\\”Oni koji su sve zapo\u010deli sad se li\u017eu\\”, komentar je Slavonca koji u Batutovoj ulici na Zvezdari prodaje slavonski parket.<\/p>\n
Pi\u0161e: Dragan Banjac<\/strong><\/em><\/p>\n Posle dosta vremena prošle sam godine u Hagu video starog prijatelja koga su, zajedno sa suprugom i dva odrasla sina, doma\u0107i »grani\u010dari« izgnali iz njegovog hercegova\u010dkog gradi\u0107a, iako mu je supruga (Slavenka, plemkinja, prerano skon\u010dala u Holandiji), kako balkanske politi\u010dke protuve vole re\u0107i – Srpkinja. Potegao je (vozom preko Utrehta i Lajdena, oko 120 kilometara) iz svog Arnema (Arnhem) da se vidimo posle osamnaest godina. Dosta smo \u0107utali, nikako da otpo\u010dne divan… U jednom \u010dasu se otvori, \u017eali za Jugoslavijom, postavlja pitanje (»Je li moglo bez sranja?«) na koje zna odgovor. O\u010dekuje da o\u0107utim, znamo se dovoljno. Posle nekoliko re\u010denica vidim da je to drugi \u010dovek, bez »vatre«, smiren. Kako ti je na »trulom zapadu«, pitam ga. Mu\u010dao je podu\u017ee, potom ka\u017ee da se ve\u0107 sedam-osam godina budi sa sveš\u0107u da je Holan\u0111anin. Koliko god donekle bilo oporo ovo me je saznanje oduševilo. I nama ovdašnjim uskoro \u0107e valjda ve\u0107insko ose\u0107anje biti da je domovina tamo gde (nam) je dobro. Pre nekoliko nedelja Mensuru Rokolju sam se javio iz Berlina. Proveravam šta radi, a on \u0107e: »Gledam fudbal, naši igraju, vode sa 4:0, super utakmica…« Tukli su Švedsku (kona\u010dno 4:1), istog dana kada su naše »patriote« naterale sudiju da u \u0110enovi prekine utakmicu protiv Italijana, a na peckanje »kakvi, bre, naši« prijatelj mi veli: »Nedavno sam bio kod djece (sinovi Alen i Goran su u Vankuveru – prim. D. B.) i na aerodromu mi ovdje policajac ka\u017ee ‘Dobro došli ku\u0107i’. Ako to \u010duješ na sur\u010dinskom aerodromu poješ\u0107u ti to\u010dki\u0107 sa kofera!«<\/p>\n * <\/p>\n Umesto bilo kakvog razglabanja o dosta rabljenom potezu jedne peva\u010dice-kolumnistkinje (zašto tek sada Jelena K!) zaka\u010dio sam se za tekst profesora Nikole Samard\u017ei\u0107a (Filozofski fakultet Beograd) u podgori\u010dkoj Pobjedi u kojem profesor, povodom parade ponosa (istog dana smo krenuli na sedmodnevni put u Berlin i Prag), ka\u017ee da su »huška\u010di, finansijeri i nalogodavci na slobodi«. Samard\u017ei\u0107 otkriva »javnu tajnu« da »isti tajkunski dvojac stipendira ve\u0107inu ministara i sve politi\u010dke partije« i da »ruski partner u NIS-u, tome velikodušnom poklonu prethodne srpske vlade za podršku novom antievropskom kursu, svoj monopol nastoji da produ\u017ei i nakon 2011. godine. Pominju se i saradnici bivšeg premijera kao mogu\u0107i nalogodavci, poput onog koji je pritvoren pod sumnjom da su njegovi razgovori sa atentatorima na premijera \u0110in\u0111i\u0107a bili neobi\u010dna koincidencija«.<\/p>\n Srbija i Crna Gora nisu uspele da uspostave ravnote\u017eu vlasti i opozicije, tako da dele iste vrednosti demokratije i civilizacije. Navodno, evropski kredencijal srpske opozicije izgoreo bi zajedno s prestonicom da se novim poravnanjem nije zataškala politi\u010dka pozadina uli\u010dnog nasilja, time i atentata, i ukupnih nastojanja da se putanja Srbije vrati u nedavnu prošlost, piše Samard\u017ei\u0107 i navodi da je za Srbiju »traganje za novim identitetom bolno«. Trauma gubitka jugoslovenskog i usvajanja novog, evropskog i demokratskog identiteta otvara prostor agresiji politi\u010dke religije, koja osporava evropsku modernost, traga za azijatskim misticizmom, razdvaja polove, uvodi zarove i proskinezu, poziva na nacizam i boljševizam i podrškom vandalizmu preti gra\u0111anskoj kulturi. Ako je 11. septembar ukazao da \u0107e XXI vek biti i doba politi\u010dke religije, dovoljno je da se odgovori zasnivaju na vladavini prava, za šta Srbija nema politi\u010dke hrabrosti, intelektualne snage, niti institucionalnog kapaciteta. Govor mr\u017enje je spona iskaza i posledica. Sekularizam ure\u0111uje odnose koji nisu jednostavni. Uloga civilizacije je upravo da podsti\u010de razvoj svih sloboda, tako da ne osporavaju jedna drugu. A iznad svega da odgovara na najte\u017ea pitanja, ka\u017ee Samard\u017ei\u0107.<\/p>\n * <\/p>\n Posle doga\u0111anja navija\u010da u \u0110enovi, parade ponosa i godinama ve\u0107 sve tanjeg fudbalskog derbija desio se i 55. Sajam knjiga, pra\u0107en \u010dudnim sloganom »pamet u glavu«. Poslednjih par godina ne bojkotujem ovo knjiško vašarište, iako sam s njim i dalje nezadovoljan. Dok sam bio mla\u0111i uporno sam kam\u010dio knjige i vra\u0107ao se s punom torbom, sada to ne \u010dinim a izdava\u010di se ne sete da po\u010daste, \u010dak i oni koji znaju da bih im mogao na\u010diniti reklamu.<\/p>\n Bilo je svega, raznih promocija, novih pisaca. Od mene slaba vajda, jednu sam dobio od autora, mladog pisca Mi\u0107e Vuji\u010di\u0107a (Oštar start) i kupio knjigu dobre duše Mire Furlan. Dosta. Dok su me na jednom »duhovnom« štandu deca zatrpavala papirima, pesnik Ljubeta Labovi\u0107 (\u010dije su pesme nedavno prevedene i na francuski) ka\u017ee da je »crkvenih« štandova izbrojao ravno šezdeset dva. Stoga mi je na Sajmu knjiga ponajbolje bilo ono na otvaranju, beseda Lasla Vegela, koji je smelo zapitao – da li su, posle ratova i masovnih grobnica, ostale bilo kakve knji\u017eevne iluzije? Da li još mo\u017eemo verovati knjigama? Pre\u017eiveli smo olujna vremena i nisam baš siguran da li su ona sasvim za nama. Nas u budu\u0107nost goni oluja napretka, poput Kleovog o\u010dajnog an\u0111ela kojeg je Valter Benjamin nazvao an\u0111elom istorije. Oluja koja se digla u rajskom vrtu o\u010derupala je i potom razapela njegova krila… Na tog an\u0111ela pomišljam u ovom sve\u010danom trenutku, i pokušavam da doku\u010dim na koju stranu okre\u0107e svoj pogled. Na koju \u0107e stranu da ga oduva olujni vetar koji nazivamo napretkom?<\/p>\n »Moje nade, ili mo\u017eda samo iluzije, pothranjuje ube\u0111enje da kultura, i unutar <\/p>\n nje knji\u017eevnost, tu najdublju energiju zajednice dr\u017ei budnom. Nama je kultura, nama su knjige neophodne bar onoliko koliko nam je neophodna Evropska unija. Jedna bez druge ne postoje. Svaka zajednica, to jest društvo, savladava svoje krize tako što okuplja svu svoju energiju, usredsre\u0111uje je, i potom, saobrazno svojoj sadašnjosti i budu\u0107nosti – neodlo\u017eno stvara svoju novu prošlost. Ako nije u stanju to da u\u010dini, onda \u0107e prošlost, na\u017ealost, ostati u ruševinama«, kazao je Vegel.<\/p>\n * <\/p>\n Hrvati i Srbi »izgra\u0111uju odnose«. Predsednik naše zemlje odva\u017eio se da ode u Vukovar i na Ov\u010daru, uputio je izvinjenje (hrvatski: isprika) »porodicama nevino stradalih \u017ertava« na tom poljoprivrednom dobru 1991. godine i poru\u010dio da se »priznanjem zlo\u010dina i \u017ealjenjem otvara put praštanju i pomirenju«. »Došao sam da se poklonim \u017ertvama, uputim re\u010di izvinjenja i iska\u017eem \u017ealjenje. Da stvorimo mogu\u0107nost da Srbi i Hrvati i Srbija i Hrvatska mogu da grade bolju budu\u0107nost.« Iako je predsednik Srbije rekao (kiks!) da u Slavoniju ide »privatno« (nije trebalo da ide autobusom, ali ko je platio troškove puta za njega, Bo\u017eidara \u0110eli\u0107a, Veljka Odalovi\u0107a, narodnog poslanika na \u010delu Komisije za nestala lica, savetnike Mla\u0111ana \u0110or\u0111evi\u0107a, Nebojšu Krsti\u0107a i Jovana Ratkovi\u0107a!), treba ista\u0107i da je Odalovi\u0107 u kancelariju vukovarskog gradona\u010delnika (\u017deljko Sabo) uneo kutijetinu sa dosijeima iz vukovarske bolnice koji govore o sudbini ve\u0107ine od 340 nestalih 1991. godine. »Oni koji su sve zapo\u010deli sad se li\u017eu«, komentar je Slavonca (Nenad Mihailovi\u0107) koji u Batutovoj ulici na Zvezdari prodaje slavonski parket.<\/p>\n (Napomena: Tekst je izvorno objavljen u autorovoj rubrici ‘Odozdo gledano’ u mese\u010dniku ‘Republika’)<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" “Oni koji su sve zapo\u010deli sad se li\u017eu”, komentar je Slavonca koji u Batutovoj ulici na Zvezdari prodaje slavonski parket.<\/p>\n","protected":false},"author":234,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-66374","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66374","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/234"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=66374"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66374\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=66374"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=66374"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=66374"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}