Bo\u017eo, bre, vladika je umro 1851. godine! Valjalo ga je ostaviti netaknutog da ga i mi ostali, kao Dostojevskog, Hemingveja, Stendala ili Krle\u017eu… svojatamo. <\/p>\n
Pi\u0161e: Dragan Banjac<\/strong><\/em><\/p>\n Prag, jesenas. \u010ceška prestonica, u kojoj sam sam se posle du\u017ee stanke našao šesti put, još je lepša, evropskija. Jaroslav Šonka, naš doma\u0107in koji je pre pada onog zida uspeo da se domogne Berlina, nakon pokazivanja dela Hrad\u010dana, predla\u017ee da se naša beogradska desetina okupi u kafani-restoranu veoma zamršenog imena. Sa Nikolom Samard\u017ei\u0107em vrzmam se hrad\u010danskim strmim ulicama (Vlada Goati je otkrio tri „balkanske") i nekako nalazimo reklamu sa šoljicom na kojoj je „po peni" ispisano U ZAVEŠENYHO, sa „kva\u010dicom" na E i akcentovanim Y, Hrad\u010dani, Uvoz broj 6 (www.uzavesenyhokafe.com), a preko sredine KAFE. Pre pojašnjenja zašto se kafe zove po „kafi koja visi" treba re\u0107i da Prag ima Beogradsku ulicu (zna li neko za prašku u Beogradu?!), a \u010cesi nikako da shvate naše sveopšte višegodišnje posrtanje. <\/p>\n „Coto je zavešeny kafe? Nevite? Tak to prijde pan do kavarny, vypije kavu a povida:"Platim dve kavy – tu cojsem vypil a jednu zavešenou". Prijde jinej pan, nema penize, tak povida: „Neni tady nejaky zavešeny kafe?" Kdyz je, tak ho vypije ajde domu… Ili: naru\u010dite kafu, a platite dve, da jedna „visi". Neko do\u0111e bez novca i popije kafu koju ste platili. Zaobišli smo kafu, dobro jeli i ispijali krigle onog što se ovde pogrešno zove pivo. <\/p>\n Tu je i Milan Hora\u010dek, ranije znan Dušanu Bogdanovi\u0107u, šezdesetosmaš koji je iz \u010cehoslova\u010dke pobegao i u Nema\u010dkoj (Stranka zelenih) ušao u Bundestag. Kakva biografija! U publikaciji o njegovom disidentskom putu listam fotografije: Hajnrih Bel, Rudi Du\u010dke i Hora\u010dek, potom sa Volfom Biermanom i Danijelon Kon Benditom, Gerhardom Šrederom, Petrom Keli, Joškom Fišerom, na tenku u Avganistanu, u Pekingu, Rihardom fon Vajzekerom, Rudolfom Slanskim, Vaclavom Havelom i Anom Šabatovom, Adamom Mihnjikom, kardinalom Františekom Tomašekom, Hans Ditrih Genšerom, Jir\u017ei Dinzbirom, D\u017eejn Fondom, Dalaj Lamom, Gari Gasparovom, Manuelom Barozom, Mihailom Gorba\u010dovom… U kancelariji Milana Nikoli\u0107a koji se poslednjih godina bavi politi\u010dkom analitikom visi pove\u0107a fotografija na kojoj je Nikoli\u0107 sa Vili Brantom, snimljena na Trgu republike dok se prvi strasno zalagao za ideje socijaldemokratije. Kod Ibrahima Rugove sam primetio njegove fotose sa papom Jovanom Pavlom II i Majkom Terezom. Pretpostavljam da bi Vuk Draškovi\u0107, da je mogu\u0107e, rado oka\u010dio snimak sa Dra\u017eom Mihailovi\u0107em. Ili, mo\u017eda, sa Mikom Špiljkom? Za razliku od drugih svet nas ne do\u017eivljava ozbiljno, vlast nam je slaba a opozicija, kako nedavno re\u010de sociolog dr Boško Kova\u010devi\u0107, nikad nije predstavljala nešto valjano. <\/p>\n * <\/p>\n Poznato delo crnogorskog vladara, episkopa i pesnika Petra Petrovi\u0107a II Njegoša, Gorski vijenac uskoro \u0107e se pojaviti i na crnogorskom jeziku. Agencije su javile da je izmena ustanovljena novim Ustavom Crne Gore i da je prire\u0111iva\u010d novog izdanja novinar, publicista i analiti\u010dar Bo\u017eidar Ilijin Mili\u010di\u0107, po struci (bolje nego da je šofer) profesor srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske knji\u017eevnosti. Mili\u010di\u0107 je godinama bio moj kolega u Borbi i Našoj Borbi (dopisnik iz Podgorice, zajedno sa Slavkom Vukašinovi\u0107em i Dragoljubom Duškom Vukovi\u0107em) i dr\u017eim da mi je to prednost, mogu ga nagrditi bez bojazni da \u0107e da se naljuti. Da sam se našao u njegovoj poziciji (neko mu je to ponudio!) odbio bih rad na preradi redova vladike Rada, pravdaju\u0107i se jedinim valjanim razlogom da je najbolje da sve ostane – kako je negda napisano. Ima i drugih razloga, evo jednog: Propratni tekst uz „korigovani" ep napisao je akademik Novak Kilibarda, crnogorski prevrta\u010d koji je strasno srbovao na osnivanju SDS za Hercegovinu i (na Ivanici) sa Radovanom Karad\u017ei\u0107em i Bo\u017eidarom Vu\u010durevi\u0107em osnivao SDS za Dubrovnik. Teško bih se potpisao uz Novaka, koliko god da se naprasno pocrnogor\u010dio. <\/p>\n Stoji da je Mili\u010di\u0107 intervenisao na stotinjak mesta, ubacuju\u0107i nova crnogorska pismena, umesto ovde zapisao ov\u0111e, jer je, ka\u017ee „Njegoš tako govorio". Bo\u017eo, bre, vladika je umro 1851. godine! Valjalo ga je ostaviti netaknutog da ga i mi ostali, kao Dostojevskog, Hemingveja, Stendala ili Krle\u017eu… svojatamo. Ovako nam ga otimate i to preko politi\u010dke ravni, najgore mogu\u0107e. Kilibarda u „propratnom tekstu" objašnjava da je Njegoš svoje rukopise davao saradnicima „koji su ih prepisivali", me\u0111u njima i izvesnom Miloradu Medakovi\u0107u (navodnom falsifikatoru Gorskog vijenca i Danilovog zakonika) i da je tokom prepisivanja došlo do „nedosljednosti i neujedna\u010denosti", tvrdi nikši\u0107ki profesor, isti\u010du\u0107i Njegošev „ne\u010ditak rukopis". Kao da s njim u klupi sedeo! Uostalom, jedan ovdašnji pisac decenijama ve\u0107 ne \u010duka ta\u010dke, zareze, znake navode, mo\u017eda i dijakriti\u010dke znake (kva\u010dice na latini\u010dnim slovima \u010d, š, \u0107 i \u017e) i to mu naknadno stavlja izvesna dama u Prosveti. O jeziku sam u\u010dio i od Ibrahima Had\u017ei\u0107a, pesnika (nekad urednika Školskog prograna RTBG), pisca Ro\u017eajskog re\u010dnika. Na jednom mestu objašnjava lekseme skle\u010dit i posifka\/pasifka. „Pridev skle\u010dit ozna\u010dava nešto proporcionalno, bez viškova, prikladno, a imenica posifka nije ništa do metalna lopata", ka\u017ee Had\u017ei\u0107 i nudi još dve lepe re\u010di iz rodnog mu kraja – rim (mnoštvo naroda) i izrimiti se (izroditi se, postati nazadan, dekadentan), koja nam danas i te kako paše. <\/p>\n * <\/p>\n Ovogodišnja Nobelova nagrada za mir dodeljena je kineskom disidentu Liu Ksiabou (54), politi\u010dkom zatvoreniku i borcu za ljudska prava. Nekoliko puta je zatvaran, poslednji put 25. decembra 2009. kada mu je zbog „subverzivnog delovanja") odmeren aps od 11 godina. Na dodelu nije otišao, to nije dozvoljeno ni supruzi i Nagrada je polo\u017eena na praznu stolicu. Kina veruje da im Zapad „pokušava nametnuti svoje ideje" i ignorišu\u0107i nobela, kao odgovor, ustanovljava Konfu\u010dijevu nagradu za mir i prvu odlazi bivšem potpredsedniku Tajvana Lijen \u010cangu. Ni ovaj doga\u0111aj nije prošao bez nas, bili smo nepotrebna miro\u0111ija. Najpre smo se navodno pridru\u017eili zemljama koje su bojkotovale nagradu, bi\u0107e nas na dodeli, ne\u0107e… Predsednik Srbije Boris Tadi\u0107, \u010diji mršav rezultat nije u skladu sa umom, kazao je da je o bojkotu („u skladu sa svojim nadle\u017enostima") odlu\u010dio ministar spoljnih poslova Vuk Jeremi\u0107 i da Vlada nije raspravljala o tom pitanju. "Ne\u0107u da se mešam u njihov posao i da sada govorim o tome". Predsednik je pomenuo da je iz disidentske porodice, da se se\u0107a kada su njegovog oca po\u010detkom 60-ih proglasili za disidenta i dr\u017eavnog neprijatelja… „Najbolje je da o tome ne govorim". Pogrešno! Upravo to i mesto na kome se nalazite predsedni\u010de obavezuju Vas da se i z j a s n i t e. I – podr\u017eite utamni\u010denog Kineza. Predsednik \u010desto pobrka li\u010dno i javno. U Vukovar i Ov\u010daru išao je privatno, a na proslavi G17 ka\u017ee da bi razgovarao i sa Hašimom Ta\u010dijem jer „nemamo prava na li\u010dni stav kada zastupamo javni interes". <\/p>\n *<\/p>\n Da se kladimo u izru\u010denje i osudu Ive Sanadera? Šta god bude bivša nam socijalisti\u010dka bra\u0107a opet umakoše za krupan korak; dok oni svoje jure mi se našima (lopovima i bitangama) klanjamo. (Komentar doma\u0107ina sa šajka\u010dom na Bajlonijevoj pijaci). <\/p>\n *<\/p>\n Ode još jedan \u010covek. Branislav-Cole Kova\u010devi\u0107, bivši lider Koalicije „Šumadija" iznenada je preminuo 14. decembra. Kova\u010devi\u0107 je ro\u0111en 1953.godine u Valjevu, ali je \u017eivot proveo u Kragujevcu, gde je završio osnovnu školu i Gimnaziju. U Beogradu je završio FDU, odsek organizacije scenskih delatnosti. U mladosti se bavio fotografijom i novinarstvom, a nakon povratka u Kragujevac osniva Studentski kulturni centar, prepoznatljiv po programima i tribinama koje su se bavile dotad nezamislivim temama. Sa Ivanom \u0110uri\u0107em osniva Pokret za demokratske slobode, a 1997.godine i prvu regionalnu stranku, Ligu za Šumadiju – Koaliciju Šumadija. Bio je koordinator Saveza Demokratskih partija (LSDV, Reformisti Vojvodine, SDU, SDP i Savez Vojvo\u0111anskih Ma\u0111ara.), koja 2000. godine kolektivno ulazi u Demokratsku opoziciju Srbije (DOS). Biran je za narodnog poslanika i bio jedini od 18 lidera koji se nije „omastio". Nakon ubistva premijera Zorana \u0110in\u0111i\u0107a zauvek se povla\u010di iz politike, vra\u0107a u Kragujevac i krajem 2009. pokre\u0107e internet portal „Šumadijapress".<\/p>\n (Napomena: Tekst je izvorno objavljen u autorovoj rubrici ‘Odozdo gledano’ u mese\u010dniku ‘Republika’)<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Bo\u017eo, bre, vladika je umro 1851. godine! Valjalo ga je ostaviti netaknutog da ga i mi ostali, kao Dostojevskog, Hemingveja, Stendala ili Krle\u017eu… svojatamo. <\/p>\n","protected":false},"author":234,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-66375","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66375","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/234"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=66375"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66375\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=66375"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=66375"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=66375"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}