<\/p>\n
Jedna knjiga (Istorija Srbije od 19. do 21. veka, , izdanje Clio, 2009) Na prvo razapinjanje (20. februara) u sali Gete instituta u Knez Mihailovoj ulici autor nije došao iako je bio najavljen. Okupili su se majstori tran\u017eiranja. Pomenu\u0107u ih redosledom obra\u0107anja: Latinka Perovi\u0107, Radoš Ljuši\u0107, Miloš Kovi\u0107, Milan St. Proti\u0107, Slobodan Markovi\u0107, Ana Stoli\u0107, \u010cedomir Anti\u0107, Miloš Ristovi\u0107, Mile Bjelajac, Jovo Baki\u0107, Radmila Radi\u0107, Nikola Samard\u017ei\u0107, Miroslav Jovanovi\u0107, Predrag J. Markovi\u0107, Miroslav Periši\u0107 i Mira Radojevi\u0107. Izostali su Ljubinka Trgov\u010devi\u0107 i dva istaknuta medijska jastreba koji su (naro\u010dito u redovnim kolumnama u "Politici") godinama otvoreno promovisali lik i delo Vojislava Koštunice – Slobodan Antoni\u0107 i \u0110or\u0111e Vukadinovi\u0107.<\/font><\/span><\/p>\n <\/p>\n <\/span><\/p>\n Otvaraju\u0107i raspravu Latinka Perovi\u0107 je odmah istakla da je zahvalna izdava\u010du na ovom poduhvatu i autoru koji je uradio valjan pregled dvovekovne Srbije, krajnje dramati\u010dnog razvoja srpske dr\u017eave koji se od sli\u010dnih pregleda razlikuje po tome što osim politi\u010dko-istorijske obuhvata i socioistorijsku dimenziju. Mo\u017eemo biti zahvalni jednom stranom istori\u010daru za jednu dobru istorijsku knjigu, kazala je Latinka Perovi\u0107 naglašavaju\u0107i da je Zundhausen ravnopravno posmatrao sve sukobe i razli\u010ditosti. Jedina zamerka odnosila se na "škrtost" u obradi "zlatnog perioda" zemlje, od 1903 – …<\/font><\/span><\/p>\n Radoš Ljuši\u0107, u uvodu prime\u0107uje da za srpske intelektualce va\u017ei opaska da "više pišu nego što \u010ditaju" i da u knjigama koji pišu "o nama" ima veoma mnogo grešaka. Nekadašnja Koštuni\u010dina uzdanica, sada \u010dlan Srpske napredne stranke Tomislava Nikoli\u0107a, govorio je o stagnaciji Srbije, onemogu\u0107avanja pojave bogatog srpskog seljaka zbog "Miloševog oku\u0107a" i komunisti\u010dkog ograni\u010davanja na posedovanje najviše 10 hektara, a Zunhausenu je zamerio što je pogrešno naveo godinu ro\u0111enja Miloša Obrenovi\u0107a, što stranu vladavinu i turski jaram stavlja izme\u0111u znakova navoda, smanjivanju broja srpskih \u017ertava i što je "za razliku od Orijane Fala\u010di, koja je tra\u017eila samo najbolje, tra\u017eio i našao – sve najgore iz srpske istorije.<\/font><\/span><\/p>\n Milan St. Proti\u0107 Zundhausenovu knjigu vidi kao poraz srpske istoriografije i ne smatra je vrhunskom. Mladi istori\u010dar \u010cedomir Anti\u0107 isti\u010de da je o Srbiji na stranim jezicima pisano u preko 2.500 naslova, ali da ni jedan prikaz nije pisan kao ovaj. Profesor Nikola Samard\u017ei\u0107 tvrdi da je autor bio "iznena\u0111en i zapanjen reakcijama" koje je u delu srpske javnosti izazvala njegova knjiga. Samard\u017ei\u0107 je mišljenja da je evropska kultura "koristila Balkan za deponiju svoje prljavštine" i da je srpski nacionalizam bio prvi ostvareni nacionalizam po\u010detkom 21. veka. <\/font><\/span><\/p>\n Nekoliko nedelja kasnije (4. aprila) Holm Zundhausen je došao na javnu tribinu o knjizi na Kolarcu. Nema\u010dki profesor je rekao da njegova <\/span>knjiga "predstavlja pokušaj sinteze istorije Srbije od oba srpska ustanka protiv osmanske vladavine do po\u010detka 21. veka. Tako ova sinteza obuhvata vremenski raspon od dva veka. Ona se ne ograni\u010dava na relativno dobro istra\u017eenu politi\u010dku istoriju nego uklju\u010duje i društvenu, privrednu i kulturnu istoriju, gde postoje još mnoge istra\u017eiva\u010dke praznine. Jedna takva sinteza u bitnim delovima zasniva se na onome što su druge koleginice i kolege u va\u017enim studijama ve\u0107 obradili u vezi sa pojedinim vremenskim periodima i temama. Potpuno je nezamislivo da se celokupan prikaz vremena od 200 godina mo\u017ee napisati isklju\u010divo i samo na osnovu izvora. Za to ne bi bio dovoljan samo jedan ljudski \u017eivot. Pa ni dva ili tri \u017eivota ne bi bila dovoljna. Pri poduhvatu takve vrste greške su neizbe\u017ene, jer \u010dovek ne mo\u017ee sve što je ve\u0107 obra\u0111eno još jednom sam da proveri. Ali što se grešaka ti\u010de, treba praviti razliku izme\u0111u grešaka koje predstavljaju faktografske detalje i grešaka koje doti\u010du kompoziciju i sintezu u celini. Kod ovih poslednjih se veoma teško ili \u010dak i ne mo\u017ee razlu\u010diti da li se radi o grešci ili o razli\u010ditom na\u010dinu vi\u0111enja stvari. <\/span><\/font><\/p>\n Knjiga je tekst. I kao svaki tekst i ova knjiga mo\u017ee da se \u010dita iz razli\u010ditih uglova posmatranja. Zavisno od perspektive \u010ditaoca sadr\u017eina teksta postaje druga\u010dija. Neki \u010ditaoci knjige – a njih slede i oni koji je nisu \u010ditali – svakako su prevideli jedan aspekt koji je za mene najva\u017eniji. Ja nikada ne govorim o "tim" Srbima. To nije slu\u010dajno. Ja govorim o naciji, jer 19. i 20. vek se širom Evrope i sveta nalazi u znaku nacija i nacionalnih dr\u017eava. Ja govorim o društvu i o pojedina\u010dnim akterima i društvenim grupacijama – o njihovim ciljevima i odlukama. Ali nikada ne govorim o "tim" Srbima. Ono što se u Srbiji doga\u0111alo u 19. i 20. veku moglo se dogoditi u sli\u010dnoj formi i u drugim delovima Evrope i sveta; i zaista se i dogodilo. Naravno da postoje razlike u politi\u010dkim kulturama i konkretnim istorijskim konstelacijama. Ali politi\u010dka kultura nije data od Boga ve\u0107 je stvaraju ljudi posti\u017eu\u0107i društvenu saglasnost. Otuda sam istoriju Srbije naveo kao primer, kao jednu varijantu evropske istorije u poslednja dva veka. Cilj mi je da oslobodim istoriju nacionalnih primesa (da je "denacionalizujem"). Taj postupak je teško primeniti na period u kome je nacija sve i svja. Na prvi pogled izgleda protivre\u010dno pisati o veku nacija, a istovremeno \u017eeleti da se istorija denacionalizuje. Ali to je mogu\u0107e, jer nacija je samo jedna od mnogih formi socijalnog organizovanja ljudi, to jest ona je produkt istorije.<\/font><\/span><\/p>\n Iako je do sada malo ljudi pro\u010ditalo knjigu, ona je izazvala niz komentara u medijima, a naro\u010dito na internetu. Ve\u0107ina komentatora na internetu, koji po pravilu nisu istori\u010dari, nisu \u010ditali knjigu i odmah otvoreno ka\u017eu da je ne\u0107e ni \u010ditati. Pa ipak misle da znaju šta u njoj piše. Drugi pak, me\u0111u njima i istori\u010dari, \u010ditali su je verovatno samo delimi\u010dno, jer mi podme\u0107u tvrdnje koje su potpuno suprotne mojoj argumentaciji. Ono što me trenutno više zanima su nekoliko fundamentalnih pitanja, koja se uvek iznova pojavljuju u tim diskusijama. Pri tome se naj\u010deš\u0107e radi (ali ne isklju\u010divo) o argumentima neistori\u010dara, o ljudima koji se interesuju za istoriju, ali se njome profesionalno ne bave. A pošto ne pišemo samo za kolegeinice i kolege nego i za \u010ditala\u010dku publiku, ove argumente treba da shvatimo ozbiljno.<\/font><\/span><\/p>\n Argument koji se \u010desto sre\u0107e glasi: "Tu\u0111in" – stranac – ne mo\u017ee da razume "nas" i "našu istoriju". To va\u017ei samo onda ako se stranac ne sla\u017ee sa nama po svim ta\u010dkama. Tada je on pun predube\u0111enja i naš je "neprijatelj". I ako nije "neprijatelj", on nas u najmanju ruku ne mo\u017ee razumeti. Ali, zašto ne mo\u017ee da nas razume? Zašto jedan Amerikanac, Poljak ili Francuz ne bi mogao da napiše istoriju Nemaca ili jedan Nemac istoriju Grka? Upadljivo je da se ovo pitanje ne postavlja. A budu\u0107i da nije postavljeno, na njega se ne mora ni odgovoriti. No pitanje je va\u017eno i zaslu\u017euje odgovor. U drugim nau\u010dnim disciplinama je internacionalnost odavno sama po sebi razumljiva stvar. Nikome ne bi palo na pamet da ka\u017ee da jedan kineski kardiolog ne mo\u017ee da razume srce jednog Italijana. Veliki izuzetak od tog pravila je istorija. To je istovremeno i njen glavni problem. Pisanje istorije se još uvek na mnogim mestima smatra nacionalnim poslom. U nekadašnjoj Jugoslaviji to shvatanje je podignuto na nivo nau\u010dnopoliti\u010dke dogme. Istorijski instituti u republikama su smeli da se bave samo istorijom doti\u010dne republike. Postojalo je gvozdeno pravilo da jedni ne mogu da razumeju druge (ili treba re\u0107i: ne\u0107e da razumeju druge). Ali zašto "stranac" ne mo\u017ee da razume "našu" istoriju? Na to pitanje nudi se nekoliko odgovora. Prvo: Nedostatak informacija, odnosno znanja. To mo\u017ee da bude razlog za ne-razumevanje. Mnogi internet-komentatori koji se slu\u017ee argumentom o nemogu\u0107nosti razumevanja, polaze pri tome od pretpostavke da oni koji su u odre\u0111enoj zemlji odrasli i tamo \u017eive, najbolje poznaju tu zemlju, njene ljude i njenu istoriju – bolje nego što \u0107e to jedan "stranac" ikada mo\u0107i. Ali da li je to baš tako? Brojne ankete u mnogim zemljama sveta dokazuju suprotno. Poznavanje sopstvene zemlje, društva ili sopstvene istorije je vrlo \u010desto zastrašuju\u0107e oskudno. \u010cinjenica da \u017eivim u odre\u0111enoj zemlji ne \u010dini me automatski ekspertom za tu zemlju i njenu istoriju. Pisanje istorije zahteva ekspertizu, bez obzira na to da li se radi o "našim" ljudima ili o "strancima". Opšteva\u017ea\u0107e je slede\u0107e: Praznine u znanju mogu da se popune i nisu osnovna prepreka za razumevanje. Drugi mogu\u0107i razlog za ne-razumevanje je blizina ili distanca nekog autora od naše istorije. Ko se u potpunosti identifikuje sa našom istorijom, automatski zauzima sasvim drugu perspektivu od onoga koji našu istoriju posmatra sa velike distance. U prvom slu\u010daju postoji opasnost da izgubimo iz vida kontekst u kojem se zbiva naša istorija ili (što je mnogo \u010deš\u0107e) da sagledavamo širi kontekst, ali tako da je on centriran samo na nas, \u010dime on postaje puki aneks našem tuma\u010denju istorije. U drugom slu\u010daju – pri najve\u0107oj mogu\u0107oj distanci – postoji opasnost da naša istorija bude potisnuta na ivicu tuma\u010denja, \u010dime postaje obi\u010dan aneks šireg konteksta. Obe varijante su problemati\u010dne: onaj ko se potpuno identifikuje sa predmetom svoga posmatranja, ne mo\u017ee da produkuje ozbiljan nau\u010dni rad. Onaj, pak, ko je potpuno udaljen od predmeta svog izu\u010davanja tako\u0111e ne mo\u017ee biti uspešan. Drugim re\u010dima: uvek se radi o polublizini ili poludistanci. Kako bi ona konkretno trebalo da izgleda, ne mo\u017ee se odgovoriti u uopštenoj formi, ve\u0107 ona zavisi od odre\u0111ene teme i postavljenog pitanja. Ali pitanje blizine ili distance ne postavlja se samo u prostornom nego i u vremenskom pogledu. Mnogi neistori\u010dari kao i istori\u010dari smatraju da odre\u0111ena vremenska distanca mora da postane predmetom istra\u017eivanja. Sada ne\u0107u razlagati teze za i protiv toga. Vredi napomenuti da mnogi koji plediraju za vremensku distancu i smatraju je neophodnom, imaju problem sa prostornom distancom (dakle, distancom u odnosu na nas i našu istoriju). U prvom slu\u010daju je distanca nešto što je dobro, dok je u drugom loše. Stvar postaje još komplikovanija kada je vremenska distanca povezana sa prostornom blizinom. Mogu li ja bolje da razumem društvo u vilhelmovskoj Nema\u010dkoj, Vajmarskoj Republici ili u nacionalsocijalisti\u010dkoj Nema\u010dkoj zato što posedujem nema\u010dko dr\u017eavljanstvo? O tome ne mo\u017ee biti govora. Nemci u vilhelmovskom carstvu ili u vreme nacionalsocijalizma meni su ve\u0107i stranci od današnjih Francuza. Tek istorijska nauka otvara mogu\u0107nost da se prošlost zaista razume, pri \u010demu je potpuno neva\u017eno da li je autor Amerikanac, Englez ili Nemac. <\/font><\/span><\/p>\n Tre\u0107i mogu\u0107i i najva\u017eniji razlog za ne-razumevanje ne zavisi toliko od obilja, odnosno od nedostatka informacija i znanja. Radi se pre o tuma\u010denjima, emocijama, iskustvima i predube\u0111enjima – o predube\u0111enjima da se zna šta je ispravno a šta pogrešno, pravedno ili nepravedno, istinito ili neistinito. Pre no što se bli\u017ee upustim u ovo razmatranje, podseti\u0107u na to da „razumevanje“ ima dvostruko zna\u010denje, pri \u010demu se opet radi o blizini i distanci posmatranja. "Razumevanje" mo\u017ee s jedne strane da zna\u010di da se tra\u017ei odgovor na pitanje zašto se \u010dovek ili društvo ponašaju tako kako se ponašaju, a da se pri tome ne zalazi u motive. S druge strane mnogi „razumevanje“ povezuju sa o\u010dekivanjem da se onaj drugi mora identifikovati sa "našim" postupcima (na\u010dinom delovanja) i "našim" motivima. Ovo drugo shvatanje "razumevanja" naj\u010deš\u0107e dovodi do nesporazuma.<\/font><\/span><\/p>\n Suština ovog nesporazuma su govoto uvek razli\u010dite predstave o vrednostima i vrednosnim sistemima. Teško\u0107e se pojavljuju ve\u0107 na samom po\u010detku, usled neodre\u0111enosti ili mnogozna\u010dnosti pojma šta je "vrednost". "Vrednost" mo\u017ee da bude sve \u010demu se daje prednost ili \u010demu se te\u017ei. Tako mogu da postoje idealne orijentacije vrednosti za sva vremena, za predstave o po\u017eeljnim vrednostima kojima se te\u017ei u smislu kulturnih, religioznih, etni\u010dkih ili socijalnih uzora, ali isto tako i za dobrima svake vrste kojima se stremi. O\u010digledno da postoje vrednosti koje su na ceni u svim vremenima i svim društvima, na primer pouzdanost i poštenje. I pravda je univerzalna vrednost koja se doduše – druga\u010dije nego pouzdanost i poštenje – veoma razli\u010dito konkretizuje i interpretira. Ono što je za jedno društvo pravedno, u nekom drugom društvu mo\u017ee da bude nepravedno. Pri tome je odlu\u010duju\u0107a premisa i sociokulturni kontekst. Zbog toga ovde polazim od kulturnosociološkog pojma vrednosti, u kome se vrednosti posmatraju kao "društveno obavezuju\u0107i orijentacioni uzori", kao "obavezuju\u0107e ideje vodilje" koje treba da na\u010dinima ponašanja i postavljenim ciljevima jednom društvu i njegovim \u010dlanovima daju smisao. Vrednosti shva\u0107ene na takav na\u010din su nešto mnogo više od pukih \u017eelja. Dok \u017eelje sadr\u017ee ono što se fakti\u010dki \u017eeli, vrednosti naših predstava izra\u017eavaju ono što je vredno da se po\u017eeli. Ove nadre\u0111ene vrednosne orijentacije su dvostruko konstruktivne za stvaranje društvenih okvirnih uslova delanja: one stvaraju identitet i uspostavljaju mogu\u0107nost socijalne integracije.<\/font><\/span><\/p>\n Vrednosti su princip koji organizuje i pokazuje pravac \u017eeljama i svrsishodno orijentisanim preferencama. Zbog toga se ljudi vezuju za njih, a pri tome se ne ose\u0107aju sputanima.Tek tada \u010dovek sti\u010de orijentaciju i u svom socijalnom okru\u017eenju (i to u saglasnosti sa tim okru\u017eenjem) mo\u017ee da dela u pravcu odre\u0111enog cilja. Time se vrednosti pomeraju u blizinu religioznih uverenja. Tada stupa u dejstvo veoma afektivna dimenzija koja doti\u010de temelje našeg identiteta. To ne zna\u010di da su vrednosti iracionalne, ali se one uvek izvode od istorijski nastalih pretpostavki ili premisa, koje nisu ta\u010dne ili pogrešne, niti se mogu dokazati ili opovrgnuti. Sem ovogaili – ili (ta\u010dno ili pogrešno) postoji i tre\u0107a varijanta. Vrednosti mogu uprkos diferenciranjima u detalju da imaju sposobnost priklju\u010divanja i van okvira sopstvene grupe. Ili to ne mogu. Ako se, na primer, diskutuje o zajedništvu "evropskih vrednosti" – zajedništvo koje još ne egzistira nego je tek u nastanku – logi\u010dno je da se radi samo o vrednostima koje izlaze izvan okvira pojedina\u010dne nacije i pokazuju sposobnost priklju\u010divanja. One ne moraju da budu identi\u010dne, ali razli\u010ditosti moraju da budu kompatibilne i mora da postoji veliki presek skupa vrednosti koje se dopunjavaju (Schnittmenge). Ina\u010de nema zajedni\u010dkih vrednosti. Da li \u0107emo favorizovati otvoreno ili zatvoreno, homogeno ili heterogeno, religiozno ili sekularno društvo, zavisi od naših vrednosnih predstava. A to uti\u010de na pisanje istorije. Onaj ko naciju i nacionalnu dr\u017eavu smatra najve\u0107om vrednoš\u0107u druga\u010dije piše istoriju nacije nego onaj ko u centar postavlja ljude. Ono što je mo\u017eda dobro za nacije, ne mora da bude dobro i za ljude. A ono što je dobro za ljude ne mora biti dobro za nacije. Širom Evrope tokom 19. veka bilo je prihva\u0107eno poimanje nacije kao etni\u010dke zajednice. Milioni i milioni ljudi su ovu odluku platili izgnanstvom, progonima i smr\u0107u. I na po\u010detku 21. veka mora da se postavi pitanje da li je to bio pravi put za Evropu. Jedan ovdašnji kolega mi je u jednom intervjuu prebacio da moja knjiga sadr\u017ei previše vrednosnih sudova. Mogu\u0107e je. Doduše, kolega to nije rekao otvoreno, ali je svojom kritikom sugerisao da su njegovi radovi daleko neutralniji kada govori o vrednostima i neutralni u pogledu donošenja vrednosnih sudova. Ali da li je to tako? I ima li toga uopšte? Ili je takva procena samo izraz nedostatka samorefleksije?<\/font><\/span><\/p>\n Ono što je zajedni\u010dko i vrednostima i nacijama je jaka emocionalnasnaga povezivanja. Ose\u0107anja, odnosno emocije dugo nisu bile predmet istorijske nauke. Tim podru\u010djem bavili su se psiholozi i knji\u017eevnici. Ali od pre izvesnog vremena to se izmenilo. Reprezentovanje nacionalnog u ritualima, simbolima i mitovima pomerilo je u centar pa\u017enje povezanost nacije i emotivnosti. Pri tome se u prvom redu radilo o pitanju kako se u ritualima, kultovima i mitovima nacionalne emocije stvaraju i pre\u017eivljavaju, dobijaju na intenzitetu, kako deluju i sinhronizuju se. Istra\u017eivalo se kako se nacionalne emocije u pojedinim zemljama kodiraju, a postoje\u0107a emocionalna pravila socijalno i kulturno redefinišu i kakvo dejstvo imaju na politi\u010dki vrednosni i vladaju\u0107i sistem. I kona\u010dno, radilo se o tome da se poka\u017ee kako "istorija" (ili recimo ta\u010dnije: prošlost) u obliku mitova, istorijskih slika i se\u0107anja pri interpretaciji, definisanju i upravljanju emocijama – kao što su krivica, tuga i nada – sudeluje u tome. Istra\u017eivano je takozvano nacionalno ose\u0107anje, a to zna\u010di ona kompleksna mešavina kognitivnih i emocionalnih, kolektivnih i individualnih, formalnih i neformalnih uloga i o\u010dekivanja. Istra\u017eivane su ljubav i mr\u017enja, koje su još u predmodernom i prednacionalnom razdoblju bile kulturno i socijalno regulisane, ali su u toku stvaranja nacija, odnosno u razdoblju nacionalizma dobile drugi pravac, intenzitet i obojenost. I kona\u010dno, radi se o emocijama ili emocionalnim stilovima koji za u\u010desnike mogu da va\u017ee kao nacionalno specifi\u010dni, ali se oni teško ili samo indirektno mogu objasniti stvarnim ili navodnim "osobenostima" nacije kao politi\u010dki ure\u0111enog društva.<\/font><\/span><\/p>\n Time sam ve\u0107 kod slede\u0107e ta\u010dke: o posebnosti (osobenosti) nacija. Nacije – kao i mnoge druge grupe – sklone su tome da se okru\u017ee aurom posebnosti. Ova aura slu\u017ei razgrani\u010davanju od spoljašnjeg i integraciji unutrašnjeg. Grupama je to potrebno da bi mogle da razviju kolektivni identitet. Isto va\u017ei i za individue. I njima je potrebno razgrani\u010denje od spoljašnjeg, da bi mogli da izgrade sopstveni identitet. Ali to je te\u017ee ve\u0107 i zbog toga što su ljudi 95 odsto i više sli\u010dni, svuda na svetu i u svim vremenima. Koliko istorijski mo\u017eemo da rekonstruišemo, \u010dovek se u poslednje dve hiljade godina (ali verovatno i mnogo du\u017ee) nije bitno izmenio u svom na\u010dinu ponašanja. On nije postao ni bolji ni gori, ni pametniji ni gluplji. Ono što se izmenilo je fond znanja, korpus znanja, koji se danas znatno razlikuje od korpusa znanja u 19. ili 16. veku. Nije da danas znamo apsolutno više, ali naše znanje je druga\u010dije. Za razliku od znanja, iskustva mo\u017eemo da prenosimo sa generacije na generaciju u samo veoma ograni\u010denom obimu. Svaka generacija sama mora da sti\u010de svoja iskustva. No ako su ljudi u 95 ili 98 odsto me\u0111usobno sli\u010dni i ako se nisu bitno izmenili tokom vekova, onda se "malim razlikama" pridaje utoliko ve\u0107i zna\u010daj. To va\u017ei za individue i za grupe (na primer nacije). Svi ljudi, kao i sve nacije, zaista su nešto posebno. Ta posebnost sastoji se u tome da su svi isti – sa malim razlikama. U Nema\u010dkoj je 2001. godine objavljen zbornik pod naslovom ‘Bo\u017eji izabrani narodi’. Predstave o izabranosti i kolektivno samonala\u017eenje u istoriji. Naravno da ovde nisu obra\u0111eni svi narodi, jer bi knjiga bila preobimna. Svi narodi su na neki na\u010din "izabrani". Stoga je ispravno da se ka\u017ee da su svi ljudi i sve nacije jedinstveni i osobeni. Ali tada se opet javlja problem. Niko ne \u017eeli da bude etiketiran kao "egzoti\u010dan", ali svi \u017eelimo da budemo nešto posebno. A pri tome je u igri i odre\u0111ena mera mistifikacije. No, to još nije problem. Problem nastaje tek onda kada jedna individua tvrdi da je samo ona jedinstvena, ili kada neka grupa to tvrdi za sebe dodaju\u0107i da su mo\u017eda i drugi doduše isto tako jedinstveni, ali jedinstveni po zlu, dok smo "mi" jedinstveni po dobru.<\/font><\/span><\/p>\n Jedinstvenost ili najve\u0107e i jedinstveno Dobro nalazi svoje mesto u mitovima. Mitovi su pri\u010de koje treba da podsti\u010du ose\u0107anje i u uskoj su vezi sa vrednostima o kojima je ve\u0107 bilo re\u010di. Mitovi su kulturološki artefakti i oni su \u010dudesni. Anti\u010dki gr\u010dki mitovi su kulturno blago kojeg niko ne \u017eeli da se odrekne. Oni nisu nacionalni mitovi i u tome je njihov zna\u010daj. Mnogi drugi mitovi u po\u010detku tako\u0111e nisu bili nacionalni, ali su tokom stvaranja nacija to postali. Naveš\u0107u jedan nasumice izabran primer.<\/font><\/span><\/p>\n Pre ta\u010dno 2000 godina, u devetoj godini po našem ra\u010dunanju vremena, odigrala se jedna \u010duvena bitka. Navodno je padala kiša, a vidljivost je bila loša. Ne znamo mnogo o pojedinostima bitke, pa ni o tome da li je padala kiša ili nije. \u010cak ne znamo ta\u010dno ni gde se ona odigrala. Ali znamo da se odigrala; znamo barem pribli\u017eno gde se odigrala i znamo i kako se završila. Bio je pora\u017een rimski vojskovo\u0111a Var, a pobednik je bio Arminije (Arminius, kako mu je glasilo latinsko ime), "\u010dovek koji je otkrio Nema\u010dku" (kako su jedne novine ovih dana izvestile, povodom dvehiljadite godišnjice se\u0107anja na taj doga\u0111aj). Istori\u010dar Teodor Momzen govorio je o "prekretnici evropske istorije", a upravnik Istorijskog muzeja u Berlinu nazvao je ovu bitku "Veliki prasak". Pobedom Arminija – ili kako se u nema\u010dkom predanju on naziva – "Herman \u010cerusker", zaustavljena je rimska ekspanzija zapadno od Rajne, a njihova vojska je bila potu\u010dena. Germanska plemena koja su tamo \u017eivela nisu potpala pod rimsku "tu\u0111insku vlast". Da li je to bilo dobro ili loše? Mo\u017eda je to razlog što Nemci danas ne govore romanski nego germanski jezik. To mo\u017ee da bude tako, ali i ne mora. Jer bilo je i Germana pod rimskom vlaš\u0107u: oni u Kelnu, Majncu, Regensburgu, današnji Nemci-Švajcarci i Austrijanci nalazili su se vekovima pod zastavom Rima, ali nisu postali Latini. S druge strane, latinski je i na nema\u010dkom jezi\u010dkom prostoru još i posle srednjeg veka bio jezik u\u010denih ljudi, iako se nema\u010dki kao narodni jezik ve\u0107 bio probio i bio prihva\u0107en. I poslednje, ali ne i najmanje va\u017eno: jesu li današnji Nemci stvarno potomci Hermana \u010ceruskera i njegovih germanskih sledbenika? Mi to ne znamo. Ali burna istorija migracija ostavlja mesta sumnji. No, da li je to uopšte va\u017eno? Za stvaraoce nacija bilo je va\u017eno. Tako je od "Bitke u Teutoburškoj šumi" stvoren nacionalni mit. Herman je prvo bio sledbenik svog potonjeg protivnika Vara. Bio je o\u017eenjen \u010duvenom Tusneldom koja se, protiv volje svoga oca, prijatelja Rimljana, udala za Hermana, odnosno Armnija. Tusneldu je kasnije njen vlastiti otac izdao i izru\u010dio Rimljanima. To je tragi\u010dna gra\u0111a od koje se prave mitovi.<\/font><\/span><\/p>\n Ako se mitovi današnjih nacija uporede jedni sa drugima, oni – i pored razlika u kompoziciji – pokazuju zapanjuju\u0107u sli\u010dnost. Pa i poruke o \u010dasti, slobodi, viteštvu, izdaji i sli\u010dnom, sadr\u017eane u mitovima – \u010desto li\u010de kao jaje jajetu. U Nema\u010dkom istorijskom muzeju u Berlinu prikazana je 1998. godine izlo\u017eba pod naslovom: "Mitovi nacija: Evropska panorama". To je bio pokušaj da se prvi put zajedno posmatra 18 nacija. Dakle, nisu bile zastupljene sve evropske nacije, ali je to ipak bio zamašan izbor. U 19. veku su gotovo sve nacije polo\u017eile temelje svoje egzistencije, \u010diji sadr\u017eaj se uvek i svuda sa velikim patosom citira kao – sloboda, vera, poreklo. U središtu nacionalnog "se\u0107anja" 19. veka nalaze se nesumnjivo ratovi. Opisivanja krvavih pobeda ili poraza gotovo da nemaju granica. Najve\u0107i broj pri\u010da koje su se \u010desto usmeno prenosile sa kolena na koleno, pre nego što su postale mitovi, imaju istorijsku osnovu, što zna\u010di da se one odnose na doga\u0111aje koji su se stvarno odigrali. Ali na\u010din na koji se ti doga\u0111aji prepri\u010davaju ima malo veze sa istorijom. Kao što je re\u010deno: mitovi su dragoceno kulturno blago. No oni nisu zamena za istorijsku nauku. A onda, mitovi se mogu politi\u010dki instrumentalizovati. To se uvek iznova doga\u0111a. Zapravo to nije problem po sebi, jer mitovi mogu da budu upotrebljeni konstruktivno i destruktivno. Njihovi iskazi su promenjivi i mogu da se primene višestrano. Ali zbog toga nisu problemati\u010dni mitovi po sebi, nego je problemati\u010dan na\u010din na koji se oni u odre\u0111enim situacijama (zlo)upotrebljavaju. <\/font><\/span><\/p>\n Da se još trenutak zadr\u017eimo na pitanju jedinstvenosti, jer je to centralno pitanje istorijske nauke. Istorija je dugo vremena bila shvatana kao lanac jedinstvenih doga\u0111aja. To zna\u010di da se istorija ne ponavlja. Svaki doga\u0111aj je nov i nikada se ne ponavlja u istoj formi. Ono što je bilo i ostalo sporno jeste pitanje da li je taj lanac doga\u0111aja usmeren ka jednom cilju ili nije. Karl Marks je, kao što je poznato (ali ne samo on), polazio od toga da istorija ima jedan cilj. Neki sumnjaju u to. Opet se radi o pitanju na koje se nau\u010dnim metodama ne mo\u017ee dati odgovor. Svakom je ostavljeno na volju da li \u0107e verovati u jedan cilj ili ne. Ali ne radi se samo o pitanju verovanja, nego se tu radi i o ne\u010dem drugom: na primer o pitanju da li se iz istorije nešto mo\u017ee nau\u010diti. Ako je istorija redosled jedinstvenosti, iz toga se ne mo\u017ee ništa nau\u010diti, u svakom slu\u010daju ništa primenjivo u sadašnjosti ili budu\u0107nosti. Da li se istorija stvarno sastoji samo od neponovljivog, da li se u istoriji stvarno ništa ne ponavlja? O tome se dugo vode rasprave. \u010cini mi se realnim da treba praviti razliku izme\u0111u konkretnog doga\u0111aja koji je zaista jedinstven ili gotovo uvek jedinstven, i razloga, motiva, na\u010dina delovanja i struktura koje su dovele do tog doga\u0111aja. Tu se vra\u0107am na ono što sam ve\u0107 nagovestio. Ako su svi ljudi pribli\u017eno jednaki i ako se u poslednjim milenijumima nisu bitno izmenili, onda je pozadina jedinstvenih doga\u0111aja sve drugo, samo nije jedinstvena. Drugim re\u010dima: svaki doga\u0111aj ima specifi\u010dne aspekte koji se sastoje od razli\u010dite mešavine ili kombinacije opštih i (ili) kontingentnih elemenata, a oni su u svojoj odgovaraju\u0107oj mešavini po pravilu jedinstveni i ne ponavljaju se. Ono što se ponavlja je na\u010din akcije i reakcije ljudi i konstelacije snaga i saveza koji iz toga rezultiraju. A ako je to ta\u010dno, tada se iz istorije mo\u017ee nešto i nau\u010diti. Zadatak istori\u010dara je – ukoliko ho\u0107e da se poduhvati jednog društveno promišljenog zadatka – da podsti\u010de ovaj proces u\u010denja. Izaberimo i ovde jedan nasumi\u010dan primer. Istorija \u010dove\u010danstva puna je ratova i nasilja. To je ogromna tema koju ovde mogu samo da pomenem. Svaki oblik masovnog nasilja – kao na primer genocid – je jedinstven. Ali po\u010dinioci ili egzekutori masovnog nasilja ni u kom slu\u010daju nisu jedinstveni. Druga\u010dije formulisano: svako masovno ubistvo kao i svaki drugi doga\u0111aj koji su prouzrokovali ljudi ima opšte i specifi\u010dne aspekte ili elemente. Nacionalsocijalisti\u010dko masovno ubistvo Jevreja u Drugom svetskom ratu, na primer, holokaust, kao istorijski doga\u0111aj tako\u0111e je jedinstven, kao što sesociopsihološki i strukturalno mo\u017ee porediti i ponoviti. Po\u010dinioci, \u017ertve, vreme i mesto mogu da se izmene, ali je upadljivo da su u svim masovnim ubistvima u prošlosti i sadašnjosti pored fanatika, patoloških li\u010dnosti i kriminalaca u velikom broju u\u010destvovali i sasvim „normalni“ ljudi – potpuno neupadljivi ljudi kod kojih nisu vidljivi psihi\u010dki defekti (bar ne prepoznatljivi), koji su – kako je jedan psiholog jednom formulisao – upravo "abnormalno normalni".<\/font><\/span><\/p>\n U leto 1993. u jednom velikom nedeljnom \u010dasopisu objavljen je intervju sa masovnim ubicom. "Imao sam lepo detinjstvo", pri\u010da on. "Mnogi moji prijatelji su bili muslimani ili hriš\u0107ani, ali toga nisam bio svestan, jer religija onda za mene nije igrala nikakvu ulogu". "Dok je još bio mir dru\u017eili smo sa muslimanima. Za Bo\u017ei\u0107 su dolazili kod mene, na Bajram sam išao kod njih. Bili smo pravi drugari. A onda je došao rat. Ose\u0107ao sam da se moj svet srušio, da se izgubilo nešto što još nisam mogao ta\u010dno da imenujem. (…) Moj svet je odjednom postao druga\u010diji, sa novim zakonima koji su me plašili". "Prvo ubistvo \u010doveka bilo je kao ’ru\u017ean san’, ali onda to se uskoro pretvorilo u \u010distu ‘samoodbranu'… ti si ga ubio, jer je on hteo tebe da ubije. I to je sasvim okej. Tako je po\u010delo. A onda je ‘rat postao rutina’, masakri i silovanja postali su deo svakodnevice. Više ne mislim na mrtve", pri\u010da nekadašnji ratnik. "Ni danas, ne\u0107u misliti na to ni sutra, ni prekosutra… Zašto bih mislio na nekoga ko je hteo da me ubije… Danas mislim na to kako da se dopadnem devojkama ili kako da na\u0111em neki posao. Nisam u\u010dinio ništa loše. Sve sam radio ispravno. Nisam uradio ništa pogrešno. Rat je bio samo loš vic".<\/font><\/span><\/p>\n Poznati su nam mnogi takvi izveštaji. Sigurno pretpostavljate odakle je ovaj eks-ratnik. Ali varate se. Ne radi se o Bosni, Sarajevu ili Banjaluci. Radi se o Libanu i Bejrutu. Radi se o pri\u010di jednog u\u010desnika gra\u0111anskog rata u Libanu, koji je u maju 1991. godine zvani\u010dno završen. I nema nikakvih osnova za pretpostavku da je ovaj bivši ratnik pre izbijanja rata odrastao sa ose\u0107anjem mr\u017enje ili da je imao neki psihi\u010dki defekt. Iz mnoštva psiholoških i sociopsiholoških istra\u017eivanja sada znamo da su ve\u010dina po\u010dinilaca naizgled neupadljivi ljudi, ljudi kao vi i ja. Izuzetni zlo\u010dini neobi\u010dnih razmera (kao masovna ubistva i genocid) nisu (u svakom slu\u010daju samo) delo izuzetnih zlo\u010dinaca. Izuzetna su njihova (ne)dela, ne sami po\u010dinioci. To je ono uznemiruju\u0107e. Jer bilo bi relativno lako i lagodno kada bi moglo da se ka\u017ee da su veliki zlo\u010dini delo teških psihopata. To nije slu\u010daj – kako pokazuju rezultati brojnih komparativnih studija. Ali pitanje kako od sasvim „normalnih“ ljudi postaju masovne ubice bila bi posebna tema jednog referata. Postoje modeli da se to objasni, ali nema monokauzalnog objašnjenja. Modeli su kompleksni i sastavljaju se od antropoloških, psiholoških, naro\u010dito sociopsiholoških, istorijskih i socioloških istra\u017eiva\u010dkih rezultata, uklju\u010duju\u0107i i rezultate istra\u017eivanja koja sprovode politi\u010dke nauke. Tek takav jedan interdisciplinarni pristup omogu\u0107uje razumevanje (razumevanje ne u smislu identifikacije, nego u smislu objašnjenja). \u017deleo bih da dodam još jednu primedbu. Masovno nasilje, kao u bivšoj Jugoslaviji, Ruandi, Libanu ili u nacionalsocijalisti\u010dkoj Nema\u010dkoj, ne izbija odjednom, ono se "ne doga\u0111a". Isto kao što se ni "narod ne doga\u0111a". Nasilje se priprema (ne samo organizaciono, nego i pre svega diskursivno) i ono se inscenira. Kada se jednom pokrene ono zahvaljuju\u0107i svom polarizovanom delovanju razvija enormnu sopstvenu dinamiku, povla\u010di za sobom mnoge ljude koji pri tome postaju po\u010dinioci, \u017ertve ili i jedno i drugo. Samo se po sebi razume da se oni „samo brane“, da \u010dine samo ono što se mora u\u010diniti kada se suo\u010de sa pretnjom. Uvek je odlu\u010duju\u0107e pitanje ko pokre\u0107e spiralu nasilja i ko je za to stvorio takvu kulturnu klimu. Takva kulturna klima nikada ne nastaje sama od sebe, ona se stvara. Zadatak je nau\u010dnika da istra\u017ee ko to \u010dini.<\/font><\/span><\/p>\n Ovim prelazim na svoju poslednju ta\u010dku: Šta zapravo mo\u017ee i – ili – treba da postigne moderno pisanje istorije? I kod ovog pitanja moram da se ograni\u010dim na kra\u0107i odgovor. Ostavi\u0107u po strani li\u010dno poimanje istorije. Za mene istorija kao sistematsko i intersubjektivno naknadno bavljenje prošloš\u0107u nema svrhu po sebi. Ishodište su ljudi u njihovim društvenim i kulturnim kontekstima koji su podlo\u017eni promenama. Nacije su jedna od mnogih socijalnih formi organizovanja \u010doveka. One nisu ni po\u010detna niti krajnja ta\u010dka istorije. Ono što mene interesuje je pitanje zašto je jedno društvo ili jedna istorijska li\u010dnost takva kakva jeste, odnosno zašto je bila takva, i ništa drugo. Da bi se moglo odgovoriti na ovo pitanje moraju se istra\u017eiti procesi prošlosti. Svako društvo je produkt nasle\u0111a i promena odnosno novìna. Mešoviti odnos nasle\u0111a i novìna razli\u010dit je od slu\u010daja do slu\u010daja i od vremena do vremena. Ponekad prevagne nasle\u0111e, ponekad prevagnu novìne. Ne postoji nikakva prethodno formirana šema i nikakav istorijski determinizam. Uvek postoje alternative za ono što se zaista zbiva ili se zbilo. I zbog toga je fascinantno da se \u010dovek upita zašto je doneta ova ili ona odluka, a ne neka druga? Koje li\u010dnosti ili grupe su donele baš tu odluku? Koje konsekvence je njihova odluka imala po društvo? I kako se društvo danas nosi sa odlukama iz prošlosti i kako \u0107e se s njima nositi u budu\u0107nosti? Istori\u010dari ne mogu da prave eksperimente za razliku od psihologa. To je mo\u017eda i dobro. Naša laboratorija je prošlost u kojoj su isprobane odre\u0111ene opcije. Pogledom unazad mo\u017eemo da postavimo pitanje da li su se ciljevi koje smo povezali sa odabranim opcijama i naša o\u010dekivanja ispunili, da li samo parcijalno ili se uopšte nisu ispunili. Dakle, ja ne vrednujem a priori same ciljeve (barem se trudim da to ne \u010dinim, što mi ne uspeva uvek), nego vrednujem stepen postignutih ciljeva, kao i konsekvence postavljenih ciljeva. Tek tada se – dakle, post factum – mo\u017eemo vratiti ciljevima, od posledice na uzrok, i tek tada postaje mogu\u0107e – do izvesnog stepena – da se iz uspeha i neuspeha nešto nau\u010di. To je jedan aspekt. Drugi aspekt, usko vezan za prvi, je ono što se u nema\u010dkom ozna\u010dava terminom "savladavanje prošlosti". Savladavanje prošlosti je − ukratko re\u010deno – kriti\u010dko su\u010deljavanje sa sopstvenom, sa našom prošloš\u0107u − a ne kriti\u010dko su\u010deljavanje sa prošloš\u0107u "drugih". I ovo je va\u017eno i ne mo\u017ee se isklju\u010diti iz sopstvene prošlosti. Ali ono što proces savladavanja prošlosti razlikuje od ve\u0107ine drugih formi opho\u0111enja sa prošloš\u0107u je njegovo ishodište: spremnost na raspravljanje o našoj sopstvenoj odgovornosti i krivici, što ne zna\u010di da nema i odgovornosti onih "drugih". Ali ko je isklju\u010divo ili primarno "zaokupljen" nedelima svog protivnika, \u010dini suprotno od onoga na šta se ovde ukazuje. Pisanje istorije je va\u017ean deo ovog komplikovanog i po pravilu mukotrpnog i dugotrajnog procesa. Pisanje istorije mora poštovati princip proklamovan još u anti\u010dkom rimskom pravu koji va\u017ei i danas: "Audiatur et altera pars" (Treba \u010duti i drugu stranu).<\/font><\/span><\/p>\n Pre no što se dalje pozabavim time, \u017eelim kratko da se vratim na pitanje savladavanja prošlosti i da li nam je to uopšte potrebno. U svim društvima koja imaju "problemati\u010dnu" istoriju (a malo je društava koja u jednom ili drugom obliku nemaju "problemati\u010dnu" prošlost), s vremena na vreme \u010duje se glasan zahtev da pod prošlost treba podvu\u0107i crtu. Mo\u017eda je to dobronamerno − kao prvo, gledaju\u0107i mnoge prišipetlje kojih ima u svakom društvu (i demokratskom i diktatorskom); kao drugo, rasprava o nepravdi koja se dogodila \u010desto je povezano sa ose\u0107anjem potrebe za osvetom, što je razumljivo, ali je to onda sve drugo samo ne putokaz za budu\u0107nost. U debati o stavljanju crte ispod prošlost, radi se po pravilu o bli\u017eoj prošlosti koja je pohranjena u "komunikativnom pam\u0107enju" generacije koja ju je do\u017eivela i njenih neposrednih potomaka. Mnogo re\u0111e se radi o daljoj prošlosti koja je ušla u "kulturno pam\u0107enje" – u dugoro\u010dnu memoriju – društva i koja daleko više odgovara onome što je Fridrih Ni\u010de ozna\u010dio kao "monumentalisti\u010dka istorija". Ovamo spadaju i istorijski mitovi. Imaju\u0107i u vidu do\u017eivljeno iskustvo jedne generacije, nejednak pristup bli\u017eoj i daljoj prošlosti, to se psihološki mo\u017ee razumeti, iako se, polaze\u0107i od same stvari ne mo\u017ee opravdati. Onaj ko govori o "povratku u normalnost" ili o "podvla\u010denju crte", po pravilu ne misli na kraj jednog procesa suo\u010davanja sa bliskom prošloš\u0107u (a još manje sa daljom prošloš\u0107u), ve\u0107 se brani od zapo\u010dinjanja takvog procesa. U zagovornike "podvla\u010denja crte" svrstavaju se pre svega pripadnici \u010detiri razli\u010dite grupe koje se delimi\u010dno preklapaju. Prvoj grupi pripadaju oni koji su u bliskoj prošlosti kao po\u010dinioci bili umešani u zlo\u010dine i plaše se krivi\u010dnog gonjenja. U drugu grupu spadaju veliki delovi stanovništva koje se solidarisalo sa po\u010diniocima. Tre\u0107u grupu \u010dine pragmati\u010dari koji debate o prošlosti smatraju preprekom pri savladavanju problema u sadašnjosti i budu\u0107nosti i \u010dvrsto su uvereni da bavljenje ("opsesija") prošloš\u0107u samo produbljuje ve\u0107 postoje\u0107i jaz i da se na taj na\u010din jedva zarasle rane ponovo otvaraju. Predstavnici \u010detvrte skupine \u017eele podvla\u010denjem crte da omogu\u0107e, odnosno pospeše pomirenje izme\u0111u ranije neprijateljskih grupa stanovništva unutar sopstvenog društva (na primer, izme\u0111u u\u010desnika pokreta otpora, s jedne, i "izdajnika" ili "kolaboracionista" s druge strane).<\/font><\/span><\/p>\n Takvo pomirenje kratkoro\u010dno mo\u017ee da bude uspešno, ali po pravilu nije dugoro\u010dno. Gotovo uvek "podvla\u010denje crte" pokazuje se kao iluzija. Iluzorno je, jer ljudi ne mogu da \u017eive bez prošlosti, jer te\u017enja da se sazna odakle poti\u010demo i šta se kome dogodilo ne mo\u017ee se iskoreniti. \u010covek bez prošlosti i se\u0107anja je kao \u010dovek bez senke. Mo\u017ee se jedna specifi\u010dna prošlost ili delovi neprijatne, uznemiruju\u0107e prošlosti potisnuti, zaboraviti, pre\u0107utati ili tuma\u010diti tako da se sa njom mo\u017ee \u017eiveti. U svim vremenima i svuda na svetu ljudi su mnogo toga zaboravili. Jer zaborav je va\u017ean da bi se pre\u017eivelo. Do nedavno malo istra\u017eivana istorija zaborava (zaboravljanja) isto je tako uzbudljiva kao i istorija se\u0107anja. Ali zaboravljanje nije akt volje. Ne mo\u017ee se hteti nešto zaboraviti, ve\u0107 se nešto zaboravi, jer se s tim više ne komunicira, jer ho\u0107emo da se sklonimo s puta obnavljanju konfrontacije sa doga\u0111ajem, raš\u010distili smo sa zaboravom, jer postoje stvari koje se \u010dine va\u017enijim ili se deklarišu kao va\u017enije ili su nova iskustva i se\u0107anja poklopila prethodna. \u0106utanje, me\u0111utim, barem javno \u0107utanje, mo\u017ee da se propiše. A dugotrajno kolektivno \u0107utanje mo\u017ee da izazove stanje zaborava pod prinudom. No ako se radi o traumatskim do\u017eivljajima koji su dublje ukotvljeni u neuronskim mre\u017eama nego manje dramati\u010dna iskustva, prili\u010dno je neverovatno da to uspe – barem kada su u pitanju oni koje to direktno poga\u0111a (die Betroffenen) i barem u pluralisti\u010dkim društvima, gde se oni neposredno pogo\u0111eni mogu artikulisati. Pre je mogu\u0107e da se nešto što se s vremena na vreme zaboravi, ili je bilo pre\u0107utano, ponovo vra\u0107a iz zaborava ili se doziva u se\u0107anje. A mogu\u0107e je da prošlost uopšte nije prošla. Knji\u017eevnik Vilijam Fokner je to jednom ovako formulisao: "Prošlost nije mrtva. Ona \u010dak nije ni uminula". Hteti da se jedna neuminula prošlost pre\u0107uti je isto što i podvu\u0107i crtu pod sadašnjost i budu\u0107nost. Jer bilo kada potisnuta, "zaboravljena" prošlost ponovo \u0107e susti\u0107i sadašnjost na najopasniji na\u010din. Ponekad tek posle dugog vremena i neo\u010dekivano. Bivša Jugoslavija i njen odnos prema Drugom svetskom ratu pru\u017eaju nam za to obilje upe\u010datljivog i deprimiraju\u0107eg dokumentarnog materijala. Najve\u0107i broj onih koji govore o "podvla\u010denju crte" uopšte i ne misle da je podvuku pod prošlost, sa kojom su i onda i sada ostali u srda\u010dnoj vezi, nego bi da je podvuku pod istoriju, koju – s razlogom – ose\u0107aju kao pretnju. Prošlost sa svojim slikama heroja, mu\u010denika i \u017ertava je svetinja; istorija kao nauka je profana. Zbog toga apologete podvla\u010denja crte ne prihvataju istoriju. Zvu\u010di paradoksalno, ali nije protivre\u010dno, jer istorija i prošlost \u010desto se me\u0111usobno isklju\u010duju, iako se delimi\u010dno preklapaju. Ukratko: istorija je elementarna za uobli\u010denje sadašnjosti i budu\u0107nosti. Bez istorije nema budu\u0107nosti koja zaslu\u017euje to ime.<\/font><\/span><\/p>\n Istorija, odnosno istorijska nauka danas nije više ono što je bila u 19. i ve\u0107im delom 20. veka – u stole\u0107u nacija. Istorija nije slu\u017eavka nacije. Ona je nauka. A nauka nije stati\u010dna. Nisu se izmenili samo na\u010din postavljanja pitanja, metode i teorije istorijske nauke. Izmenile su se i susedne discipline \u010dije rezultate istori\u010darke i istori\u010dari \u010desto prihvataju tek sa velikim zakašnjenjem. Da pomenemo samo "cultural turn" koja se bavi simbolima, ritualima itd, "gender history", istra\u017eivanje migracija, se\u0107anja i komparatistiku. Danas znamo mnogo više nego ranije o "se\u0107anjima", o njihovoj socijalnoj ukorenjenosti i njihovim neprestanim promenama. Znamo da se\u0107anja pripadaju najnepouzdanijoj sferi ljudskog koja postoji. Istra\u017eivanje mozga u novije vreme poma\u017ee nam da razumemo stvari koje ranije nismo razumeli. Danas znamo mnogo više nego ranije – zahvaljuju\u0107i ogromnom napretku koji je postignut u psihologiji i sociopsihologiji u poslednje tri decenije – o opa\u017eajnim barijerama, o tome zašto \u010dovek odre\u0111ene informacije, iako postoje i empirijski su dokazane, ne obra\u0111uje dalje. To nije pitanje inteligencije, ve\u0107 opa\u017eajnog uzorka. Mnogo više znamo o kolektivnom identitetu, o tome kako nastaje nasilje i kako se postaje po\u010dinilac. Razumevanje trauma, što je u društvu dugo bilo ignorisano i tabuizirano u znatnom je porastu. Ukratko: istorijska nauka se nalazi usred jednog sna\u017enog preokreta. Ona više nije sredstvo u cilju stvaranja nacije i više ne slu\u017ei glorifikovanju nacije. Ona je sredstvo za bolje razumevanje ljudi i njihovih socijalnih i kulturnih konteksta. Time je istorijska nauka postala neophodan deo "radionice budu\u0107nosti". Širom sveta odavno je zapo\u010delo internacionalno takmi\u010denje za "najbolju pamet". Njihova nacionalna pripadnost je od drugorazrednog zna\u010daja, ili je potpuno bezna\u010dajna. Ono što je bitno nije nacionalnost te pameti, nego je bitno šta je njen sadr\u017eaj. I istori\u010darke i istori\u010dari se postepeno uklju\u010duju u to internacionalno takmi\u010denje. I to je dobro. Dozvolite mi da završim sa nadom i \u017eeljom da je sa našom "radionicom budu\u0107nosti" i u nekadašnjoj Jugoslaviji po\u010dela budu\u0107nost – budu\u0107nost koja posle godina katastrofa i izolacije nije jednostavna, ali koja ljudima mo\u017ee više da ponudi nego prošlost. Najva\u017enija pretpostavka je: Budu\u0107nost treba hteti. Naravno da joj se \u010dovek mo\u017ee odupirati, on mo\u017ee da odugovla\u010di sa njenim po\u010detkom, mo\u017ee da veli\u010da prošlost. Ali mo\u017ee i da je uobli\u010di, da joj da pravac. Ona jedino ne mo\u017ee da se zaustavi. To je najva\u017enija poruka istorije, rekao je Holm Zunhausen na tribini na Kolarcu.<\/font><\/span><\/p>\n Nakon nekoliko odlaganja (tri ili \u010detiri?) o Zundhausenovoj knjizi odr\u017eana je i tribina na beogradskom Pravnom fakultetu(utorak, 14. april) koja je fudbalofilima oduzela prvo poluvreme me\u010da u Londonu izme\u0111u \u010celsija i Liverpula. Kao uvek odmerena i studiozna Latinka Perovi\u0107 je rekla da nije diskutabilno da li stranac mo\u017ee da napiše našu istoriju. "To je nesumnjivo mogu\u0107e", ka\u017ee Latinka i navodi da je ruska i svojetska istoriografija "neprestano i na visokom nivou dr\u017eala francusku istoriografiju, na \u010demu su im Francuzi bili zahvalni". Gospo\u0111a Perovi\u0107 \u017eali što nedavno prisustvo autora ove knjige "nije iskoriš\u0107eno za debatu sa srpskim istori\u010darima svih generacija" i da ona treba da bude "predmet razgovora". "Knjiga pokriva duboko razdoblje i nije re\u010d o ujedna\u010denoj knjizi, stepen istra\u017eivanja ovizh perioda nije isti. Jedna od mojih primedbi je da Zundhausenov uvid u srpsku istoriografiju nije potpun, ili se oslanjao na afinitete. Devetnaesti vek je klju\u010dan za našu istoriju i veliki nedostatak knjige je što nema alternative koja je postojala i nije osvetljena. Autor pominje hajdu\u010diju i ostavlja pitanje da li su to borci za slobodu ili obi\u010dni plja\u010dkaši, ili i jedno i drugo. Politi\u010dki \u017eivot u prili\u010dnoj meri je pojednostavio… Re\u010d je o bogatoj knjizi koja ima i grešaka ali i faktografiju. Ona \u0107e se prevoditi, a i sam autor je prilikom gostovanja rekao da bi danas – neke stvari druk\u010dije zapisao".<\/font><\/span><\/p>\n Slavenko Terzi\u0107 je mišljenja da ova knjiga "nije sinteza". Najbolje i malobrojne strane, ka\u017ee Terzi\u0107, posve\u0107ene su razvoju sela i varoši i kulturnog razvoja srpskog društva. Ve\u0107im delom ideja srpske dr\u017eave, nacionalisti\u010dka ideologija i srpskog identiteta uopšte prikazani su pristrasno i ideologizovano. \u010citalac je u dilemi šta je predmet knjige – istporija srpskog naroda, politi\u010dko-geografska ili mentalna karta. Re\u010d je o jednoj vrlo spornoj knjizi koja na izrazito politi\u010dki na\u010din tuma\u010di va\u017ean period naše istorije, ka\u017ee Terzi\u0107.<\/font><\/span><\/p>\n "<\/span>Ne \u010dudi me što je jedan Nemac za istoriju uzimao uzimao samo najgore o nama kada su to radili i doma\u0107i autori", rekao je na po\u010detku Radoš Ljuši\u0107. Bio je vešt u odabiru najgorih primera, ka\u017ee Ljuši\u0107 i dodaje da je nema\u010dkom profesoru "neko pomagao". Ljuši\u0107 tvrdi da je Zundhausen i greške preuzeo od doma\u0107ih autora, a pomenuo je Dubravku Stojanovi\u0107, Miroslava Jovanovi\u0107a, Ivana \u010colovi\u0107a i Nebojšu Popova. Nakon što je izneo brojne zamerke na ra\u010dun autora i njegove knjige Ljuši\u0107 je ustvrdio slede\u0107e: "Sve ovo što nam se dešava to je osveta za 1918. godinu i rasturanje Habzburške monarhije!"<\/span><\/font><\/p>\n Mladi istori\u010dar \u010cedomir Anti\u0107 u dobroj meri je ponovio svoje zapa\u017eanje o knjizi koje je izgovorio tokom rasprave u Gete institutu (20. februara ove godine), a posle struke usledila su pitanja, zapravo tirade, pojašnjavanja nabe\u0111enih i oronulih eksperata. Još tokom rasprave bilo je vidljivo da se priprema bivši general Ljubomir Domazetovi\u0107, koji se predstavio i kao istori\u010dar, poznat i kao zet Borislava Mikeli\u0107a, a me\u0111u bivšim oficirima JNA kao najspretniji sa revolverom, \u010dak i kada ga naglo prebaci iza le\u0111a. Pošto ni posle nekoliko minuta nije sledilo pitanje voditelj tribine dr \u017dika Bujukli\u0107 (predava\u010d rimskog prava) je insistirao, a nekdašnji revolveraš je rekao da nema pitanja i da on, zapravo, treba "nešto da pojasni". Mo\u017ee se re\u0107i da mu je Bujukli\u0107 oduzeo re\u010d.<\/font><\/span><\/p>\n Teško je zamisliti s kakvom bi istorijom Srbi i njihovi mislioci bili zadovoljni. Mo\u017eda s onom u kojoj bi dobri pojmovi o nama svladali r\u0111eve. Još te\u017ee mi je da zamislim kako bi na sli\u010dnu knji\u017eurinu o sebi reagovali Crnogorci. Kako bi, recimo, reagovali ako bi se u njoj našlo nešto od onog što je pre godinu-dve objavio Slovenac Bo\u017eidar Jezernik ("Divlja Evropa"). On navodi zapis izvesne gospo\u0111ice Daren koja je smatrala da je "\u010desto prepri\u010davana pri\u010da o tome da su Crnu Goru osnovale izbeglice s Kosova bila je samo mit, jer su ako se gleda linearno poreklo, Crnogorci pre Bosanci, Hercegovci i Albanci, nego Srbi iz Srbije. Njenu tvrdnju potkrepljuje i istorijska \u010dinjenica da je veoma dugo, Crna Gora slu\u017eila kao uto\u010dište svakom stanovniku koji se ogrešio o osmanlijsku vlast ili lokalne age i begove".<\/font><\/span><\/p>\n Kada sam stigao u Cetinje, navodi Jezernik zapis britanskog diplomate Vilijema Milera, prvo što sam osetio bila je potreba da prasnem u smeh; to je najneuglednija prestonica u celom civilizovanom svetu; i selo najbezna\u010dajnijeg rad\u017ee ili poglavice u Indiji bolja je u svakom poigledu od te gomile crnogorskih koliba što li\u010de na poljske klozete u engleskim seoskim dvorištima ili na ono što zovemo najbednijim indijskim bungalovima.<\/font><\/span><\/p>\n Mogu pretpostaviti kako bi dr\u010dni Crnpogorci reagovali na mišljenje Osman-paše Resulbegovi\u0107a (koje tako\u0111e bele\u017ei Jezernik) koji Crnogorce poredi sa zmijama. "Oni su kao zmije,tvrdio je: kad ih uhvatiš ci\u010de, a kad ih pustiš sik\u0107u". Dalje, jedan britanski putnik navodi primer mlade Crnogorke koja se udala za stranca. "Ona je postala melanholi\u010dna zato što je on nije tukao. Jer, mislila je, ako je ne tu\u010de, iako ona zna da je zaslu\u017eila, to mo\u017ee zna\u010diti samo da je ravnodušan prema njoj."<\/font><\/span><\/p>\n Ili na podelu crnogorskog društva u jednom periodu "na ljude (muškarce) i \u017eene pri \u010demu su \u010dast i poštovanje rezervisani za one prve. Ja\u010di i slabiji pol u Crnoj Gori obedovali su odvojeno. Gotovo sve do po\u010detka dvadesetog veka \u017eenama nije bilo dozvoljeno da sede s muškarcima; one su morale da stoje. Tako\u0111e nikad nisu išle u kafane. Smatralo se da je neprili\u010dno da se Crnogorac šeta sa svojom \u017eenom, pa nije s njom išao ni u crkvu niti se pojavljivao u javnosti. Kad bi se tako nešto desilo, njegovi prijatelji su mu se podsmevali. Kao da je uastrijski izaslanik izašao sa svojom kuvaricom u šetnju. Crnogorci su smatrali da je sramota da u prvoj godini braka \u017eena ima tu slobodu da u javnosti oslovi mu\u017ea po imenu; \u017eena se ustezala da to \u010dini \u010dak i kad su bili sami. Sli\u010dno tome, mu\u017e je izbegavao da pominje svoju \u017eenu; a ako to nije mogao da izbegne, on se izvinjavao: "Da prostite, moja \u017eena", što je isti izraz koji se koristio posle pominjanja svinje, magarca i sli\u010dno".<\/font><\/span><\/p>\n U Crnoj Gori su rat i plja\u010dkaški pohodi bili zanimanja muškaraca, a njihovo oru\u0111e bili su puška i hand\u017ear kojima su branili \u010dast svoje domovine na bojnom polju; druge oblike rada prepuštali su slabijem polu jer se smatralo da fizi\u010dki rad ugro\u017eava ugled junaka". "Tako je vaša visosti", rekao je Crnogorac stranom diplomati, "potpuno ste u pravu, to je teret za mazgu, ali vidite, Bog nam nije dao mazge, ali nam jeste podario \u017eene". <\/font><\/span><\/p>\n Veliki vojvoda Mirko, otac kralja Nikole, navodi Jezernik, napisao je zbirku pesama "Juna\u010dki spomenik i kojoj je opisao podvige crnogorskih juanka u bitkama s "Turcima". Gotovo svaka pesma posve\u0107ena nekoj bici završava se popisom plena koji uklju\u010dluje i odrubljene glave. U "Osveti popa Radosava ", na primer, Mirko navodi da su Crnogorci, svete\u0107i se za smrt sveštenika, odsekli tridesettri glave i nabili ih na kolje: Trides't i tri glave dovatiše\/ poperiše na str\u017eevo kolje\/ nek gledaju bule i kadiune\/ \u0111e je mramor popa Radosava\/ na njega su trides’ i tri glave\/ od Turaka, carskijih sinova. Još je više glava skinuto u ratovima. Prema vojvodi Mirku, u bici kod Kolašina 1858. godine odse\u010deno je 1.000, a kod Nikši\u0107a 1862. godine 3.700 glava. Isti autor navodi u svojoj knjizi "Divlja Evropa": "U nastupu opijenosti neki Crnogorci su se zabavljali sa glavama Francuza istovremeno im upu\u0107uju\u0107i re\u010di pogrde: ‘Vi\u0111u, vi\u0111u", govorili su svaki \u010das, al se lako kotrljaju glave od ovi’ Francuza’ – što je bila ironija na navodnu lakoumnost francuske nacije". Ipak, 1853. godine Knez Danilo je naredio da se uklone sve glave izlo\u017eene na Cetinju, bele\u017ei Jezernik. <\/font><\/span><\/p>\n Na kraju, ukoliko nemate sveobuhvatnu istoriju bi\u0107e da je i za Crnu Goru i Crnogorce bolje da je napiše stranac nego bilo koji Bulatovi\u0107 recimo.<\/font><\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Jedna knjiga (Istorija Srbije od 19. do 21. veka, Holma Zundhausena, izdanje Clio, 2009) ne prestaje da pobu\u0111uje pa\u017enju srpske intelektualno-politi\u010dke javnosti. Odmah nakon pojavljivanja pre nekoliko meseci od ve\u0107ine vode\u0107ih (bliskih kazanu) istori\u010dara do\u010dekana je “na no\u017e”. Zlo\u010dasti Nemac na\u0161ao je dosta lo\u0161eg o nama i to stavio izme\u0111u korica, \u010dak na 580 stranica! Na kraju, ukoliko nemate sveobuhvatnu istoriju bi\u0107e da je i za Crnu Goru i Crnogorce bolje da je napi\u0161e stranac nego bilo koji Bulatovi\u0107 recimo.<\/p>\n","protected":false},"author":234,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-66355","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66355","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/234"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=66355"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66355\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=66355"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=66355"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=66355"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"Holm](\"http:\/\/www.pcnen.com\/images\/38\/zundhausen_holm.jpg\")
ne prestaje da pobu\u0111uje pa\u017enju srpske intelektualno-politi\u010dke javnosti. Odmah nakon pojavljivanja pre nekoliko meseci od ve\u0107ine vode\u0107ih (bliskih kazanu) istori\u010dara do\u010dekana je "na no\u017e" i krajnje pojednostavljeno re\u010deno osnovne zamerke autoru su: što je stranac (Nemac!) i što je (prema Radošu Ljuši\u0107u) zapazio mnoge stvari koje smo znali ali (da smo pisali istoriju) bismo ih rado pre\u0107utali. Zlo\u010dasti Nemac našao je dosta lošeg o nama i to stavio izme\u0111u korica, \u010dak na 580 stranica!<\/font><\/span><\/p>\n![\"](\"http:\/\/www.pcnen.com\/images\/38\/pravni_140409_1.jpg\")
<\/p>\n