Uprkos nekoliko inicijativa Narodna skup\u0161tina Republike Srbije jo\u0161 nema jedinstven akt o osudi zlo\u010dina u Srebrenici. Srpskim parlamentarcima je poslednjih pet godina dostavljeno vi\u0161e predloga \\”rezolucija o Srebrenici\\”, ali nijedna nije stigla do dnevnog reda<\/p>\n
Pi\u0161e: Dragan Banjac<\/strong><\/em><\/p>\n Uprkos nekoliko inicijativa Narodna skupština Republike Srbije još nema jedinstven akt o osudi zlo\u010dina u Srebrenici. Srpskim parlamentarcima je poslednjih pet godina dostavljeno više predloga "rezolucija o Srebrenici", ali nijedna nije stigla do dnevnog reda. Propali su svi pokušaji da se u vezi ovog dokumenta dogovore poslani\u010dke grupe, jer stranke nisu mogle da se usaglase oko sadr\u017eaja. Malobrojni su mišljenja da ona treba da se odnosi samo na Srebrenicu, a ve\u0107ina (zasad) za tekst koji bi se odnosio na sve ratne zlo\u010dine, iako niko ne pori\u010de da je u ovom malom mestu u isto\u010dnoj Bosni po\u010dinjen zlo\u010din.<\/p>\n Podse\u0107am da su prvi predlog rezolucije Skupštini Srbije (2005) u ime nevladinog sektora podneli Nataša Mi\u0107i\u0107, tada poslanik Gra\u0111anskog saveza Srbije i profesor \u017darko Kora\u0107, poslanik Socijaldemokratske unije. U njoj se govori "o genocidu" i od dr\u017eave tra\u017ei da se "obrati \u017ertvama i njihovoj zajednici i da prizna da je zlo\u010din izvršen u naše ime i tim \u010dinom da se distancira od zlo\u010dina". Povodom desetogodišnjice zlo\u010dina u Srebrenici (2005. godine) srpski parlament je pokušao da sro\u010di tekst nove rezolucije. Šefovi poslani\u010dkih grupa kod predsednika Skupštine (Predraga Markovi\u0107a) digli su dva prsta samo za osudu svih ratnih zlo\u010dina. U nacrtu tog dokumenta predlagano je da se osude svi zlo\u010dini, "posebno oni po\u010dinjeni na teritoriji Srebrenice i Bratunca". Dogovor je izostao, nakon \u010dega su Demokratska stranka i Draškovi\u0107ev SPO predstavili svoje predloge deklaracije, posle njih (odmah sutradan) i Koštuni\u010dina DSS prila\u017ee svoju deklaraciju.<\/p>\n Posle presude Me\u0111unarodnog suda pravde u Hagu (2007) u kojoj se ka\u017ee da je 1995. godine po\u010dinjen genocid nad muslimanskim stanovništvom u BiH a da Srbija nije u\u010dinila ništa da ga spre\u010di, predsednik Srbije Boris Tadi\u0107 pozvao je Narodnu skupštinu da usvoji deklaraciju "kojom \u0107e se nedvosmisleno osuditi zlo\u010din u Srebrenici". Umesto jedinstvenog usledili su strana\u010dki predlozi. LDP \u010cedomira Jovanovi\u0107a dostavlja "Predlog deklaracije o obavezama dr\u017eavnih organa Republike Srbije u ispunjavanju odluka Me\u0111unarodnog suda pravde", kojom je, pored ostalog, tra\u017eeno da se Srbija "obave\u017ee da kroz svoj pravni sistem i postupanje dr\u017eavnih organa jasno osudi svako poricanje genocida u Srebrenici". Nešto kasnije, marta 2007. godine, svoj predlog predstavili su i poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine (Nenada \u010canka) i Saveza vojvo\u0111anskih Ma\u0111ara, objedinjeni u poslani\u010dkom klubu Vojvo\u0111anski poslanici. U njemu stoji da odnos prema Srebrenici "odre\u0111uje budu\u0107nost naše zemlje" \u010dime \u0107e predstavnici Skupštine "odati poštu srebreni\u010dkim \u017ertvama i iz njihovog stradanja izvu\u0107i trajnu pouku o pogubnim posledicama etnonacionalizma, ratnog huškaštva i slepog i nekriti\u010dkog patriotizma" stavljenog izme\u0111u navoda.<\/p>\n Tokom prošle godine poslani\u010dke grupe LDP i LSV predstavili su (na odvojenim konferencijama za novinare) nove predloge Skupštini, povodom Rezolucije Evropskog parlamenta, kojom je 11. jul proglašen Danom se\u0107anja na genocid u Srebrenici u kojoj se isti\u010de da su za najve\u0107i ratni zlo\u010din u Evropi posle Drugog svetskog rata u kojem je ubijeno osam hiljada ljudi najodgovorniji Ratko Mladi\u0107, Radislav Krsti\u0107 i Radovan Karad\u017ei\u0107. LSV je predlo\u017eio donošenje rezolucije o proglašenju 11. jula za dan se\u0107anja na genocid u Srebrenici i sve nevine \u017ertve ratova devedesetih godina na teritoriji bivše Jugoslavije, a LDP nešto sli\u010dno tome. Jula prošle godine \u017darko Kora\u0107 (SDU, u poslani\u010dkom klubu LDP!) dostavlja Predlog deklaracije o obavezama dr\u017eave Srbije da preduzme sve mere zaštite prava \u017ertava ratnih zlo\u010dina, posebno \u017ertava genocida u Srebrenici, a LSV ponovo dostavio svoj raniji predlog. Oba su završila u ne\u010dijoj fioci ili polici.<\/p>\n Na kraju (mo\u017eda na po\u010detku) predsednik Srbije Boris Tadi\u0107 ponovo ovih dana predlo\u017ee da Parlament donese rezoluciju o Srebrenici, koja za sada nema ve\u0107insku podršku u parlamentu, iako se broj onih koji je podr\u017eavaju nešto pove\u0107ao. U presudi Me\u0111unarodnog suda pravde u Hagu ne pominje se eksplicitno da Srbija treba da donese rezoluciju o Srebrenici, što raznorodnim analiti\u010darima koji sebi daju za pravo da popuju od svemu, svejedno da li je re\u010d o me\u0111unarodnom pravu ili recimo o merkantilnoj pšenici. Otuda i porazan podatak (u zemlji koja nema nezavisnih medija!) da jedinstvenu rezoluciju o zlo\u010dinu u Srebrenici trenutno podr\u017eava tek svaki peti gra\u0111anin Srbije (Srbin!) "To ne postoji kao pravna obaveza, to mo\u017ee da se uradi kao izraz politi\u010dke volje. Ina\u010de, nametanje takve obaveze i nije u kompetenciji suda", ka\u017ee Vojin Dimitrijevi\u0107, direktor Beogradskog centra za ljudska prava, jedan od onih izvan svetine koja struku podre\u0111uje estradi. Dimitrijevi\u0107 da novo pokretanje pri\u010de o rezoluciji o Srebrenici treba gledati iz ugla da je Srbija pred Me\u0111unarodnim sudom pravde pokrenula proces vezan za nelegalno proglašenje nezavisnosti Kosova. "Ne mo\u017eete se obra\u0107ati jednom sudu, o\u010dekivati od njega nešto što je za vas va\u017eno, a praviti se nevešt u pogledu ranijih presuda".<\/p>\n Šta ka\u017eu istori\u010dari. Nikola Samard\u017ei\u0107, profesor Univerziteta i jedan od tvoraca LDP, koji humornim cinizmom pojašnjava da je on i dalje u ovoj stranci ali da \u010cedomir Jovanovi\u0107 nije, ka\u017ee da je pitanje deklaracije o Srebrenici prešlo na plan politi\u010dke trgovine i da je to krajnje nehumano i neljudski. "\u010cinjenica je da je Srbija preko JNA izvršila ratnu agresiju na Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu zbog o\u010duvanja komunizma u Srbiji. Tre\u0107ina Hrvatske je spaljena a krajiški Srbi bili moneta za potkusurivanje izme\u0111u Slobodana Miloševi\u0107a i Franje Tu\u0111mana, a naši ‘visoko moralni’ politi\u010dki lideri ne uspevaju (ne \u017eele) da poprave odnose sa tim zemljama.<\/p>\n Samard\u017ei\u0107 podvla\u010di da je u Srbiji još uvek dominantno "naopako tuma\u010denje prošlosti", uprkos nemonovnosti – da se društvo razvija i menja. "zato nam je potrebno pomirenje, ne samo sa susedima, nego i sa nama samima". Njegov kolega Slobodan G. Markovi\u0107 je mišljenja da je rezolucija va\u017ena ne samo zbog priznavanje genocida, nego i zbog toga "da je naš narod \u010dinio nevolje drugima, \u010dime ne\u0107emo pore\u0107i ono što je \u010dinjeno nama". Samard\u017ei\u0107 veruje da je upravo to šansa "da postanemo veliki narod". Njega brine da li je stavljanje pitanja Srebrenice na dnevni red "jedna kulisa", samo zbog toga da se ne bi razgovaralo o ekonomskim problemima i štrajkovima recimo, i da to nije stepenica na putu ka Evropskoj uniji. <\/p>\n Gostuju\u0107i u jednoj televizijskoj emisiji Samard\u017ei\u0107 i Markovi\u0107 su ukrstili koplja i o drugim pitanjima. Prvi je za bezrezervno priklju\u010denje NATO, drugi se ne odre\u0111uje (protiv!?) i pominje da je protiv ve\u0107ina gra\u0111ana. To se i o\u010dekuje od gra\u0111ana koji su u zaprepaš\u0107uju\u0107em procentu (50%) kazali da imamu problem sa pla\u0107anjem komunalija. To su oni isti koji uve\u010de \u010dekaju da u 19.30 \u010dasova "\u010duju šrta se dešava" i jedva \u010dekaju da im se vrati Vojislav Šešelj, Ratka Mladi\u0107a pišu u heroje, podr\u017eavaju predsednika da ne ide na ustoli\u010denje Ive Josipovi\u0107a ali i odlazak na molitveni doru\u010dak Ivice Da\u010di\u0107a gde je, naravno, bilo i kosovskih Albanaca. Najnovije: Vojislav Koštunica smatra da je ovo trenutak kada Srbija, umesto što podriva Republiku Srpsku, treba upravo sa Republikom Srpskom da se dogovori oko zajedni\u010dkog teksta deklaracije, kojom bi se, bez razlike, osudili svi zlo\u010dini na prostoru nekadašnje Jugoslavije i koja bi, istovremeno, bila usvojena u Beogradu i Banja Luci". Koštunica smatra da je "nemoralna i ne\u010dove\u010dna politika" koja put u Evropu "utire preko razdvajanja mrtvih i omalova\u017eavanja nevinih srpskih \u017ertava". Takav put ne vodi nikud osim u poni\u017eavanje sopstvenog naroda. Tako je to u zemlji u kojoj je mnogo va\u017ean penzioner prezimena Krkobabi\u0107, šef svega u Jagodini.., Voja Koštunica bitan opozicionar, a gazela pred pucanjem. A vi, Crnogorci? Jeste li nešto više rekli o "juna\u010dkom" pohodu na Dubrovnik ili je dovoljno bilo jedno izvinjenje?<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Uprkos nekoliko inicijativa Narodna skup\u0161tina Republike Srbije jo\u0161 nema jedinstven akt o osudi zlo\u010dina u Srebrenici. Srpskim parlamentarcima je poslednjih pet godina dostavljeno vi\u0161e predloga “rezolucija o Srebrenici”, ali nijedna nije stigla do dnevnog reda<\/p>\n","protected":false},"author":234,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-66368","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66368","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/234"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=66368"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66368\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=66368"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=66368"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=66368"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}