{"id":65635,"date":"2011-11-04T13:29:03","date_gmt":"2011-11-04T11:29:03","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=65635"},"modified":"2011-11-04T13:30:55","modified_gmt":"2011-11-04T11:30:55","slug":"odlazak-posljednjeg-velikana-vjeciti-kriticar-paljanke","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/11\/04\/odlazak-posljednjeg-velikana-vjeciti-kriticar-paljanke\/","title":{"rendered":"Odlazak posljednjeg velikana: Vje\u010diti kriti\u010dar pal(j)anke"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Dragan Banjac<\/p>\n

IN MEMORIAM<\/p>\n

Radomir Konstantinovi\u0107 (1928. – 2011. )<\/p>\n

Pro\u0161le sedmice u Beogradu je umro RADOMIR KONSTANTINOVI\u0106, jedan od najve\u0107ih intelektualnih umova moderne Evrope; Konstantinovi\u0107ev odlazak srbijanski mediji i slu\u017ebena politika ispratili su tiho i sa prigu\u0161enim olak\u0161anjem; na\u0161 suradnik, blizak prijatelj pokojnog Konstantinovi\u0107a, pi\u0161e za\u0161to je ovaj vanvremenski pisac, filozof i esejista ostao jedan, jedinstven i neponovljiv<\/p>\n

U beogradskom malom gra\u0111anskom krugu, dovoljnom jedino za \u010duvanje obraza, nakon Konstantinovi\u0107evog odlaska zauvek \u0107e ostati \u010detiri slova – Rade, \u010detiri slova od ljudske gromade, pisca, filozofa i mislioca, kriti\u010dara, izgleda nepresu\u0161ne, srpske gluposti i – da upotrebim neprikladan, ali precizan i na biv\u0161im jugoslovenskim prostorima veoma razumljiv izraz – selja\u010dluka.<\/p>\n

EGZIL I IZOLACIJA<\/p>\n

Dvadesetsedmog oktobra fizi\u010dki nas je napustio Radomir Konstantinovi\u0107 (Subotica, 27. mart 1928.), najzna\u010dajnije intelektualno ime savremene srpske knji\u017eevnosti i filozofije kulture, pisac koji je predugo \u017eiveo u \u00abunutra\u0161njem egzilu i izolaciji\u00bb, kako povodom vesti o smrti re\u010de zajedni\u010dki prijatelj pisac Filip David, koji s pravom Konstantinovi\u0107ev re\u010deni egzil i izolaciju naziva \u00abkulturnim skandalom\u00bb. Konstantinovi\u0107 je, kao romansijer koji pripada modernom evropskom duhu, svojim delima obele\u017eio zna\u010dajne, prelomne periode u istoriji savremene srpske (i jugoslovenske) knji\u017eevnosti a njegovo najzna\u010dajnije delo svakako je Filozofija palanke (1969.) kojom je zaparao kaljugu provincijalne svesti, ustajale malogra\u0111an\u0161tine, tvrdi srpski tradicionalizam i na najbolji na\u010din ozna\u010dio boljku ogledanu u svemu palana\u010dkom, ideal klasi\u010dne bede, sentimentalizma i sarkazma, neverni\u0161tva, ve\u010dite podre\u0111enosti i nedoraslosti, vrhunske banalnosti, ni\u0161tavnosti tamnog vilajeta, tromost i oholost kao delanje zatvorenog sveta palanke, politi\u010dki pana\u0111ur (va\u0161ar), srpski nacional-fa\u0161izam…<\/p>\n

Knji\u017eevni opus Konstantinovi\u0107ev zaprema tridesetak tomova u kojima je vrh odavno prigrabila Filozofija palanke, filozofsko-esejisti\u010dko delo obznanjeno najpre putem talasa Tre\u0107eg programa Radio Beograda, po\u010detkom avgusta 1969. godine. Nakon \u0161to je autor na radiju i\u0161\u010ditao zama\u0161an rukopis, knjiga je do\u017eivela jo\u0161 sedam izdanja, a poslednja tri (u izdanju Otkrovenja) u ukupnom tira\u017eu od dvanaest hiljada primeraka. Knjiga je okarakterisana kao kultno \u0161tivo, ali ne i kod \u00abpozvanih ocenjiva\u010da\u00bb, nacionalisti\u010dko-fa\u0161istoidnom delu Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i njenom desetera\u010dko-\u010dobansko-patriotskom odeljenju – Udru\u017eenju knji\u017eevnika Srbije. U prvoj velikosrpskoj slo\u017enoj bratiji onda i danas, kada fizi\u010dki odlazi – muk, u drugoj su mu (Kalemar, \u0110oge, Noge, Kapori i ostala boranija) godinama, uz priproste ideolo\u0161ke presude, spo\u010ditavali nacionalnu izdaju i odmetni\u0161tvo. Palan\u010dani, a ti su, osetili su da se o njima radi, njihovom \u010dobansko-kalemarsko-palana\u010dkom duhu i stvarala\u0161tvu.<\/p>\n

Milan Vlaj\u010di\u0107, pozori\u0161ni, filmski i knji\u017eevni kriti\u010dar i dobar poznavalac Konstantinovi\u0107evog stvarala\u0161tva, tvrdi da Filozofija palanke i Bi\u0107e i jezik (osmotomni re\u010dnik srpske poezije, nedosegnuta analiza pevanja i mi\u0161ljenja srpskih pesnika izme\u0111u dva svetska rata, dokumentovana i analiti\u010dka kritika provincijalnog, malogra\u0111anskog i palana\u010dkog duha srpskog pesni\u0161tva tog doba), njegovi osobeni romani, eseji i traktati, predstavljaju zavidan korpus \u00abkoji \u0107e i slede\u0107im nara\u0161tajima biti dostojan izazov i visoka mera\u00bb. Vlaj\u010di\u0107 dodaje da bi bilo nepravedno ostaviti u senci ostale knjige i radove ovog pisca. \u201eKao mlad pesnik objavio je zbirku Ku\u0107a bez krova (1951.). To je najava posleratnog srpskog modernizma, koju \u0107e Konstantinovi\u0107 razviti u romanima Daj nam danas (1954.), Mi\u0161olovka (1956.) i \u010cisti i prljavi (1958.), srodnim duhu francuskog Novog romana Mi\u0161ela Bitora i Natali Sarot. Za roman Izlazak, u kome govori o ispovesti Hristovog u\u010denika Jude pre samoubistva, 1960. dobija NIN-ovu nagradu, a kasnije biva progla\u0161en za jedan od deset najboljih romana sveukupne srpsko-hrvatske knji\u017eevnosti. Poslednji roman u nizu, Dekartova smrt (1996.), odlukom NIN-ovog \u017eirija nije nominovan jer se saznalo da bi pisac odbio da je primi. Od izuzetnih poduhvata valja izdvojiti Ahasfer ili traktat o pivskoj boci (1964.) i Pentagram (1966.), koji su do\u017eiveli veliko \u0107utanje. Prilikom osnivanja Beogradskog kruga (11. aprila 1992.) Konstaninovi\u0107 je izgovorio svoj programski tekst o suo\u010davanju sa \u010cudovi\u0161tem, koji je postao temelj Nove Srbije. Sledi epistolarno-esejisti\u010dka knjiga Beket prijatelj (2000.), nakon \u010dega se Konstantinovi\u0107 povukao, za\u0107utao. Njegovim povla\u010denjem okon\u010dana je epoha vrhunskih kriterija u stilu i pi\u0161\u010devom moralu\u00bb, ka\u017ee Vlaj\u010di\u0107.<\/p>\n

POZDRAV BORI \u0106OSI\u0106U<\/p>\n

Filip David, jedan od osniva\u010da Beogradskog kruga nezavisnih intelektualaca, ka\u017ee da Konstantinovi\u0107eva Filozofija palanke \u00abbolje nego bilo koje drugo srpsko knji\u017eevno delo obja\u0161njava su\u0161tinu vladaju\u0107eg kulturnog modela, poreklo i pozadinu dominantnog nacionalizma i dubinu moralnog pada ve\u0107eg dela srpske inteligencije koji su okon\u010dani u ratnom razaranju i zlo\u010dinu\u00bb. \u00abBez poznavanja Konstantinovi\u0107evog dela\u00bb, ka\u017ee David, \u00abnije mogu\u0107e razumeti tamne strane srpske intelektualne istorije, sve one stranputice i zablude koje su Srbiju dovele u tragi\u010dni istorijski i kulturni \u0107orsokak. Uvek je bio korak ispred ostalih, sa savr\u0161enim ose\u0107anjem za duh vremena. U siroma\u0161noj i, u celini gledano, zatvorenoj literaturi on je duhom, temama, smelo\u0161\u0107u koju poseduju samo najhrabriji i najdarovitiji, otvarao put kojim se izlazilo iz parohijske isklju\u010divosti, malogra\u0111anskog mentaliteta samodovoljnosti, palana\u010dke zatvorenosti. Radomirova misao o nu\u017enosti nacizma u duhu palanke pomogla nam je da prepoznamo situacije u kojima trijumfuje palana\u010dko mi\u0161ljenje i protagoniste takvog mi\u0161ljenja. A to zna\u010di lice i nali\u010dje na\u0161e katastrofe. Zajedno smo osnivali Nezavisne pisce, Beogradski krug i ovim je udru\u017eenjima upravo njegova ta\u010dno i savr\u0161eno precizno izgovorena re\u010d odre\u0111ivala smisao, duh i razlog postojanja\u00bb. \u00abDao je najbolju definiciju pojma Druga Srbija koja je osmislila rad Beogradskog kruga: Druga Srbija je ona Srbija koja se ne miri sa zlo\u010dinom\u00bb, David navodi Konstantinovi\u0107a.<\/p>\n

U jednom od retkih intervjua devedesetih Konstantinovi\u0107 ka\u017ee da je borba protiv nacionalizma – borba protiv samo\u0107e. \u00abZa\u0161to? Zato \u0161to je samo\u0107a egzistencijska forma totalitarizma, svakog, pa i ovoga nacionalisti\u010dkog s po\u010detka devedesetih godina. Ovo \u0161to vam sad ka\u017eem rekao sam pre deset godina, na po\u010detku Druge Srbije. Beogradski krug bio je krug spasonosnog prijateljstva, pa je zato, uistinu, bila privilegija na\u0107i se u njemu. Mislim na prijateljstvo, kao na privilegiju (valjda najve\u0107u od svih privilegija). Ali, ne manje, mislim i na privilegiju manjine, neodvojivu od privilegije prijateljstva. Ili, ako ho\u0107ete, na privilegiju marginalca. Zato \u0161to je marginalnost du\u0161a istorije. Druga Srbija, dakle Srbija evropska, jeste marginalna Srbija, i dan-danas, i upravo kao takva, kao marginalna, jedina mogu\u0107a budu\u0107nost Srbije.\u00bb<\/p>\n

 <\/p>\n

Vest o smrti, u zanatskom smislu, nije ba\u0161 \u00abzalogaj\u00bb za novinara, novine, agenciju, bilo koji medij. Ipak, ne mogu da ovde ne navedem da je Tanjug (Tajna agencija nove Jugoslavije, kumovao Mo\u0161a Pijade!) objavio da je preminuo (izvesni) Radomir Konstantinovi\u0107 u svojoj 83. godini. Jedina pre\u017eivela jugoslovenska tvorevina izvestila je pu\u010danstvo da je (taj) Konstantinovi\u0107 objavio neke pesme po\u010detkom 50-ih, potom par eksperimentalnih romana, da bi se tokom 60-ih okrenuo esejistici. I da je danas (27. oktobra) umro. Nas koji smo ga bolje i du\u017ee poznavali zanimalo je da li \u0107e se i u \u00abovom \u010dasu\u00bb na Konstantinovi\u0107a primeniti sitno sito. Zga\u017eeni i neprofesionalni mediji imali su pre\u010da posla. \u0106utanje, ponegde tek \u0161apat. Najumnija i naj\u010dasnija srpska glava manje je va\u017ena od balvana na kosovskim prelazima krajnje poeti\u010dnih naziva – Jarinje i Brnjak, i njihovim inspiratorima, ministrima i \u00abpregovara\u010dima\u00bb sa sve bitangama koji se sada zovu biznismenima. Ili aktivnosti trenutno glavnog poslovo\u0111e ovda\u0161nje ruske gubernije (Srbije), Aleksandra Konuzina…<\/p>\n

Pre nego izbirljivoj bosanskoj \u010ditala\u010dkoj publici prenesem eho sa odavanja po\u010dasti u Skup\u0161tini Grada (1. XI, u 15 sati) nudim Konstantinovi\u0107ev pozdrav Bori \u0106osi\u0107u, izgovoren (1997.) u bioskopu Rex u beogradskoj Jevrejskoj ulici. \u00abDivno je i tu\u017eno je i stra\u0161no \u0161to se ti i ja sre\u0107emo posle \u0161est godina nevi\u0111enja, \u0161est godina tvoga ali i moga strahovanja, \u0161est godina nacionalisti\u010dko-rasisti\u010dkog divljanja ovom zemljom. Divno je i tu\u017eno i stra\u0161no dakle \u0161to se sre\u0107emo ovde u ulici Jevrejskoj. Ovde je moja zemlja koju da napustim nikad ne\u0107u! Moja zemlja – Papo Haim, Darva \u0160andor, Katalin Jakob, sedeo sa mnom u klupi u tre\u0107em razredu gimnazije, Koen Haim, nosio nao\u010dale sa zlatnim okvirom, Holender Josip, Rubenovi\u0107 Jakob D\u017eeki, debeli D\u017eeki, dozvoljavao je da ga tap\u0161emo po trbuhu i smejao se za to vreme i sav se tresao i to je bio veli\u010danstven prizor. I Baruh Isak i Meju Hajhain, pa Pinto Isak, pa Sabo Josip, pa Tuvi Solomun, Ki\u0161 Martin i, najzad, Albahari Avram, njih trinaestorica pobijenih trinaestogodi\u0161njaka, a bilo nas je u razredu, ako se ne varam, trideset i dvojica. Nisu ova deca bila, ona jesu izme\u0111u ostalog i zato \u0161to ja jesam. Ja sam sada sva ta deca. Tvoj tekst o Dekartovoj smrti koji pisao si u Berlinu, a koji pro\u010ditao sam jedne no\u0107i u mojoj opusteloj ku\u0107i u ogromnom uzbu\u0111enju za mene jeste, pre i posle svega, ruka prijateljstva, pru\u017eena preko provalije od \u0161est godina, koje godine strahote i poni\u017eenja bile su za mene \u0161est vekova. Posle svega \u0161to se ovde dogodilo i pred onim \u0161to \u0107e, bojim se, tek da nam se dogodi, imperativ prijateljstva jeste jedini na\u0161 kategori\u010dki imperativ. Deco na\u0161a, dajte ruku, dr\u017ea\u010demo se za ruke protiv ovog zla, nismo sami. Mi smo zajedno, Papo Haim, Darva \u0160andor, Katalin Jakob…, Bora \u0106osi\u0107, Rade Konstantinovi\u0107.\u00bb<\/p>\n

U TI\u0160INI POLUPRAZNE SALE<\/p>\n

Iz unutra\u0161njeg egzila i izolacije iza\u0161ao je sredinom poslednje decenije pro\u0161log veka, kada je gre\u0161ni i krvavi Beograd posetila \u00abme\u0161ovita\u00bb (tako se govorilo) delegacija iz BiH. Koliko se se\u0107am, stigli su Tuzlaci Vehid \u0160ehi\u0107, Ante Raos, Nada Mladina i Sarajlije – Slavko \u0160anti\u0107, Boro Spasojevi\u0107, Vlatko Dolo\u010dek, Sead Fetahagi\u0107, Boro Bjelobrk (neka mi presko\u010deni ne zamere)… Konstantinovi\u0107 se ozario i otad datira njegovo iskreno i veliko prijateljovanje sa, na\u017ealost, tako\u0111e pokojnim Fetahagi\u0107em.<\/p>\n

Na sebi svojstven na\u010din ose\u0107ao je Bosnu i saose\u0107ao sa patnjama njenih gra\u0111ana, pre svega Bo\u0161njaka, najve\u0107ih stradalnika. Nekoliko puta je posetio Sarajevo i Mostar tokom bosanskog krvavog rata. Krenemo jednom prilikom, posle Dejtona, opet \u00abme\u0161ovita\u00bb delegacija, Konstantinovi\u0107, general Veljko Miladinovi\u0107, Sead Had\u017eovi\u0107, Josip Rukavina, Slavi\u0161a Numi\u0107, Jovica Vejnovi\u0107, moja malenkost…, ali kod Zvornika – stop! Na drugoj strani Drine ka\u017eu da ima mnogo nesrba i nema druge – rikvers u Mali Zvornik. Zapravo, mi najpre treba da idemo u Tuzlu, ali Rade smi\u0161lja plan da nas dvojica pre\u0111emo most i pripretimo \u00abkarad\u017ei\u0107evcima\u00bb frkom, pisanijama po novinama… Razdrljeni \u0161ef smene (sa tri raskop\u010dana dugmeta na ko\u0161ulji i veoma znojavim grudima) nekako se udobrovoljio, ali stvar se komplikuje kada nam se iz Bijeljine priklju\u010duju Sa\u0161a Pazarac i Du\u0161ko Kondor. Prvi je bo\u0161nja\u010dko-nema\u010dka kombinacija, a drugi, iako \u00abna\u0161\u00bb nije na \u00abi\u0107\u00bb. Kakvo ti je ovo prezime, pita Kondora policajac i vra\u0107a mu dokumenta. A kakva su ti \u0110ogo, Nogo, Kapor, Toholj, Buha… izre\u0111a Du\u0161ko jo\u0161 desetak \u00abfali\u010dnih\u00bb prezimena i umalo ne pokvari dogovor. Pre\u0111osmo. U Sarajevu je do\u010dekivan kako i dolikuje, onako kako nikad ne\u0107e biti priman u svojoj zemlji. Skup u klubu Raguza, od ve\u010dne vatre biv\u0161om Miskinovom ka Ba\u0161\u010dar\u0161iji, blizu, sa desne strane, nekoliko stepenica ispod nivoa ulice. Smenjuju se govornici, a Slavko \u0160anti\u0107, misle\u0107i da sam Konstantinovi\u0107eva pudlica, moli da ga nagovorim da uzme re\u010d. Sme\u0161ka se, ne\u0107ka, ali ubedih ga. Muva bi se \u010dula kada je govorio o \u017eivotu sa \u010cudovi\u0161tem (Milo\u0161evi\u0107em – prim. D.B.), isto se nekoliko dana kasnije ponovilo i u Be\u0161lagi\u0107evoj gra\u0111anskoj oazi – u Tuzli.<\/p>\n

Beograd, utorak, 1. novembra\/studenog, petog dana od Konstantinovi\u0107eve smrti. Skup\u0161tina grada ustupa salu za odavanje po\u010dasti jer je velikan srpske knji\u017eevnosti i misli nije \u017eeleo (i da je hteo izostala bi) pompu. Bele\u017eim prisutne, brojim nekoliko puta i nikako da napabir\u010dim stotku. Uz udba\u0161e i druge dou\u0161nike nekoliko preko osamdeset. Pola sale prazno. Od poznatih Nata\u0161a Mi\u0107i\u0107, \u010cedomir Jovanovi\u0107, \u017darko Kora\u0107, Mirko \u0110or\u0111evi\u0107, Borka Pavi\u0107evi\u0107, Tanja Petovar, Ivan \u010colovi\u0107, Du\u0161an Bogdanovi\u0107, Predrag Koraksi\u0107, Dragan Veliki\u0107, Sonja Biserko, Lula Mikijelj…, neki kojima tu nije mesto. Govorili su Nenad Proki\u0107, Mirko Tepavac, Filip David i Latinka Perovi\u0107. Konstantinovi\u0107eva udovica Milica saop\u0161tila je da niko od zvani\u010dnika nije posetio njihov dom niti uputio telegram sau\u010de\u0161\u0107a. \u010covek koji \u0107e, sva je prilika, ostati upam\u0107en jedino zbog neprestanog izgovaranja \u00abja kao predsednik Srbije\u00bb (izvesni Boris Tadi\u0107) stoluje samo pedesetak metara dalje… Nije se pojavio, poklonio velikanu. Sram da ga bude, Beograd tako\u0111e. \u00abNismo ovde na komemoraciji nego radi odavanja po\u010dasti jednom \u010dasnom i konzistentno provedenom \u017eivotu\u00bb, rekao je profesor Nenad Proki\u0107. Prvi je govorio Mirko Tepavac. Biv\u0161i Titov \u0161ef diplomatije kazao je da Konstantinovi\u0107 \u00abnije oklevao da iza\u0111e na politi\u010dki arenu i nije \u0107utao, da pokrenuo je Drugu Srbiju kada je Prva krenula da Jugoslaviju potopi u krvi\u00bb. \u00abPalan\u010dani mu nikad ne\u0107e oprostiti ogledalo koje im je stavio pred njihovo lice. Ne znam da li su mu bezumnici \u017eivot skratili, ali znam da su mu ga zagor\u010dali\u00bb, rekao je Tepavac, citiraju\u0107i na kraju stare Rimljane: Ovde je pepeo, a ime je svuda. Filip David veli da je njemu, Borislavu Peki\u0107u, Mirku Kova\u010du i drugim piscima Konstantinovi\u0107 \u00abotvorio vrata Evrope jugoslovenskoj knji\u017eevnosti\u00bb i da Filozofija palanke \u00abostaje neka vrsta na\u0161e Biblije\u00bb. Istori\u010darka Latinka Perovi\u0107 u ti\u0161ini poluprazne sale Gradske ku\u0107e podsetila je na Konstantinovi\u0107eve re\u010di prilikom jedne posete Sarejevu. \u00abDolazim iz zemlje u kojoj se o Sarajevu vi\u0161e \u0107uti nego \u0161to se govori\u00bb, citirala je Latinka Perovi\u0107 svog vra\u010darskog kom\u0161iju i saborca u poku\u0161aju da se ova zemlja i njen puk makar malo uljude, naglasiv\u0161i da je pripadao svim ljudima, posebno gra\u0111anima BiH i Hrvatske, \u00abostaviv\u0161i nam ljudskost kao zave\u0161tanje\u00bb.<\/p>\n

Domanovi\u0107, \u0110uri\u0107, Konstantinovi\u0107<\/p>\n

BO\u017dE, NEPRAVDE!<\/p>\n

Povodom ignorantskog i neljudskog odnosa vlasti i medija dva podse\u0107anja. Novembra (23.) 1997. godine u Beogradu je sahranjen Ivan \u0110uri\u0107 (Beograd, 1947. – Pariz, 1997.) i tog prohladnog dana od vizantologa, reformiste i \u00abnacionalnog izdajnika\u00bb oprostilo se (Radmila Karla\u0161, sarajevski Svijet) ne\u0161to vi\u0161e od stotinu (128) gra\u0111ana. Da sve bude u duhu posrnule Srbije, najmanje dve tre\u0107ine \u010dinili su Sarajlije, Tuzlaci, Hrvati, Crnogorci i Slovenci. Mirko \u0110or\u0111evi\u0107 dodaje ne\u0161to iz dosta dalje pro\u0161losti, sa sahrane (1906.) Stevana Sremca. Od Sremca se oprostio mladi pisac Radoje Domanovi\u0107 (1873. – 1908.), ali jedva je stigao do groblja. Krenuo je, ka\u017ee \u0110or\u0111evi\u0107, ka mestu doga\u0111aja, ali se usput nalio u nekoliko kafana i dokraj\u010dio se u Sedam udovica. Stigao je, ipak, do Srem\u010devog groba i izgovorio tek nekoliko re\u010denica: Crni Stevo, Srbijo – jebem te! Sve \u0161to valjano i \u010dasno imade posaranjiva, osta go olo\u0161 i cincarska fukara, re\u010de pokazuju\u0107i na \u00abzvani\u010dnike\u00bb. Prelijte grob i sklonite ovu budalu da ne upadne u raku, re\u010de organizator sahrane i okon\u010da se ceremonija.<\/p>\n

Stoga \u0107e se o Konstantinovi\u0107u vi\u0161e \u010duti u okru\u017eenju, jer u Srbiji je i dalje, i mrtav, izgleda opasan po njene palan\u010dane. O njegovom povla\u010denju u vi\u0161e navrata smo dugo divanili, najvi\u0161e – \u0107utanjem. Ali, bilo je i pravog razgovora iz koga sam \u00abpro\u010ditao\u00bb da je, posle svega \u0161to je napisao i izgovorio, ve\u0107inu potencijalnih \u010ditalaca i slu\u0161alaca – duboko prezreo. Ivan \u0110uri\u0107, Miladin \u017divoti\u0107, Ivan Stamboli\u0107, Slobodan Ini\u0107, Bogdan Bogdanovi\u0107, Radomir Konstantinovi\u0107 nisu bili valjani zemlji i narodu. Kriterijumi su ovde dugo sasvim izvrnuti. Uostalom, biv\u0161i \u00abna\u0161ki\u00bb smaknuti premijer (Z.\u0110.) za jednog od savetnika postavio je biv\u0161eg, ej bre, \u0161ofera \u0161efa policije RS-a sa Pala. Srbija, brale. Da ne citiram Domanovi\u0107a.<\/p>\n

slobodna-bosna.ba<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U beogradskom malom gra\u0111anskom krugu, dovoljnom jedino za \u010duvanje obraza, nakon Konstantinovi\u0107evog odlaska zauvek \u0107e ostati \u010detiri slova – Rade<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":65637,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-65635","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/65635","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=65635"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/65635\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/65637"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=65635"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=65635"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=65635"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}