Dremljivi na\u0161 poslovo\u0111a pri\u010dao je novinarima kako izgledaju sedi\u0161ta, da su ta kola toliko velika da u njima mo\u017ee da se odr\u017ei konferencija… <\/p>\n
Pi\u0161e: Dragan Banjac<\/strong><\/em><\/p>\n Nezadovoljan što ga je advokat Sr\u0111a Popovi\u0107 u jednom intervjuu nazvao nacionalistom, bivši predsednik SR Jugoslavije Dobrica \u0106osi\u0107 (kršteno Dobrislav, prema Miladinu \u017divoti\u0107u) nedavno je u NIN-u objavio tekst u kojem opovrgava Popovi\u0107evu tvrdnju i postavlja mu neka pitanja (devet!). Popovi\u0107 se nije upecao na propitivanje i umesto devet \u0106osi\u0107u uputio tek jedan odgovor. »Rekao bih da se g. \u0106osi\u0107 meni, u stvari, obra\u0107a iritiran \u010dinjenicom što sam protiv Ulemeka, Ace Tomi\u0107a i njegovog politi\u010dkog prijatelja Vojislava Koštunice podneo krivi\u010dnu prijavu Specijalnom tu\u017eiocu za organizovani kriminal, za u\u010deš\u0107e u oru\u017eanoj pobuni novembra 2001. godine, pa da ovim tekstom samo pokušava da pitanje eventualne odgovornosti Vojislava Koštunice lukavo prenese na teren ne\u010dega što on zamišlja kao li\u010dni obra\u010dun sa mnom. Odlika je primitivne misli da svaki problem personalizuje. Na taj nivo polemike o jednom va\u017enom pitanju kao što je politi\u010dka pozadina atentata na premijera \u0110in\u0111i\u0107a – ne pristajem. Odnosno – ne nasedam«, ka\u017ee Popovi\u0107 i iskazuje spremnost da ideološku odrednicu \u0106osi\u0107a kao nacionaliste – povu\u010de. »\u0106osi\u0107 je, u stvari, rasista. Mislim da imam osnova da ga tako nazovem s obzirom na njegovu slede\u0107u kvalifikaciju albanskog naroda: ‘Taj socijalni, politi\u010dki i moralni talog tribalnog, varvarskog Balkana, uzima za saveznika Ameriku i Evropsku uniju u borbi protiv najdemokratskijeg, najcivilizovanijeg, najprosve\u0107enijeg balkanskog naroda – srpskog naroda (Dobrica \u0106osi\u0107, Vreme zmija – Piš\u010devi zapisi 1999-2000, str. 211)«.<\/p>\n * <\/p>\n Da, bio nam je Rus. Vladimir Putin, gazda Rusije, protr\u010dao je presto(l)nicu gde je (23. marta) nastala prava pometnja i teško je re\u0107i ko (mu) je slasnije (po)lizao ruku. Klanjali su (se) svi: predsednik, patrijarh, rektor, niške motord\u017eije, fudbaleri… Svako je tutnuo šta je imao, bilo je ordenja, monografija, našao se i doktorat, dresovi, a gost je u letu nešto i pokupio. Ne znam da li je uopšte bilo divana »iza zatvorenih vrata«, ali ono što je vi\u0111eno, citiram Svetlanu Luki\u0107, »bilo je zazorno gledati«. Posebnu \u010dast imao je premijer Mirko Cvetkovi\u0107 (fenomen: spava a ide!) koji se od aerodroma do Palate Srbija dovezao \u010dudovištem (automobil) svog ruskog kolege (»zil – 41052«), koje mo\u017ee da istrpi manji nuklearni udar i da, ako ustreba, pre\u0111e na vo\u017enju gusenicama. Dremljivi naš poslovo\u0111a pri\u010dao je novinarima kako izgledaju sedišta, da su ta kola toliko velika da u njima mo\u017ee da se odr\u017ei konferencija… »Ja kao predsednik…« je svom dragom gostu objašnjavao sli\u010dnost naših jezika i pisma, zastava trobojki… Narodni pastir (patrijarh) zahvaljivao mu je na ljubavi »koju gaji prema SPC«, a Putin je odgovorio da je za njega vera iznad svega… Me\u0111u onima koji su izvisili (pre\u010da je bila Zvezda) je rektor Univerziteta (Branko Kova\u010devi\u0107) koji nije imao priliku da Putinu uru\u010di po\u010dasni doktorat BU. \u010covek je spreman da u junu, kada predsednik Tadi\u0107 bude išao u Moskvu, tamo Putinu uru\u010di doktorat. Ne\u0107e(š) ga, valjda, povesti!<\/p>\n O doktoratu i ovo: Tamara Kaliterna (»Pink Putin«, sajt »Peš\u010danika«) istra\u017eila je da je pravnik Putin nau\u010dne ambicije »iskazao u junu 1997. kada je na Rudarskom institutu u Sankt Peterburgu predao ekonomsku disertaciju Strateško planiranje regionalnih resursa u tr\u017eišnim uslovima. Prema Klifordu Gadiju, višem nau\u010dnom saradniku Bruking instituta, od 218 stranica Putinove teze 16 klju\u010dnih je ili prepisano ili prepri\u010dano iz studije Strateško planiranje i politika ameri\u010dkih profesora Vilijema Kinga i Dejvida Klelanda, koju je KGB, za koji je Putin radio, naru\u010dio da se prevede. Prepisao je i šest dijagrama i tabela«, navodi Kaliterna. I takvom kle\u010dahu!<\/p>\n * <\/p>\n Izvesni protosin\u0111el Nikodim (Bogosavljevi\u0107), iguman manastira Dajbabe u Crnoj Gori, izneo je (Radio Svetigora) najnovije otkri\u0107e, novu crkvenu verziju o poreklu Crnogoraca. Popa tvrdi da je crnogorsku naciju stvorio sam \u0111avo, što je varijacija u odnosu na raniju tvrdnju mitropolita Amfilohija (Radovi\u0107a) koji veruje da je u pitanju »komunisti\u010dko kopile«. Pravoslavna crkva nikad ne mo\u017ee da blagosilja ono što nije stvorio bog, a definitivno crnogorsku naciju nije stvorio bog nego je ona plod ljudskih sujeta i slabosti, a generalno je tvorac crnogorske nacije, zapravo \u0111avo u suštini stvari, tvrdi Nikodim.<\/p>\n Iz Crne Gore bele\u017eim i jednu korektnu vest o r\u0111avom potezu tamošnjeg pravosu\u0111a. Draško \u0110uranovi\u0107, bivši urednik Monitora, jedini iz te dru\u017eine koji se nije omastio, sada vlasnik portala Analitika, u tekstu »Zlo\u010din bez kazne« ka\u017ee da je osloba\u0111aju\u0107a presuda optu\u017eenima za deportaciju izbeglica iz BiH »najve\u0107i šamar koji je crnogorska dr\u017eava mogla da lupi po vlastitom obrazu i dr\u017eavnom ugledu. Umjesto personalizacije krivice, djelo zlo\u010dina je potvr\u0111eno, ali ne i krivci za zlo\u010din. Ostaje osje\u0107aj mu\u010dnine i stida«.<\/p>\n * <\/p>\n Na osnovu me\u0111unarodne poternice Republike Hrvatske, na grani\u010dnom prelazu Karakaj 4. aprila, uhapšen je ratni gradona\u010delnik Trebinja Bo\u017eidar Vu\u010durevi\u0107, ranije u ovom gradi\u0107u i okolini poznat kao re\u010dit i promu\u0107uran kamiond\u017eija i guslar »koji je pisao poeziju«. \u017dupanijsko dr\u017eavno odvjetništvo u Dubrovniku tek oktobra 2008. godine podiglo je optu\u017enicu protiv Vu\u010durevi\u0107a, koji se tereti »zbog ratnog zlo\u010dina protiv civilnog stanovništva dubrova\u010dkog podru\u010dja i uništavanja kulturnih i povijesnih spomenika izme\u0111u 1991. i 1995. godine«, a odnedavno ga ište i Sarajevo. O Bo\u017ei bi se moglo pisati onoliko, sada samo detalj sa promocije knjige Rat su zapo\u010deli mrtvi Dragana <\/p>\n Mihovi\u0107a (Prosveta, 1993). Rimska dvorana Gradske biblioteke, pored predstavnice izdava\u010da i autora govorili su profesor Ratko Bo\u017eovi\u0107 i glavni junak. »Zanimljivo je kako glavni junak zamišlja pojam vo\u0111e«, re\u010de Bo\u017eovi\u0107, a Vu\u010durevi\u0107 objašnjava: »Kad sam bio mali u mom selu (Zubci, p. a.) u svim stadima zvono je nosio ovan, jedino je u našem stadu zvono nosila ovca. Jedne no\u0107i se iskradem iz postelje i zvono prebacim na našeg rogonju. I, zamislite, ovce nijesu š\u0107ele da ga slijede! Kasnije je majka vratila zvono…« U Beogradu je priman kao akademik (»kod Dobrice sam išao na stan«), sa Slobodankom Gruden otvarao Du\u010di\u0107evo poprsje na Kalemegdanu… * <\/p>\n Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko je po\u010dasni gra\u0111anin Sarajeva. Povodom gradskog praznika (6. april) priznanje joj je uru\u010dio gradona\u010delnik Alija Behmen, a u obrazlo\u017eenju stoji da se Biserko »još u vrijeme patnje opkoljenog Sarajeva, sigurno ne sama i jedina, ali jedna od najglasnijih, najhrabrijih i najistrajnijih, nesebi\u010dno zalagala za zaustavljanje krvoproli\u0107a nad nedu\u017enim gra\u0111anima naše zemlje i zaustavljanje agresije na BiH«.<\/p>\n Zahvaljuju\u0107i se, Biserko je rekla da je na primeru BiH nau\u010dila »sve o današnjem poreme\u0107enom svetu, sve o ljudskoj prirodi, sve o mogu\u0107nostima ljudske zajednice da odgovori na teška pitanja koja su tu još uvek otvorena. Sarajevo je simbol svega onoga protiv \u010dega sam dizala svoj glas. Simbol otpora ratu, agresiji, destrukciji, ne\u010dove\u010dnosti, isklju\u010divosti. Sarajevo je simbol svega onoga za što sam se i ja zalagala svih ovih godina. Simbol borbe za istinu, za toleranciju, za zajedništvo, humanost, po\u017ertvovnost i, na kraju, i za sposobnost da oprosti«. <\/p>\n * <\/p>\n U prošlom broju Republike dr Draganu Jovanovi\u0107, bivšu gradsku sekretarku za zdravstvo, predlagao sam za ministarku. Povla\u010dim iskaz. Nakon promocije njenog ogleda u našem listu (o korupciji u zdravstvu) i izlaganja u Medija centru vidim da joj je ta funkcija tanka, \u010dak i dve najviše – premijerska i predsedni\u010dka. Profesorkin nivo je Evropa, nama takve(i) nisu potrebne(i). <\/p>\n * <\/p>\n Lider SNS Tomislav Nikoli\u0107 odlu\u010dio je da ne uzima vodu i hranu. Ho\u0107e izbore, \u017ertvovao bi se tobo\u017e za narod i zemlju. Tomo, pošto sumnjam da je u pitanju Srbija, jedi i pij (umereno), nema toliko vredne stolice. Ugledaj se na Nikšu Stip\u010devi\u0107a, predsednika UO RTS-a. Njega svakog dana dovezu kola, popije viski, jede omiljenu ribu, sledi \u010daša crnog, vrate ga…<\/p>\n (Napomena: Tekst je izvorno objavljen u autorovoj rubrici ‘Odozdo gledano’ u beogradskom periodi\u010dniku ‘Republika’)<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dremljivi na\u0161 poslovo\u0111a pri\u010dao je novinarima kako izgledaju sedi\u0161ta, da su ta kola toliko velika da u njima mo\u017ee da se odr\u017ei konferencija… <\/p>\n","protected":false},"author":234,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-66378","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66378","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/234"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=66378"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66378\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=66378"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=66378"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=66378"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}