Pa\u0161trovi\u0107ima kulturnu autonomiju<\/p>\n
Pi\u0161e: Dragan Banjac<\/strong><\/em><\/p>\n Iako uz docnju valja ovde odjaviti svetsko fudbalsko prvenstvo u Ju\u017enoj Africi. \u010cast je pripala Špancima, a igru naših upamtio sam najviše po jezi\u010dkim razbacivanjima igra\u010da i, posebno, selektora Radomira Anti\u0107a. Mislili su da je od u\u010dinka (veštine) na terenu va\u017enijie patriotsko oratorstvo u medijima. Skup najboljih loptaša sveta malo je zatamnio neke vedete, pre svega Runija, Kaku, Mesija i portugalskog Ronalda… i neke reprezentacije (italijansku, francusku, englesku i argentinsku), bogami i neke trenere (Lipija, Kapela, Dungu i onog argentinskog cirkusanta), a sjaj je ostao samo na našem Radomiru. Nakon kraha, Italijan Mar\u0107elo Lipi rekao je da svu krivicu preuzima na sebe. „Tim je stigao na ovo va\u017eno takmi\u010denje sa teškim nogama ali i srcem i glavom, zbog \u010dega nije pokazao ni deli\u0107 od onoga što mo\u017ee. Jasno je da je to moja greška…" Ovako govore odgovorni, a naš politikant je posle poraza od Australije izjavio: "Fudbal je bio nepravedan prema nama…, fudbal nas je kaznio, a zaslu\u017eili smo mnogo više". Šta da ka\u017eu Holan\u0111ani! Anti\u0107 se, o\u010dito, nešao u neskladu obe\u0107anog i ostvarenog i na kraju pribegao onom \u010dega se redovno late njemu sli\u010dni. Nakon poraza od Australije propisno je (na španskom) izvre\u0111ao urugvajskog sudiju ("Bastardo, hijo de puta, vete a la mierda…") i nije lepo da nas u svetu predstavlja neko ko kao Anti\u0107 palaca jezikom. Taman bio patriota \u010diji je zet platio da ne slu\u017ei našu vojsku. <\/p>\n ***<\/strong><\/p>\n Nakon Bekima Fehmiua ovog leta smo ostali bez još jednog velikana. U glavnom gradu Austrije posle skoro dve decenije izgnanstva umro je Bogdan Bogdanovi\u0107 (88) i njegov odlazak je dobra prilika da se ONI ŠTO SE PITAJU -preispitaju. O Bogdanovi\u0107evom odlasku iš\u010ditao sam prilog Latinke Perovi\u0107 u Helsinškoj povelji i to je sasvim dovoljno, pogotovo za mla\u0111e, za sve koji bi da se valjano obaveste o veli\u010dini i zna\u010daju ovog arhitekte, pisca i bivšeg beogradskog gradona\u010delnika od 1982-1986. godine. „Za razumevanje \u017eivota ovog jedinstvenog srpskog intelektualca sa kosmopolitskom osnovom, ovog retkog renesansnog stvaraoca u moderno doba", potrebno je više od saznanja ko je bio i zašto je napustio Beograd. I da su odgovori na ova pitanja „mogu\u0107i bez stida i kajanja", ka\u017ee Latinka Perovi\u0107. Posebno „za generaciju ro\u0111enu 1993. godine, kada je Bogdanovi\u0107, usred jugoslovenskog pandemonijuma, bio primoran da napusti Beograd!" Za generaciju koja \u0107e ove jeseni ve\u0107 zapo\u010deti univerzitetske studije „bez gor\u010dine, ali preciznosti radi – ne zna\u010di gotovo ništa, ili zna\u010di veoma malo. A austrijska dr\u017eava, posebno grad Be\u010d, odaju visoku poštu Bogdanu Bogdanovi\u0107u kao svom velikom sugra\u0111aninu, kao instituciji kulture. Krajem1993. godine Bogdanovi\u0107 je bio dobar prognozer: Bojim se za budu\u0107nost Beograda, bojim se da Beograd više nikada, makar se sve ovo sre\u0107no završilo, ne\u0107e biti ono što je bio. On je moralno podbacio i to mora da se zna. Beograd nije bio na visini, na onoj na kojoj je postojao mit o njemu". <\/p>\n Otvoreno se suprotstavlja staljinisti\u010dko – nacionalisti\u010dkom udaru na Osmoj sednici. Na hajku i direktne pretnje javno odgovara: „Da sam o\u0107utao, \u017eiveo bih danas mirno i sramno. Ali, o\u0107utati se nije moglo. Šifra je bila suviše jasna". Uz Radomira Konstantinovi\u0107a, jasna, mo\u017eda još samo njemu, navodi Latinka Perovi\u0107. „Jedna od osobina našeg primitivnog mentaliteta jeste i porazno uskra\u0107ivanje prava na li\u010dnost, neprihvatanje li\u010dnosti, naro\u010dito ako je druga\u010dija, drugoslovna… Ako niste, ‘naš \u010dovek’, niste \u010dovek uopšte. Najzad, ne voli se ni usamljeni pojedinac… „Prah Bogdana Bogdanovi\u0107a polo\u017een je na Jevrejskom groblju u Beogradu, kraj njegovog Spomenika jevrejskim \u017ertvama fašizma, s kojim je po\u010deo da stvara svoju neponovljivu kulturu se\u0107anja. Jevrejska opština je, prvi put, odstupila od svojih pravila: izuzela je Bogdana Bogdanovi\u0107a. Dostojan i potresan izuzetak, piše Latinka Perovi\u0107.<\/p>\n ***<\/strong><\/p>\n Godinama me dr\u017ei zanimanje za Paštrovi\u0107e, uzan deo crnogorske obale od potoka kod hotela Splendid do Buljarice, ili „od Babina vira do Kufina", kako ka\u017eu Primorci, koji po brojnim osobenostima zaslu\u017euju da budu (kulturna!) autonomna oblast. Prvi zapisi vode do 1355. godine kada je car Stefan Dušan tamošnjeg vlastelina Nikolicu Paštrovi\u0107a poslao „na poslanstvo u Dubrovnik". Otuda i ime plemena \u010dija se opština pominje još 1377. godine. Na razme\u0111i Turske imperije i Mletaka godine 1423. sa Mlecima su potpisali sporazum kojim su postali njihovi podanici i obavezali se da \u0107e ratovati u njihovu korist „od Skadra do Kotora" za šta su im Mle\u010dani ostavili autonomiju i pre\u0111ašnja prava, uzimali ih u zaštitu i omogu\u0107avali slobodnu trgovinu u celoj Republici. U sastavu Mleta\u010dke republike ostaju sve do njenog pada 1797. godine, otkad su deo ilirskih provincija, potom Habzburškog carstva. Pri\u010da se da su ovi uzorni Crnogorci(!) najbolje \u017eiveli pod Mlecima i Austrijom, ali su se davno zarekli da se svaki Paštrovi\u0107 „ima o\u017eeniti u crnogorskoj kapi". Najpoznatiji od njih je srpski despot Stefan Štiljanovi\u0107, srpski i ruski pisac Simeon Piš\u010devi\u0107, Stjepan Mitrov Ljubiša, tako\u0111e pisac i mitropolit crnogorski Visarion Ljubiša. <\/p>\n Ipak, li\u010dne impresije su na strani Nika Andrijinog (Jovanovi\u0107) \u017eivahnog petrova\u010dkog devedesetjednogodišnjaka poreklom iz Tudorovi\u0107a (Sveti Stefan), sina Voju i snahu Nadu koji \u017eive u njegovoj ku\u0107i u obli\u017enjim Lu\u010dicama. Niko je regrutovan pred II svetski rat, ali nije otišao u vojsku ve\u0107 se priklju\u010dio lokalnim ustanicima. Bio je u bici na Pljevljima, u borbama na Braji\u0107ima gubi brata Iva, a juna 1942. zarobljavaju ga Italijani, vode u Budvu, potom u logor u Peru\u0111u, gde ostaje do nema\u010dkog bombardovanja ovog italijanskog grada. Tada be\u017ei iz zato\u010deništva i pešice (kad je zbrisao iz logora imao je jedva pedeset kilograma i ne zaboravlja da ka\u017ee da su ga neki drugi Italijani – spasili) sti\u017ee u Sloveniju ipriklju\u010duje se partizanima… Novi put: na konju preko Gorskog Kotara i zale\u0111enih Plitvica sti\u017ee na Kosovo. Slede slu\u017ebovanja u Makedoniji, BiH (Tuzla), Titogradu (komandant kasarne)… Od 1965. godine penzionerske dane provodi u stanu u Petrovcu n\/m gde se posve\u0107uje SUBNOR-u, lovu i prijateljima. Sa Petrom i Ivanom Stamboli\u0107em vezivalo ga je dugogodišnje prijateljstvo, bili su mu stalni gosti. Voli da ka\u017ee da je sa Ivanom Stamboli\u0107em prijatelj iz vremena dok je bio šef u „Tehnogasu" i da je u njihovoj ku\u0107i, kod Nade i Voje, u Lu\u010dicama, Slobodan Ini\u0107 „pisao knjigu o Ivanu". Jovanovi\u0107i isti\u010du da se na pla\u017ei u Lu\u010dicama „bez naoru\u017eanih snagatora" kupao poslednji šef jedne dr\u017eave, njihov Ivan.<\/p>\n Zahvaljuju\u0107i Jovanovi\u0107ima i Niku Perazi\u0107u, v.d. direktoru Javne ustanove Spomen dom Crvena komuna u Petrovcu (gde sam letos, na otvaranju izlo\u017ebe slika Minje Bojani\u0107a, novinara iz Herceg Novog, bivšeg Mostarca sreo posle dvadeset godina!) zna\u010dajno sam obnovio znanje o Paštrovi\u0107ima. Predlog da organizuju referendum za kulturnu autonomiju Perazi\u0107 uz osmeh komentariše: „Ve\u0107 imamo devetnaest ‘opština'" i re\u0111a: Be\u010di\u0107i, Podbabac, Dabkovi\u0107i, Kulja\u010de, Pr\u017eno, \u010celobrdo, Sveti Stefan, \u0110enaši, Vrba, Tudorovi\u0107i, Bliziku\u0107e, Drobni\u0107i, Krstac, Katun, \u017dukovica, Brda, Novoselje, Petrovac, Kaluderac i Buljarica. O osobenostima ovog kraja bi\u0107e ovde govora, sada samo davnašnji razgovor Knjaza Nikola sa kumom Paštrov\u010daninom. Dok su ovi još bili pod Austrijom Knjaz mu u Virpazaru veli: „Kume, uskoro \u0107emo i mi tamo", misle\u0107i na preuzimanje teritorije, a ovaj odgovara: „U redu, kume, ali ne \u017eurite, dobro nam je!" <\/p>\n ***<\/strong><\/p>\n Srpski ministar odbrane izjavio je letos da se gotovi uvo\u0111enje verske slu\u017ebe u VS. „Nakon sedamdeset godina intezivno radimo na pripremi normativnih dokumenata za ponovno uvo\u0111enje verske slu\u017ebe u VS", kazao je ministar (Dragan Šutanovac) na Vidovdanskoj sve\u010danosti u porti Saborne crkve u Nišu i pojasnio da se „u skladu sa tradicijom i uz potpuno poštovanje savremenih zahteva, u jedinicama vojske obele\u017eavaju verski praznici". Svaka \u010dast, bi\u0107e nešto od godinama najavljivane reforme. Da je DŠ ministrovao u vreme dok sam bio vojak neizmerno bih mu bio zahvalan; sve zadatke (\u010diš\u0107enje kruga, pranje hodnika i umivaonika…) odbijao bih potrebom da se molim nekom bogu, klanjam… Još da ih razdele i po strankama. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Pa\u0161trovi\u0107ima kulturnu autonomiju<\/p>\n","protected":false},"author":234,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-66372","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66372","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/234"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=66372"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66372\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=66372"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=66372"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=66372"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
(Napomena: Tekst je izvorno objavljen u autorovoj rubrici ‘Odozdo gledano’ u mese\u010dniku ‘Republika’)<\/em><\/p>\n