Na priredbi u Centru Sava na\u0161 predsednik Boris Tadi\u0107 sedeo je izme\u0111u malog ali \\”velikog\\” Medvedeva, koji mu je bio uz desni bok i velikog ali \\”malog\\” Dodika sme\u0161tenog levo. Knez iz Lakta\u0161a je tog dana verovatno bio veoma omrznuta faca u sali Centra Sava, jer je najmanje nekoliko desetina drugih mislilo da je upravo njihovoj pozadini mesto u toj stolici.<\/p>\n
Pi\u0161e: Dragan Banjac<\/strong><\/em><\/p>\n <\/p>\n <\/em><\/span><\/em> <\/p>\n I pored \u010dvrste rešenosti nisam izdr\u017eao, danima notam da li da se ipak bak\u0107em s doma\u0107om u ruskom gamadi. Dan oslobo\u0111enja glavnog grada, nekdašnje zajedni\u010dke nam metropole proveo sam u dobrovoljnoj apstinenciji. Nije me mnogo zanimalo kada \u0107e se i šta tog dana desiti, jedina mi je briga bila kako da pre\u0111em most i na\u0111em se s prijateljima na kafi u Kapi\u010di\u0107evoj "Galeriji". Filip David, Mirko \u0110or\u0111evi\u0107, Predrag \u010cudi\u0107, Milan \u0110or\u0111evi\u0107, Fahri Musliu, Mira Mio\u010dinovi\u0107, Vasa An\u0111eli\u0107, Ibrahim Had\u017ei\u0107, Mi\u0107a Vuji\u010di\u0107, Vlada Mareš, Predrag Delibaši\u0107, Petrit Imami… ve\u0107 su dali re\u010d da – ne\u0107e biti komentara, makar ne tog dana. Pred razlaz nekom se, ipak, otelo da je omaleni Rus tokom svoje "istorijske posete Srbiji" doma\u0107ine, pored drugih sitnica, propisno opomenuo na zaboravljeni antifašizam.<\/span><\/p>\n Zanimala me je, priznajem, jedino "priredba" u Centru Sava, rešio sam da to odgledam, presko\u010dim sve izveštaje (\u010dak i najmanje loše RTV B92) i sa\u010dekam sutrašnje novine i komentare iz najbli\u017ee okoline. U povratku sam imao sre\u0107u da mo\u017eda u poslednjem autobusu pre\u0111em Savu (kasnije ta dva kilometra nisam mogao ni pešice) i izme\u0111u "šest kaplara" i mnoštvo policajaca savladam još dvesta metara do ku\u0107e. Sve je, ina\u010de, bilo na svom mestu, nekoliko <\/span>dana pred dolazak ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Beograd se u\u017eurbano pripremao za opsenu, Potemkinovo. Podse\u0107ao uveliko na naselja onog ruskog generala i ministra (G. A. Potemkin, 1739-1791), koji je naredio da se po stepskim pustarama ju\u017ene Rusije pored puteva izgrade vešta\u010dka sela, sa seljacima, stadima i pastirima – da bi carici Katarini II, koja je 1787. godine obišla kraj, do\u010darao procvat zemlje pod njegovim ministrovanjem. <\/span><\/p>\n Davno i dugo ve\u0107 zapušteno Spomen groblje oslobodilaca izglancano je koji dan ranije, neki va\u017eni ruski antifašisti dobili su natrag ulice koje su im u me\u0111uvremenu bile otete, a vazelin je bila najtra\u017eenija mast… Sve je tog dana delovalo suviše pozerski. Na Trgu Republike ve\u010de pred dolazak "velikog brata" okupilo se sto truba\u010da koji su (ga) duvali pred skoro toliko znati\u017eeljnika, pri\u010dalo se o orahu sa kavkaza, a koji dan ranije mediji su javili da je Šap\u010danin Ivan Isakovi\u0107 (posle 22 godine provedenih u SAD!) došao na ideju da osnuje stranku "Moja Rusija" \u010dija je glavna zada\u0107a "prisajedinjenje sa maj\u010dicom Rusijom". Nekima su nedostajali psi lutalice koji je, nekako, najviše oko bivšeg SIV-a, zgradurine koja je ve\u0107 dvaput preimenovana, najpre u Palatu Federacije, potom su je krstili u Palatu Srbije…<\/span><\/p>\n Na priredbi u Centru Sava naš predsednik Boris Tadi\u0107 sedeo je izme\u0111u malog ali "velikog" Medvedeva, koji mu je bio uz desni bok i velikog ali "malog" Dodika smeštenog levo. Knez iz Laktaša je tog dana verovatno bio veoma omrznuta faca u Centru Sava jer je najmanje nekoliko desetina njih mislilo da je upravo njihovoj pozadini mesto u toj stolici. Ali, Mile je uz Njega i na stadionu Zvezde, to jedne ovde nervira a druge zbunjuje. Valjda zato što u Sarajevu govori ono na šta ga Beograd natociljava, ono što Tadi\u0107 ne sme da ka\u017ee.<\/span><\/p>\n Priredba. Sve je dan-dva kasnije u emisiji "Peš\u010danik" dve Svetlane, Luki\u0107 i Vukovi\u0107, razjasnila istori\u010darka Dubravka Stojanovi\u0107. Za bolje razumevanje \u010desto ve\u0107 pominjane predstave ona predla\u017ee da se vidi "šta se dešavalo sa 20. oktobrom poslednjih godina", od vanrednog predsednika Grada Milana St. Proti\u0107a, koji je svega petnaestak dana posle 5. oktobra rekao da to nije oslobo\u0111enje ve\u0107 okupacija. Radmila Hrustanovi\u0107 je slavila taj datum, a njen naslednik Nenad Bogdanovi\u0107 u ime Demokratske stranke je rekao nešto sli\u010dno (mada ne tako grubo) kao Milan St. Proti\u0107. Ubrzo je 20. oktobar prestao da bude praznik Beograda i glavni praznik se prebacio na april, kao i glavna gradska nagrada u svim delatnostima. To više nije oktobarska, ve\u0107 aprilska nagrada. <\/span><\/p>\n Dubravka Stojanovi\u0107 pominje i ud\u017ebenike istorije "koji su se, pre svega, bavili revizijom II svetskog rata i u kojima se dolazak partizanskih jedinica i Crvene armije, i dan oslobo\u0111enja Beograda, zove "ofanziva na Srbiju". Koštuni\u010dina vlada je (2005) donela Zakon o izjedna\u010davanju \u010detni\u010dkog i partizanskog pokreta (uz podršku Tadi\u0107eve DS) a 2005. godine na proslavi 60-te ogodišnjice od kraja Drugog svetskog rata Srbija i Crna Grora nisu poslale delegaciju u Aušvic, gde je došao \u010ditav svet da obele\u017ei osloba\u0111anje tog logora. Na centralnu proslavu u Moskvu otišla je delegacija ni\u017eeg zna\u010daja, \u010dime je, navodi Dubravka Stojanovi\u0107, tako\u0111e jasno dato do znanja da mi u tome ne\u0107emo da u\u010destvujemo niti da smo na pobedni\u010dkoj strani. <\/span><\/p>\n Oko jedne istori\u010darke tokom jednosatne predstave u Centru Sava primetilo je da se "samo jednoj sceni pojavljuju se neki borci, koji mogu podsetiti na partizane, imaju kape ali nemaju petokrake. Uz tu scenu ide jedna pesma ‘Po šumama i gorama’, za sve ostalo se ne zna \u010demu ideološki pripada". Gospo\u0111a Stojanovi\u0107 je ube\u0111ena da je to bilo namerno, da je dato uputstvo "da se zapravo ne zna ni šta se desilo, ni ko je ušao, a da Rusi budu sre\u0107ni". Na po\u010detku predsednik Srbije govori, ide "Marš na Drinu", a iza predsednika – Solunac. "Ni muzika ni Solunac nemaju nikakve veze sa Beogradom i 45-om. Na onoj kugli su bile današnja ruska i srpska zastava, sa orlovima i krunama. Moram da podsetim da se pod tim zastavama nije ušlo u Beograd. Ušla je Crvena armija pod svojom crvenom zastavom sa srpom i \u010deki\u0107em i ušli su partizani sa svojom zastavom Jugoslavije. To je na nivou simbola flagrantni, svesni prekršaj. I sve vreme se govori o prijateljstvu Srba i Rusa, pri \u010demu se zaboravlja da je u Beograd ušla jugoslovenska vojska. Prvu proletersku \u010dine razni jugoslovenski narodi, kao što je i sovjetska vojska tako\u0111e bila sastavljena od raznih naroda. O\u010digledno je bilo va\u017eno na ovoj priredbi nacionalizovati ono što se dogodilo i te vojnike koji su ušli u Beograd 1945. pretvoriti u Srbe i Ruse, zaboraviti zastave kojima su mahali i staviti im u ruke današnje zastave", ka\u017ee Dubravka Stojanovi\u0107.<\/span><\/p>\n "Osloba\u0111anje Beograda je priznato Rusima, a ne i doma\u0107oj vojsci. U Dnevniku u pola osam voditeljka je rekla: u Beograd su tada ušle Crvena armija i naša oslobodila\u010dka vojska. Dakle, to se sada zove naša oslobodila\u010dka vojska, što je ponovo jedna vrsta nacionalizacije. Ne ka\u017ee se ime te vojske, to nije Narodna oslobodila\u010dka vojska. Ova priredba je otkrila o \u010demu se radi. Otkrila je tobo\u017enje mangupsko razumevanje politike. Mi \u0107emo valjda da zeznemo Ruse tom priredbom. Mi smo kao namignuli Rusima, kao okej, mo\u017eda \u0107emo i da vam damo taj bulevar i tog \u017ddanova. Ovde treba pomenuti da nigde nije bilo ni tog \u017ddanova, ni tog Birjuzova. Nisu stavili fotografije tih ljudi. A zašto ih nisu stavili? Da ne bi morali da stave Peku Dap\u010devi\u0107a i Josipa Broza Tita. Nije dovoljno samo da opravdamo dede onih koji su sada na vlasti, da ih rehabilitujemo, nije dovoljna ni potraga za idealnim pretkom. Tu se radi o ne\u010demu što je još dublje i što je još opasnije za ovo društvo. To Olivera Milosavljevi\u0107, mislim najbolje, naziva normalizacijom fašizma. Dakle, suština fašizma ili nacional-socijalizma jeste rasizam i jeste ideja da taj Drugi, pa bio on Jevrejin, Rom, Sloven ili ve\u0107 ko se nacrta, treba da nestane", tvrdi Dubravka Stojanovi\u0107. <\/span><\/p>\n E, sad, ako ve\u0107 pored Tadi\u0107a i Rusa nisu bili šefovi svih novonastalih dr\u017eava(ica) na tlu nekadašnje Jugoslavije, na Dodikovoj stolici sam zamišljao Filipa Vujanovi\u0107a, a do njega Mila \u0110ukanovi\u0107a. Zašto? Bez obzira na samostalnost i priznanje Kosova, Crna Gora je "drugo oko", a ponajviše zbog toga što su u osloba\u0111anju Beograda tri Crnogorca – Peko Dap\u010devi\u0107, Danilo Leki<\/span>\u0107 i Savo Drljevi\u0107 – imali najzna\u010dajniju ulogu. Sram nas bilo, i to smo zaboravili. Što se Rusa ti\u010de vi Crnogorci, \u010dujem, ve\u0107 imate grko iskustvo, naše tek sledi.<\/span><\/p>\n <\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Na priredbi u Centru Sava na\u0161 predsednik Boris Tadi\u0107 sedeo je izme\u0111u malog ali “velikog” Medvedeva, koji mu je bio uz desni bok i velikog ali “malog” Dodika sme\u0161tenog levo. Knez iz Lakta\u0161a je tog dana verovatno bio veoma omrznuta faca u sali Centra Sava, jer je najmanje nekoliko desetina drugih mislilo da je upravo njihovoj pozadini mesto u toj stolici.<\/p>\n","protected":false},"author":234,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-66364","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66364","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/234"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=66364"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66364\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=66364"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=66364"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=66364"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
<\/span><\/p>\n
<\/span><\/p>\n