{"id":66955,"date":"2011-11-16T10:45:05","date_gmt":"2011-11-16T08:45:05","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=66955"},"modified":"2011-11-16T10:45:05","modified_gmt":"2011-11-16T08:45:05","slug":"da-li-je-hamurabije-bio-komunjara","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/11\/16\/da-li-je-hamurabije-bio-komunjara\/","title":{"rendered":"Da li je Hamurabije bio komunjara?"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Charles SIMIC <\/strong><\/p>\n

\u201eNi\u0161ta se nikad ne menja\u201c \u2013 mo\u017eda je jedna od najistinitijih stvari ikad izre\u010denih. Naravno da je \u017eivot bio druga\u010diji kada su na\u0161e bake i deke bili mladi \u2013 u mnogim stvarima mnogo gori, a u mnogima mnogo bolji \u2013 o \u010demu su nas oni izve\u0161tavali svaki put kada bi se pojavio neki novi, izuzetno popularni trend. Me\u0111utim, uprkos svim predvi\u0111anjima dru\u0161tvenih reformatora i intelektualaca koji veruju u ideju utopije, izgleda da je ljudsko pona\u0161anje ostalo vi\u0161e-manje nepromenjeno tokom zabele\u017eene istorije. Opomena iz Hamurabijevog zakonika, starog \u010detiri hiljade godina, da jake treba spre\u010diti da ugnjetavaju slabe, ili zaklju\u010dci koje je u \u0161esnaestom veku izneo Tomas Mor, da je dru\u0161tvo zavera bogatih kako bi prevarili i oplja\u010dkali siroma\u0161ne, i danas su ne samo potpuno razumljivi, ve\u0107 se odnose na iste probleme koji su bili razlog da demonstranti iza\u0111u na ulice od Volstrita do Ouklanda. Pomislili biste da \u0107e preme\u0161tanje miliona radnih mesta u zemlje poput Kine i Indije, oduzimanje domova ljudima, kra\u0111a njihovih penzija, i sticanje ogromnog bogatstva na njihovoj tragediji, naterati Amerikance da se prisete svoje porodi\u010dne istorije, \u010dinjenice da su mnogi od nas zapo\u010deli svoje \u017eivote na ovom kontinentu kao siroma\u0161ni ili progonjeni. Ali to o\u010digledno nije slu\u010daj. Razlog za\u0161to se za nas ni\u0161ta nikada su\u0161tinski ne\u0107e promeniti le\u017ei u \u010dinjenici da pamtimo tako malo i vi\u0161e volimo da nam se pri\u010daju bajke o istoriji i pro\u0161losti na\u0161e nacije.<\/p>\n

Dovoljno je da provedete malo vremena u biblioteci, nasumi\u010dno otvaraju\u0107i knjige i \u010ditaju\u0107i po neku stranu, i shvati\u0107ete o \u010demu govorim. Evo, na primer, odlomka iz pri\u010de Antona \u010cehova Paviljon broj \u0161est, napisane davne 1892. godine:<\/p>\n

\u201eLjudi koji imaju slu\u017ebeni, profesionalni odnos prema tu\u0111oj patnji, na primer \u2013 sudije, policajci, lekari \u2013 tokom vremena, iz navike, oguglaju do te mere da prema svojim klijentima i ne mogu da se odnose druga\u010dije do na formalan na\u010din, \u010dak i kad bi to \u017eeleli. U tom pogledu oni se uop\u0161te ne razlikuju od seljaka koji kolje ovce i telad u svom dvori\u0161tu, a da i ne prime\u0107uje krv. Sa ovakvim formalisti\u010dkim, bezdu\u0161nim odnosom prema ljudskoj li\u010dnosti, sudiji je potrebna samo jedna stvar \u2013 vreme \u2013 da bi nevinog \u010doveka li\u0161io svih prava na imovinu, i osudio ga na robiju. Samo toliko vremena koliko je sudiji potrebno da izvr\u0161i odre\u0111ene formalne du\u017enosti, za koje on prima platu, a onda je sve gotovo. Onda ti posle uzalud tra\u017ei pravdu i za\u0161titu u ovom prljavom, bednom malom gradu, udaljenom skoro dvesta pedeset kilometara od \u017eelezni\u010dke stanice! Uostalom, nije li apsurdno \u010dak i pomi\u0161ljati na pravdu, kada dru\u0161tvo svaku vrstu nasilja prihvata kao racionalnu i doslednu potrebu, dok svaki \u010din milosr\u0111a \u2013 na primer, osloba\u0111aju\u0107a presuda \u2013 izaziva pravu eksploziju osvetoljubivih ose\u0107anja i nezadovoljstva?\u201c<\/p>\n

Kako poznato sve ovo zvu\u010di, pomislio sam. Koja dva dru\u0161tva mogu biti razli\u010ditija od Amerike ranog XXI veka i carske Rusije sa kraja XIX? Pa ipak, \u010dim se prisetimo \u010dinjenica da u na\u0161im zatvorima trenutno boravi oko dva i po miliona ljudi, da je oko tri miliona ljudi izgubilo svoje domove jer nisu bili u stanju da pla\u0107aju kredit, da su milioni drugih bankrotirali jer nisu mogli da pla\u0107aju lekarske ra\u010dune, sve ono o \u010demu \u010cehov govori ne izgleda ba\u0161 tako daleko. Ista vrsta skoro potpune ravnodu\u0161nosti prema sudbinama i patnjama obespravljenog naroda, \u010dini na\u0161e vo\u0111e i finansijske magnate tako sli\u010dnima bezdu\u0161nim funkcionerima carske Rusije, a na\u0161e dru\u0161tvo onom koje je \u010cehov opisivao.<\/p>\n

Ili mo\u017eete otvoriti neku od antologija ameri\u010dke poezije dvadesetog veka i listati strane dok ne nai\u0111ete na slede\u0107u pesmu Robinsona D\u017eefersa (1887-1962), koja je prvi put objavljena 1926. godine:<\/p>\n

Sjaji, republiko koja propada\u0161<\/p>\n

Dok se sle\u017ee ova Amerika, dok se, u kalupu svoje vulgarnosti, zgu\u0161njava<\/p>\n

u imperiju,<\/p>\n

i dok protest, tek mehur u istopljenoj masi, puca i izdi\u0161e, dok se<\/p>\n

masa stvrdnjava,<\/p>\n

Ja se s tu\u017enim osmehom prise\u0107am da cvet vene da bi nastao plod,<\/p>\n

da plod trune da bi nastala zemlja.<\/p>\n

Napu\u0161ta majku; prolazi kroz radost prole\u0107a, zrelost, raspadanje;<\/p>\n

majci se vra\u0107a.<\/p>\n

Ti \u010dini\u0161 da \u017eurba po\u017euri s raspadom: nema tu krivice; \u017eivot je dobar,<\/p>\n

bio on tvrdoglavo dug ili<\/p>\n

tek smrtni sjaj: meteori nisu potrebni manje od planina:<\/p>\n

sjaji, republiko koja propada\u0161.<\/p>\n

Svoju decu, me\u0111utim, dr\u017eao bih podalje od<\/p>\n

zgu\u0161njavaju\u0107eg sredi\u0161ta; pokvarenost<\/p>\n

nikad nije bila obavezna, kad se gradovi prostru \u010dudovi\u0161tima pred noge,<\/p>\n

uvek su tu planine.<\/p>\n

I momci, ne budite ni u \u010demu tako umereni kao u ljubavi prema \u010doveku,<\/p>\n

koji je lukav sluga, nepodno\u0161ljivi gospodar.<\/p>\n

Postoji klopka u koju se i najplemenitiji duhovi hvataju, u koju se, ka\u017eu,<\/p>\n

uhvatio Bog sam, kad je zakora\u010dio zemljom.[1]<\/p>\n

Da li je \u010ditaocu danas potrebno obja\u0161njavati ovu pesmu? Duboko sumnjam. Samo onaj ko ne shvata da zemljom kao \u0161to je na\u0161a treba da vladaju svi njeni gra\u0111ani, ko nikada nije \u010duo za korupciju u politi\u010dkom \u017eivotu na\u0161e nacije, niti je na nju pomislio, ili osetio o\u010dajanje zbog retkih dru\u0161tvenih protesta, koji se obi\u010dno zlonamerno interpretiraju, \u010dak i kada dobiju tako veliku podr\u0161ku kao \u0161to je to slu\u010daj sa veoma zna\u010dajnim pokretom koji je trenutno zahvatio gradove \u0161irom ove zemlje, onaj koji nastavlja da veruje u izuzetnost Amerike, u neuni\u0161tivi mit o tome da smo mi najve\u0107a nacija na svetu, \u010dije su vrednosti, politi\u010dki sistem i istorija predmet sveop\u0161teg divljenja, samo \u0107e se on za\u010duditi prekornim re\u010dima ovoga pesnika. Drugi, kao \u0161to sam ja, zatvori\u0107e knjigu sa uzdahom i setiti se ne\u010dega \u0161to su nam govorili na\u0161i stari: Sve su to ista stara govna, samo se muve menjaju.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/ The New York Review of Books<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sjaji, republiko koja propada\u0161\/Dok se sle\u017ee ova Amerika, dok se, u kalupu svoje vulgarnosti, zgu\u0161njava
\nu imperiju<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-66955","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66955","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=66955"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66955\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=66955"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=66955"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=66955"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}