Ovda\u0161nje crkvene i politi\u010dke babe prestale su da predvi\u0111aju jer, o\u010dito, znaju da \u0107emo, ako ih neko ne zaustavi, jednog dana nali\u010diti na Uskr\u0161nja ostrva i biti predmet izu\u010davanja<\/p>\n
Pi\u0161e: Dragan Banjac<\/strong><\/em><\/p>\n U \u010dasopisu Relations (3-4\/2010) nedavno je objavljen intervju (Sre\u0107ka Horvata) sa hrvatskim (bio je ovdašnji, ali smo ga najurili u Istru) piscem Mirkom Kova\u010dem. »Brodski je uvijek govorio da je najve\u0107a obaveza pisca da dobro piše. Pa ipak, nije mogu\u0107e zatvarati o\u010di pred onim što se zbiva u našem svijetu i oko nas. Pisac crpi, ne samo iz sebe, nego i iz vanjskog svijeta. Bila bi sretna okolnost ako se podudari da pisac dobro piše i da \u010dasno i pošteno reagira na sve ono što ne valja u našem svijetu«, ka\u017ee Kova\u010d. I dodaje da mu je i \u010ditanje rad. »Knjige stoje na radnom stolu. Neke \u010ditam samo donekle, neke više puta. Nekim davno pro\u010ditanim knjigama ponovno se vra\u0107am. Neke omiljene autore nikad nisam napustio. Me\u0111u tim autorima su Kafka, Tolstoj, Hamsun. Rado \u010ditam mla\u0111e autore iz malih knji\u017eevnosti, ako su prevedeni. Primjerice, ma\u0111arske autore. I, naravno, naše hrvatske pisce. Da imam vremena rado bih \u010ditao Marksa, posebice u ovim vremenima dolarske tiranije i sve te\u017eeg bremena liberalnog kapitalizma.«<\/p>\n Kova\u010d govori o sa\u017eimanju kao postupku i navodi anegdotu sa Danilom Kišom koji je, ka\u017ee, »doista bio neka vrst manijaka ne samo kad je radio na vlastitim rukopisima, nego i kao \u010ditatelj, jer nije podnosio ošljarenje ili bilo kakvu nepreciznost«. Anegdota: »Kiš je francuskoj knji\u017eevnici Margerit Jursenar (koju je kao spisateljicu obo\u017eavao) dao u Parizu Grobnicu za Borisa Davidovi\u010da i zamolio je da se na\u0111u kad je pro\u010dita i da mu velika spisateljica ka\u017ee svoje mišljenje. I doista su se našli, ona je izrekla mnogo komplimenata, ali je rekla da ima jednu primjedbu. U pri\u010di ‘Psi i knjige’ Kiš je opisao neku vrstu sira iz 16. stolje\u0107a, a Jursenarova mu je rekla da toga sira tada nije bilo, da je on proizveden gotovo dva stolje\u0107a kasnije. Pred tom primjedbom Kiš je zaboravio sve komplimente, bio je tako nesretan da mi je jednom rekao: ‘Znaš, rado bih povukao sva izdanja Grobnice’. To nitko drugi nije primijetio, niti je takvo što znao, a na kraju krajeva i nije toliko bitno, ali on je znao za tu nepreciznost i to ga je mu\u010dilo, kasnije je pronašao to\u010dan podatak i u svim svojim sljede\u0107im izdanjima to je popravio«. Danas nemamo pisce ni blizu Kova\u010du i Kišu, a skorašnja »igra« s NIN-ovom nagradom potvr\u0111uje potrebu da ovdašnju knji\u017eevnost, kao što je nekad za francusku govorio Ilja Grigorijevi\u010d Erenburg, treba dobro provetriti.<\/p>\n * <\/p>\n Novi svetski rat trebalo je da po\u010dne u novembru prošle godine i da traje do oktobra 2014. godine. Tako je prorekla Vangelia Gušterova, slepa starica iz Bugarske, poznatija kao Baba Vanga, isceliteljka i vidovnjakinja koja je, navodno, za \u017eivota prorekla brojne katastrofe, me\u0111u kojima su po\u010detak Drugog svetskog rata, potonu\u0107e ruske nuklearne podmornice »Kursk«, \u010dak i napad na Svetski trgova\u010dki centar u Njujorku. Vanga je umrla 11. avgusta 1996. godine a prethodno je uspela »predvideti« da \u0107e Tre\u0107i svetski rat zapo\u010deti nakon pokušaja atentata na \u010detiri dr\u017eavnika i posle sukoba u Hindustanu. Mediji su je izvukli iz zaborava zbog zaoštravanja odnosa dve korejske dr\u017eave, a crnogorski portal (www.pcnen.com) ovim povodom navodi dve vrste pesimista: jedni tvrde da Drugi svetski rat nije prestajao, a drugi da je sukob po\u010deo davno i da ide u nastavcima, kao feljton u dnevnim novinama.<\/p>\n Ovdašnje crkvene i politi\u010dke babe prestale su da predvi\u0111aju jer, o\u010dito, znaju da \u0107emo, ako ih neko ne zaustavi, jednog dana nali\u010diti na Uskršnja ostrva i biti predmet izu\u010davanja. Završni pejza\u017e Balkana, veli Svetlana Luki\u0107 (»Peš\u010danik«, 26. februar 2010), »li\u010di\u0107e na pomenuta ostrva, gde su imali sve, i vodu i doma\u0107e \u017eivotinje i morske hrane, ali su onda po\u010deli da grade one kamene divove. Kult kipova postao je predmet takmi\u010denja izme\u0111u delova plemena; pre nego što su izumrli, na svakih deset \u017eivih, dolazila je po jedna kamena glava«. Jednog \u0107e se dana, mo\u017eda, neko zapitati: šta bi s onim narodom koji je \u017eiveo u podno\u017eju d\u017einovskih krsta\u010da. Nakon Kragujevca, mega krst postavi\u0107e se i u Nišu, bi\u0107e najve\u0107i na Balkanu, visok 80 metara, raspona 40 metara, sa verskim hotelom, bazenom, akva-park sa svetom vodicom… Sve \u0107e biti zgotovljeno do 2013. godine, povodom obele\u017eavanja sedamnaest vekova od Milanskog edikta kojim je rimski car Konstantin priznao hriš\u0107anstvo kao dr\u017eavnu religiju. Osamdesetmetarski znamen staja\u0107e na brdu Vinik, bi\u0107e uo\u010dljiv sa svih strana Niša, rodnog grada prvog hriš\u0107anskog cara. Ideju Dragana Miloševi\u0107a, vlasnika preduze\u0107a »Master sekjuriti«, podr\u017eali su predstavnici SPC, grada Niša, policije, vojske, brojni privrednici, kao i predstavnici ve\u0107ine politi\u010dkih partija…<\/p>\n Autori idejnog rešenja, arhitekte Miomir Vasov i Dragan Zlatkov, navode da je krst projektovan po pravilu zlatnog preseka »bo\u017eanske fascinantne proporcije«, a niška administracija pomo\u0107i \u0107e obezbe\u0111ivanjem dozvola i dokumentacije. Po\u010detak izgradnje je narednog prole\u0107a a kada se završi niški krst bi\u0107e 12 metara ve\u0107i od skopskog. Znam jedno brdo koje bi izdr\u017ealo stometarski krst, ali ne bih da se istr\u010davam.<\/p>\n * <\/p>\n Krajem prošle godine Gradsko ve\u0107e Beograda predlo\u017eilo je zabranu prodaje alkoholnih pi\u0107a u trgovinama od 22.00 do 06.00 sati »s prvenstvenim ciljem da se spre\u010di da mladi dolaze do pi\u0107a tokom no\u0107i«. Gradska vlada predla\u017ee zabranu prodaje alkoholnih pi\u0107a tokom no\u0107i u prodavnicama, samouslugama, diskontima, robnim ku\u0107ama, specijalizovanim prodavnicama za prodaju štampe i duvana, kioscima, trgovinskim centrima i benzinskim stanicama. U saopštenju stoji da bi no\u0107na zabrana trgovine alkoholom smanjila zavisnost i broj zdravstvenih problema povezanih s alkoholizmom. »Takvu odluku doneli su Novi Sad, gde je zabranjena prodaja alkohola od 23 \u010dasa, i Šabac, a dobar primer je i Moskva gde se ova odluka odnosi na prodaju alkohola od 22.00 do 10.00 sati«, izjavio je \u010dlan Gradskog ve\u0107a \u017deljko O\u017eegovi\u0107, jedan od najve\u0107ih krivaca što je, dok je gazdovao novobeogradskom opštinom, od prekosavskog Beograda napravio kasabu. Od bezbroj dokaza evo samo jednog: u Bulevaru Jurija Gagarina, naspram pretposlednje tramvajske-autobuske stanice postoje tri lokala izgra\u0111ena na zelenoj površini – kafana »Luda ku\u0107a« (poznata i po tome što je u njoj guslao izvesni gospodin Dabi\u0107), trafika i samoposluga (»Qvattro company«) koja se naslanja na uli\u010dni asfalt. Prva, veoma bu\u010dna, radi do »sitnih sati«, a druge dve se ne zatvaraju i naravno tokom cele no\u0107i prodaju alkohol! Gospodine O\u017eegovi\u0107u, nije problem u zabrani prodaje alkohola posle 22 sata nego u dozvoli da se radi – tokom cele no\u0107i.<\/p>\n * <\/p>\n Zemun je \u010dudna varoš. Znam neke tamošnje koji godinama nisu prešli Savu, tako\u0111e brojne koji dugo ve\u0107 nisu kro\u010dili dalje od hotela »Jugoslavija«, misle\u0107i da je Zemun otet Zemuncima. I sam dugo nisam išao u taj deo Beograda (izvinjavam se Mišku i Branku \u0106osi\u0107u, Savi Medi\u0107u, jednom Manetu…), ali prijatelj Predrag Koraksi\u0107, genijalni crta\u010d \u010dije su karikature re\u010ditije od svih novinskih tekstova u varoši beogradskoj ve\u0107 godinama i dalje voli svoj Zemun. Nakon što nas je odvukao na jedan savski splav (kod \u0106ire, bivšeg boksera) prošlog utorka zove u »Tri la\u0111ara« (Zmaj Jovina 29, iza Pozorišta prema Dunavu) gde se \u010detiri puta mese\u010dno svira samo d\u017eez. Svakog utorka od 20 do 22,30 diksilend bend »Matijaca« svira d\u017eez. Kakvo ve\u010de! Menad\u017eer Dragan Tucakovi\u0107 najavljuje da je tu i gost iz Venecije (Renato) u društvu prijateljice, vlasnice obli\u017enjeg restorana na Keju i prikupljanje dobrovoljnog priloga za pohabane instrumente. Ugo\u0111aj prire\u0111uju Vladimir Bata Karli\u0107 (klarinet), Luka Kozomara (gitara), Slobodan Boba Misaljevi\u0107 (gitara), Ljuba Matijaca (trombon), Sava Ramjanac (bas), \u0110ura Kalu\u0111er i Luka Jovi\u010di\u0107 (bubnjevi)… Ka\u017eu da svi \u010ditaju Republiku, \u010dak i konobarica Milosava koja upozorava da im se kao vokal \u010desto pridru\u017ei Beti \u0110or\u0111evi\u0107. Pljesak ve\u010deri upu\u0107en je Zorici Jankovi\u0107 i, posebno, mla\u0111ahnoj Dijani Su\u0111i\u0107, koja nas je predivnim glasom privremeno odvukla u neki daleki svet. Makar utorkom Zemun deluje kao oslobo\u0111en grad. <\/p>\n (Napomena: Tekst je izvorno objavljen u autorovoj rubrici ‘Odozdo gledano’ u mese\u010dniku ‘Republika’)<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ovda\u0161nje crkvene i politi\u010dke babe prestale su da predvi\u0111aju jer, o\u010dito, znaju da \u0107emo, ako ih neko ne zaustavi, jednog dana nali\u010diti na Uskr\u0161nja ostrva i biti predmet izu\u010davanja<\/p>\n","protected":false},"author":234,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-66376","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66376","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/234"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=66376"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66376\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=66376"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=66376"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=66376"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}