{"id":66363,"date":"2009-10-14T08:22:22","date_gmt":"2009-10-14T08:22:22","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=66363"},"modified":"2016-10-14T08:16:47","modified_gmt":"2016-10-14T06:16:47","slug":"nepravda-za-gorana-milica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/10\/14\/nepravda-za-gorana-milica\/","title":{"rendered":"(Ne)pravda za Gorana Mili\u0107a"},"content":{"rendered":"

Otima\u010dinom stana biv\u0161em novinaru RTB Beograd ponovo sebi zabio autogol, pokazuju\u0107i da u sudstvu i vrhu vlasti nema ni truna (raz)uma i po\u0161tenja<\/p>\n

Pi\u0161e: Dragan Banjac<\/strong><\/em><\/p>\n

<\/p>\n

Ve\u0107 skoro sedmicu se spremam da beštimam sve redom u srpskom pravosu\u0111u, i vrhu bogami, kad u prvoj kiši i hladno\u0107i ovojesenjoj banu Steva Jakši\u0107, stari drugar iz "Naše Borbe", bivši rukometaš i novinar naše Sportske, Beogra\u0111anin ponikao u Zadru. Veli da je išao pre par dana da vidi i \u010duje "Indekse", po\u010dinje pri\u010du, ko je u grupi Hrvat, ko Bošnjak, ko "naš", Crnogorac… Pri\u010da da je u sali video neki drugi, uljudniji svet i sve završi sa dve re\u010di: "Jebo puške!". Pokušavam da mu ka\u017eem da moje nazo\u010dje tamo nije bilo mogu\u0107e jer sam dugo drugario sa pokojnim Davorinom Popovi\u0107em bez kojeg za mene – svaka \u010dast ostalima – nema "Indeksa". <\/p>\n

\"Goran<\/div>\n

Prise\u0107am se kako smo Pjeva\u010d (Pimpek, Da\u010da), Kasim Begi\u0107, Goran Mili\u0107 i moja malenkost… proslavili njegov pedeseti ro\u0111endan. U jesen 1996. godine Miomir Miša Brki\u0107, ondašnji glodur našeg ve\u0107 pomenutog Lista spremio me je na du\u017ei put (šezdesetdva dana) u Sarajevo. Pre ovog poslednjeg prokletog rata tamo sam stigao jednom ili dva puta, onda 11 puta do Dejtona (tri veoma ratna, neka misli i ka\u017ee ko god šta \u017eeli) i isto toliko puta nakon potpisivanja "Okvirnog mirovnog sporazuma za BiH u onoj bazi, beše Rajt Paterson… Šezdesetdva dana u Šeheru, Robert Frovik, prvi \u010dovek OSCE (srpski OEBS, ali su duhoviti Bosanci skra\u0107enicu "zapadne varijante" preveli kao Organization for Security and Clinton Election), isprobava izbornu volju gra\u0111ana. \u010cim završim dnevno javljanje i to preko Brisela ili Barselone, odnosno Vladimira Stanklovi\u0107a ili Mirka Klarina, uputim Redakciji, umoran, \u010desto i gladan hitam nekoliko stotina metara od Skupštine (gde su mi Mirko Pejanpovi\u0107 i Miro Lazovi\u0107 obezbedili sobi\u010dak) prema Skenderiji – na espresso i \u010daprazdivan kod Popovi\u0107a. Kao da je ju\u010de bilo, 23. septembar 1996. godine, ulazim, a on nešto mrmlja sa svog astala, to je onaj najbli\u017ei šanku i toaletu. "Nema ni tebe ni Krepe (tako je katkad zvao Mirzu Delibaši\u0107a kojeg je veoma voleo i cenio), a ja ovdje sam d\u017eed\u017eim. Sedam, pitam ga kako je, on \u0107uti. Mesecima nije okusio kap alkohola i veoma sam se radovao što istrajava, me\u0111utim posle du\u017eeg \u0107utanja (ve\u0107 sam ispio pola šoljice espressa) ka\u017ee: "Burazeru, no\u0107as pijemo!" Oborim nos, \u0107utim, smišljam kako da ga, onako dubrova\u010dki, ubedim da zaklju\u010dimo s kafom, ali ništa nije pomoglo. "Burazeru, meni je ve\u010deras pet banki, a ti vidi…" <\/p>\n

Ulazi nešto ogromno. Pogledam bolje, ugledam da kroz dim promi\u010de  telesina kolege i prijatelja Gorana Mili\u0107a. Prilazi. Nije, \u010dini mi se, ni seo a konobar mu donosi "šeta\u010da". Posle su nam se pridru\u017eili Mirza (Delibaši\u0107) i Kasim. Nebrojeno puta sam Mirzi i Pjeva\u010du ispri\u010dao da se, navodno, još traga za dvema va\u017enim istinama – ko je zapalio Moskvu, Napoleon ili Kutuzov i da li je Davor (na)u\u010dio Mirzu da pije ili je bilo obrnuto. Uvek se ponavljala ista scena, Delibaši\u0107 bi se malo smeškao, \u010dekaju\u0107i da Popovi\u0107 naglo ustane i pokretima samo njemu svojstvenima ka\u017ee: "Kad je stigao iz Tuzle zvali su ga – piva!" Sve je te no\u0107i bilo kako valja, jedino je Goran ujutro izašao na dve noge. Slava Davorinu, Mirzi i Kasimu, Goran i ja smo pretrajali, ostavljeni da se mu\u010dimo.<\/p>\n

Morao sam ovo ispri\u010dati, a sada o potrebi beštimanja. Iako sam gotovo sve detalje te pri\u010de znao i nazirao odluku Beograda, devetog oktobra predve\u010de posetio sam sajt B92 i o\u010di ušprajcovao na naslovu "Goranu Mili\u0107u oduzet stan". \u010citam dalje. "Hrvatskom novinaru Goranu Mili\u0107u sudskom odlukom oduzet je stan u centru Beograda koji mu je pre više od dvadeset godina dodelila Radio-televizija Beograd. Nakon sudskog spora koji je trajao sedamnaest godina, danas je izvršeno i Rešenje o prinudnom iseljenju, doneto na osnovu pravosna\u017ene i izvršne presude Tre\u0107eg opštinskog suda. Sitnice natrpane u par d\u017eakova i nešto dotrajalog nameštaja bilo je sve što je izneto iz ve\u0107 ispra\u017enjenog, bivšeg stana Gorana Mili\u0107a. Izvršenju sudske odluke, pored sudskog izvršitelja, dva policiajca i dva svedoka nije prisustvovao niko od strana u sporu, uklju\u010duju\u0107i i Mili\u0107evog posinka Igora Katani\u0107a koji je u stanu stanovao od odlaska poznatog novinara iz Srbije.<\/p>\n

Sledio sam se. Ipak, \u010ditam Goranovu izjavu "Namera je bila da mi se oduzme stan, da se preda gospo\u0111i sudiji Dragici Ljumovi\u0107 koja \u0107e vjerojatno napraviti neki manevar da sada taj stan bude dat nekom drugom, a njoj \u0107e u zamjenu biti dat neki tre\u0107i. \u017dali\u0107u se na sve mogu\u0107e instance, kojih o\u010dito da u Srbiji više nema" rekao je Mili\u0107 za B92, medij koji ga je – za svaki slu\u010daj – ekavizirao. Kasnije sam \u010duo Goranovu (tonsku) izjavu, ka\u017ee da je pisao predsedniku Srbije Borisu Tadi\u0107u, gradona\u010delniku Beograda Draganu \u0110ilasu i na još dvadesetak adresa i da se "niko nije udostojio odgovora".<\/p>\n

Da proverim, odem na e-novine Petra Velikog Lukovi\u0107a. I tamo isto. Dvostruko mi je \u017eao, Beograd je još jednom sebi, kako Hrvati sada govore, zabio autogol, a posebno mi je \u017eao što se Goran obra\u0107ao svakojakoj si\u0107i. Mo\u017eda je mogao zaobi\u0107i sve ove "instance", "face" i ostalu tevabiju, ili je tako trebalo? Trebalo nam je punih 17 godina, koliko je trajao (vo\u0111en) spor oko Goranovog stana, da se uneredimo pred svetom. Da u ovoj zemlji ima imalo pravde, poštenja ili ako ho\u0107ete raz(uma) ne bismo se tako poneli prema \u010doveku koji je zadu\u017eio i grad i profesiju. Svega ovog manjka i onima koji odre\u0111uju glavara u njegovoj bivšoj firmi (RTB\/RTS), mogli su ga pozvati da se vrati i udahne znanja i duha Monstrumu u Takovskoj ulici. (O tome bi najbolje posvedo\u010dio realan podatak o gledanosti HRT u Beogradu, televizije na kojoj dela najmanje pet novinarskih formata – Mili\u0107, Stankovi\u0107, Latin, Merli\u0107, \u010culjak-Šelebaj, do ju\u010de Bago… A na RTS?!)<\/p>\n

Neko ovih dana re\u010de da bi Krešimiru \u0106osi\u0107u trebalo podi\u0107i spomenik u Beogradu. Prirodna stvar, iako je i ulicu zaslu\u017eio. Ali su se ve\u0107 našli dušebri\u017enici koji opominju da je rano, znaju kakve bi bile reakcije… To su oni koji ne vide dalje od nosa. Ne verujem mnogo ni u Strazbur, ali budi istrajan Gorane, dru\u017ee stari. Kad vratiš svoje kvadrate proslavi\u0107emo i setiti se Mirze i Davorina.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Otima\u010dinom stana biv\u0161em novinaru RTB Beograd ponovo sebi zabio autogol, pokazuju\u0107i da u sudstvu i vrhu vlasti nema ni truna (raz)uma i po\u0161tenja<\/p>\n","protected":false},"author":234,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-66363","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66363","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/234"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=66363"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66363\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=66363"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=66363"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=66363"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}