{"id":66212,"date":"2011-11-10T09:46:39","date_gmt":"2011-11-10T07:46:39","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=66212"},"modified":"2011-11-11T15:10:32","modified_gmt":"2011-11-11T13:10:32","slug":"mediji-u-srbiji-krimi-prica-u-srcu-vlasti-i-drzave","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/11\/10\/mediji-u-srbiji-krimi-prica-u-srcu-vlasti-i-drzave\/","title":{"rendered":"Mediji u Srbiji: Krimi pri\u010da u srcu vlasti i dr\u017eave"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pretposlednjeg dana septembra u Beogradskom Medija centru predstavljen je Izve\u0161taj o pritiscima i kontroli medija u Srbiji. Ovaj dokument je sa\u010dinio Savet za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije koji vodi pravnica Verica Bara\u0107, u javnosti poznata kao najuporniji borac za razotkrivanje koruptivnih radnji.<\/p>\n

Pored nje na predstavljanju Izve\u0161taja bila su dva predstavnika nezavisnih tela koji se pojavljuju kao va\u017eni stubovi kontrole dr\u017eave: Rodoljub \u0160abi\u0107, poverenik za informacije od javnog zna\u010daja i za\u0161titu podataka o li\u010dnosti i Sa\u0161a Jankovi\u0107, za\u0161titnik gra\u0111ana.<\/p>\n

O Izve\u0161taju su govorili i predsednici dva novinarska udru\u017eenja, Ljiljana Smajlovi\u0107 (Udru\u017eenje novinara Srbije – UNS) i Vuka\u0161in Obradovi\u0107 (Nezavisno udru\u017eenje novinara Srbije – NUNS), a posebno je ekspresivna, u naporu da objasni kakav je zna\u010daj ovakvog izve\u0161taja, bila profesorka Fakulteta politi\u010dkih nauka i medijski stru\u010dnjak Snje\u017eana Milivojevi\u0107.<\/p>\n

U tri segmenta izve\u0161taj obuhvata:<\/p>\n

–\u00a0\u00a0\u00a0 vlasni\u010dku strukturu medija;<\/p>\n

–\u00a0\u00a0\u00a0 analizu dr\u017eavnih projekata \u2013 medijskih kampanja kroz koje se daje novac za medije, ali se istovremeno na taj na\u010din promovi\u0161u politi\u010dari;<\/p>\n

–\u00a0\u00a0\u00a0 \u010dinjenice o vlasni\u0161tvu nad medijskim produkcijama i marketin\u0161kim agencijama koje imaju najve\u0107i uticaj, a neke od njih i monopol na medijskom tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n

Izve\u0161taj je posebno zanimljiv i zna\u010dajan zbog toga \u0161to je Savet ulo\u017eio napor da pru\u017ei i analizu medijskog sadr\u017eaja pojedinih medija u odnosu na izlo\u017eene \u010dinjenice o tokovima novca.<\/p>\n

Ko su vlasnici medija?<\/p>\n

Savet je Izve\u0161taju, izme\u0111u ostalog, utvrdio da:<\/p>\n

\u201e…me\u0111u 30 najzna\u010dajnih medija u Srbiji (12 dnevnih novina, 7 nedeljnika, 6 TV stanica i 5 radio stanica), za \u010dak 18 medija pravi vlasnici nisu poznati doma\u0107oj javnosti. Razlog tome je, pre svega, prisustvo of\u0161or kompanija u vlasni\u010dkim strukturama medija, \u0161to sve, prevashodno, ima za cilj da se pravi vlasnici sakriju i da se time od javnosti prikriju i interesi tih medija. Tako TV Prva, TV B92, Radio B92, Radio Indeks i Radio Roadstar sa nacionalnim pokrivanjem, ali i pisani mediji Ve\u010dernje novosti i Press, za direktne vlasnike imaju preduze\u0107a registrovana na Kipru, dok TV Avala i nedeljnik Standard imaju nepoznate vlasnike u Austriji\u201c.<\/p>\n

 <\/p>\n

Navodi se i da dr\u017eavne institucije u Srbiji iz bud\u017eeta izdvajaju velike svote na ogla\u0161avanje koje ide u prilog li\u010dnim i partijskim promocijama. Na uzorku od 50 institucija ti iznosi nisu manji od 15 miliona evra godi\u0161nje. Prema ovom dokumentu, na javnim konkursima mediji dobijaju jo\u0161 oko 20 miliona evra, a imaju\u0107i u vidu ukupno reklamno tr\u017ei\u0161te od oko 160 miliona evra, pribli\u017eno \u010detvrtina prihoda medija poti\u010de iz dr\u017eavnog izvora.<\/p>\n

Mo\u0107 marketinga<\/p>\n

Kako se u izve\u0161taju navodi, posebnu ulogu u finansiranju medija i njihovom dr\u017eanju u ekonomskoj zavisnosti i neizvesnosti imaju marketin\u0161ke i agencije za odnose sa javno\u0161\u0107u i producentske ku\u0107e koje su uglavnom u vlasni\u0161tvu strana\u010dkih aktivista, vrlo visoko pozicioniranih politi\u010dara na vlasti ili osoba povezanih sa njima. Pojedine marketin\u0161ke i PR agencije prihode ostvaruju isklju\u010divo od dr\u017eavnih institucija i slu\u017ebi, tvrdi se u izve\u0161taju i konstatuje da usluge agencija u protekle tri godine nisu koristili jedino ministarstva prosvete, nauke i dr\u017eavne uprave i lokalne samouprave.<\/p>\n

Govore\u0107i na predstavljanju ovog izve\u0161taja, profesorka Fakulteta politi\u010dkih nauka Snje\u017eana Milivojevi\u0107 rekla je da je prihvatila da u\u010destvuje na tom skupu i pomogne nastojanjima Saveta da se ova tema otvori u javnosti jer je bila \u201ezapanjena onime \u0161to je razumela\u201c iz izve\u0161taja.<\/p>\n

Profesorka Milivojevi\u0107 u intervjuu za Media.ba obja\u0161njava za\u0161to je za nju zna\u010dajan ovaj izve\u0161taj:<\/p>\n

Snje\u017eana Milivojevi\u0107:<\/strong> Za mene je pretpostavka bilo kog strate\u0161kog promi\u0161ljanja o medijima znanje o toj oblasti. Jedno od najmra\u010dnijih mesta u toj pri\u010di je oblast vlasni\u0161tva, ne samo zbog karaktera vlasni\u0161tva, nego postoji stvarno mrak i neznanje o tome.<\/p>\n

I zato je ovaj izve\u0161taj va\u017ean – jer govori o strukturalnim oblicima medijske scene, o tome kako se transformacija vlasni\u0161tva obavila do sada, ko su vlasnici i kakvu vrstu regulative i normativnog aran\u017emana mi imamo da bismo obezbedili da to vlasni\u0161tvo ne uti\u010de neposredno na sadr\u017eaje medija, da bude regulisano ili javno vidljivo.<\/p>\n

Druga zna\u010dajna stvar je da su pokazani tokovi novca i na\u010din na koji ta medijska industrija funkcioni\u0161e jer je industrija ogla\u0161avanja osnova te industrije.<\/p>\n

I tre\u0107a stvar je saznanje kako funkcioni\u0161u klju\u010dne medijske ustanove. Tu je re\u010d o RTS-u, jer je to ipak javni servis i o tome koliko su te medijske ustanove podlo\u017ene kontroli javnosti i uvidu u njihov rad i koliko kvaliteta mo\u017eemo od njih da o\u010dekujemo.<\/p>\n

Te tri stvari je Savet za borbu protiv korupcije izneo u izve\u0161taju. Za svaku pohvalu je \u0161to je Savet, koji je nemedijska institucija, pre svih drugih koji bi mo\u017eda trebalo to da urade, objavio ovakav izve\u0161taj: i pre Ministarstva za kulturu i medije i pre Ministarstva za Telekomunkacije, odnosno sada Kancelarije za digitalnu agendu, i pre Evropske\u00a0 kancelarije i pre cele Vlade i svih onih koji treba da osmisle strate\u0161ki razvoj te oblasti.<\/p>\n

Savet je iz jednog drugog ugla krenuo da kriti\u010dki javnosti podastre sliku o medijskoj sferi. I zato je to izuzetno va\u017ean dokument jer je jedna vrsta rendgenske slike stanja.<\/p>\n

Prilikom predstavljanja ovog izve\u0161taja rekli ste da ste ga \u010ditali kao krimi pri\u010du. \u0160ta vas je posebno iznenadilo u ovom dokumentu?<\/em><\/p>\n

Snje\u017eana Milivojevi\u0107:<\/strong> Meni je to bila krimi pri\u010da u nastavcima i u vi\u0161e poglavlja. Bilo mi je zanimljivo prvo poglavlje \u2013 uvid u vlasni\u0161tvo. To je va\u017eno jer se u dru\u0161tvu destruirane ili bespomo\u0107ne javnosti zaboravlja razlika izme\u0111u nastupa jedne institucije od autoriteta koja iza\u0111e sa podacima iza kojih stoji i bespomo\u0107nog sleganja ramenima i pametovanja po kafanama, \u0161to je postao manir ovda\u0161nje javnosti.<\/p>\n

Jedan plan pri\u010de je to da su ovde svi navodno znali, na primer, da su pre\u0107utno vlasnici TV Prve i B92 isti, da su vlasnici TV Avale i Pinka isti, pa, zatim, ko je vlasnik \u201eVe\u010dernjih novosti\u201c. Me\u0111utim, \u010dinjenica da je od preko 30 medija koje su u Savetu istra\u017eivali,18 u potpuno netransparentnom vlasni\u0161tvu, a za mnoge se mo\u017ee pretpostaviti da su u zakonski nedozvoljenim vlasni\u010dkim odnosima \u2013 to je za mene informacija koja sama po sebi zvoni na uzbunu i dobija rang krimi pri\u010de.<\/p>\n

Ovaj izve\u0161taj ima rang krimi pri\u010de i zato \u0161to je ogroman novac u pitanju i zato \u0161to su velike pravne kancelarije i procedure pokrenute da se legalizuje ili prika\u017ee privid legalnosti nad ne\u010dim \u0161to je u osnovi nelegalno. Za mene je, kao gra\u0111anku, vrlo va\u017eno da se mediji, koji treba da slu\u017ee otkrivanju nelegalnosti u dru\u0161tvu, hvale da su svoju vlastitu vlasni\u010dku nelegalnost pokrili papirima pod navodnicima i dokazuju da je legalno ono \u0161to svi znamo da nije legalno. To je veliko otkri\u0107e, jer se, ina\u010de, pri\u010da o vlasni\u0161tvu u zemljama Centralne i Isto\u010dne Evrope otvara kao drugo poglavlje, nakon \u0161to se poglavlje o pritisku dr\u017eave i politi\u010dkim vezama malo skloni.<\/p>\n

Vrlo je va\u017eno znati da kad jednom krene transformacija vlani\u0161tva i kad, ipak, politi\u010dke strukture u zemljama tranzicije shvate da ne mogu vi\u0161e neposredno i direktno da\u00a0 praktikuju svoju politi\u010dku mo\u0107, \u0161to je uobi\u010dajeni put, oni svoju politi\u010dku mo\u0107 konvertuju, investiraju u medijsko vlasni\u0161tvo preko of\u0161or kompanija, povezanih lica i tako dalje, i onda tu svoju mo\u0107 koriste za o\u010duvanje svoje politi\u010dke pozicije. To je krimi pri\u010da u srcu vlasti i dr\u017eave.<\/p>\n

Druga zanimljiva i frapantna pri\u010da je da nije dovoljno samo biti vlasnik medija jer su mediji veoma skupe igra\u010dke, nego se mora obezbediti trajni priliv novca. I \u0161ta nam sad ovaj na\u010din na koji se mediji finansiraju otkriva? Prvo, vidimo da taj ceo medijski sektor nije ba\u0161 toliko bez novca koliko mi svi mislimo. Vidimo da se u njega uliva veliki deo novca iz dr\u017eave, iz javnih prihoda. Nad tim sredstvima nema kontrole i oni ne idu u podsticanje medija, kao nezavisnih medija, nego u samopromociju i to ne cele dr\u017eave, nego u zadovoljavanje pojedinih politi\u010dkih apetita, predizbornih aran\u017emana itd. Mogu\u0107nost da to funkcioni\u0161e, a da javnost nema uvida, da postoji toliko razvnovrsnih kanala kroz koji dr\u017eavni novac mo\u017ee da curi, a da tome ne mo\u017ee da se stane na kraj, tako\u0111e je otkri\u0107e ranga krimi pri\u010da.<\/p>\n

Da li o\u010dekujete da \u0107e Tu\u017eila\u0161tvo reagovati?<\/em><\/p>\n

Snje\u017eana Milivojevi\u0107:<\/strong> Ne. Ne o\u010dekujem zato \u0161to nemam poverenja. Zato \u0161to vidimo da je dr\u017eava sve ovo dopustila, a \u0161okantno je da je sve to dopu\u0161teno i da je to sve jedan sistemski sklop koji funkcioni\u0161e. Pogledajte tu koncentraciju novca za ogla\u0161avanja u agencijama za ogla\u0161avanje: \u010dinjenicu da su savetnici predsednika dr\u017eave, visoki funkcioneri vladaju\u0107e partije i dr\u017eave na tako direktan na\u010din povezani sa institucijama koje potpuno monopoli\u0161u prodaju i proizvodnju televizijskih programa. To govori o nesrazmernom uticaju na koji niko nije obratio pa\u017enju. To nije moglo da se desi kao eksces na koji \u0107e sad Tu\u017eila\u0161tvo da reaguje. To se sistemski radilo. Zbog toga ne znam kako \u0107e do\u0107i do ra\u0161\u010di\u0161\u0107avanja toga. \u017delim im sre\u0107u.<\/p>\n

Da li bi ovaj izve\u0161taj bio zanimljiv za \u010ditanje u regionu Balkana, s obzirom na to da \u201ekrimi pri\u010da\u201c ima svoje rukavce i van Srbije?<\/em><\/p>\n

Snje\u017eana Milivojevi\u0107:<\/strong> Ja mislim da bi. Mislim da bi bilo vrlo dobro da se sara\u0111uje u ovome zato \u0161to se zaista ve\u0107 sa po\u010detkom tranzicije pokazalo da se vlasni\u0161tvo globalizuje i da se kanali razmene vlasni\u0161tva lak\u0161e uspostavljaju nego neke profesionalne veze ili veze publike ili javnosti.<\/p>\n

Velike korporacije kao\u00a0 \u0161to su WAZ, Ringier, ili televizije koje dolaze poput TV Foxa ili TV Nove \u0107e vrlo lako uspostavljati iste obrasce na celom tr\u017ei\u0161tu, a tr\u017ei\u0161ta \u0107e sa stanovi\u0161ta publike funkcionisati kao nepovezana i bez znanja kako to funkcioni\u0161e.<\/p>\n

Sa druge strane je koncetracija publike. Publika je u celom na\u0161em regionu prili\u010dno mala. Srbija je najve\u0107e medijsko izvozno tr\u017ei\u0161te. U mnogim aspektima Pink je korporacija koja ima velike interese i uticaj \u0161irom regiona i u tom smislu je taj izve\u0161taj interesantan za sve. A iz preporuka Saveta proizilazi da je i pre intervencija Tu\u017eila\u0161tva vrlo va\u017eno graditi instrumente da se ovo polje kontroli\u0161e. Mi \u017eivimo u zapu\u0161tenom dru\u0161tvu i i svi bismo voleli da se sve to kao ma\u010dem pose\u010de i sredi, \u0161to nije mogu\u0107e, ali je mo\u017eda dobra stvar graditi instrumente da se to vi\u0161e ne de\u0161ava.<\/p>\n

Treba uspostaviti te stalne monitore za kontrolu transparentnosti, za kontrolu koncetracije vlasni\u0161tva, te relativno jednostavne stvari, gde bi na kraju godine ili Ministarstvo ili klju\u010dni regulatori trebalo da se oglase za izve\u0161tajem o tome da li raste stepen koncetracije na odre\u0111enim poljima u medijima.<\/p>\n

Tako\u0111e, treba pove\u0107ati osetljivost dr\u017eave i regulatora i medija na to da nije opasna samo koncentracija vlasni\u0161tva, opasne su i druge vrste koncetracije – koncentracija publike oko samo dva ili tri vode\u0107a medija, \u010dime se fakti\u010dki smanjuje pluralizam, koncentracija izve\u0161tavanja, koncetracija sadr\u017eaja koja sada ide na drugi na\u010din uz digitalne platforme, i ne\u0107e morati da bude samo koncentracija oko medija na koje smo navikli. Medijski prostor se tako brzo menja da \u0107e medijski neobrazovana ili neuka publika ostati na repu doga\u0111aja.<\/p>\n

Da li znate da li ostale zemlje regiona imaju ovakve izve\u0161taje o vlasni\u010dkoj strukturi. Bilo bi zanimljivo ukrstiti izve\u0161taje o vlasni\u010dkoj strukturi medija u regionu?<\/em><\/p>\n

Snje\u017eana Milivojevi\u0107:<\/strong> Mislim da Hrvatska ima dobar registar, tamo je medijska scena bila dosta za\u0161ti\u0107ena jer je Hrvatska imala rigidne zakone tokom devedesetih godina. Dok su u tom periodu nelegalni mediji bujali u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Makedoniji, oni su imali vrlo rigidne zakone i sad je posledica to da oni imaju veliki problem sa manjkom pluralizma, a ovde postoji problem sa fiktivnim pluralizmom, glumljenim pluralizmom, a i jedno i drugo je bilo porazno po medije.<\/p>\n

Ali, i konkursi za dozvolu su bili mnogo rigidniji u Hrvatskoj i ta je scena mnogo sre\u0111enija, dok su Makedonija, BiH i Srbija platile cenu regulatornog haosa, slabe dr\u017eave koja nije \u017eelela da interveni\u0161e na tom polju i na izvestan na\u010din su pro\u0161li kao Italija u predberluskonijevo vreme. Nije imala snage da se nosi sa velikim korporacijama, a onda kad su se one dogodile vi\u0161e nije imala snage da to reguli\u0161e.<\/p>\n

I\u00a0 bez ovakvog izve\u0161taja pred sobom, danas nije lako predavati na fakultetu o medijima jer to uvek uklju\u010duje i eti\u010dka pitanja. \u0160ta ka\u017eete svojim studentima? Kako se informisati, kako se \u010ditaju novine, kako se gleda televizija?<\/em><\/p>\n

Snje\u017eana Milivojevi\u0107: <\/strong>Mediji su do\u017eiveli najve\u0107e promene od svog nastanka. Kad danas govorite sa prili\u010dno poleta o novim medijima, neki vas cini\u010dno podse\u0107aju da su svi mediji jednom bili novi. To je ta\u010dno, ali nikad promene u medijima nisu bile kao danas. Ovo nije stvar nekog novog pronalaska jer se on sad pojavljuje na \u0161est meseci, tako da ne mo\u017eete vi\u0161e ni da pratite. S pravom ka\u017eu ozbiljni ljudi da se ovog puta potpuno menja medijska ekologija. Menja se na\u010din na koji se javna komunikacija organizuje zahvaljuju\u0107i dramati\u010dnim promenama u medijima.<\/p>\n

Kriti\u010dka uloga medija po\u010diva iz pretpostavke da su oni dugo nazivani \u010detvrtim stale\u017eom, \u010detvrtim osloncem vlasti. Danas se o medijima govori kao o petom stale\u017eu. Medijska publika, socijalne mre\u017ee postaju aktivni subjektivizirani kriti\u010dki u\u010desnik u komunikaciji i postaju deo stale\u017ea, a ne njegov korisnik ili primalac.<\/p>\n

Desila se jedna fantasti\u010dna stvar: promena mo\u0107i na relaciji proizvo\u0111a\u010d \u2013 poruka – primalac. Primalaca poruka u stvari vi\u0161e skoro i nema. Publika postaje sve mo\u0107nija, ne samo kao televizijska publika koja daljinskim upravlja\u010dem kreira svoj program, nego zaista postaje kreator programa i postoji \u010ditav niz servisa koji publici omogu\u0107avaju u\u010de\u0161\u0107e. Pogledajte samo Wiki \u2013 sajtove Wikipedije, Wikidictionary, pa jedan Wikileaks.<\/p>\n

Kada ovako govorim mnoge kolege misle da je to preterani optimizam, me\u0111utim, u komunikaciji sa studentima vidim da to nije preterano. Studenti su na druga\u010diji na\u010din medijski pismeni. Vr\u0161njaci Facebook-a ve\u0107 idu u \u0161kolu, oni ne pamte svet bez toga. I mi ih vi\u0161e ne mo\u017eemo spremati na onu vrstu kriti\u010dnosti i znanja koja je potrebna za devetnaestovekovne medije.<\/p>\n

Decenija devedesetih u medijskom smislu izgleda kao devetnaesti vek i izvla\u010diti sva znanja iz tog iskustva nije dovoljno. Razlog za optimizam je u tome da su nove generacije pismene na druga\u010diji na\u010din, da se nose sa izazovima pro\u0161losti sa jednom otvoreno\u0161\u0107u za budu\u0107nost koju mi, mo\u017eda, vi\u0161e nemamo.<\/p>\n

Kad god im predajem mislim na to da \u0107e moji sada\u0161nji studenti raditi do sredine ovog veka. A ja ne mogu ni da zamislim za koji \u0107u ih ja to svet spremiti. I to po prvi put nije obuka za \u0161tampu, radio, televiziju, za neki poznati medijski svet, nego jedan korpus znanja i ve\u0161tina koji \u0107e im omogu\u0107iti da se kriti\u010dki pripreme za novi medijski svet u kome \u0107e graditi karijeru.<\/p>\n

MC Online redakcija<\/p>\n

Mediacentar.ba<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prof. Snje\u017eana Milivojevi\u0107 komentari\u0161e \u0161okantne nalaze Izve\u0161taja o pritiscima i kontroli medija u Srbiji koji je nedavno objavio Savet za borbu protiv korupcije Vlade Srbije.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-66212","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66212","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=66212"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66212\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=66212"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=66212"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=66212"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}