{"id":66358,"date":"2009-07-11T09:14:06","date_gmt":"2009-07-11T09:14:06","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=66358"},"modified":"2016-10-14T08:16:47","modified_gmt":"2016-10-14T06:16:47","slug":"autoriteti-i-talasika","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/07\/11\/autoriteti-i-talasika\/","title":{"rendered":"Autoriteti i tala\u0161ika"},"content":{"rendered":"

Povremeno mi \u0161aka dopadnu neke crnogorske novine. Re\u0111e ne\u0161to dra\u017ei nedeljnik \\”Monitor\\”, a od dnevnih katkad (i dalje sa dan docnje!?) prelistam one u kojima sam nedavno ostavio \u0161ugav trag<\/p>\n

Pi\u0161e: Dragan Banjac<\/strong><\/em><\/p>\n

Povremeno mi šaka dopadnu neke crnogorske novine. Re\u0111e nešto dra\u017ei nedeljnik "Monitor", a od dnevnih katkad (i dalje sa dan docnje!?) prelistam one u kojima sam nedavno ostavio šugav trag. Pre dve-tri nedelje s nevericom \u010ditam da vaš premijer-predsednik-premijer… ima, beše u Sjedinjenim Dr\u017eavama (?), sto i nešto miliona dolara, ili evra. Poka\u017eem novine jednom iskusnom liscu, Crnogorcu ovdašnjem koji je u svoje vreme stigao do vrha vlasti, "mogao da u\u010dini", što se ka\u017ee kod vas. \u010cita poslednji pasus, vra\u0107a se, kanda bi i tre\u0107i put, potom baci novine (voli da naglasi da je prijatelj s potpisnikom teksta) i tiho pita: "Kako ovo mo\u017ee, pri\u010dao nekakav ambasador, bilo je i svjedoka… Ni\u0111e papira. Ne mo\u017ee i ne mora svima da se dopada, ali treba poštovati Njegovu poziciju. Zamisli da je neko Titu svojevremeno napisa’ da je ne\u0111e spakova’ vre\u0107u para, e jado moj, dobio bi taj porciju…", veli i dodaje da se ovde na Balkanu sve srozalo.<\/p>\n

Razgovor me je podsetio na jedno ratno \u0107askanje s pokojnim Izetom Sarajli\u0107em u opkoljenom Sarajevu. Poznavao sam ovog velikog poetu i \u010doveka. Ve\u0107ina ga zvaše Kiko, ja Kika (iš\u010ditati kao uvojak kose) i rado sam s njim razgovarao. Da budem iskren više sam ga slušao, nekad i satima nakon što bi utihnule bombe koju su na grad slali doju\u010derašnji zemljaci što ih zavede onaj vaš Durmitorac. Jednog popodneva idemo "sigurnijim" ulicama i na petnaestak minuta šetnje pozdravi ga i do stotinu ljudi. Ti si Kika veliki, kao Dostojevski ili Andri\u0107, rekoh mu, \u010dekaju\u0107i da "\u017eestoko uzvrati". "Mogao bih ti", ka\u017ee, "na to sprdanje uzvratiti istom mjerom, recimo da \u0107e tvoje sarajevske reporta\u017ee dosegnuti one koje je Hemingvej slao dok je trajao španski gra\u0111anski rat, ali ne\u0107u. Znam da to govoriš i da zasmiješ one ‘tvoje’ gore i da nas ne ga\u0111aju", našali se zdravo. Na insistiranje da prihvati da je autoritet ili makar \u010dovek od formata, Kika \u0107e ozbiljno: "A šta je (i ko) za tebe autoriret i, kako to re\u010de, glomazan \u010dovjek?" Sarajli\u0107 je, nema sumnje, imao dobar kantar i nije zakidao.  <\/p>\n

"Otkud god kreneš svud otanjilo. Da ostavimo naše strana\u010dke lidere i novokomponovane vo\u0111e (s pravom ih Mirza Delibaši\u0107 zove ‘miševi mekinjaši’) i uzmemo, recimo, Evropu. Osim francuskog predsjednika Miterana (Fransoa, prim. D.B.) ne vidim ni osrednjeg autoriteta na \u010delu bilo koje dr\u017eave. U(s)poredi Mejd\u017eora sa Margaret Ta\u010der ili ne daj bo\u017ee sa \u010cer\u010dilom, posljednje njema\u010dke predvodnike sa Vili Brantom… Ka\u017eu da Rus 15 dana lo\u010de, onda ga toliko trijezne, u Italiji je posljednji laf bio Sandro Pertini… A naši, ova trojica… Bolje da zamuknem, ne vjerujem da \u0107e jednog dana i ulicu imati…" Pesnik za\u0107uta. <\/p>\n

\"<\/p>\n

Da bih ga otkravio pominjem da smo ovde na Balkanu kroz istoriju redovno gradili narodne "veli\u010dine", potom ih rušili. Da nam je kompletna istorija poprili\u010dno sumnjiva… Ka\u017eem da sam bio prisutan kada su se "patriote", uglavnom sledbenici dvojice Hercegovaca (Vuka Draškovi\u0107a i Vojislava Šešelja), verale od Terazija do Slavije skidaju\u0107i table s "neprijateljskim imenom", pominjem ko je sve izgubio, a koja fukara dobila ulicu. "Ta\u010dno je da smo mi ovjde skloni da male pretvaramo u ‘velike’ i ponovo ih (neki drugi, novi, da bi stavili svoje) na mjeru vra\u0107amo. Ali, toga ima i u velikom svijetu, iako se oni u tome ne isti\u010du koliko mi ovdje, više cijene i ne nulišu olako". \u010cesto se prisetim Sarajli\u0107a koji nas je napustio pre sedam godina (2. maja 2002.), a tekst u onim crnogorskim novinama dodatno me je ponukao da se dohvatim našeg ovdašnjeg odnosa prema stvaranju zna\u010dajnih faca. <\/p>\n

U Beogradu je, po ugledu na ostala mesta bivše Jugoslavije, mnogo velikaša izgubilo na zna\u010daju. Jedni su ispali iz \u010ditanki i obavezne lektire, drugi ostali bez ulice, ali ne bih da se bavim spiskom i gradacijom (ne)pravde nego ne\u010dim naoko sporednim. Više od decenije zastanem kod nekoliko uli\u010dnih tabli u centru Beograda i podsmevam se tupanu koji ih je postavio. Ne ulazim u razloge preimenovanja ve\u0107 o obaveštavanju pu\u010danstva da je za samo 125 godina (1872-1997) nešto bilo va\u017eno, prestajalo, potom ponovo dobijalo na zna\u010daju… Da bi glupost dobila na meri iznad sadašnjeg naziva stoji mnogo ve\u0107i lim koji pogrešno ("raniji naziv ulica", a ne ulice) obaveštava ko je i kada dojahao-zajahao. Pogledajte sami, napominjem samo da je Edvard Kardelj na tabli bio tek pet godina, još za \u017eivota…<\/p>\n

\"<\/p>\n

Ni veliki svet, vele, nije mnogo bolji od nas, ludih balkanaca.<\/em> Naveš\u0107u dva (razli\u010dita) primera. Setite se D\u017eona Ficd\u017eeralda Kenedija, ubijenog (1963) ameri\u010dkog predsednika. Gde sve nisu visile njegove slike, i mi smo ga slavili, ali T.C. Rivs (u monografiji "Pitanje karaktera") ga prikazuje kao \u010dudovište, agresivnog egocentrika koji je sve podredio – uspehu po svaku cenu. "Od \u010doveka prose\u010dne vrednosti pla\u0107ena štampa je na\u010dinila intelektualnu kulu-svetilju; seksualni nezaja\u017eljivac postao je dobar mu\u017e i idealni otac". Rivs navodi da ga je u politiku ugurao "bolesno ambiciozni otac, \u017eele\u0107i da postane osniva\u010d moderne svetske dinastije. Za vreme \u017daklininih odsustava \u017eene je dovodio \u010dak i u Belu ku\u0107u, u toj trci gubio i vezu sa slu\u017ebom koja je nosila kofer sa atomskim šiframa i tako ugro\u017eavao bezbednost zemlje". Ali Amerika ipak nije "nulisala" Kenedija, Švajcarska svog Viljema Tela tako\u0111e, koji je još po\u010detkom XIV stole\u0107a (1307) digao zemljake na ustanak. Vekovima \u017eivi. Valjda zato što je ga\u0111aju\u0107i jabuku na glavi svog sina imao i rezervnu strelu, za austrijskog ugnjeta\u010da Geslera (ako promaši jabuku) kome se (u selu Altdorfu) suprotstavio, ne \u017eele\u0107i da se pokloni šeširu na motki, odnosno caru…<\/p>\n

\u0110ukanovi\u0107 mi se ne \u010dini baš tako velikim, ali ni malim, koliko god da sam ga, svojevremeno i povremeno, "krnjio". Ni njegov napada\u010d nije talašika, ali ne bi bilo zgoreg da sami otpo\u010dnemo da zavodimo red u svom zanatu koji je kaljav koliko od nas toliko i od "velikaša" kojima neki od nas najpre slu\u017ee, potom im okre\u0107u le\u0111a. Ina\u010de, nemam problema sa autoritetima. Video sam (izbliza) Tita, nikad nisam bio uz Slobu, prijateljovao sam sa Ivanom \u0110uri\u0107em, poznajem Latinku Perovi\u0107, Mirka Tepavca, Radomira Konstantinovi\u0107a i Mirka Kova\u010da, \u010desto pijem kafu sa Filipom Davidom, decenijama sam prijatelj sa Draganom Kapi\u010di\u0107em… <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Povremeno mi \u0161aka dopadnu neke crnogorske novine. Re\u0111e ne\u0161to dra\u017ei nedeljnik “Monitor”, a od dnevnih katkad (i dalje sa dan docnje!?) prelistam one u kojima sam nedavno ostavio \u0161ugav trag<\/p>\n","protected":false},"author":234,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-66358","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66358","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/234"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=66358"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66358\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=66358"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=66358"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=66358"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}