a0\u00a0Isti si kao moji prijatelji, i oni jedva \u010dekaju kraj.<\/p>\n
\u017dABAC:\u00a0\u0160ta, i oni se pla\u0161e roda?<\/p>\n
MILO\u0160:\u00a0Hahaha, ma ne. Evo da olak\u0161am i tebi i njima: kraj \u0107e biti \u010dim ti ode\u0161.<\/p>\n
\u017dABAC:\u00a0Oooo, \u0161to ne ka\u017ee\u0161 \u2013 onda ve\u0107 kre-kre-kre-\u0107em.<\/p>\n
MILO\u0160:\u00a0Kreke\u0107e\u0161 ili kre\u0107e\u0161?<\/p>\n
\u017dABAC:\u00a0Ovo drugo… Zbogom!<\/p>\n
MILO\u0160:\u00a0\u00a0Zbogom!<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pi\u0161e: Milo\u0161 MILA\u010cI\u0106<\/p>\n","protected":false},"author":1123,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-67756","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/67756","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1123"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=67756"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/67756\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":287289,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/67756\/revisions\/287289"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=67756"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=67756"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=67756"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}