Ne isklju\u010dujem mogu\u0107nost da, gledaju\u0107i naslov, neko te\u017ei\u0161te odvu\u010de na puki srbijansko-crnogorski razlaz koji se zbio poodavno a samo potvrdio 21. maja, be\u0161e 2006. godine. Biv\u0161u zajednicu napustila je tada i \\”srpska Sparta\\” kako su Crnu Goru zvali oni koji su je trajno videli kao srpski privezak, poslednja \u010dlanica biv\u0161e jugoslovenske zajednice kojoj je trebalo najvi\u0161e da razabere prvi uslov napretka – \u010dupanje iz srpskih stega. <\/p>\n
Pi\u0161e: Dragan Banjac<\/strong><\/em><\/p>\n <\/p>\n <\/span><\/p>\n Ne isklju\u010dujem mogu\u0107nost da, gledaju\u0107i naslov, neko te\u017eište odvu\u010de na puki srbijansko-crnogorski razlaz koji se zbio poodavno a samo potvrdio 21. maja, beše 2006. godine. Bivšu zajednicu napustila je tada i "srpska Sparta" kako su Crnu Goru zvali oni koji su je trajno videli kao srpski privezak, poslednja \u010dlanica bivše jugoslovenske zajednice kojoj je trebalo najviše da razabere prvi uslov napretka – \u010dupanje iz srpskih stega. <\/span><\/p>\n Pogledom ispod Avale uo\u010dava se da je Crna Gora mnogo bli\u017ea Evropi od Srbije, da se nije odrekla antifašizma, iskrenija je u pogledu multietni\u010dnosti, radi na popravci odnosa sa susedima i ukoliko uspe da smanji korupciju i ratosilja se ro\u0111a\u010dko-kumovskih odnosa zna\u010dajno \u0107e uma\u0107i Srbiji. Osim toga delu ovdašnjeg sveta (\u010dito gledaju prenose) crnogorski parlament i njegova atmosfera, u pore\u0111enju sa srpskim, deluje na oba doma jednog parlamenta koji se obi\u010dno pominje kao uzoran. <\/span><\/p>\n Srbija nastavlja da se valja u svojoj kaljuzi, nacionalisti\u010dko-šovinisti\u010dkom blatu stvorenim besmislenim projektom grupice izlapelih staraca u i oko Akademiji nauka i Crkvi i godinama ve\u0107 niko ne pomišlja da narodu – umesto mitova (la\u017e!) ponudi stvarnost i priklju\u010denje uspešnom svetu. Još uvek je pozamašan broj onih koji veruju da su krajine "naše" i da \u0107e se "kad-tad" (radikali) vratiti u sastav srpske dr\u017eave. Da li uopšte pominjati Kosovo i Metohiju, "svetu srpsku zemlju", "kolevku srpske kulture i duhovnosti", "srce Srbije"… <\/span><\/p>\n Sve \u0107e to (po)trajati još dugo, uverava me profesor Beogradskog univerziteta, istori\u010dar Nikola Samard\u017ei\u0107, tvrde\u0107i da je srpskoj ve\u0107ini dovoljna samoizolacija, da se nigde ne putuje, ne u\u010de strani jezici i sve strano i druk\u010dije do\u017eivljavala "u najmanju ruku sumnjivo" i svakako – antisrpsko. Evo nekoliko primera. <\/span><\/p>\n Pre, otprilike dve nedelje, jedan ubogi m\u010da\u0111i \u010dovek, psihi\u010dki oboleo, kanio je da skokom s mosta "gazela" sebi okon\u010da \u017eivot. Drama je trajala nekoliko sati a pošto se sve dešavalo u rano poslepodne recimo na mostu se stvorila gu\u017eva. Policija, hitna pomo\u0107, novinari, kolone vozila… Jedna \u017eena ho\u0107e pored jadnika da slika svoju decu. Šta li je htela, šta ima u toj glavi teško je re\u0107i. Iz kolone vozila izlaze ljudi, a jedan "je\u010dmonja" (ovako u Hercegovini ho\u0107e re\u0107i da bika tovljenom kvašenim je\u010dmom) ka\u017ee u kameru TV B92: "Što meni nije dao pištolj da ga ja ubijem, majku mu j…." \u010coveku se \u017euri i rado bi potegao na mladi\u0107a. Druga \u017eena ka\u017ee da je umorna, ide s posla i ništa je ne zanima. Ima li pomo\u0107i ovom narodu?!<\/span><\/p>\n Slu\u010daj je hteo da se na kraju prve dekade marta Srbima nameste neki datumi. Devetog marta (1991) ondašnja opozicija se okomila na vlast, pošto-poto htela je da sobali ondašnjeg šefa nacionalne televizije (RTS) Dušana Mitevi\u0107a i ozbiljno pripreti Slobodanu Miloševi\u0107u. Vuk Draškovi\u0107, ondašnji (i do\u017eivotni valjda) lider SPO kome je Vida Ognjenovi\u0107 omogu\u0107ila da se dokopa balkona Narodnog pozorišta s megafonom u ruci nukao je na juriš – na Bastilju, kako je Draškovi\u0107 voleo da krsti RTS. Osmanaest godina kasnije na istom mestu Draškovi\u0107 i ostatak njegove stranke, uz razo\u010darane i zanti\u017eeljnike. U jednom trenutku Crnogorac, Boško Koprivica, bivši šef kase u kosovskomitrova\u010dkoj "Trep\u010di" razgr\u0107e masu, prilazi Vuku i "\u0107uke-\u0107uke", triput kako i dolikuje. (Ve\u0107 peti dan ga prijatelji u jednoj kafani – sto odsto crnogorskoj – za\u010dikavaju da je snimak "na kojem Vuka ljubi jedan napaljeni \u010detnik" obišao region i svet).<\/span><\/p>\n Dva dana kasnije pristalice bivšeg vo\u017eda slile su se u Po\u017earevac na poklonjenje mrtvom Miloševi\u0107u, koji je 11. marta (2006) skon\u010dao u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala u Sheveningenu. Bilo je autobusa sa raznih strana zemlje, mnogi su se namerili da nešto uknji\u017ee tog dana, ali njegov partijski naslednik Ivica Da\u010di\u0107, tas na skupštinskoj i vladinoj (pre)vazi Borisa Tadi\u0107a boravio je u poseti susednoj Bugarskoj. <\/span><\/p>\n Istog dana politi\u010dki krugovi i njihovi sateliti pripremali su se za, nema sumnje, va\u017eniji datum – šestu godišnjicu od tragi\u010dnog ubistva "prvog demokratski izabranog predsednika srpske vlade" Zorana \u0110in\u0111i\u0107a. Ono što je nekad bilo nezamislivo da "miloševi\u0107evci" idu na mesto mu\u010dkog ubistva njhivog najve\u0107eg nepripatelja ve\u0107 je prošlost. Nekadašnji, njegovi ministri, sadašnji stvoreni Tadi\u0107evom miksturom, \u010cedomir Jovanovi\u0107 sa svojom Liberalno-demokratskom partijom i navija\u010dima koji sebe (s pravom!) smatraju jedinim iskrenim poštovaocima i nastavlja\u010dima \u0110in\u0111i\u0107eve ideje. Socijalistima više nije neobi\u010dno da se na\u0111u tu, Jovanovi\u0107 to smatra "tumaranjem" i da 12. mart, dan \u0110in\u0111i\u0107evog ubistva nema nikakvih dodirnih ta\u010daka sa (Slobodanom) Miloševi\u0107em, "osim ako se ne stavi znak jednakosti izme\u0111u d\u017eelata i \u017ertve". Jovanovi\u0107 je mišljenja da se ne mo\u017ee govoriti o politi\u010dkoj pozadini ovog ubistva "bez politi\u010dke podrške dr\u017eave" i da \u0107utanje o toj pozadini "govori o odsustvu politi\u010dke podrške za to onih koji su na vlasti".<\/span><\/p>\n Bivši potpredsednik DS i Vlade Srbije, Zoran \u017divkovi\u0107, jedan od najbli\u017eih \u0110in\u0111i\u0107evih saradnika godinama je samo \u010dlan Stranke i više bavi se vinom nego politikom. On tvrdi da je budu\u0107nost civilnog društva u Srbiji ugro\u017eena i da srpska politi\u010dka elita "ne \u017eeli evropske integracije zemlje". Pojavu "miloševi\u0107evaca" na mestu \u0110in\u0111i\u0107evog stradanja \u017divkovi\u0107 je okarakterisao kao "licemerno" i da je sadašnja vlast u Srbiji "daleko od vizije pokojnog premijera". Šest godina nakon atentata Srbija ima mnogo razloga da \u017eali i da je kratak, ali dubok trag koji je \u0110in\u0111i\u0107 ostavio u istoriji Srbije civilizacijski vredan. \u017divkovi\u0107 veruje da su socijalisti išli u Po\u017earevac "da se uvere da je Miloševi\u0107 mrtav", a da se klanjaju \u0110in\u0111i\u0107u "misle\u0107i (pogrešno) da je njegova ideja mrtva".<\/span><\/p>\n Na kraju, dvanaestog marta u Domu sindikata nije bilo dovoljno mesta za sve koji su povodom šest godina od ubistva hteli da \u010duju obra\u0107anje lidera LDP \u010cedomira Jovanovi\u0107a i (više) istori\u010darke Latinke P<\/span>erovi\u0107. Ona ka\u017ee da je<\/span> prvi i jedini put Zorana \u0110in\u0111i\u0107a dva dana pošto je preuzeo teško breme premijera. "Bila sam u delegaciji Odbora za osloba\u0111anje Ivana Stamboli\u0107a. U haosu koga je kao retko ko bio svestan, a u opštoj euforiji prili\u010dno usamljeni skeptik, novi premijer je prijem ove delegacije svrstao u svoje politi\u010dke prioritete. U isto vreme, posle više intervencija, nakon dve nedelje, predsednik tadašnje Savezne Republike Jugoslavije odgovorio je na pismo pomenutog Odbora: „Iako je Ivan Stamboli\u0107 bivši komunista, dr\u017eavni organi treba da vrše svoj posao”. Ta dva pristupa, premijera i predsednika, jednom eminentno politi\u010dkom zlo\u010dinu, koji je na razme\u0111u dve istorijske epohe imao i simboli\u010dno zna\u010denje, nisu posledica li\u010dnih razlika: to su dve politi\u010dke filozofije. <\/span><\/p>\n "Zoran \u0110in\u0111i\u0107 se na intelektualnoj i politi\u010dkoj sceni nije pojavio sa gotovim idejama i politi\u010dkim programom, spreman da ga primeni. Njegova ambicija nije bila vlast ve\u0107, kako je ta\u010dno uo\u010dio Vladimir Gligorov, istorijska misija. Zoran \u0110in\u0111i\u0107 je poznavao novovekovnu istoriju Srbije i, va\u017enije od toga, razumevao njenu klju\u010dnu kontroverzu: dva veka, uz visoku cenu, srpski narod pravi nacionalnu dr\u017eavu ali ne uspeva da se integriše, zadr\u017eavaju\u0107i srednjovekovno društvo. Posmatran sa ovog stanovišta, Zoran \u0110in\u0111i\u0107 nije „odelita, jedini\u010dna li\u010dnost”. Što smo dalje od njegovog ubistva, a bli\u017ee teškim posledicama tog ubistva, sve je jasnije da je Zoran \u0110in\u0111i\u0107 sublimisao jednu istorijsku mogu\u0107nost razvoja Srbije. On je sazrevao u predmodernom i predpoliti\u010dkom društvu za koje je alternativa bila contradictio in adjecto<\/em>. Kroz šta su prethodnici Zorana \u0110in\u0111i\u0107a i on za njima prolazili u nastojanju koje je klijalo u \u017eivotu a ne u njihovim glavama, dokle su stizali, zašto su zaustavljani? To su suštinska pitanja naše stvarne istorije i zato – i naše istorijske nauke. O ovome se sudi na osnovu usmene istorije, naj\u010deš\u0107e uz \u017ealjenje naroda koje se posle poraza pretvara u preziranje tog istog naroda što je izneverio o\u010dekivanja svojih duhovnih inspiratora, vo\u0111a, svojih „otaca”. I što ga \u017eivotni instinkti gone da se okrene ljudima razuma. Zoran \u0110in\u0111i\u0107 je bio jedan od tih ljudi i zato on ne treba da postane ispra\u017enjeni simbol i politi\u010dka poštapalica, ve\u0107 predmet ozbiljnog prou\u010davanja."<\/span><\/p>\n U središtu politi\u010dkih pogleda Zorana \u0110in\u0111i\u0107a su klju\u010dni fenomeni XX veka: komunizam, nacionalizam, postkomunizam. Zoran \u0110in\u0111i\u0107 spada u retke srpske intelektualce koji su razumevali povezanost dr\u017eavnosvojinskog odnosa sa autoritarnim politi\u010dkim sistemom i nacionalizmom. Zato je i raskid te veze, on koji je sumnji\u010den za revolucionarni voluntarizam, zamišljao kao proces. Najpre, normativne promene, a zatim strateški rad na promeni mentaliteta, rekla je Latinka Perovi\u0107 na skupu u Domu sindikata. <\/span><\/p>\n "Ja sam ve\u010deras \u017eelela da vas zamolim da razmišljamo o Zoranu \u0110in\u0111i\u0107u kao o pojavi u još jednom za Srbiju prelomnom trenutku. Jer u toj pojavi je, uverena sam, sadr\u017eano ono \u010demu Srbija još uvek mo\u017ee da se vrati, zrelija za nauk koji joj je on ostavio. Ali, ne zaboravimo: istorija je mnogo manje na strani Srbije bez Zorana \u0110in\u0111i\u0107a nego što je to bila sa njim", kazala je Latinka.<\/span><\/p>\n Dan kasnije \u0110in\u0111i\u0107eva majka Mila sarajevskom nedeljniku "Dani" je rekla da je niko iz DS ne obilazi. "<\/span>Ne\u0107u da komentarišem. Oni najbolje znaju. Smatraju da je sve njihova zasluga, da tu nema mesta za mog Zorana… Svom sinu sam u Prokuplju sama podigla spomenik. Gde su njegovi prijatelji, gde su ti ‘saborci’?! Zoran je bio izuzetan. \u017dao mi je što je sebe toliko ponizio i dozvolio da ga ubiju, da tako ode… Neka mu je laka crna zemlja…Ti što su ga ubili, to je najgori zlo\u010din! Bedni, mali, nepismeni ljudi!" \u0110in\u0111i\u0107eva majka se prise\u0107a predaje Milorada Ulemeka, prvooptu\u017eenog za ubistvo njenog sina. "Se\u0107ate li se ko ga je sve do\u010dekao? Kakvi su to ljudi?! U tri sata no\u0107u se skupila elita da do\u010deka \u010doveka koji je ubio predsednika Vlade! Se\u0107ate li se? Rade Bulatovi\u0107, Dragan Jo\u010di\u0107, ona debela nakaza iz televizije… Svi! Nema povratka na staro. To je govorio i moj sin. Nema ga, ali nikada se Srbija više ne\u0107e vratiti na ono gde je bila. Zoran je to platio \u017eivotom. A oni ga danas pljuju."<\/span><\/p>\n Pri\u010da mi prijatelj friške "scene" iz jedne crnogorske kockarnice na primorju. Šta govori ovaj, šta onaj debeli ošišani, ko gubi, a ko dobija, ko kome daje mrvice. Ništa je taj dole rulet, prema ovom srpskom, ka\u017eem mu. <\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ne isklju\u010dujem mogu\u0107nost da, gledaju\u0107i naslov, neko te\u017ei\u0161te odvu\u010de na puki srbijansko-crnogorski razlaz koji se zbio poodavno a samo potvrdio 21. maja, be\u0161e 2006. godine. Biv\u0161u zajednicu napustila je tada i “srpska Sparta” kako su Crnu Goru zvali oni koji su je trajno videli kao srpski privezak, poslednja \u010dlanica biv\u0161e jugoslovenske zajednice kojoj je trebalo najvi\u0161e da razabere prvi uslov napretka – \u010dupanje iz srpskih stega. <\/p>\n","protected":false},"author":234,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-66353","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66353","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/234"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=66353"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66353\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=66353"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=66353"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=66353"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}