{"id":66600,"date":"2011-11-12T12:19:53","date_gmt":"2011-11-12T10:19:53","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=66600"},"modified":"2011-11-12T12:19:53","modified_gmt":"2011-11-12T10:19:53","slug":"bez-fanfara-molim","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/11\/12\/bez-fanfara-molim\/","title":{"rendered":"Bez fanfara, molim"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Miroslav Lazanski<\/p>\n

Negde krajem osamdesetih godina neki politi\u010dari su nas uveravali kako bi raspad Jugoslavije bio smak sveta. Priznajem, skoro da sam u to i sam poverovao.Kad ono, i posle kraja Jugoslavije, sunce je sijalo, fudbal se igrao, vozovi su vozili, a ljudi se \u017eenili. Oni koji su najavljivali smak sveta,koji su u SFRJ \u017eiveli sjajno, \u017eiveli su i posle SFRJ odli\u010dno.Upravo zato ne verujem nimalo u apokalipti\u010dne apele nekih kako \u0107e 9. decembar biti za Srbiju \u201ebiti ili ne biti\u201c. Jer, po njima, ako tog 9. decembra ne dobijemo kandidaturu za ulazak u EU nastupa smak sveta za Srbiju. Posebno sam skepti\u010dan \u0161to ovakve izjave dolaze od onih koji na svakih desetak godina javno priznaju svoje politi\u010dke gre\u0161ke i zablude, ali i dalje tra\u017ee da im verujemo.<\/p>\n

Prosto re\u010deno, ako 9. decembra postanemo kandidati za ulazak u EU bi\u0107e sjajno, a ako ne dobijemo kandidaturu \u2013 tog dana sunce \u0107e i dalje sijati, a deca \u0107e se igrati u zemlji Srbiji, dobi\u0107emo taj status nekog drugog dana. A do tada mo\u017eemo se vladati u kontekstu strategije \u201esa\u010dekaj i vidi\u201c, ili \u201esa\u010dekaj i priklju\u010di se\u201c. Po\u0161to EU sada sve vi\u0161e li\u010di na biciklisti\u010dki \u201eTur de Frans\u201c, jer se \u010dlanice unije dele na posebne grupe, ekonomski i politi\u010dki stabilne i one u finansijskoj i politi\u010dkoj krizi. A sve bi do istog cilja razli\u010ditim brzinama, pri \u010demu je diskutabilno \u0161ta je uop\u0161te zajedni\u010dki cilj: federalna Evropa, ili konfederalna Evropa? Francuski predsednik Nikola Sarkozi ve\u0107 je nagovestio tu Evropu nejednakih brzina, \u0161to nije ideal, ali jeste cena brzog pro\u0161irenja. Pariz smatra da ako svi mar\u0161iraju istim tempom onda EU tapka u mestu. Drugi spominju brodske konvoje koji su u Drugom svetskom ratu spasli Veliku Britaniju: brzinu konvoja odre\u0111ivao je najsporiji brod u konvoju. Ako je Gr\u010dka taj najsporiji brod, posle nje Italija \u2013 Nema\u010dka i Francuska, kao predvodnice konvoja, ne \u017eele da plove brzinom Gr\u010dke. Ako Gr\u010dka ne pove\u0107a brzinu isklju\u010di\u0107e je iz konvoja i poslednji brod \u0107e morati da plovi sam bez za\u0161tite. Cenu te dvobrzinske Evrope jo\u0161 niko nije izra\u010dunao.<\/p>\n

Formula budu\u0107nosti EU je, zapravo, jednostavna: nema pro\u0161irenja bez reforme, nema pro\u0161irenja bez produbljenja. EU sme da se dalje \u0161iri tek kada postane efikasnija, a njen rad pregledniji. Nema pro\u0161irenja bez produbljenja, zna\u010di da prvo mora da do\u0111e do \u010dvr\u0161\u0107e integracije sada\u0161njih \u010dlanica EU. Sada je unija pred fatalnom alternativom: da dozvoli da je velike protivre\u010dnosti izme\u0111u \u010dlanica raznesu ili da se sroza na nivo ne\u0161to ja\u010de zone slobodne trgovine.<\/p>\n

\u010carobna re\u010d za ovu dilemu jeste fleksibilnost koja spre\u010dava paralizu. Da Gr\u010dka ne bude isklju\u010dena iz EU i da se EU ne pretvori u gomilu podsaveza: svojevrsnu EU \u201ea la carte\u201c. Pa da se jede samo ono \u0161to je na stolu, odnosno da se ne ide ispod dosada\u0161njeg nivoa integracije. Druga je opcija da Brisel ne nudi jela po \u017eelji, ve\u0107 samo izbor izme\u0111u dva jela: prvo je savezna dr\u017eava sa zajedni\u010dkom valutom, vojskom i privrednom politikom, druga opcija je savez dr\u017eava i u njemu bi bili dana\u0161nji sastojci EU. To je Evropa koncentri\u010dnih krugova, ili EU promenljive geometrije, za \u0161ta se zala\u017eu Francuzi, a \u0161to izaziva o\u0161tre polemike u Velikoj Britaniji. Naime, Britanci ka\u017eu: \u201eEvropa da, federalizam ne\u201c. Britanci ne veruju u Sjedinjene Evropske Dr\u017eave i vrlo su ambivalentni prema evru.<\/p>\n

Evropa je danas u dilemi kojim putem dalje: ustavna kriza EU, bud\u017eetska kriza, kriza evra, dugogodi\u0161nja kriza oko Turske, najnovija gr\u010dka i italijanska kriza, skleroti\u010dne nacionalne ekonomije, rekordna nezaposlenost, sve je to bla\u017eenstvo za evroskeptike. Nema\u010dko-francuski motor sve te\u017ee vu\u010de sve te\u017eu karoseriju sa sve ve\u0107im brojem bla\u017eeno-bezbri\u017enih putnika. Dok se Nemci i Francuzi upinju da spasu \u0161to se spasti mo\u017ee, u te dve zemlje sve je ve\u0107a kriza poverenja u institucije, kriza politi\u010dkih stranaka koje tradicionalno vladaju. I Nemci i Francuzi zbog EU kasne sa doma\u0107im reformama, dok populisti\u010dke stranke koriste strahove i osvajaju teren. Evropska unija kao da stari, dobija bore i pre nego \u0161to je uspela da odraste.<\/p>\n

Ho\u0107emo li 9. decembra postati kandidati za tu istu EU, ili \u0107emo jo\u0161 \u010dekati, tek jedno je sigurno: Srbija treba da se spremi na du\u017ee \u010dekanje za punopravni ulazak. Zavisi od toga kako nas vide iz Brisela: kao polupunu \u010da\u0161u ili polupraznu \u010da\u0161u. Imamo li \u201emi\u0161i\u0107e\u201c za ulazak u EU ili nemamo? Ako se \u010dekanje Srbije za kandidaturu i ulazak u EU odu\u017ei samo zbog toga \u0161to unija jo\u0161 ne mo\u017ee da dovede svoju ku\u0107u u red, onda je to velika gre\u0161ka Brisela, jer savr\u0161eni model EU nikada i ne\u0107e biti izgra\u0111en.<\/p>\n

Zapravo, bolje je imati jednu nesavr\u0161enu, ali sveobuhvatnu EU nego jedan manji ekskluzivni klub koji je okru\u017een neraspolo\u017eenim dr\u017eavama oko njega. A Srbija na svom putu ka EU treba da ide preko privrednih reformi, socijalne kohezije, pravne dr\u017eave, putem inovacija i znanja. I bez gromoglasnih fanfara o mogu\u0107em smaku sveta 9. decembra.<\/p>\n

Politika<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Evropska unija kao da stari, dobija bore i pre nego \u0161to je uspela da odraste<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":66601,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-66600","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66600","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=66600"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66600\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/66601"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=66600"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=66600"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=66600"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}