{"id":67285,"date":"2011-11-19T13:14:06","date_gmt":"2011-11-19T11:14:06","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=67285"},"modified":"2011-11-19T13:14:06","modified_gmt":"2011-11-19T11:14:06","slug":"buduca-evropa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/11\/19\/buduca-evropa\/","title":{"rendered":"Budu\u0107a Evropa"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Vladimir Gligorov<\/p>\n

Briga njih za Gr\u010dku, mo\u017ee se \u010desto \u010duti, oni se staraju za svoje banke. Uz to, briga ih i za demokratiju, jer ne dozvoljavaju narodima da se izjasne o svim tim programima \u0161tednje i odricanja. Na kraju \u0107e, sluti se, ponovo podeliti Evropu i prepustiti Istok i Jug samima sebi. U kakvom je to odnosu sa problemima sa kojima se suo\u010dava Evropska unija i pre svega zemlje \u010dlanice Evropske monetarne unije, dakle evro zone? I koje se mere re\u0161avanja krize mogu o\u010dekivati iz Berlina, Pariza i kona\u010dno Brisela?<\/p>\n

Krajem jula ove godine su kona\u010dno definisana tri osnovna problema sa kojima se suo\u010dava zona evra i skicirane su osnovne mere kojima bi oni mogli da se re\u0161e.<\/p>\n

Prvi problem su gr\u010dki dugovi. Ocenjeno je, kona\u010dno, da je re\u010d o nesolventnoj zemlji, \u0161to zna\u010di da je bar jedan deo tih dugova nenaplativ. Pitanje je samo koliki deo duga je potrebno otpisati i pod kojim uslovima vra\u0107ati preostale dugove. Trenutni odgovor jeste da bi otpis trebalo da bude oko 50 posto, a kamata za refinansiranje ostalih dugova negde ispod 4 posto. Jesu li ti uslovi povoljni za Gr\u010dku? Pa, otpis svih dugova bi bio bolji, a i kamatna stopa koju pla\u0107a nema\u010dka dr\u017eava na svoje dugove bi tako\u0111e bila bolja. Problem je \u0161to \u010dak i u tim uslovima Gr\u010dka ne bi mogla da izbegne smanjenje javne potro\u0161nje, jer bi fiskalni deficit koji ona sada ima \u010dak i u tim uslovima bio neodr\u017eiv. Uz to, i mnogo va\u017enije, ne bi moglo da se izbegne smanjenje potro\u0161nje, da bi se uvoz pla\u0107ao izvozom, a nekonkurentnost gr\u010dke privrede je u osnovi svih ostalih problema. Bi li tom pove\u0107anju konkurentnosti pomogla privatizacija i restrukturiranje privrede, to zavisi od na\u010dina na koji bi to bilo izvedeno. U tome Evropska unija mo\u017ee da pomogne, i finansijskim sredstvima, ali za to je potrebna socijalna i politi\u010dka podr\u0161ka u samoj Gr\u010dkoj. U svakom slu\u010daju, re\u0161enje za gr\u010dke dugove je na\u0111eno u tome da zna\u010dajan deo tro\u0161kova na jedan ili drugi na\u010din snose poverioci, dakle i strane i doma\u0107e banke. Reforme i sve ostalo su zadaci za \u010ditavu narednu deceniju.<\/p>\n

Ima onih koji smatraju da bi ove promene, a pre svega pove\u0107anje konkurentnosti zemlje, bilo lak\u0161e izvesti ukoliko bi se ponovo \u0161tampala drahma, jer Gr\u010dka ne mo\u017ee da \u0161tampa evro (ovo drugo nije sasvim ta\u010dno, ali to je druga tema). Isti argument se pote\u017ee i u slu\u010daju Portugalije, \u0160panije i uop\u0161te svih nekonkurentnih privreda u evro zoni. Ovo, naravno, podrazumeva da se sra\u010dunaju posledice po finansijski sistem u monetarnoj uniji, ali i u \u010ditavoj Evropskoj uniji, a naravno i u pojedinim zemljama. Naime, banke i korporacije su u proteklih vi\u0161e od deset godina uzeli evro ozbiljno i finansijska je integracija zna\u010dajno napredovala. Usled toga, u vreme krize, evro zona se suo\u010dava sa problemom sanacije bankarskog sistema. To je drugi problem koji je identifikovan, posle dugog perioda njegovog zanemarivanja u Evropskoj uniji (za razliku od Amerike). Sada je doneta odluka, koju je, kao i sve ostalo, tek potrebno konkretizovati i sprovesti, da se dokapitalizuju evropske banke. To se, naravno, odnosi i na francuske i nema\u010dke banke, koje zbog toga nisu sretne, jer to podrazumeva i pove\u0107anje tro\u0161kova i smanjenje kreditiranja. No, ovo je verovatno prelomna odluka, ukoliko se zaista sprovede. Jer je klju\u010dno izbe\u0107i pravu bankarsku krizu, do koje svakako mo\u017ee da do\u0111e ako novac krene da pani\u010dno be\u017ei iz banaka, a rizik da se to dogodi nije bezna\u010dajan. Trenutno se govori o ne\u0161to vi\u0161e od 100 milijardi evra, ali \u0107e na kraju najverovatnije biti potrebno dva ili tri puta toliko. No, ukoliko bi se time stabilizovao bankarski sistem, re\u0161avanje preostalih problema bi bilo olak\u0161ano.<\/p>\n

Kona\u010dno, tre\u0107i problem jeste kriza likvidnosti, ne samo kada je re\u010d o dr\u017eavnim dugovima nego i kod korporacija, pa i me\u0111u doma\u0107instvima. Re\u0161enje je, za sada, na\u0111eno u formiranju Evropskog stabilizacionog fonda, ali to je samo zamena za Evropsku centralnu banku. Trenutno postoji neslaganje oko toga do koje bi mere centralna banka trebalo da pomogle da se o\u010duva likvidnost ne samo banaka, \u0161to joj je obaveza, nego i dr\u017eava. Ovo drugo je najverovatnije u suprotnosti sa statutom Evropske centralne banke, a i sa ciljem njene monetarne politike, koji je o\u010duvanje stabilnosti cena (stopa inflacije bi trebalo da bude ispod, ali blizu, 2 posto godi\u0161nje). Ukoliko bi se monetizovali dr\u017eavni deficiti, ili druk\u010dije re\u010deno fiskalni deficiti, to bi moglo da ubrza inflaciju (po nekim ra\u010dunicama do toga bi do\u0161lo ukoliko bi bilo dodatno \u201e\u0161tampano\u201c oko 3 hiljade milijardi evra). Inflacija bi, opet, olak\u0161ala servisiranje dugova utoliko ukoliko bi predstavljala transfer sredstava poverioca du\u017enicima, ali to nije u skladu sa mandatom Evropske centralne banke. Svejedno, rastu o\u010dekivanja, na tr\u017ei\u0161tu, a i me\u0111u ekonomistima i politi\u010darima, da \u0107e na kraju krajeva centralna banka odigrati klju\u010dnu ulogu u odr\u017eavanju finansijske likvidnosti evro zone. Ukoliko bi to bilo pra\u0107eno korekcijom kursa evra nadole, to bi doprinelo i re\u0161avanju nekih problema konkurentnosti.<\/p>\n

Tako trenutno stoje stvari. To, naravno, nije kraj ni problema niti rasprave o tome kako bi oni trebalo da se re\u0161avaju. Povratak na drahmu, liru ili pezetu nije popularan zato \u0161to se nacionalne centralne banke nisu ba\u0161 pokazale ni kod stabilizacije cena, a ni kod obezbe\u0111ivanja solventnosti i likvidnosti dr\u017eavnih dugova. Uz to, i usled toga, doma\u0107instva i korporacije su te\u0161ko dolazili do kredita ili su oni bili skupi. Povratak na marku, \u0161iling, gulden i franak bi verovatno doveo, posle ra\u0161\u0107i\u0161\u0107avanja svih finansijskih obaveza, do njihove apresijacije, a manje zemlje bi, kao i ranije, fiksirale kurs svog novca za nema\u010dku marku. To bi bilo ekvivalentno ubrzanju inflacije u postoje\u0107oj evro zoni, \u0161to nije ono \u0161to ove zemlje \u017eele.<\/p>\n

Alternativa je da se pomenute tri vrste mera za suo\u010davanje sa krizama nekako ugrade u sistem upravljanja Evropskom unijom i posebno evro zonom. Bilo bi dobro da sada postoji evro obveznica koja bi bila garantovana zajedni\u010dkom fiskalnom politikom i \u010dak ve\u0107im federalnim bud\u017eetom, jer u ovom \u010dasu nedostaju sigurne, to jest obveznice sa minimalnim rizikom, a njih bi mogla da podr\u017ei Evropska centralna banka ukoliko bi one imale odgovaraju\u0107u fiskalnu podr\u0161ku. To je jedan mogu\u0107i pravac daljeg ja\u010danja integracije. Naravno, to bi podrazumevalo preno\u0161enje suverenosti sa nacionalnog na federalni nivo i ostaje tek da se vidi koje \u0107e zemlje biti na to spremne. Tu se javljaju te ideje o Evropi sa vi\u0161e brzina. Ako je suditi po iskustvu, zemlje su mnogo \u010de\u0161\u0107e birale da se \u010dvr\u0161\u010doj integraciji ne pridru\u017ee, a re\u0111e su bile iz nje isklju\u010dene. Tako da su opasnosti od prinudne nove podele Evrope relativno male.<\/p>\n

Mo\u017ee li se odr\u017eati demokratija, kona\u010dno je pitanje, ukoliko se ide sve vi\u0161e ka Evropi zasnovanoj na pravilima, a ne na volji glasa\u010da. Re\u0161enje je u demokratizaciji federalizovane Evropske unije, ali to trenutno nije nikome po volji. Dogod toga nema, doslednost, recimo u smislu izvr\u0161avanja du\u017eni\u010dkih obaveza, do\u017eivljava\u0107e se kao ograni\u010davanje demokratije, jer ona bi trebalo da omogu\u0107i da narod promeni mi\u0161ljenje, politiku dr\u017eave, menjaju\u0107i partije na vlasti. Gr\u010dki glasa\u010di, a verovatno i neki drugi, bi rado rekli NE stezanju kai\u0161a da bi se vra\u0107ali dugovi, koji su ve\u0107im delom strani, bez obzira \u0161to su rekli DA kada su oni uzimani. Ako se \u017eeli demokratski postupak razre\u0161enja te nedoslednosti, izbor je ili povla\u010denje iz Unije ili prihvatanje pravila koja su konstitucionalnog karaktera i ne mogu se menjati na redovnim izborima, ili je izbor federalizacija. U zavisnosti od toga ko kakav izbor napravi, tako \u0107e i izgledati budu\u0107a integrisanost evropskih dr\u017eava.<\/p>\n

Novi magazin<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mo\u017ee li se odr\u017eati demokratija ukoliko se ide sve vi\u0161e ka Evropi zasnovanoj na pravilima, a ne na volji glasa\u010da.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":67286,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-67285","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/67285","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=67285"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/67285\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/67286"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=67285"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=67285"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=67285"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}