Nezadovoljni smo novinama, televizijama i novinarima! Ali, koliko god da su r\u0111avi nisu na\u0161i ba\u0161 najbedastiji, kako bi kazali Hrvati. <\/p>\n
Pi\u0161e: Dragan Banjac<\/strong><\/em><\/p>\n Novinarka HRT (Dijana \u010culjak Šelebaj) tokom emitovanja udarnog (upravo takvog) Dnevnika priupitala je (23. 08) gradona\u010delnika Omiša Ivana Škari\u010di\u0107a "koliki problem mu predstavljaju jednodnevni gosti iz BiH koji ništa ne troše a zauzimaju mjesto na pla\u017ei. Koliki Vam problem, recimo u Omišu i op\u0107enito na ju\u017enom Jadranu, predstavljaju jednodnevni gosti koji se spuste iz BiH, ništa ne troše, a zauzimaju mjesto na pla\u017ei…", pitala je voditeljica Škari\u010di\u0107a. \u010covek se, bilo je o\u010dito, malo izgubio i rekao da "oni nisu tolika šteta za hrvatski turizam kako ih neki \u017eele predstaviti i da ipak nešto troše i pla\u0107aju parking…"<\/p>\n Ostajemo na terenu susedne Hrvatske. Nakon skoro dve decenije glumici Miri Furlan vra\u0107en je stan koji joj je – zbog manjkavosti hrvatstva – oduzet po\u010detkom devedesetih, kada je poznata glumica odlu\u010dila da napusti Tu\u0111manovu Hrvatsku. Furlan je stan nasledila od svoje bake a sudski proces (pokrenut 1992) okon\u010dan je tek nedavno, iako su 2006. i 2008. godine donete sudske presude po kojima joj je stan trebalo biti vra\u0107en. Navodno je trebalo vremena zbog mogu\u0107nosti \u017ealbi na presudu i \u010dekanje pravosna\u017enosti. "To što su mi vratili stan dokaz je da ludilo ne mo\u017ee potrajati dugo i da svakoj gluposti i nepravdi do\u0111e kraj. Ljudi su se umorili od mr\u017enje i pronala\u017eenja neprijatelja u svojim redovima, velike pri\u010de o nacionalnim ciljevima su se potrošile. \u010cini mi se da su kona\u010dno shvatili da su ih upravo najve\u0107i domoljubi bezo\u010dno i drsko oplja\u010dkali dok oni nisu gledali, jer su bili zabavljeni borbom protiv neprijatelja", rekla je Furlan koja se pre tri meseca vratila u Zagreb radi snimanja serijala "Najbolje godine". U Beogradu je stan izgubio Goran Mili\u0107, nekadašnji voditelj Dnevnika RTB, i stvar \u0107e, ka\u017ee, sti\u0107i i na me\u0111unarodni sud i nadam se da \u0107e epilog biti isti kao u slu\u010daju Mire Furlan.<\/p>\n Iz Hrvatske bele\u017eim još jednu dobru vest – na male ekrane se vratila jedna od vode\u0107ih emisija HRT – "Latinica" Denisa Latina, ali i jednu tu\u017enu – umro je dubrova\u010dki trubadur Marko Breškovi\u0107, dugogodišnji prijatelj. Jedan od osniva\u010da "Dubrova\u010dkih trubadura" umro je nedavno u Zagrebu u šezdeset devetoj godini nakon teške bolesti srca, javile su agencije koje su javnosti saopštile i da je u Dubrovniku "godinama vodio glazbeni kafi\u0107 ‘Trubadur'". Marko je sa \u0110elom Jusi\u0107em, Lu\u010dijem (Lucijan) Kapursom, Hamom Hajdarhod\u017ei\u0107em, Bobom Berdovi\u0107em (zemunski zet) i Ladislavom Pa\u0111enom \u010dinio bend koji prvu "singlicu" izdaje 1966. godine i veoma brzo osvaja publiku širom Jugoslavije. Kao kruna dolazi nastup na Evroviziji (1968) sa pesmom "Jedan dan". Markov \u017eivot bio je zaista vezan uz glazbu, a okušao se i kao glumac, u nekim predstavama Dubrova\u010dkih ljetnih igara, ali i u filmu \u017deljka Sene\u010di\u0107a"Dubrova\u010dki suton" iz 1999. Bio je veliki zaljubljenik u d\u017eez i tokom 1990-ih na Radio Dubrovniku vodio je emisiju posve\u0107enu ovoj vrsti muzike. Uporedo sa svirkom bavio se ugostiteljstvom, u njegov "Trubadur"svra\u0107alo je društvo (u Kapursovu "Libertinu",u Zlatarskoj broj 5 tako\u0111e) koje je tu u\u017eivalo u d\u017eez muzici. Na kratkoj strani šanka suprotno od vrata stajala je Markova skalamerija, na kojoj je \u010desto gostima prire\u0111ivao gušt, katkad do kasno u no\u0107, dok ga supruga Francika ili sinovi Nikola i Ton\u010di ne bi pozvali "gore". Nekako pred raspad bivše nam zajedni\u010dke domovine ube\u0111ivao sam ga da za ondašnju Borbu ispri\u010da trubadurskih "trideset godišta". Molim te, kazao mi je nakon pristanka na pri\u010du, da pozdraviš Branka Bosi\u0107a iz Ve\u010dernjih novosti. On i Sava Mrmak su, govorio je, mo\u017eda najzaslu\u017eniji za našu "jugoslavensku promociju", prvi ih je lansirao na Televiziji Beograd, drugi im je posvetio duplericu u Novostima.<\/p>\n Planirali su da obele\u017eavanje jubileja – tri decenije na sceni – krene upravo iz Beograda. Ništa od svega. Zemlja se rastakala, a mr\u017enja narastala svakim danom. Pri\u010du za Borbu smo stišali, iako je Zagorka Miloševi\u0107, tadašnja urednica dopisnog, tra\u017eila "nešto ja\u010de". To ja\u010de ostalo je u notesu. U kafe sam mu svra\u0107ao i sa dve poznate osobe, Aleksandrom Rankovi\u0107em i Ko\u010dom Popovi\u0107em, nikad utroje. Pominjem i dva li\u010dna iskustva, iako ih je tokom dugogodišnjeg poznanstva bilo dosta. U jednom periodu sam preterivao s kafom i da bi me "skinuo" nalo\u017eio je konobarima (Ilija Ljubibrati\u0107 i \u017deljko Bar\u010dot) da mi espresso napla\u0107uju najpre duplo, potom trostruko. Kad ni to nije pomoglo predlo\u017eio je da mi – ne napla\u0107uju. Rezultat: osam meseci nisam srknuo crni napitak. Kad su se pojavili "dozeri", spravice za sipanje odre\u0111ene doze "maligana", postavljene naglava\u010dke, govorio sam mu sa druge strane šanka da mi to izgleda veoma zabavno. "U\u0111i malo u šank", rekao je jednog dana, "idem do op\u0107ine da nešto reguliram". Kafu umem, ali bi\u0107e problema sa kapu\u0107inom… Dva sata je znane i neznane slao u kafi\u0107 i molio ih da upravo tra\u017ee kapu\u0107ino, vire\u0107i iz neposredne blizine kako se preznojavam. To je Marko! Pravi, dobri duh dubrova\u010dki. Transplantaciju, u bolnici u Krapinskim Toplicama, nije do\u010dekao. Prvom prilikom odne\u0107u mu cvit na Boninovo.<\/p>\n * <\/p>\n I dalje se zala\u017eem za (privremeno) ukidanje doma\u0107e fudbalske lige. Gledalaca je malo, a kvalitet ne prelazi palana\u010dki nivo. Bez obzira na to što nam neki sportovi, pre svega košarkaški, potom teniski, odbojkaški i još neki donose uspehe i zemlju u svetu promovišu više od bilo kog predstavnika vlasti. Na tek odr\u017eanom prvenstvu sveta u Turskoj Miloš Teodosi\u0107 i momci osvojili su \u010detvrtu poziciju, to je ogroman uspeh, ali dan-dva nakon povratka košarkaša u Beograd gospo\u0111a ministarka (Sne\u017eana Samard\u017ei\u0107-Markovi\u0107) prozvala je Savez, traga za novcima koje je dala-obezbedila, ho\u0107e ra\u010dune. \u017dena koja se našla na mestu koje joj ne prili\u010di najpre je pobrkala iznose koje je "obezbedila", potom svašta ispri\u010da nazovi novini koja u svom stilu ("Kapi\u010di\u0107u, gde su milioni!") opremi tekst. Bivša balerina koja se u Vladi našla spletom okolnosti i zbog pripadnosti šteto\u010dinskoj partiji je preambiciozna \u017eena, osoba koja se \u010dudom našla u ambasadi u Norveškoj (ambasadorka Vida Ognjenovi\u0107 je odbranila odgovornosti za udes koji je izazvala!), \u017eena koja je dvaput u toku dana avionom skoknula u Pariz po doma\u0107e tenisere i u Pekingu (Olimpijada) zahtevala jedan auto za sebe, drugi za svog sina… E, sad ona pita košarkašku legendu – gde su pare, brine se za neispla\u0107ena dugovanja selektoru… Onda joj je neko objasnio da se s legendama nije igrati i Dragana Kapi\u010di\u0107a, Boru Stankovi\u0107a, genseka KSS Zorana Gavrilovi\u0107a i \u010dlanove Upravnog odbora Nebojšu \u010covi\u0107a i Predraga Danilovi\u0107a (ponedeljak, 20. septembra) poziva u Ministarstvo na "razjašnjenje nesporazuma". Sastanak je, gle \u010duda i ako neko ovo razume, "postavio temelj za saradnju zasnovanu na razumevanju potreba i mogu\u0107nosti obe strane i mo\u017ee se o\u010dekivati da \u0107e se stvoriti uslovi u kojima \u0107e košarkaške selekcije mo\u0107i da nastave sa svetlom tradicijom", navodi se u saopštenju iz Kabineta u kojem je ve\u0107 "pala" glava jer je ministarki rekla da se zaletela.<\/p>\n * <\/p>\n Da s razlogom predla\u017eem privremeno – dok se ne uljudimo – ukidanje loptanja na stadionima u Srbiji osokolio me je tekst kolege Hrvoja Zovka (dopisnik HRT iz Beograda) koji je nedavno našu narav iskusio na stadionu u Kragujevcu, gde su igrale mlade selekcije Srbije i Hrvatske. U Šumaricama se, veli Zovko, tokom cele utakmice pevalo "Naš je tata zlo\u010dinac iz rata la la la", "Ubij Hrvata da Šiptar nema brata", "Bit \u0107e mesa, kla\u0107emo Hrvate", pevalo se \u010detnicima i Dra\u017ei. I niko ništa, ni vajni novinari, ni policija, lokalni, republi\u010dki tu\u017eilac… Ili nam je sve to odavno ve\u0107 "normalna stvar"?!<\/p>\n * <\/p>\n Aleksandru Tijani\u0107u predla\u017eem da reportera koji je prenosio košarkašku utakmicu sa Špancima na Svetskom prvenstvu u Turskoj prebaci na portirnicu. Stasit je momak, dobro bi to radio, a gledaoci bi se liberali njegovog nedoli\u010dnog ponašanja tokom prenosa. Srbija je pobedila dotad svetske prvake, svaka \u010dast, ali je reporter sve pokvario arlaukanjem i glasnim podsmesima kada bi neki od protivni\u010dkih igra\u010da na\u010dinio pogrešan potez. To nije kulturno, nije viteški. Protivnika treba poštovati. <\/p>\n (Napomena: Tekst je izvorno objavljen u autorovoj rubrici ‘Odozdo gledano’ u mese\u010dniku ‘Republika’)<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nezadovoljni smo novinama, televizijama i novinarima! Ali, koliko god da su r\u0111avi nisu na\u0161i ba\u0161 najbedastiji, kako bi kazali Hrvati. <\/p>\n","protected":false},"author":234,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-66373","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66373","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/234"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=66373"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66373\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=66373"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=66373"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=66373"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}