{"id":66354,"date":"2009-03-25T22:04:25","date_gmt":"2009-03-25T22:04:25","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=66354"},"modified":"2023-03-03T08:23:55","modified_gmt":"2023-03-03T07:23:55","slug":"vecno-vreme-vecitih","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/03\/25\/vecno-vreme-vecitih\/","title":{"rendered":"Ve\u010dno vreme ve\u010ditih"},"content":{"rendered":"

Negde po\u010detkom 1988. godine (ponedeljak, 8. februar za precizne) na\u0161 biv\u0161i redakcijski kolega (Dragoljuba Du\u0161ka Vukovi\u0107a i moje malenkosti) iz nekda\u0161nje “Borbe”, Slavko \u0106uruvija u svom novom listu “Dnevnom telegrafu” otpo\u010deo je “tiskanje” feljtona pisca Svetislava Basare pod naslovom, zapravo stalnim nadnaslovom – Ne mo\u017ee se vi\u0161e \u0107utati! O\u010dekivao sam i s lako\u0107om pogodio da \u0107e startni tekst Basara posvetiti upravo Dobrici \u0106osi\u0107u, Velikom Disidentu, kako ga je \u010desto nazivao. <\/span><\/p>\n

U uvodu Basara (\u010diji lik i delo nemaju moju bezrezervnu podr\u0161ku, mada prolazi) ka\u017ee da je tekst koji sledi (plus devetnaest nastavaka) “nastao kao ishodi\u0161te dugo tinjaju\u0107e napetosti izme\u0111u jednog kolektivisti\u010dkog knji\u017eevnog klana i dela srpske kulturne javnosti koji, siguran sam, \u010dini statisti\u010dku ve\u0107inu” i da mu je namera – bacanje “ne\u0161to svetlosti na ovaj pseudokulturni fenomen”, vo\u0111en odvratno\u0161\u0107u prema duhovnoj inerciji “koja nastoji da svoje kriterijume svima nametne kao etalon”, koji je, smatra Basara, vlasni\u0161tvo kulturnog dahije beogradskog – Dobrice \u0106osi\u0107a.<\/span><\/p>\n

Ve\u010diti disident (ve\u010dito pod sumnjom) i ve\u010dito blizu vrha vlasti, uz ve\u0161to p(r)oturanje da je kobajagi protiv, \u0106osi\u0107evo trajanje zbunjuje, protiv svih je i uz sve, svojevrstan fenomen. Bio je uz Josipa Broza Tita, Aleksandra Rankovi\u0107a, Edvarda Kardelja, Milovana \u0110ilasa, uz opoziciju komunisti\u010dkog doba, Slobodana Milo\u0161evi\u0107a i s njegovom opozicijom, s Vojislavom Ko\u0161tunicom, primicao se pokojnom Zoranu \u0110in\u0111i\u0107u, a i sad je blizak dvoru, odnosno Borisu Tadi\u0107u, verovatno i trenutnoj jadnoj opoziciji.<\/span><\/p>\n

I\u0161ao je Dobrica (pokojni profesor beogradskog Filozofskog fakulteta Miladin \u017divoti\u0107 tvrdi da mu je kr\u0161teno ime Dobrislav!) jo\u0161 1952. godine na Goli otok i o “situaciji” izve\u0161tavao Titove najbli\u017ee saradnike, u vreme kada tamo nisu mogli ni priviriti visokokotirani partizanski komandanti i “drugovi na va\u017enim funkcijama”. Tito ga je vodio (brodom “Galeb”) na put u Afriku, a kada je do\u0161lo do Rankovi\u0107eve smene stao je uz njega. Sa Lekom (Rankovi\u0107) ga je vezivao istovetan politi\u010dki i kulturni pogled na svet, bili su fanati\u010dni komunisti (obratite pa\u017enju) nacionalne provinijencije, ateisti, protivnici pojedina\u010dnog, li\u010dnog i intimnog, op\u010dinjeni \u010dvrstim (po)vezivanjem li\u010dnosti s kolektivom, sistemom vladavine u kome sve ide iz jednog mesta i ruskim vladanjem (disciplinom). Naravno, protiv su zapada, tr\u017ei\u0161ne ekonomije, slobode \u0161tampe, kapitalizma u celosti, farmerica, koka-kole, viskija, demokratije uop\u0161te i naravno vere i monarhije.<\/span><\/p>\n

Nakon \u0161to je napustio Tita postao je “disident”, ali nikad nije bio protiv komunizma, partizana, marksizma, lenjinizma. Zlobnici su ga \u010desto zvali kalemar, aludiraju\u0107i na (srednja poljoprivredna \u0161kola) obrazovanje. Neki izvori navode da Poljoprivrednu \u0161kolu u Bukovici kod Negotina zapravo i nije zavr\u0161io radi ka\u017enjavanja koje je usledilo zbog ga\u0111anja jajima (prema Mirku \u0110or\u0111evi\u0107u) popova na nekom skupu. Na poziciji nacional-komunizma stoji, evo, ve\u0107 skoro sedam decenija. \u010cak i onda kada je tro\u0161nim taksijem oti\u0161ao da preuzme funkciju predsednika poslednje Jugoslavije.<\/span><\/p>\n

Tokom sedamdesetih, tvrdi Ilija Maljokovi\u0107, kod \u0106osi\u0107a se – i\u0161lo na \u0107abu. On ka\u017ee da je za srpsku inteligenciju, posebno tzv. opozicionu, \u0106osi\u0107 je bio “taj partijski obogotvoreni mit i kult”, uz opasku da je mit o njemu kao velikom borcu protiv nepravdi poretka “predstavlja oblik sofisticirane kontrole koju poredak koristi u svojim ideolo\u0161kim obra\u010dunima”. radi se o davno oprobanoj formuli, mehanizmu proizvodjenja jeresi koji je prvi primenio Papa Inokentije Tre\u0107i u 12. veku. Mehanizam proizvodjenja jeresi olak\u0161ava svaku totalitarnu upravu jer joj omogu\u0107ava kontrolu nad \u017earistima moguce pobune i otpora. Tako je Inokentije treci legalizovao “jereticki” red Svetog Franje Asi\u0161kog, omogu\u0107iv\u0161i njegovim pripadnicima da kritikuju sve pojave u crkvi i drzavi, uz striktno postovanje samo jednog uslova – da priznaju da je “voda na izvoru ipak \u010dista”.<\/span><\/p>\n

Smenjuju se vladari i (navodno) ideologije, a o(p)staje jedino Dobrica. Kada (mu) je bilo jasno da Slobodan Milo\u0161evi\u0107 Srbiju, njene gra\u0111ana i okru\u017eenje vodi u ponor on uzmi\u010de, pred sam Vo\u017edov kraj predla\u017ee mu da – preda vlast. Odmah se primakao njegovim naslednicima, najpre onom \u0161to ga jo\u0161 u osnovnoj \u0161koli (prema Petru Lukovi\u0107u) prozva\u0161e Kiseli, kasnije i \u0110in\u0111i\u0107u, ima re\u0161enje, crta Kosmet, deli ga…<\/span><\/p>\n

Tu i tamo oglasi se preko svojih medijskih \u010dau\u0161a u “Ve\u010dernjim novostima”, “Politici”… “Otac nacije” progovori, i to je njegova obaveza, u kriznim vremenima po narod i dr\u017eavu. Pre dva dana, po\u0161to je to prethodno uobli\u010dio u prostranoj vili na Dedinju (Branka \u0110onovi\u0107a broj 6) promovisao je \u0161estu knjigu “Pi\u0161\u010devih zapisa”, svoje dnevni\u010dke bele\u0161ke iz 1999. godine, s te\u017ei\u0161tem na period bombardovanja. Knjigu je naslovio sa “Vreme zmija” (izdanje “Slu\u017ebenog glasnika” o kojoj su zanosno govorili direktor Slobodan Gavrilovi\u0107 (“radikal u DS”) i knji\u017eevnik Gojko Te\u0161i\u0107 i pi\u0161\u010deva k\u0107erka Ana \u0106osi\u0107-Vuki\u0107. <\/span><\/p>\n

Iako tvrdi da su <\/span>ideje u njegovim delima “danas uga\u0161ene, hladne i bez zna\u010daja”, \u0106osi\u0107 u svom Dnevniku (po\u0161to je pokojni) kritikuje i Slobodana Milo\u0161evi\u0107a, a i na Severnoatlantsku alijansu se okomio deceniju kasnije. Milo\u0161evi\u0107 je od “po\u017eareva\u010dkog Pa\u0161i\u0107a” postao “po\u017eareva\u010dki Magbet” koji se za vreme bombardovanja naciji obra\u0107a ispred kamina u belom dvoru, on je “po\u017eareva\u010dki Crnogorac”, “mali bankar, bez zasluga i Titovih sposobnosti”…<\/span><\/p>\n

U zapisima, dakako, ima i \u0161ovinizma. Govore\u0107i o razlikama izme\u0111u albanskog i srpskog etnosa \u0106osi\u0107 (strana 211.) navodi da su na\u0161i biv\u0161i Kosovari “socijalni, politi\u010dki i moralni talog tribalnog, varvarskog Balkana”. Potom da ti isti uzimaju za saveznika Ameriku i Evropsku uniju “u borbi protiv najdemokratskijeg, najcivilizovanijeg, najprosve\u0107enijeg balkanskog naroda – srpskog naroda”. Aferim!\u00a0 <\/span><\/p>\n

Ka\u017ee da Srbija nema Srbina i \u010doveka “koji ima pameti i hrabrosti da spa\u0161ava srpski narod”, u svojim bele\u0161kama preska\u010de jedan va\u017ean datum, 11, april, dan ubistva Slavka \u0106uruvije. O Evropi: “Mi, Srbi, kona\u010dno vi\u0161e nemamo razloge da verujemo u Evropu kao poredak duhovnih i moralnih vrednosti. U ovom veku Evropa je izazvala dva svetska rata; ona je postojbina militantnih ideologija i revolucija; Evropa je postojbina rasizma i nacionalizma. Evropa je, sa Britanijom, najve\u0107i i najdu\u017ei kolonizator na planeti. Evropa je danas satrap ameri\u010dkog hegemonizma, policajstva i kontole nad malim i nerazvijenim narodima.” I jo\u0161: “Ja mrzim Evropu jer je namerna da uni\u0161ti moj narod. I mrze\u0107u je sve dok ubija Srbiju i Crnu Goru. Evropa nije na raskr\u0161\u0107u, kako misli Istorijski institut SANU. Evropa ima svoj jasno postavljeni cilj: da satrapstvom Americi pot\u010dini Rusiju, a da bi pot\u010dinila Rusiju i osvojila njene sirovine i energente, mora da osvoji i pot\u010dini Balkan i Srbiju. Tom pot\u010dinjavanju suprotstavio se srpski narod uz sna\u017enu moralnu podr\u0161ku gr\u010dkog naroda i dela makedonskog. Ostali su se predali i ponudili se da poma\u017eu agresiju na Srbiju…”<\/span><\/p>\n

U knjizi Veliki Disident citira jednog Engleza, svojevremeno savetnika engleske premijerke, gvozdene ledi – Margaret Ta\u010der, koji je, navodno, predlagao da Srbi ne treba da kapituliraju, ve\u0107 da se bore i “ubiju samo dvadeset Amerikanaca”. Tako bi NATO bio pora\u017een, tvrde ova dva diletanta. Nedostaju samo oni rumeni i brkati ruski oficiri koji su, da li pijani ili potpuno jurodivi tvrdili da \u0107e Srbiju odbraniti od Amerike i zlokobnog zapada – kao \u0161to su odbranili Srbe u BiH…<\/span><\/p>\n

Sve prolazi, jedino D. o(p)staje. Varaju se svi koji misle da je ovo njegova poslednja. Ko zna mo\u017eda uskoro podeli i Crnu Goru… Basara je badava kre\u010dio 1998. godine.
\n<\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Dragan Banjac<\/p>\n","protected":false},"author":2656,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-66354","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66354","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2656"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=66354"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66354\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":365433,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66354\/revisions\/365433"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=66354"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=66354"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=66354"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}