{"id":67054,"date":"2011-11-17T10:20:07","date_gmt":"2011-11-17T08:20:07","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=67054"},"modified":"2011-11-17T10:20:55","modified_gmt":"2011-11-17T08:20:55","slug":"marija-terezija-i-hu-dintao","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/11\/17\/marija-terezija-i-hu-dintao\/","title":{"rendered":"Marija Terezija i Hu \u0110intao"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Laslo VEGEL<\/strong><\/p>\n

Evropska kriza u dunavskom regionu generi\u0161e umnogostru\u010dene napetosti i, bojim se, da \u0107e i sada, kad Evropi prete te\u0161ka isku\u0161enja, ceh da plati periferija. Nisu se ostvarile nade s raskr\u0161\u0107a milenijuma, i dalje rastu napetosti izme\u0111u nacija i dr\u017eava.<\/em><\/p>\n

Stigao je bogati komunisti\u010dki ujak<\/strong><\/p>\n

U be\u010dkoj kineskoj \u010detvrti, posle posete \u0161efa kineske dra\u017eave Hua \u0110intaoa Austriji, osmesi su jo\u0161 ljubazniji. Nazivi prodavnica ispisani su i na kineskom, kineski trgovci dobro govore i nema\u010dki, i engleski. U tom kvartu se i austrijske firme ogla\u0161avaju na kineskom. Kina je dobitnik globalizma, kineski gra\u0111ani u dijaspori su fleksibilni, prilagodljivi, ali ujedno su i \u017eilavi i neguju sna\u017enu svest o svom nacionalnom identitetu. Slo\u017eni su i razumeju jezik modernog vremena. U Austriji postoje kineske novine koje ne finansira austijska dr\u017eava, nego kineski gra\u0111ani. I naravno, u kineskoj \u010detvrti postoje i kineske knji\u017eare jer Kinezi su uvereni da kultura \u010duva najefikasnije nacionalni identitet. A ne politika. Kinezi spasavaju Evropu, \u010ditam naslov u jednim austrijskim novinama. Moji be\u010dki poznanici s izvesnom ironijom u glasu govore da je stigao bogati kineski komunisti\u010dki ujak. S izevsnom ironijom prime\u0107uju i to s kakvim se \u017earom desno orijentisani evropski \u0161efovi dr\u017eava udvaraju komunisti\u010dkoj Kini. Jedna novinska fotografija mi naro\u010dito zaokuplja pa\u017enju. Austrijski \u0161ef dr\u017eave je svog kolegu Hua \u0110intaoa primi u dvorani Marije Terezije. Sa goleme slike na zidu Marija Terezija s tajanstvenim osmehom posmatra ujaka. Kakve li joj se misli motaju u glavi?<\/p>\n

Plavi i kao krv crveni Dunav<\/strong><\/p>\n

U be\u010dkom pozori\u0161tu Odeon panel-diskusija o Dunavu, o Isto\u010dno-srednjoj Evropi. Kad sam dobio re\u010d, kriti\u010dki sam se osvrnuo na \u201edunavski optimizam\u201d. Na\u017ealost, evropska kriza u dunavskom regionu generi\u0161e umnogostru\u010dene napetosti i, bojim se, da \u0107e i sada, kad Evropi prete te\u0161ka isku\u0161enja, ceh da plati periferija. Nisu se ostvarile nade s raskr\u0161\u0107a milenijuma, i dalje rastu napetosti izme\u0111u nacija i dr\u017eava. Za novi, republikanski savez podunavskih zemalja prvi put se ukazala prilika nakon Prvog svetskog rata, ali velesile su spre\u010dila tu integraciju. Francuska i Engleska htele su uspostavljanje nacionalnih dr\u017eava tamo gde je nemogu\u0107e povu\u0107i pravedne granice me\u0111u nacijama, pa je zahvaljuju\u0107i tome na ovim prostorima zapo\u010deto etni\u010dko \u010di\u0161\u0107enje ogormnih razmera. Takav je bio na\u0161 20. vek \u2013 na svekoliku \u017ealost. Od tada Dunav nije samo plav, nego i crven od krvi. Uz njega masovne grobnice. Nema\u010dke, srpske, jevrejske i ma\u0111arske masovne grobnice.<\/p>\n

O idealnom malogra\u0111aninu<\/strong><\/p>\n

\u0160andor Marai je pisao jo\u0161 1928. godine, da je Be\u010d poslednji bastion evropskog ukusa. Bio je i tada, a to je i danas. Strpljivo i ljubazno brusi grubi Balkan i uzina\u0107enu, uzjogunjenu Ma\u0111arsku. Marai je u pravu i kad tvrdi da u Be\u010du \u017eivi idealni malogra\u0111anin. Idealan je, jer voli Mocarta, Betovena, \u0160uberta, Nestroja, Grilparcera i Hofmanstala. I ne dopu\u0161ta da politi\u010dari uti\u010du na njega, da ga zalu\u0111uju. Pitomo se sme\u0161ka govornicima, sedne u neki kafe, ritualno ispija svoju kafu i zadovljno konstatuje da je i ovoga puta on bio u pravu, a ne politi\u010dari. Ali ni oko toga se ne jedi preterano. Nije ni va\u017eno! Zahvaljuju\u0107i ba\u0161 ovom umerenom skepticizmu Austrija je nekad bila dr\u017eava \u201e\u0161lamperajem razbla\u017eenog apsolutizma\u201d. Sre\u0107om, i u austrijskom kapitalizmu je ostalo izvesnog \u0161lamperaja.<\/p>\n

Be\u010dki prosjak<\/strong><\/p>\n

Prosjak na uglu u neposrednom susedstvu hotela u kojem sam odseo, nije snishodljiv, ne preklinje, ali te ljubazno pozdravlja i kad mu ne spusti\u0161 na dlan niti jedan cent. Subotom i nedeljem ne radi, smatra da i on zaslu\u017euje slobodan vikend.<\/p>\n

\u0160ta bi bilo da je Bernhard me\u0111u nama?<\/strong><\/p>\n

U ulici koja izbija na evangelisti\u010dku crkvu, ulazim u kafe u kojom je, nekad, Tomas Bernhard bio stalni gost. Tu je, dakle, sedeo Bernhard i psovao Austriju. Te\u0161ko je na prostorima Isto\u010dno-srednje Evrope i zamisliti pisca sli\u010dnog habitusa, jer bi takav smesta bi optu\u017een za nacionalnu izdaju. I bio ekskomuniciran. Vlast bi na njega napujdala batina\u0161e. Ovde je dopu\u0161tena kritika samo onih koji nemaju nikakvu vlast. Dojadili su mi ve\u0107 govornici koji se, popuju\u0107i o \u201eevropskom putu\u201d, pozivaju na \u201ekulturnu superiornost\u201d, ali \u010dim osete da su im interesi ugro\u017eeni, postaju \u2013 Balkanci.<\/p>\n

Varijacija na Maraija<\/strong><\/p>\n

Srednjoevropljani imaju dva glavna grada. Jedan je Be\u010d.<\/p>\n

Be\u010dki kafei<\/strong><\/p>\n

U be\u010dkim kafeima ne tre\u0161ti muzika. Nikad ne\u0107u razumeti zbog \u010dega vlasnici kafea u Budimpe\u0161ti, Novom Sadu i Beogradu misle da sam do\u0161ao na koncert, a ne da razgovaram sa prijateljima. Ili da \u017eelim neko vreme budem, naprosto, sam sa sobom, na miru.<\/p>\n

Erdberg i Balkan<\/strong><\/p>\n

Iz Erdberga polaze autobusi prema Beogradu, Sarajevu, Zagrebu. Erdberg je kvintesencija Balkana. Ljudi tegle pozama\u0161ne komade prtljaga, vedri su, dobro raspolo\u017eeni, guraju se, podvriskuju\u0107i pozdravljaju jedni druge. Gastarbajteri ovde zaboravljaju na pravila pona\u0161anja koja im name\u0107e velegrad. Ipak postoji, dakle, jedna ta\u010dka u Be\u010du koja ih podse\u0107a na njihov dom. Verovatno ovako zami\u0161ljaju i svoja rodna sela, i zato je Edberg jedino mesto u belom svetu gde se ose\u0107aju kao kod ku\u0107e. A njihova rodna sela su, u me\u0111uvremenu, opustela.<\/p>\n

Autonomija<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Evropska kriza u dunavskom regionu generi\u0161e umnogostru\u010dene napetosti i, bojim se, da \u0107e i sada, kad Evropi prete te\u0161ka isku\u0161enja, ceh da plati periferija.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-67054","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/67054","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=67054"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/67054\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=67054"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=67054"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=67054"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}