U utorak ujutro fizi\u010dki nas je napustila Biljana ![\"](\"http:\/\/www.pcnen.com\/images\/38\/kovacevicvuco_biljana_7.jpg\")
Kova\u010devi\u0107-Vu\u010do, direktorka Komiteta pravnika za ljudska prava (Yucom). Ako bi u nekoliko re\u010di trebalo opisati njen lik onda bi sve moglo da stane u predlo\u017eeni naslov. Prve dve stvari su joj od boga, tvrdi naš zajedni\u010dki prijatelj, druge dve je usvojila i \u010dvrsto ih se dr\u017eala da bi, posebno zbog poslednje, bila ve\u010dito u slu\u017ebi drugih, ne misle\u0107i mnogo o sebi. <\/p>\n
K\u0107erka Veljka Kova\u010devi\u0107a, generala i narodnog heroja sa Grahova i Istranke Ines Vale ro\u0111ena je u Beogradu i kratko je, svega tri meseca bila "dedinjsko dete". Familija se seli u Sarajevo i tamo ostaju \u010detiri godine. Tokom intervjua za podgori\u010dke Vijesti prošle godine rekla mi je da pamti samo jake zime i pretnje vukovima koji silaze… Posle je \u017eivela u Skoplju, u "vili kao iz filmova" (koju su \u010duvali vojnici), ali pošto nije volela escajg iskrada se \u010desto iz ku\u0107e i odlazi kod Mire i Vese u obli\u017enje romsko naselje "gde su svi jeli iz jedne tepsije. Kada se vrati predla\u017ee da i oni omiljenu zeljanicu jedu rukama i iz upotrebe izbace "skupi escajg". U Skoplju je pošla u osnovnu školu, a skori povratak u Beograd nije primila sa oduševljenjem. Htela je da ostavi roditelje, osamostali se i ostane da \u017eivi sa slu\u017eavkom. Na silu su je odvukli u prestonicu, gde je završila osnovnu školu, gimnaziju i studije prava.<\/p>\n
Molim te stavi u naslovu da sam na sva usta podr\u017eavala crnogorsku nezavisnost, kazala mi je pri kraju pomenutog intervjua. I ništa nije pomoglo, upozoravanje da joj je dosta ovdašnjih pretnji… Posebno je cenila što su Crnogorci to ostvarili "i pored nametanja diskriminatorskih uslova od strane Evrope". Nije imala dilemu, ka\u017ee i dodaje da drugih, naro\u010ditih veza nema s ovom zemljom. "Moj tata je bio komunista-mondijalista, španski borac, voleo je Hrvatsku i Gorski Kotar, voleo je i Grahovo i Crnu Goru naravno. Izjašnjavao se kao Crnogorac, majka (Ines Vale, Istranka) i mi deca kao Jugosloveni". Politi\u010dki sam Srpkinja, iako ni jedno krvno zrnce srpsko nemam, rekla je tada, što je jedan beogradski novinarski mrav iskoristio za kvarnu opremu teksta, preuzeo je kompletan tekst i potpisao se kao autor. Izvinjavam se mravima. "\u017divim ovde i borim se za Srbiju, ali volim da odem u Crnu Goru, udahnem miris mediterana i nikad ne\u0107u zaboraviti period kada smo, zbog Miloševi\u0107a, odlazili dole da udahnemo sve\u017e vazduh. Crna Gora je bila oaza slobode".<\/p>\n
Nakon završetka studija prava htela je u novinarstvo, ne radi ambicije nego "zbog radnog vremena". Nije prošla test u Radio Beogradu, ali je Gaša Kne\u017eevi\u0107, profesor na Pravnom i kasnije ministar prosvete u Vladi Zorana \u0110in\u0111i\u0107a nagovara da konkuriše u Privredni sud. Kao stru\u010dni saradnik ostaje u tom sudu pet godina, iako "ni jedan jedini put nisam otišla na pauzu bez \u017eelje da produ\u017eim ku\u0107i i da se više nikad tamo ne vratim". U njenom stilu, buntovna i pravi\u010dna "do daske". Na peckanje da je tamo zapravo stigla na tatinu preporuku uspešno se (od)branila: "Ne, \u010dak nije dugo ni znao gde radim, a jednom me je (pošto sam \u010desto kasnila) pitao ‘Izvini, gde ti radiš kada na posao ideš kada ti dune?'" Prelazi u Vrhovni sud, gde je bila još nesre\u0107nija. "Bilo je tamo i \u010dasnih ljudi, nije bilo ni torture kako su kasnije svi govorili. \u010caslav Ignjatovi\u0107, predsednik suda, recimo, iako \u010dlan Miloševi\u0107eve SPS, nikad mi nije pravio probleme. To su radile neke moje kolege, posebno nakon upada "belih orlova" u prostorije Reformske stranke pokojnog Ivana \u0110uri\u0107a, gde sam otišla u radno vreme". <\/p>\n
Dugo je sam bila u totalnoj izolaciji. Nije podr\u017eala Miloševi\u0107a, stala na stranu Janeza Janše, prezirala "doga\u0111anja naroda", ušla sam u stranku Ante Markovi\u0107a… Imal je teške periode u Sudu, bila im teret. "Kada u\u0111em u neku od kancelarija – svi za\u0107ute. Znam da sam bila tema, ali nisam imala petlju da dam otkaz. Na posao sam išla sa ciglom u stomaku. Istina, nikad me niko nije sa\u010dekao, bez obzira što sam još tada svašta lupetala po medijima i na raznim tribinama". Sredinom devedesetih kona\u010dno daje otkaz, otvorila je advokatsku kancelariju i advokaturom se bavila do odlaska u bolnicu 2. januara ove godine. <\/p>\n
Kao borac za ljudska prava hrabro i jako se protivila nacionalnom i politi\u010dkom primitivizmu, šovinizmu, bahatosti i bezakonju. Sre\u0107om, Yucom je uvek imao "dobar tim", govorila je. Pravi fajter. Kada bi je neko upitao šta misli o suo\u010davanju sa prošloš\u0107u ona bi redovno potezala poznatu izjavu njenog kolege, advokata Sr\u0111e Popovi\u0107a koji tvrdi "da Srbija ne negoduje zbog straha od ishoda postupka (pred Me\u0111unarodnim sudom pravde – prim. D.B.), nego zbog straha da \u0107e se u tom postupku nu\u017eno utvr\u0111ivati \u010dinjenice o kojima srpska javnost, a i srpska politika, ne\u0107e ništa da zna, \u010dinjenice koje je falsifikovala Miloševi\u0107eva propaganda, \u010dinjenice koje Srbija i danas pori\u010de i u vezi s kojima se uspešno samoobmanjuje – da Srbija nije bila u ratu, da ne mo\u017ee biti odgovorna za postupke JNA, da je JNA u skladu sa Ustavom SFRJ delovala pod komandom Predsedništva SFRJ, u cilju o\u010duvanja teritorijalnog integriteta SFRJ". Potpisujem svaku re\u010d, govorila je Biljana. <\/p>\n
"Srbija ne prihvata krivicu. Dobro, ali onda makar da se proglasi odricanje od kontuniteta sa prethodnim re\u017eimom. Bez toga nikad ne\u0107e biti dobrih odnosa sa susedima, ne\u0107e do\u0107i do ozdravljenja društva. Za to se zala\u017eem i ako je to antisrpstvo onda sam najve\u0107a antisrpkinja". Razlika izme\u0111u Srbije i Crne Gore za nju je ogromna. "Milo \u0110ukanovi\u0107, kao personifikacija Crne Gore, uspeo je da zadr\u017ei antifašisti\u010dku tradiciju, 13. juli kao jasan znak kontinuiteta sa antifašizmom, Crna Gora se okrenula susedima i vidim da tamo postoji jasna antinacionalisti\u010dka politika. Crnogorska vlast je uspela da se odr\u017ei na putu evroatlantskih integracija, bli\u017ei su Evropi nego mi, sa svim manama re\u017eima, korpucijom… Teško se ose\u0107am u Srbiji u kojoj su, recimo, Šiptari ni\u017ea ljudska bi\u0107a". Pre nekoliko godina napustila je jednu televizijsku emisiju zbog Nikole Miloševi\u0107a. Pre godinu dana o tome je ovako govorila: "Taj \u010dovek je umro, ali svi smo smrtni i moram re\u0107i da je bio veoma zao \u010dovek. Izgledalo je da me je povredio govore\u0107i o mom tati kao o zlikovcu i komunisti\u010dkom generalu. Vapio za nekom vrstom promocije, agresivno i primitivno nasrtao je na \u0110in\u0111i\u0107a i na mene… U svakoj ure\u0111enoj zemlji i sa malo veštijim voditeljem (‘neka se zakrve’) bio bi onemogu\u0107en i ka\u017enjen. Kada je nastavio da drobi napustila sam emisiju i rekla mu da stane ispred ogledala i vidi koje se zlo krije u njemu. Ne smatram to incidentom, ve\u0107 prora\u010dunatim potezom na koji sam ponosna".<\/p>\n
Kada sam saznao da je \u010dlanica "Politi\u010dkog saveta" LDP \u010cedomira Jovanovi\u0107a pitao sam je šta \u0107e tamo. "Podr\u017eavam ih kao jedinu alternativu u Srbiji. Nisam \u010dlan stranke, samo sam u politi\u010dkom savetu koji vodi Vesna Peši\u0107. To je jedina stranka koja se pošteno postavila prema regionu, pitanju krivice, borila se za lustraciju, zahtevala poštovanje ljudskih prava, o Kosovu govorila najtrezvenije, za ulazak je u EU, bila protiv prodaje NIS-a Rusima, protiv Rezolucije o Kosovu… Nadam se da vreme LDP tek dolazi zbog lošeg vladanja Borisa Tadi\u0107a i naro\u010dito sam im zahvalna što su postavili pitanje tranzicione pravde, ratnih zlo\u010dina i diskontinuiteta s Miloševi\u0107evim re\u017eimom i što su ostali verni \u0110in\u0111i\u0107u".<\/p>\n
Komentarišu\u0107i tvrdnje mnogih da je njen Yucom "opasna organizacija" govorila je da tu ima mesta takvoj tvrdnji jer su se zalagali za amnestiju politi\u010dkih zatvorenika, skupili potpise za prigovor savesti, uradili smo taj zakon, borili se za lustraciju i diskontinuitet sa Miloševi\u0107evim periodom i što su, zapravo, neprijatni svedoci "demokratama" u Srbiju koji sve svode samo na pitanje Miloševi\u0107evog totalitarizma i ne usu\u0111uju da dotaknu pitanje ratova i srpske uloge u njima. Svedoci smo da je moglo i druk\u010dije i zbog toga nas treba ubiti u nekom simboli\u010dkom smislu, tvrdila je. <\/p>\n
Odgojila je dva lepa momka. Stariji Novak i nešto mla\u0111i Sr\u0111a su ve\u0107 zreli ljudi, sa dovoljno maminih pelcera. Verovatno su retka beogradska deca \u010dija je mama imala razumevanja za be\u017eanje iz škole i sli\u010dne mladala\u010dke prestupe. Imala je sre\u0107u da sretne Duška Bogdanovi\u0107a, bivšeg diplomatu one nekadašnje, najbolje naše zajednice u Bonu, dobro\u0107udnog Li\u010danina, koji, kako ka\u017ee Drago Kova\u010devi\u0107, i kletvu ume da pretvori u blagoslov. <\/p>\n
Godinama se borila za prava drugih, o sebi ne brine\u0107i previše. Beogradska \u017euta štampa (gotovo svi mediji) napravili su joj toliko gadosti da izgleda nestvarno da je sve izdr\u017eala. Jedan ovdašnji \u017eurnalisti\u010dki kabadahija brutalno se obra\u010dunavao sa ovom damom koja ga je redovno tuširala. <\/p>\n
Pre otprilike pola godine u gostima su nam bili neki stranci, sedeli smo u "Maderi", a primicao joj se termin da putem linka gostuje na Hrvatskoj televiziji. Ideš sa mnom, rekla je, znaju\u0107i da \u0107e mi prag Monstruma u Takovskoj biti viši od Bobotovog kuka. Idu\u0107i kroz tašmajdanski park pre\u010dicom s jedne klupe dva sredove\u010dna \u010doveka su nas \u010datili sa "Izdajni\u010dka ku\u010dka i izdajni\u010dki novinar!" Stala je istog \u010dasa, okrenula se ka njima i upitala – jesu li kadri to ponoviti. Zamukli su. Bila je tako nezadovoljna zbog saznanja da Srbija uporno i dugo ve\u0107 ne \u017eeli da se oslobodi bremena skorašnje prošlosti, što odbija da se upristoji, priklju\u010di svetu.<\/p>\n
Poslednje dve godine, zajedno sa još desetak ljudi (\u017darko Kora\u0107, Vladimir Goati, Nikola Samard\u017ei\u0107, Stevan Lili\u0107, D\u017eejms Mej, Jaroslav Šonka, Sonja Biserko, Latinka Perovi\u0107, Miša Brki\u0107, Drago Kova\u010devi\u0107, njen verni pratilac Dušan Bogdanovi\u0107…) radili smo na jednom projektu za koji sam siguran da \u0107e kada bude oubli\u010den biti posve\u0107en njoj. Otišla je prerano i u njenom slu\u010daju va\u017ei ona narodna da je uludo izgubila glavu. Darovani bubreg je odmah radio, ali je srpska medicina malo zatajila. <\/p>\n
Pisanje ovog teksta \u010desto su prekidali telefonski pozivi iz bivšeg jugoslovenskog prostora. Najpre se iz Tuzle javio Vehid Šehi\u0107, advokat i osniva\u010d i dugogodišnji predsednik tamošnjeg Foruma gra\u0111ana. Ljut je što mu niko nije javio da je bolesna. Do\u0107i \u0107e na sahranu. Nekoliko poziva iz Zagreba, Sarajeva, dva iu Splita, jedan iz Skoplja, tri iz Ljubljane… <\/p>\n
Spisak onih koje Beograd nije dovoljno shvatio u njihovoj veli\u010dini i zna\u010daju se dopunjuje. <\/p>\n
Nedostaja\u0107e mi njene šarmantne psovke, dobrota i \u010destitost. Ostaju trajne uspomene. <\/p>\n
Spavaj mirno, draga Biljana.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
IN MEMORIAM: Biljana Kova\u010devi\u0107 -Vu\u010do<\/p>\n","protected":false},"author":234,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-66371","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66371","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/234"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=66371"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66371\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=66371"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=66371"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=66371"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}